Krvavi presto/20
| ◄ Појава шеста | Sedma pojava | Појава прва ► |
Sedma pojava
Dovedu NAJAMNIKE a BODIN siđe s prestola.
BODIN:
Smete li njima u oči reći,
Od Kočopara i drugova mu
Da bogatoga mita dobiste,
Da ubijete krišom kralja svog?!
PRVI NAJAMNIK:
Tako je, kralju! I ne video
Nikada sveta ako j' drugčije!
PREDINjA:
Živom ti, — lažo, — jezik trunuo,
I otrovan ti, — bog d'o dah,
Pristupit' da ti niko ne može
Već da s' gnušanjem beži od tebe
K'o ispred bož’ja lica satana!
BODIN:
Pa zar već i ta guja ujeda?
Tako mi mača, ti drzko zboriš!...
PREDINjA:
Nisam li unuk slavnog predka tvog?
JAKINTA (kralju):
Čuješ li cvrčka?
BODIN:
Svi ste jednaki,
Tigrovi samo tigrove kote! (drugom Najamniku)
Jesi li čuo, što ti reče drug?...
Je l’ zbilja tako?
DRUGI NAJAMNIK:
Sveta istina.
GRADISLAV:
Ja ove ljude nikad ne videh,
Vere mi, kralju, laž im svaka reč.
Kivna je ovo spletka paklena.
I potpora i niska kleveta,
I zločin što na nebo vapije!
BRANISLAV:
Ja drugčijega ištem dokaza!
Kazni me kralju, ako sam ti kriv,
Al' tih jadnika izkaz pred-a-mnom
Nikakve nema nikad važnosti.
Ako na take bitange slušaš,
Kosoru onda otvoren je put,
I svakom glavom mož’ se sigrati,
I smaknuti je, ako mu je ćef!...
JAKINTA (Kosoru):
Vidiš li kralja, kako j' zamišljen?
Al' ja se bojim, da se oseti.
Šta ćemo sada?
KOSOR (kraljici):
Ne boj se ništa,
Kocka će odmah da se okrene. (glasno)
Čestiti kralju! Kao što vidim,
Iskazi ova graćanina dva,
Tebi nikako nisu dovoljni.—
Al' pitaj Marka, tvoga župana,
Neka ti kaže šta je video:
Njemu ćeš valjda i ti verovat’!
PREDINjA (za se):
Da ne znam, da sam na grešnoj zemlji,
Bih pomislio, da sam u paklu,
Jer zemlja nema tol'ko strpljenja
Da tako dugo na pleći svoji
Satane nosi...
BODIN:
Pa čujmo dakle: Kazuj istinu!
Šta veli Marko?
MARKO:
Nemoj da kazniš vernog ti slugu,
Ako će valjda beseda moja
Da neprijatna bude po tebe.
BODIN:
Govori!
MARKO:
Elem, kao što znadeš,
Ja odoh s' drugom svojim Vukanom
Da pozovemo roćake tvoje
Na prijateljski zbor i dogovor,
Rad sporazuma i rad izmire.
Roćaci tvoji — znaš koje mislim —
Koristeći se s’ plaštom večeri
Pristaše svoje — dosta ih ima —
Pozvaše sve na veće veliko. —
Kad mi unutra gde je zbor bio —
Gde prerušeni pritajsmo se —
A ono puca grdnja najveća
Na tebe, kralju, i na kraljicu. —
Nazvaše tebe tigrom, tiranom
I pijavicom svoga naroda.
Još rekoše od oca njihova
Nasilno da si presto oteo
I krvlju ga ukalj’o njegovom...
BODIN:
Tako je dakle?
MARKO:
Tako je kralju!
BODIN:
A!... Dakle tako? Tigar? Zulumćar?
Trona bi hteli, žezla i plašta?
BRANISLAV:
I to je laž i to je potvora!
BODIN:
Potvora? Laž je? Gle bezočnika!...
Na stranu srotstvo! Utoli srce,
Jer iz nedara iščupaću te
I orlima te baciti gladnim!
A! Dakle tako?... Al' šta se jadam
K'o kakva baba? Predajte sablje!
PREDINjA:
Al’, svetli kralju!
BODIN:
Ni reči više!
Predajte sablje! Morija, kuga
Istrebila vam seme prokleto,
A ja ću traljom svoga prezrenja,
Po zmijekim da vas šinem očima!...
Pa je l' to kazna? To nije ništa!...
U gvožće ih do grla stegnite,
I vrtite ih na dno tavnice
Neka ih kužni zadaj umori,
A kada grešne ispuste duše,
Trula im tela bac'te orlima!
Kralj zapoveda! Jeste li čuli?
GRADISLAV:
O, striče, striče!...
BODIN:
Neću da čujem!
Kao misirska div — piramida
Nek padne na me golema kletva
Za vama ako igda uzdanem.
I neka mi se osuše oči
Ako se sa vas igda zaplaču!
(Dizdari odvode obezoružane sužnike, svi odu.)
(Zavesa pada)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.
|