Крвави престо/19
| ◄ Појава пета | Шеста појава | Појава седма ► |
Шеста појава
Краљ Бодин, Јакинта, Косор и Марко (дођу) и Пређашњи.
ГРАДИСЛАВ:
Да живи Бодин! Да живи српски краљ!
СВИ:
Да живи Бодин! Да живи српски краљ!
БРАНИСЛАВ (Градиславу):
Јеси л' их чуо, како се деру,
Ко с’ црне куле утине ноћне?
Сад их ни српско име не вређа.
БОДИН (седне на престо):
Одушевљени усклици ваши
Нови су знаци верности ваше;
Да могу бих вас загрлио све
Као што отац грли синове.—
Од кад на овом престолу седим,
Брига је моја највећа била,
Да отаџбину уерећим своју,
А народ новој слави поведем,
И семе мира свуд да посејем.
БРАНИСЛАВ:
Свечанијега има ли часа,
Но кад се владар с’ престрла сиђе
И скине своју круну са главе,
Да чује жеље, чује и жалбе,
Васколикога народа свога!
БОДИН:
Непрестано сам бригу водио,
Да закони се добри донесу,
У земљи да се зло истреби сво,
Врлина, верност, да се награди,
А издајници да се жигошу.
ГРАДИСЛАВ:
Ох, светли краљу, пружи ми скута,
Да га пољубим!
ЈАКИНТА (краљу):
Не веруј змији.
БОДИН (за себе):
Ни црта им се још не промену,
Нит' који руди, нит' који бледи ...
БРАНИСЛАВ.
Ох, светла круно, свака твоја реч
На рањеном је срцу мелем мом!
БОДИН (за се):
Гле притворника!...
КОСОР (Краљу):
Чувај се краљу:
На леду можеш лако клизнути,
А ти си веће давно на леду.—
БОДИН:
Сазвасмо, ево, веће народно,
И жалбеника да се чује реч,
А понајвише из тог разлога,
Да верне своје наградим слуге,
А бунтовнике и издајнике
Да праведноме суду предамо.
БРАНИСЛАВ:
Баци им тело гладним вранама!
ГРАДИСЛАВ:
Камењем нек' их робље побије!
БОДИН:
Камење? Вране? Ах, то је строго!
Краљ не сме никад милости извор
Да запечати ...
ЈАКИНТА (краљу):
Чувај се, пази,
Још мало само, па све пропаде.
БОДИН:
Срце ме боли, што морам рећи
Да држављани нису мени сви,
У свако доба верни остали,
Већ дигоше се против престола »
И против главе помазане ми.—
Срце ме боли, што морам рећи,
Да издајника круне краљеве
И овде има у овом збору.
БРАНИСЛАВ:
Истреби их до седмога колена!
ГРАДИСЛАВ:
У тамницама живи нек' труну!
ПРЕДИЊА:
И не видели сунца никада!
СВИ:
Тако је! Тако!
БОДИН:
Заиста, тако.
С' назори ваши и ја се слажем,
А пресуда је ваша праведна —
Прот' једногласне ове пресуде
Призива даљег никаква нема. (роћацима)
Казну сте сами ви предложили,
Па нека буде по беседи вам:
Под земљом живи изгинули сви,
Е. издајници ви сте краљеви!
БРАНИСЛАВ:
Издајник? ... Боже! Ах, то је много! Полудићу!
ГРАДИСЛАВ:
Да црне завере!
ЈАКИНТА (краљу):
Погле их само, како ли бледе,
Па реци једном, да л' си уверен?
БОДИН:
Предајте сабље ... Зар нисте чули?
Предајте сабље да од срамоте
У корицама не поцрвене,
Што издајничка рука их паше.
БРАНИСЛАВ:
Ако је шала, доста је било,
Ако је збиља, доказа, краљу!
КОСОР (Бодину):
Променули сте ваљда улоге,
Те роб од краља иште доказа!?
БОДИН:
Доказа? Добро ... Нека приступе
Њихова она најамника два.—
|