Kraljica Jakinta/51
| ←Šesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić SEDMI PRIZOR |
Osmi prizor→ |
SEDMI PRIZOR
U kraljsvskom dvoru. Kraljica Krunoslava i kralj Đorđe (uđu)
KRUNOSLAVA (nevesela).
ĐORĐE:
Što ti danas oblak s lica neće?
Kaži meni, što si tako setna?
Šta te čini tako neveselom?
Pa ako te razvedrit’ ne mogu ,
A ja ću ti pomoći tužiti!
KRUNOSLAVA (uzdahnuvši):
Zašto da ti dobru volju kvarim,
Kad znam da mi pomoći ne možeš!
ĐORĐE:
Reci samo, lakše će mi biti,
Kad znam, da ti lice razvedriti
Ni u snazi ne leži kraljevskoj.
KRUNOSLAVA (pruža mu ruku):
Kazaću ti... i bolje će biti.
Vidiš, dragi, često, vrlo česta
U sred sreće i velike slasti,
Koju tvoja ljubov mi donaša,
Jedna grozna potresa me mis'o,
Crna kao krilo tmaste noći,
I užasna k’o senka nesreće.
Šta s’ učini s tvoim roditeljem?
Tako često neki glas me pitne
Čas iz srdca, a čas iz pameti.
Pa kada mi u punim nedrima
Od veselja srdašce zaigra,
Odmah mis’o u glavi mi plane:
A tvoj otac... šta l’ on sada radi?
Da l’ ne plače gdegod u nevolji,
Pa u zemlji, u kojoj mu ćerka
Krunu nosi na glavi kraljevsku?
ĐORĐE:
Toj ti tuzi doskočit’ ne mogu.
Sve učinih, što bija moguće,
Da doznamo, šta se s njim učini:
Što sam dozn’o, to sam ti kazao.
Kad se ono ia kralja razsrdi
I iz dvora sam u Rašku pođe,
Na putu ga zasužnjiše ljudi,
Neki vele, kraljevi su bili...
KRUNOSLAVA (žestoko):
'Go Vladimir nije učinio...
ĐORĐE:
Nema sumnje, ona isga ruka
Koja skide s’ sveta Vladimira
I njega je za kraljem poslala.
Crna zemlja ma gde pokriva ga.
KRUNOSLAVA:
Pa i druge boim se nesreće!
Ovu noć sam snila Vladimira.
Ja na krilu držah Mihaila,
A on dođe tužan, roneć’ suze,
Pa mi dete iz krila iztrže...
Kažu ljudi, da to nije dobro,
Kad kog mrtvac sa oobom povede.
|