Kraljica Jakinta/34

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
TREĆI PRIZOR

TREĆI PRIZOR
Đorđe (uđe s leve strane tužan).

JAKNNTA (gledi ga):
Udilj tužan Đorđe!
ĐORĐE:
Kako neću tužit’ i žaliti
Kad takova dva izgubih dobra...
Zlatnu krunu, najlepšu devojku.
JAKINTA:
Nesreća je što i ljuta zima
Koju prati sneg, led, mrak i magla.
No i sreća proleću je ravna.
Kako ovo bistrim zrakom sijne
Eto cveća pesme i svetlosti;
Pa i u tom jedan lik imaju
Što za zimom dolazi proleće
A nesreću sreća izmenjuje.
Sad zlo na nas sve krilo izprazni...
Al’ na okoro sijnuće nam sunce,
Pa će onda obliti nas sreća
Svojim blagom, svojim radostima.
Samo slušaj svoju staru majku
I učini što ti činit’ rekne.
Izvrši li, što ti ono prije
Činit’ rekoh da narod dobiješ?
ĐORĐE:
Jesam, majko, sve činio verno.
Svakom bijah dobar i prijatan;
Rekoh: brate, ko mi reče: kneže
Nazva li me kogod kraljevićem,
Tome dadoh ime prijatelja.
Otiskoh se u gore zelene,
U lov idoh ali ljude tražah.
Svud kazivah ko mi otac beše,
Često ime svog spominjah deda;
A za majku svakom pripovedah
Da izrani klečeći kolena,
Dugim postom da izcedi telo,
Pa kad umre, da će ostaviti
Svoje blago svojoj sirotinji.
Sve sam do sad poslušno činio,
A i od sad slušaću te, majko:
No to narod može pridobit’ mi,
Krunoslavu nikad ni do veka:
A bez nje ti meni sreće nema
Ni na samom otčinom prestolu!
JAKINTA:
Samo čini što ti kaže majka
A ne pitaj: ni za što, ni na što?
(Značajno.)
Kad nam pada dažda iz oblaka
Niko u njoj ne vidi pšenice,
Pa i opet bez nje hleba nema;
I u onom zraku sunčanome
Nit' se vidi ruža nit’ nerandža,
Pa i opet bez sunčanog zraka
Nit' bi bilo soka nit’ mirisa!
ĐORĐE:
Slušaću te dok uzmogu, majko,
Oposti mi kad već ne uzmogu. (Pođe.)
JAKINTA:
Što odlaziš?
ĐORĐE:
Jer mi nemir neda
Ni na jednom dugo biti mestu. (Ode.)
JAKINTA:
Samo drž’ se moje dete drago.
Ko se pusti u boj sa svijetom,
Neka samo gleda da izdrži:
Ko izdrži, onog je pobeda.
ĐORĐE:
Zlatnu krunu žalim i ne žalim,
Krunoslave prežalit’ ne mogu,
Na zlo sam je svoje ugledao.
(Iziđe na desno.)
JAKINTA:
Kruna m’ treba, kraljica mi treba...
Mora dakle Vladimir mrijeti
(Misli se.)
Jagnje travu na livadi gnjavi,
Vuk pak jagnje, vuka čovek davi;
Jača svetlost slabiju pobija,
Zvezde mrknu kad sunce zasija...
I sam bog je gospodar od sveta
Samo zato što nema jačega!
KALUĐERICA (uđe s leva):
Kralj s kraljicom k tebi žele ući.
JAKINTA (daje znak da uđu).
KALUĐERICA (iziđe).
JAKINTA:
Pomozi mi zlatna pretvornosti.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.