Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/17
XVII
KNjEGINjA, GOSPAVA, ĐURICA
KAPETAN ĐURICA (Pošto je izmakao glasnik): Gospo, da l’ te razumedoh?
KNEGINjA: Pre no što čuješ odgovor, reci mi: veruješ li ti u sutrašnju našu pobedu?
KAPETAN ĐURICA: Moz je hrabar i drzak i poznaje grad.
KNEGINjA: Tako misle, je l’, i druge starešine, i svi će bez vere u borbu? To znači, sutra već svi smo Mozovi robovi?
KAPETAN ĐURICA: Ko ostane živ.
KNEGINjA: A sutrašnji ako dobijemo dan?
KAPETAN ĐURICA: Mogao bi nam Skender stići u pomoć.
KNEGINjA: Razumeš li sad? Eto, Moz nam nudi taj sutrašnji dan.
KAPETAN ĐURICA: Al’ ipak, gospo, Moz ne sme biti izvaran; ti reče glasniku, knez će mu sići na megdan.
KNEGINjA: Jer Moz ne sme znati da knez nije živ.
KAPETAN ĐURICA: Pa ipak neko mora poći.
KNEGINjA (Odlučno): Mora i poći će!
KAPETAN ĐURICA (Razumeo je): Ti? Ti, gospo? Ne, tako ti Boga, ne! Daj mi za tebe da poginem ja.
KNEGINjA: Poznajem ja, kapetane, dobro i srce i ruku Mozovu, te gde bih ispred tolikih junaka, ja žena ukrstila sa njim mač? Al’ ne mislim se ja samo mačem boriti.
KAPETAN ĐURICA: Već?
KNEGINjA: Vele, žensko je lukavstvo starije od muške hrabrosti.
KAPETAN ĐURICA: Ne, gospo, to je oružje opasnije od mača.
KNEGINjA: Zašto?
KAPETAN ĐURICA: Jer Moz te voli!
KNEGINjA: U toliko će biti slabiji.
KAPETAN ĐURICA: Ne, gospo, preklinjem te još jednom. Radije pusti mene da mačem stvar rešimo.
KNEGINjA: Razumej! Nije u pitanju megdan, već sutrašnji dan.
KAPETAN ĐURICA: Šta će reći starešine?
KNEGINjA: Čućeš. Mudrost njihova pre će shvatiti korak moj no tvoja sebičnost. Pozovi, kapetane, starešine, nek se o ponoći, kad poslove završe, zberu ovde pod kulom, neka oni odluče.
KAPETAN ĐURICA: Razmisli, gospo!
KNEGINjA (Odlučno): Razmislila sam već!
KAPETAN ĐURICA: Dobro, nek reknu svoju starešine! (Odlazi).
|