Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/16

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   XV XVI XVII   ►

XVI

КАПЕТАН ЂУРИЦА, РАКО ВРАЧАНИН, МОЗОВ ГЛАСНИК, ПРЕЂАШЊИ

КАПЕТАН ЂУРИЦА (Улази са доњих бастиона.): Водим, госпођо, Мозова гласника.
КНЕГИЊА (Узбуђено): Моз не зна да кнез није жив?
КАПЕТАН ЂУРИЦА: Не! (Са доњих бастиона улази најпре војник који носи буктињу, за њим Рако Врачанин, за овим Мозов гласник везаних очију, а за овим два копљаника).
РАКО ВРАЧАНИН: Моз шаље ово писмо господару, кнезу. (Предаје нисмо Кнегињи).
КНЕГИЊА (Узима грозничаво писмо и излази нанред, дозивајући знаком носиоца буктиње, који јој прилази и осветљава јој да може читати. Остала група остаје у позадини. Капетан Ђурица у разговору са Госпавом.)
     „Ја, Мојсије Анђелић Дебранац, звани Моз Големи, пишем теби, кнезу Брану, Графу од Маће, и позивам те да часно и поштено, како доликује твоме јуначкоме имену, одговориш на овај позив мој. Кад си ми забо, кнеже, нож под срце, ти си знао да ће из те ране отров потећи; кад си ми љубав из душе ишчупао, ти си, кнеже, знао да ће у њој мржња понићи. (Задршће јој рука и мрачан облак осени јој чело. Ломи се да ли да настави читање, најзад се одлучи). Сутра, са зором, свиће и дан моје освете; сутра, са зором, сукобиће се војске две и крв ће поплавити драге нам горе и долине. Није ли, кнеже, имена нам и витешке нам части достојније да туђом крвљу не откупљујемо наше одмазде, већ да љубав твоја и моја мржња укрсге саме међу собом мачеве? (Тежак утисак, прибира се, наставља). Тући ћемо се на живот и смрт. Победиш ли ме, победио си мржњу која би те вечно гонила; победим ли те, победио сам љубаз која је моју уништила. Ако си вољан, кнеже, примити понуду, чекаћу те сутра под самим градом, код бела камена. То је порука теби, кнезу Брану, Графу од Маће, од мене Мојсија Анђелића, Моза Големога. (Узбуђена, гужва писмо и предаје се дубоком размишљању)
КАПЕТАН ЂУРИЦА (После извесне паузе, пошто је дуже очекивао кнегињин одговор): Има л’ од кнеза какав одговор?
КНЕГИЊА (Тргне се, прибра и одлучује): Гласниче, иди и реци господару свом, од кнеза му је порука: Сутра, кад прва зора сване, чекаће га под бедемима Кројиним, код бела камена.
КАПЕТАН ЂУРИЦА (Прилази јој поверљиво): Госпо?
КНЕГИЊА (Одлучно): Испрати гласника, а ти остани!
КАПЕТАН ЂУРИЦА: Мозов гласниче! Чуо си поруку, јеси л’ је разумео?
МОЗОВ ГЛАСНИК: Чуо сам и разумео!
КАПЕТАН ЂУРИЦА (Раки Врачанику): Води га!
РАКО ВРАЧАНИН (Одводи истим редом гласника).


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.