Zvono (Jovan Grčić Milenko)
| Zvono Pisac: Jovan Grčić Milenko |
I
Kad na kuli zvono drhti
I pozdravlja praznik sveti,
Svaki zvuk mu ptica mila,
Što u moje srce leti, —
Ptice razumem!
Pa kad zvono i umukne,
Ne umuknu ptice moje,
Već i dalje u srdašcu
Slavu višnjem Bogu poje, —
Slavu razumem!
II
Kad na kuli zvono kuca,
Oglašuje požar noćni,
Čini mi se k’o da jeca
S pogorelci bespomoćni, —
Plač mu razumem!
A kad dom se sav zasija,
Čudno bukti, strašno puši,
K‘o da s kula zvono viče:
»Bež’te, dom će da se sruši!« —
Strah mu razumem!
III
Kad nad mrtvim zvono plače,
S njim bih plak’o i ja tade,
Ja osećam isto ono,
Ja osećam zvona jade —
Ja ga razumem!
Pa sve dokle tako plače,
Mene teret neki goni,
A čim stane, nepravo mi
Što i dalje još ne zvoni —
Kad ga razumem!
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 230-231
|