Pređi na sadržaj

Ženik slobode/POJAVA VI/II

Izvor: Викизворник
Ženik slobode
Pisac: Dragutin Ilić
SLIKA II - POJAVA V


POJAVA V

Genije Srpstva i Ravijojla sa guslama u ruci (dolaze).

GENIJE:
Siroto moja tužna!
RAVIJOJLA:
Oh, oče, izbavi je!
GENIJE (setno):
U prahu leže svi!
Ko grmlje iz korena olujom iščupano
Viteštvo srpsko pade, braneći sveti prag,
I vera pogažena i carstvo zakopano!
Ha, kako nad slavnima zluradi sikće vrag!
RAVIJOJLA:
Srbiju spasi oče, prosvetli ko i pre!
GENIJE:
Vekovi očajanja preći će preko nje!
Dan iz dan okovano vapiće njeno srce
U jadu i užasu ništaće njezin glas;
I suza što preliva viteške ove mrce
Rodiće osvetnika.
RAVIJOJLA (veselo):
I javiće se spas?
GENIJE:
Kad demon i izdajstvo prevrše svoju moć.
RAVIJOJLA :
I onda?
GENIJE:
Javiće se on.
RAVIJOJLA:
Kosovski vitez?
GENIJE:
Silan kao grom;
Ko bura strašna, koja u oblak diže more,
Opasan munjom plamnom, grozan u gnjevu svom,
Slobode ženik, on će potresti srpske gore
I majka okovana prenuće iza sna!
RAVIJOJLA:
Oh, da ga vidim samo!
GENIJE:
O, on će doći!
RAVIJOJLA (živo):
Sad?
GENIJE:
Kada ga suza rodi; kosovska suza, čuj!
RAVIJOJLA (za se):
Kosovska suza?
GENIJE (pristupa Srbiji):
Da,
U prahu kosovskom on teškim sankom spije.
I sneva o slobodi, nevesti ponosnoj,
Duša mu ognjem plamti, kosovske jade pije;
Al onda kad ispije do kapi pehar svoj,
Ko bura iznenadna kad u vis digne more
Buknuće s’ divljim treskom, grmnuće njegov glas!
Pred dahom osvetnika kamene pašće gore,
Okovi zdrobiće se, i tad će narod vas
Viteški zakliktati: na noge ko je rob!
Slobode ženik stupa! Sloboda ili grob!
RAVIJOJLA:
Oh, dođi, skoro dođi!
GENIJE:
Siroto okovana, gorki su tvoji dani,
A čašu mučeništva koju iskapiš ti
Tek piju izabrani!...
Demone obesni,
Tvoje je doba ovo, sad tvoja obest vri,
Nalivaj čašu kobnu, ne štedi groznu kap;
Jer što se više suza u ropskoj patnji liva,
Spasenom mučeniku sloboda slađa biva.
SRBIJA (kroza san duboko uzdahne):
Avaj!
RAVIJOJLA:
Užase sniva.
GENIJE:
Utešiću je sad (ode među izginule vitezove)
Ustajte mrtvi!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.