Ženik slobode/POJAVA II
| ←POJAVA I | Ženik slobode Pisac: Dragutin Ilić PROLOG - POJAVA II |
POJAVA III→ |
(Žurno ulazi stražar).
MARKO:
Šta je, Jovane?
STRAŽAR (uznemireno):
Gde je harambaša?
MARKO:
Još se ne vrati. A što će ti on?
STRAŽAR (obazire se):
Tamo, za stenom...
(Svi skupe se oko njega).
MARKO (začuđeno):
Budi Bog s nama, šta je junače?
STRAŽAR:
Čudno! opet on!
MARKO:
Ko, more, ko? Bled si kao smrt,
Ko guje da ti svu noć piše krv!
E, ljudi, napast, ličite mi svi
Na sugreb kao da ste zgazili.
Šta je za stenom?
STRAŽAR:
Utvara, il tako što;
Kao zmaj seva.
MARKO:
Zanovetalo. Eto, što ti je
Kad malo jače čovek nategne.
STRAŽAR:
Ne zgledah lika, sevnu kao plam,
Da šakom ne skrih oči — ode vid.
MARKO (sumnjivo obilazi ga):
Hm!
STRAŽAR:
Svetoga mi...
(Iz gradića zasvetluca).
Gle! Eno sevnu.
(Svi zbunjeno gledaju)
MARKO (takođe zbunjen):
Vaistinu!
MILUN:
A, šta veliš sad?
MARKO:
Maštanija je. Potec’te jedan! Hajd
Ti Stanko pođi, uzmi koga još
Te vidi šta je.
STANKO:
Ne ja, vere mi! No poteci ti,
Ti ne veruješ.
MARKO:
Nešto te je strah.
STANKO (češe se iza vrata):
Da viš i nije lako! Da je Turčin, hajd!
Drage bih volje, tu puška ima vlast.
Al predskazanju i maštaniji
Ne sudi puška.
MARKO (s podsmehom):
Ni srce zečije.
MILUN:
De, de, on strašljiv, budi junak ti,
I onako nam zijaš po vas dan
I pametuješ; hajde, pođi sad!
MARKO:
Hajdemo svi.
STANKO:
Da ti čuvam strah?
(Opet zasvetluca)
Ma zbilja, ljudi, ama šta je to?
MILUN:
Biće zmajski car.
Njemu na glavi trepti dragi kam,
U ponoć blista kao vedar dan.
Na blagu leži, u vlasti mu sve,
U glavu znade šta mu misli ko,
A dospe l’ kogod da mu vidi dvor
Vid mu zaslepi, pomuti mu um?
Te od tog časa brljiv kao pjan
Jezikom spleće, skače mahnito
Ko pod nogom mu da je gujski splet
Oprezno, braćo, strašna mu je vlast,
Zvizne li samo, guja tisuću
Namah se stvori, sikću, zvižde sve
Sipaju otrov; a aspide zle,
Krilate guje presto čuvaju.
Pa sad volja vam; tek vam ne ću ja
Da zmijskom caru ulazim u trag.
STANKO:
Ni ja, Boga mi — Ko zna šta je to!
Ti, Marko, hajde!
MARKO:
A što kao ja?
MILUN:
Ne nosiš zar o vratu talisman?
Puška te ne će, ne udi ti nož.
MARKO:
Ne turska puška, niti turski nož;
Al ono nije Turčin...
(Opet svetlucne)
Eno, gle,
Zasija opet! Braćo, šta nam je,
Te smo se smrzli?
STANKO:
Kad ne smeš ti, onda idem ja;
Evo, da vidiš.
MILUN:
Nećeš, Stanko, sam
Bruka bi bila da te pustimo.
Momci hajdemo svi pa šta nam dade Bog!
Bude l’ od Boga, hvala mu na svem,
Od vraga li je, svaki na se krst;
Vrag na krst ne sme!
(Svi se prekrste)
STANKO (krsteći se):
Ha, pomoz Bože! Za mnom junaci!
(Svi sa zapetim oružjem raspu se u lanac i oprezno pristupaju razvalinama).
STANKO (posle osmatranja, kao i ostali):
Baš ničeg nema.
JOVAN:
Ama ovde bi;
Očima videh.
MARKO:
Pa gde se stepa? Eto, prevrćem svaki kam,
Pa nema — nema, utr’o mu se trag.
MILUN:
I bolje, ko zna šta bi bilo sve
Da se pokaže.
STANKO:
Braćo, manimo.
Da kažem pravo ne marim u noć
Po razvalama da se lomim tim
Kome je drago neka krši vrat
I budi senke što se skrivaju
U puklinama. Ja vam ne ću to.
MARKO:
Slave mi ni ja.
MILUN:
Pst!
Kao da začuh harambašin glas!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.
|