Ženidba i udadba/3
- UGLED 3.
DEVOJKA (stupi), PREĐAŠNjI
DEVOJKA: Jedno je momče ovde, kaže da neki strani ljudi žele nas posjetiti.
OTAC: To će biti onaj. (Mane glavom na mater i odlazi.)
DEVOJKA: Kakvi su to strani ljudi?
MATI: To su prosioci. Ja ne znam kakva si. Svaki dan čitam i govorim da čistiš ljudski, a tebe ni briga. Daj ovamo tu metlu! Gle, kako ti vise peškiri! (Uzme metlu i paja po sobi.) Šta si tu stala? Ajd’ u drugu sobu pa se obuci.
DEVOJKA: Mamo, nestalo belila.
MATI: Tako je, nisam li ti kazala da ostaviš bestraga to belilo? - Vuci se pa uzmi od moga, ali nemoj sve! (Privezuje nanovo kecelju.) Pa kad ideš, idi ljudski. Vrat ispravi, šta si se pogurila kao baba. Kad dođu, iznećeš slatko i rakiju; starog poljubi u ruku. Ajde, šta si stala, idi oblači se. (Devojka pođe.) Opet ramlješ?
DEVOJKA: Pa šta ću da radim?
MATI: Ja sam ti kazala da se tjelom sve kao okrećeš, pa će drugi misliti da ti je takav hod, ili da se maziš. Ajde, sad idi! (Devojka odlazi.)
MATI (sama, kod ogledala, namešta se): Samo da je kakav čestit mladić. Devojka mi je u obrazu lepa, lako će mu se dopasti, a noga se i ne poznaje. — Kud mi se dede čovek? Nismo se ni dogovorili kako ćemo lagati. (Uređuje stolice.) Moramo svršiti, makar kako bilo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|