Ženidba i udadba/21
- UGLED 3.
PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI
PROVODADžIJA: Sluga sam, sluga; kako ste? Kako se, to jest, naodite?
MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali.
ŽENA: Da ga đavo nosi, koji me je svezao!
PROVODADžIJA (sleže ramenima): Stara pesma, to jest.
ŽENA: Gdi su karuce, a gdi su one vodenice, vinogradi, ona silna râna? Lažljiva trago!
MUŽ (provodadžiju): Napolje iz kuće!
ŽENA: Čekaj da mu kažem kako će svet varati. (Podražava mu.) „Oho, snao, gle kakvog sam ti momka doveo; da vidiš dok mu u kuću uđeš; he, sve je puno i krasno!“ Je l’ ovo ta faljena kuća? Sram da te bude!
PROVODADžIJA: Ali molim, to jest.
MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili! Nije prošlo ni šest nedelja, pak gle što čini.
PROVODADžIJA: Vi ste još srećni, to jest, drugi počnu odma deveti dan.
MUŽ: Tako vi radite? Napolje iz kuće!
ŽENA: Napolje!
(Provodadžija pobegne.)
MUŽ: Proklet bio kad je stupio na moj prag!
ŽENA: Lepo me je uredio!
MUŽ: Tebe je uredio!
ŽENA: Ni kapu ženi, o svete!
MUŽ: Da ti vrag nosi kapu!
ŽENA: Pa, ajde, kupi, de, što ne kupiš!
MUŽ: Dosta!
ŽENA: A, to umete! Psovati, vikati, tu ste neiskazani.
MUŽ: Vidiš li onaj štap tamo?
ŽENA: Ja znam, drugo nisi ni naučio nego psovati i tući.
MUŽ: Dosta!
ŽENA: A zašto dosta? Zbog jedne tričave kape da se moramo svađati.
MUŽ: Dosta, kad ti kažem!
ŽENA: Neću da ćutim, znaš!
MUŽ: Oćeš li da počnem drugojačije?
ŽENA: Samo probaj, pak ćeš viditi šta će biti. Sram da te bude!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|