Женидба и удадба/22

Извор: Викизворник

◄   УГЛЕД 3 УГЛЕД 4. УГЛЕД 5   ►



УГЛЕД 4.

ОТАЦ, ПРЕЂАШЊИ

ОТАЦ: Шта је то, децо, ви као да се свађате, јао, јао!

МУЖ (оцу): Гди су новци?

ЖЕНА (мужу): Гди је капа?

ОТАЦ: Ког врага, шта је то?

МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити?

ЖЕНА: Јеси ли ти мени казао да ми код тебе неће ништа фалити?

МУЖ: Је л’ то лепо?

ЖЕНА: Је л’ то поштено?

ОТАЦ: Овде мора човек да има три главе да вас разуме.

ЖЕНА: Гледајте, тато, молим вас, ни капу ми није купио, а камоли што друго!

МУЖ: Зато треба новце напред искати, а не да га после вуку за нос као магарца.

ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили?

МУЖ: Замазати човеку очи, па онда „на, рâни глобу“.

ЖЕНА: Назвао се тобож муж, па ни капу није вредан да купи.

МУЖ: Ти да ћутиш кад ја говорим!

ЖЕНА: О, како да није! Ја да ћутим, а он може говорити што оће.

МУЖ: Ја сам старији.

ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем.

МУЖ: Доста!

ЖЕНА: Доста ти!

ОТАЦ: Децо, то ништа не ваља.

МУЖ: А ваља ли да обећате, па да преварите?

ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш?

МУЖ: Ви сте ми отац!

ЖЕНА: Ти си ми муж!

ОТАЦ: Да вас враг носи, ја с вама не могу на крај изићи! (Отиде.)

ЖЕНА: Ето и оца ми отерао, јошт мало па ћеш и мене.

МУЖ: Море, жено, шта си ти почела?

ЖЕНА: А шта си ти толико узео једити ме?

МУЖ: Престани једанпут, море, то није лепо.

ЖЕНА: Да престанем; а гди је капа, а оћеш да идем довека у венчаним аљинама?

МУЖ: Та убио те Бог, тако да ти кажем, шта си донела, те си напала толико!

ЖЕНА: Тако! Изврћи само. Боље кажи: нећу да ти купим.

МУЖ: Па нећу, знаш.

ЖЕНА: Немој.

МУЖ: Нећу, да видим шта ћеш чинити.

ЖЕНА: О, како ти лепо стоји кад се накострешиш.

МУЖ: Бре, батине теби, па би била другојачија.

ЖЕНА: Неће да те Бог нанесе да пробаш, па би запамтио како се жена бије.

МУЖ: Јес чула?

ЖЕНА: Шта јес чула, шта је?

МУЖ: Оћеш престати, или нећеш?

ЖЕНА: Видиш ти, као да га се неко боји!

МУЖ: Оћеш престати, питам ја тебе?

ЖЕНА: Муж жени ни капу! О, о, о! Та смеје ти се свет, знаш ли, море?


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.