Ženidba i udadba/1
ODJELENIJE PRVO
- PROSIDBA
- UGLED 1.
PROVODADžIJA I MLADOŽENjA
PROVODADžIJA: Kao što vam reko, pedeset upravo koje muški, koje ženski, ja sam, to jest, usrećio; i ako Bog da, mislim, još toliko.
MLADOŽENjA: Ali zar se može naklonost tako brzo nabaviti?
PROVODADžIJA: Šta naklonost! Momak oće da se ženi, devojka treba da se udaje, to je sve. Kad se venčadu, onda će doći naklonost, ako su pametni, to jest. Nije li tako?
MLADOŽENjA: Vi imate pravo. Ali tu mora teško ići, gdi nema poznanstva izdalje.
PROVODADžIJA: He, he, he! Što ti je mlad čovek. Naklonost, poznanstvo, to su malene stvari. Umeti govoriti, to je sve. Šta mislite, pedeset, to jest, i pet, zar je mala šala? „Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.“ Zašto ne? Par aljina, to jest, ili drugo što, pak brat Sima to tako vešto svrši da se svi začude. Šta mislite vi, to jest?
MLADOŽENjA: Neponjatno.
PROVODADžIJA: Svakom je to neponjatno; ali mesojeđe ne mogu da prođu bez svadbe, momci su nespokojni, je l’ tako? Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko!
MLADOŽENjA: Za mene?
PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada.
MLADOŽENjA: S pet hiljada?
PROVODADžIJA: (vata se za trbu). Aha, kako vam je sad? Stotinu meni, pak je smesta vaša.
MLADOŽENjA: Pet hiljada, vi mene u nestrpjenije dovodite.
PROVODADžIJA: Jošt iz kakve je kuće. Stotinu meni, stoji li, to jest?
MLADOŽENjA: Je l’ odavde?
PROVODADžIJA: Ovde i nema devojaka za vas.
MLADOŽENjA: Kad ćemo je viditi?
PROVODADžIJA: Stotina moja, a?
MLADOŽENjA: Dobro, zaboga; kad ćemo je viditi?
PROVODADžIJA: Istina, malo je...
MLADOŽENjA: Kad ćemo je prositi?
PROVODADžIJA: Oho, momče, tako brat Sima, to jest, ne radi. Prvo i prvo, nove aljine mladoženji i provodadžiji. To je nužno, to jest, jer devojke više glede na aljine nego na samog momka.
MLADOŽENjA: Odma neka bude.
PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više može biti.
MLADOŽENjA: To je dobro.
PROVODADžIJA: A? Zna li brat Sima šta radi? Ij, kakav si mi drveni mladoženja (namešta mu maramu), kad sam ja bio tako mlad, na meni je moralo sve da trepti. Malo se valja nalickati, kosu, to jest, ugladiti, brkove namazati, mirisavke pored sebe nositi. Kad te vidi devojka neka joj srce, to jest, zaigra.
MLADOŽENjA: Što čini iskustvo!
PROVODADžIJA: Ha, ha, ha! Dopada l’ vam se? No, sad na posao; jer sam ja, to jest, već javio.
MLADOŽENjA: Javili?
PROVODADžIJA: A? Šta držite sad o Simi?
MLADOŽENjA: Ali kako ste mogli znati da ću ja hteti?
PROVODADžIJA: Šta hteti, stotina je moja, a ja toliko valjda iskustva imam da znam, to jest, što je za koga.
Da niste vi, bio bi drugi. Koliko je nji ištu ti, Bože, znaš; no ja sam njenim roditeljma obećao da ću naći priliku dobru. Imam li pravo?
MLADOŽENjA: Ja se vrlo radujem da je na mene ta kocka pala. Idem odma spravljati što treba.
PROVODADžIJA: Oho! Stani malo, momče! Dobar, to jest, trgovac kad polazi u Beč, on kaže: idem u Erdelj. Tako i vi treba da činite. Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka.
MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.)
PROVODADžIJA: Čoja za aljine da bude lepa, a ne kao što me je jedan s ovom prevario. Ali sam ga tako usrećio, svađaju se kao Cigani, to jest.
MLADOŽENjA: Ja ću gledati što je najfinije i najskuplje. Sad, zbogom!
PROVODADžIJA: Oho, zar tako? A kamo, to jest, alvaluk na devojku?
MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo.
PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna. Dokle god svadba, to jest, ne prođe, treba da je provodadžija kod mladoženje na ručku bar u nedelji dana po jedanput, to jest.
MLADOŽENjA: Pa izvolte.
PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode.
MLADOŽENjA: Nemajte brige. (Odlazi.)
PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti! Provodadžija je kao vosak, to jest, što slepljuje stvari, koje po sebi ne stoje. Kad se muž, to jest, sa ženom svađa, onda viču: Bog ubio, to jest, onog, koji nas je svezao, a pre su molili da ih svežem. Sad ko je luđi, to jest? - Moje je skrpiti i Provodadžija je kao aljinar, to jest, koji je zadovoljan ako se aljina dopadne kad se odnese. A što se potom gdikoji osušio, te mu je aljina postala, to jest, široka, što je čoja bila, to jest, izedena od moljaca, ili je izgubila boju, šta je on zato kriv? Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili.
(Odlazi.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|