Dr (komedija u četiri čina)/39
VIII
ŽIVOTA, BLAGOJE
ŽIVOTA (posle kraće pauze dolazi još spolja svađajući se sa Blagojem): Zajeo si ti meni bar osamdeset slušalaca.
BLAGOJE: Ama, nisam kad ti kažem.
ŽIVOTA: Dao sam ti pare da kupiš sto ulaznica i podeliš ljudima koji će aplaudirati, i nije ih desetak zapljeskalo. Zajeo si bar osamdeset ulaznica.
BLAGOJE: Bilo je, brate, i aplauza.
ŽIVOTA: Ama, kako bilo? Zatapšalo nekoliko njih kao od bede, a kad se Milorad zbunio i zapetljao, svih sto tvojih ulaznica tako su se slatko smejale kao da su besplatne upravo zato da se smeju.
BLAGOJE: To su se smejali oni što su platili ulaznice, a njima ne možeš zabraniti; oni su se o svome trošku smejali.
ŽIVOTA: Budale, da ih pita čovek zašto su se smejali? Zbog onih stranih reči, a ne znaju da filozofija nije filozofija ako se ne kaže stranim rečima. Eto, reci ti meni šta znači to (na slogove) aniticipativna dinamika. Jedva sam naučio napamet. Ajde, kaži mi šta to znači.
BLAGOJE: Ne znam!
ŽIVOTA: Pa ne znaš, dabome, a u tome vidiš i jeste filozofija: da ti ne razumeš ono što ja kažem, a ja da ne razumem ono što ti kažeš. BLAGOJE: Pa jeste.
ŽIVOTA: To je filozofija, a ne ono da ja tebi dam pare za sto ulaznica, a ti da kupiš svega dvadeset.
BLAGOJE: Opet ti!
|