Др (комедија у четири чина)/38
VII
МАРА, ПРЕЂАШЊИ
КЛАРА (потрчи Мари у сусрет и љуби јој руку): Мама, мама, тако се радујем!
МАРА (збуњена): Ја овај... па јест!
КЛАРА (узме дете): Пепи, херцхен, кисе ди ханд дер гросмама! Дас ист дајне гросмама!
МАРА (још више збуњена): А то је Пепика?Ја не знам како сад... Милораде, сине, шта да радим?
МИЛОРАД: Па загрли унуче.
МАРА: Па јест, дете није криво. (Пољуби дете. Клари) А дошли сте... Кад сте дошли?
КЛАРА: Пре пола сата.
МАРА: Сами? Зар вас није дочекао муж?
КЛАРА: Није.
МИЛОРАД: То није лепо од њега. КЛАРА: Ја нисам знала тачно да одредим ни воз ни сат у који стижем. (Грли Мару) Мама, ви тако добро изгледате. Милорад ми је увек говорио најлепшим речима о вама, он се хвалио вашом љубављу. Он се хвалио да сте ви најплеменитија мајка на свету.
МАРА (грлећи и мазећи Милорада): Све су мајке такве. А што ниси казао госпођи и то да си ти јединац и да си ти моја маза?
КЛАРА: Али не тај господин!
МАРА: Него?
КЛАРА: Мени је све то говорио мој муж!
МАРА: Ваш муж? Е, његову мајку не познајем!
МИЛОРАД: И ја је не познајем.
КЛАРА (згрануто): Како?... Па зар...? ...Ја вас молим, госпођо, објасните ми ви шта је ово са мном. Ја сам овде страна, у туђем сам свету, не познајем овдашње обичаје и навике; не знам шта је шала, а шта није. Ја вас молим, објасните ми све ово.
МАРА: А ко ће мени да објасни? И ја сам се, синко, нашла у чуду, па не умем да се снађем.
КЛАРА (показујући Милорада): Господин каже да је мој муж.
МАРА (Милораду): Зар си јој казао? То није требало, можда ће се отац љутити. (Клари) Он јесте ваш муж, али молим вас, немојте то никоме говорити, то се не сме знати.
КЛАРА: Али госпођо, забога... па то је ужасно! Шта је ово, шта се догађа? Боже мој, боже мој! (удари у плач)
МАРА (прилази јој тешећи је): Немојте плакати, забога, неће то тако остати! Учинићемо ми већ све што треба да разведемо ваш брак!
КЛАРА (диже главу): Да разведете? А зашто?
МАРА: Па забога, не можете ви остати његова жена!
КЛАРА: Али зашто?
МАРА: Зашто? Зашто? Ја не знам да вам кажем зашто. Милораде, душо, објасни јој ти.
МИЛОРАД: То ће јој најбоље отац објаснити. (Клари ) Гроспапа ће вам то најбоље објаснити.
КЛАРА: А где је господин?
МИЛОРАД: Он моментално није код куће, али доћи ће.
КЛАРА (нестрпљиво): Ох, ко ће то дочекати!
МИЛОРАД: Али, мајка, госпођа је путница, уморна је. Пепика је извесно и гладан.
МАРА: Ју, истина! Извол`те, извол`те овамо, да сачекамо Животу. Извол`те.
МИЛОРАД: Изволте, госпођо, ви сте код своје куће.
КЛАРА: Хвала.
МАРА: Извол`те. (Показује јој собу лево и полази за њом)
МИЛОРАД (задржава Мару): Мама, па лепа, болан, ова моја жена!
МАРА (мане руком да ћути и одлази за Кларом)
МИЛОРАД (идући за њима, сам себи): Ко би то рекао да ја имам тако лепу жену!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|