Dva se tića pobratila
| ←Što mi vene... | Dva se tića pobratila Pisac: Laza Kostić |
(Iz drame Maksim Crnojević)
Dva se tića pobratila, do dva sokola,
Posred boja, posred mila, posred pokolja,
Krili su se zagrlila pobratima dva,
U boj lete, rane ljute hrana su im sva.
Tako tići zagrljeni preletaju svet:
Bela jedna golubica susrete im let.
Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet,
Prevari se soko sivi, čarom obuzet.
Osta soko u opseni golubičinoj,
Dugo nije pobru vid’o, dugo nije boj;
Dugo nije, — jedva, jedva dade im se srest’ —
Al' mu pobra ne poznade pobratimsku svest!
Perje mu je sagorelo, što će neznanik?
A golupče begat’ stade, nepoznat joj lik.
Perje mu je sagorelo milujući plam:
Milujući u tri duše osta soko sam!
Izvor[uredi]
- Popović Bogdan: Antologija novije srpske lirike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 83
|