Gazda Jakov/13
| ◄ XII ПОЈАВА | XIII POJAVA | XIV ПОЈАВА ► |
XIII POJAVA
JAKOV, LjUBICA
JAKOV (Koji je drhtao od ljutine i znacima jednako pokazivao koliko se ljuti, sad izleti, ščepa Ljubicu i počne je drmusati): Zar tako, tako, tako?... Zar to valja, nesretnice? Međer se ja nisam uzalud boj’o, da ti onaj raspikuća ne zavrne mozgom.
LjUBICA (Odlučno): On mi je drag.
JAKOV (Drekne): Šta? I ti smiješ tako grešnu riječ da reknešo meni, ocu rođonome? Ti, ti, ti, što sam te ja odranio i odnjegovao!...Ti gusko, patko, jarebice, vrano! I ti da odbjegneš?... Meni da utečeš?... O, mudrice, moja. A ne znaš ti, da ja imam osmere uši i desetore oči i da sve vidim i čujem... Sve!... Nema toga majstora na svijetu, ko će mene nadmudriti i prevariti, a kamo li da me prevariš ti... Vidiš, kako sam te lijepo ulovio!
LjUBICA: Svedno... Ali ja neću ni za Jovu...
JAKOV: A ko tebe pita šta ti hoćeš i šta nećeš?... Ja ću već tebi pokazati... (Gura je u njezinu sobu) Mrš, u zatvor! (Zatvori vrata i rukom drži kvaku) Sad uteci!... Utecj, ako možeš!... (Iznese stolicu iz sobe i sjedne pred vrata. Opet uhvati za kvaku) Neću niđe iz kuće izlaziti, nego ću ovđe sjediti i čuvati te!... Viđećemo, ko će biti mudriji. (Kuca u vrata) Hodi izađi, uteci! Čeka te tvoj raspikuća! Hajde, idi, bježi!...
|