Vladislav/6
| ◄ ПОЗОРЈЕ ПЕТО | POZORJE ŠESTO | ПОЗОРЈЕ СЕДМО ► |
POZORJE ŠESTO
Zarica vodi okovana Ivicu.
ZARICA: Kralju Vladislave, takvim te imenom narod pozdravlja, evo ubice našeg Radomira, u tvoje ga predaje ruke, da mu neumitan sudija budeš.
VLADISLAV (trgne mač): u propast idi ubico brata moga.
ZARICA: Ne tako, kralju Vladislave, tvoja vlast neka ga osudi, a svi da učastvuju kazni njegovoj, to je želja naroda.
VLADISLAV: Moj narod meni da zapoveda?
ZARICA: Nije zapovest, kralju gospodine, no žalost za ubijenim Radomirom.
VLADISLAV (za sebe): u nepriliku me dovodi taj prokleti narod, no David je moj kod mene. (Ivici). Kazuj, bezbožni čoveče, šta te navede na takvo bogomrsko delo? Govori, užasne te muke očekuju!
IVICA (s gnušenijem okrene glavu od njega).
DAVID: On ćuti, kriv je. Našto daljeg ispita?
ZARICA: Govori, nesrećni Ivica, kako pregore toliku ljubov dobrog ti i kralja i oca, daj pričinu tvoga krvnog dela.
IVICA: Slaboumni starče, zar se s godinama mora i pamet izgubiti?
VLADISLAV: Postupak njegov osvedočava pravednu sumnju našu; u tamnicu s njime! (Odvedu Ivicu). Nestorica, ti ćeš mi za njega dobar stajati, a ti, Zarica, objavi narodu šta si čuo. Neka sve u pripravnosti bude, još sutra moram krunu na glavi videti.
(Nestorica i Zarica otidu).
|