Vladislav/33

DEJSTVO PETO

POZORJE ŠESTO

POZORJE ŠESTO

David, bivši.

VLADISLAV: Je li ubijen, govori, je li ubijen?
DAVID (sumnitelno): Svetli kralju!
VLADISLAV: Je li ubijen? Puštaj glasa, je li ubijen?
DAVID (lagano): Ubijen.
VLADISLAV: Ha, gujo, ubijen i s njim sreća moja ubijena. Šta mi ostaje, nego sopstvenim rukama iščupati crnu dušu moju.
DAVID: Vojvoda Nestorica, kralju nije dobro. Odstupi, i nikom ne kazuj što si video. (Nestorica iziđe).
VLADISLAV: Imaš li grlo, da celom svetu izjaviš moje zločinstvo, da po celom svetu vičeš: Vladislav je ubio Vladimira?
DAVID: Šta je tebi, Vladislave? To li je plod tolikog našeg truda? Kad si dobio priliku da možeš kazati sad sam slobodan, onda se tebi crne misli navlače. Dokle će te ta detinjska mečtanija strašiti? Kanda si ti prvi ubica na zemlji. Pogledaj, ceo svet gibće od takovog dela; i ti se jedan kao dete plašiš.
VLADISLAV: Ah, Davide, Ivica me je porazio.
DAVID: I Ivica će pravednu končinu videti.
VLADISLAV: Ah, on je ovde kod mene bio.
David. Kod tebe u šatoru? Ti si slab, tebe je san prevario.
VLADISLAV: Nije san, Davide, u pravom vidu javila mi se ta prokleta duša. Strepim od njegovih reči.
DAVID: Od reči strepiš buntovnika? Zar ti čekaš od njega dobre i lepe reči? Korist je njegova, da te što više obmane. Budi jedanput čovek, i ne daj se tom varljivom uniniju.
VLADISLAV: Hoću, Davide, hoću čovek da budem. Ah, kako je teško reći, hoću čovek da budem. Teško, vrlo teško. No što je učinjeno, ne može se više povratiti. Povratiću drugim čim.
DAVID: Povrati s tim da kralj slobodan i nezavisim postaneš. Razgoni samo te maloznačeće i prazne misli, pa eto ti spokojstvo.
VLADISLAV: Hoću, Davide, hoću spokojan da budem kao bezlobna ovca. Ah, samo ako uzmogu. Ostavi me, Davide, noć je duboko. Ostavi me, da otpočinem. (David otide). Samo tri časa mirno, o, koliko bih dao za ova tri časa. Badava, ode moje spokojstvo, ode tišina duše. Teško je da opet k sebi dođem. (Sedne i nasloni se spavati). Tri samo mirna časa. (Nasloni se na drugu ruku). Vladimir mrtav. (Poćuti, pa se opet na drugu ruku nasloni). Koliko prosjaka sad mirno na tvrdoj zemlji spavaju. Vladimir mrtav. (Ustane). — Badava. Ova se noć mora tako provesti. Druga će mi lakša biti. Sve od upražnenija zavisi. (Hoda). Ovako mi je isto i posle ubistva Radomirovog bilo. — Vladimir mrtav. (Stane u jedan kraj i, prekrstivši ruke, pusti se u misli). Vladimir mrtav . . .

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.