Владислав/32
| ◄ ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО | ПОЗОРЈЕ ПЕТО | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО ► |
ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Несторица, бивши.
НЕСТОРИЦА: Светла круно!
ВЛАДИСЛАВ: Где је Давид?
НЕСТОРИЦА: Њега нема овде.
ВЛАДИСЛАВ: Нема? Нема? Ха, смртни! Давида ми дај, па ево ти круна!
НЕСТОРИЦА: Светли краљу, он није с нама.
ВЛАДИСЛАВ: Није, није? Он је при убиству највеће душе? Чуј, витеже, можеш ли ми Давида дати, честит ћеш бити, док те земља уздржи.
НЕСТОРИЦА: Крила нема слабомоћни човек.
ВЛАДИСЛАВ: Ах, крила нема при добром делу, ова само расту при рђавој намери. Несторица, ја сам изгубљен.
НЕСТОРИЦА: Каква те туга мори, светли краљу?
ВЛАДИСЛАВ: Давида ми дај, па ћеш све чути. Давида ми дај, ако душе имаш, Давида, Давида!
НЕСТОРИЦА: Ево Давида!
ВЛАДИСЛАВ: Долази ли, долази? Ха, како ми жиле дрхћу!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|