Vladislav/31
| ◄ ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ | POZORJE ČETVRTO | ПОЗОРЈЕ ПЕТО ► |
POZORJE ČETVRTO
Vladislav (sam).
Kakve reči, kakav grom porazitelni! Svo mužstvo moje iščeze kao dim pri burnoj olujini. Ostadoh kao slaba lađa na besnim talasima moje sudbine. Šta činim, kud sam zaišao? Reči istine gromovno se ore po razvalinama sovesti moje kao kršanj kamenite stene; padaju grmovi namera mojih pred njima, i sa strahom predskazuju mi končinu bića moga. O, beži, beži nesrećna pomrčino! Gde si Vladimire, Vladimire, tvoja duša nek' mi bude iskupitelj dragi. Ali on pada, pada? Hu! Evo polovine carstva moga, samo ti nemoj pasti. Nemoj, dušo sveta, nemoj anđele izbavitelju, nemoj! Šta činim ja? Gde je Vladimir? Ha, pod nožem žestokih ubica. Davide, stani, kud me tvoja crna zavede duša? (Viče) Davide, Davide! Niko nema pomilovanija? Davide, odzovni se!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|