Vladislav/29

DEJSTVO PETO

POZORJE DRUGO

POZORJE DRUGO

Nestorica, bivši.

NESTORICA: On spava. Sujetan je moj ulazak.
VLADISLAV (u snu): Ubi, ubi, ne slušaj pisku!
NESTORICA: Njega užasan san muči.
VLADISLAV: Sakri mač, da nas niko ne spazi. Brzo, brzo, naša je pobeda!
NESTORICA: Svetli kralju.
VLADISLAV (trgne se): Ko viče? Nisam ga ja ubio.
NESTORICA: Svetli kralju, Nestorica je kod tebe.
VLADISLAV: Nestorica, brate, ah, ja sam samo spavao.
NESTORICA: Tebi je užasni san rastrzao dušu.
VLADISLAV: Oh san, moj strašni mučitelj. No ja sam opet pri sebi. Šta čuješ za neprijatelja?
NESTORICA: Još je izvan opasnosti.
VLADISLAV: Ah, Davide!
NESTORICA: Pustinjik će ti neki bolje izvestije o njima dati.
VLADISLAV: Pustinjik, u ovo vreme? Njega je morao sam pakao poslati.
NESTORICA: On želi s tobom govoriti.
VLADISLAV: Idi, nek' se ne usudi. Onaj, koji se s paklom druži, ne meša se sa besporočnim stvarma.
NESTORICA: On ti važno nešto i o Ivici kazati ima.
VLADISLAV: O Ivici? Daj ga ovamo! Samo ime Ivica menja svukoliku moju nameru, dovedi ga! (Nestorica otide). Gde je, Vladislave, tvoje prvo mužestvo? Gde je ono tvoje postojanstvo, kojim si i samoj smrti na ugled išao? Predao si se varljivim mislima kao slaba žena, izdaješ se bez nevolje, i drugima na podsmeh padaš. Tako mi života, ovo neka poslednji put bude.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.