Vladislav/21
| ◄ ПОЗОРЈЕ ПЕТО | POZORJE ŠESTO | ПОЗОРЈЕ ПРВО ► |
POZORJE ŠESTO
(Tamnica, noć)
Smiljka (sama).
Ova je tamnica negda sreću Kosarinu gledala, sada gleda neščastije Smiljke. Otac je moj pod rukom strica moga pao, gorkom tugom prsi svoje kćeri ispunio. Kud se god okrenem, samo hladni pogledi mene predusretaju. Nigde prijatelja, nigde utehe u dvoru. Tamničar će kazati, da je moja noga u tamnicu stupila, gnev će Vladislavu kao razdražena zmija usplamtiti. Sram i postid očekuju sudbu nesrećne devojke. Jedna blaga misao, da je Ivica moj nevin, da se črez mene nezaslužne smrti izbavio, razgaljuje mi malo umnoženu tugu. Ali, o Ivico, sloboda je tvoja skupa! Ne želi, da ti čestit budeš, a Smiljka na večitu porugu ostane. Kratak je život, večito poštenje, Radomirova kći neka dostojna oca svoga bude. (Poćuti, pa onda uzme otrov). Žalostno piće, koliko si ti nevinih duša pokoju odvelo, vodi i mene. (Popije otrov). Ha, kako se ništa ne oseća ubitačna sila. Ona je kao jezik zlotvora, koji slatke reči na ugled prosipa, dokle bezazlenu dušu sasvim neporazi. Oprosti, Ivico, mome tvrdom postupku, duša je tvoja naučila samo ono što je dobro i krasno ceniti. Kad bi Smiljka tvoja u životu ostala, kad bi od Vladislava sramotu dočekala, ti je ne bi ljubiti mogao, ili, ako bi je i ljubiti hoteo,Smiljka ti ovo ne bi dopustila. Prosti onoj, koja u nesreći spokojstva traži, zadrži je u vsrnim prsima, ljubi ime njeno, kad nju samu zemljica pokriva. Ah, već dolaziš hladna smrti, (sedne) već prostireš okorele tvoje ruke. O, hodi, hodi, samo od Ivice beži, ne rastavljaj ga mlada i zelena od sveta. Još je on kadar, da otečestvu prinese uslugu.
(Nasloni glavu na stenu, zavesa pada).
|