Vasa Rešpekt/X
X
Vasina regimenta odmaršira u Peštu, u "logor".
Posle "logora" ta regimenta ne vrati se na pređašnje mesto, a to je bilo daleko, već dobije drugo bliže mesto za štab, i Vasa dođe sa svojim eskadronom u jedno selo, sasvim blizu Budima, na štaciju. Sad uluči priliku, pa ište "urlaub" na nekoliko dana u Budim i dobije ga.
Dođe u Budim i predstavi se svom čika Josi. Živog izgleda, "feš", mlad kaplar dopadne se stricu; zadrži ga kao gosta, kaže mu da kad god dođe na "urlaub", da ostane kod njega u kvartiru, da se dobro vlada, a on će za njega raspitivati i, ako zasluži, preko prijatelja "komandirendera" preporuku izraditi.
Tako je Vasa više puta u Budim dolazio. Jedared čuje da mu je otac umro. Siromah čika Ignja doista iz dešperata umre. Vasa to javi svom obrštaru[1], kaže da ima posle oca naslediti. Regimenta po redu zauzme se za njega, piše magistratu, i pita za naslednike. Magistrat odgovori da je Ignja Ognjan umro bez testamenta, a ostavio je posle sebe jedinog sina Vasu Ognjana. Pa još u poruci i to doda: "da je ostavio sina koji je već u detinjstvu zbog nevaljalstva od oca prognan, da je to celoj varoši poznato, i da je nepopravim".
Kada to Vasa čuje, krv da mu se smrzne. Baš sudba ga goni. Šta je mogao on magistratu smetati? Ima takovih ljudi koje sudba od postanka goni, i gotovo ljudi ih nagnaju da budu rđavi. Tako Vasa od postanka nema mira: gonio ga otac, goni ga ceo svet. Otuda uvukla mu se u crte lica neka neobična ozbiljnost, istesana tuga i ogorčenje Nikad od kako ga znam ne videh da se nasmejao. Šta! Ni da se nasmešio!
To se u regimenti, a naročito u njegovom eskadronu, pročulo. Kako bi najmanje što falio[2], odmah bi ga pretpostavljeni ukorio da je okoreo tvrdoglavica i "nepopravim", baš i da nije tako bilo. To je Vasu jako bolelo. Već u mladosti navukao je neku crtu dešperata; u tom dešperatu dao se kad i kad i na piće i na karte.
Od njegove regimente doći će jedno odeljenje u Budim, na "fajerpiketu".[3] U tom je odeljenju i Vasa Rešpekt. Sad je Vasa Rešpekt u Budimu. Poseti katkad strica. Ovaj ga dobro prima, i po nekad obdari ga. U gradu je sedeo grof K., "zjelo" bogat. Imao je taj grof jednu lepu sobaricu da joj je para trebalo tražiti. Bila je od jake kuće, ali u prvom vaspitanju pokliznuto. Od stepena do stepena, od kuće do kuće, iz ruke u ruku, došla je do sadašnjeg stanja. Inače nije joj ništa falilo, samo što je nosila titulu:”sobarica".
Vasa načini poznanstvo s tom sobaricom. Zvala se Matilda, Vasa i Matilda, kaplar i sobarica, kad se šeću, izgledaju kao dva pelivana. Vasa misli da je srećan, dobio druga u svom očajanju, i doista, dao bi život za nju. Bolje bi bilo da nije došao na "fajerpiketu", da nije nikad Matildu video!
Matildi se dobro vodi. Vasi odaje novaca. Vasa ne pita otkud taj novac; šta se to koga tiče. Vasu je obuzela strast kartanja, koja je tolikima imanje, zdravlje, čast i život oduzela. Otputuje grof sa porodicom u kupatilo. Ostane kod kuće stara grofica njegova mati, sa par čeljadi, i sa Matildom. Grofova porodica imala je mnogo zlata i dragog kamenja u velikoj vrednosti, i to u poslednjoj sobi. Matilda naiđe na ključ koji sve to otvara, izvadi drago kamenje, pokida škrinjicu u čem je sve to ležalo; još na vrati istavi brave, da se čini kanda je ko na silu ušao i pokrao. Grofica je nešto gluva bila, a noću je učinjeno. U tu sobu čeljad nisu odlazila. Sutra dan još je bilo toliko vremena, te draga ode Vasi, i zamoli ga da on to čuva. Vasa primi sve to na sahranu[4]. A kako ne bi primio mladić od dvadeset godina takvo što na sahranu iz ruku takve vile Ravijojle, takve Sirene!
Matilda još onaj dan javi staroj grofici da je brava od sobe gde se dragocenosti čuvaju otkinuta i obijena. Kad onamo grofica, ima šta videti: obijena, skrhana škrinja, a dragocenosti nestale. Podiže larmu, dođu od policije, pozatvaraju čeljad, Čeljad zasvedočiše alibi[5], to jest da onu noć nisu ni spavali kod kuće; puste ih, a sumnja pade na Matildu, i zatvore je. Pade sumnja i na Vasu, jer se gotovo svaki dan onde u kući pokazivao. Matilda zaplašena baci krivicu na Vasu, to jest izreče mogućnost takvu. Zatvore i Vasu. Iz Matildinog izreka, i podudarnih okolnosti, a možda što se sam Vasa nije znao ili nije hteo braniti, osuđen bi Vasa Rešpekt na dvanaest godina robije.
Vasa Rešpekt je osuđen, izdržao svoju kaznu, i umro. I to delo ostalo je kao psihološka zagonetka kod sviju koji su ga poznavali. Može biti da je nevin. Silna ljubav prema Matildi načinila ga žrtvom za spasenje Matilde. Vasa je bio od tog kalibra da je to moguće.
Vasu malo su još u varoši poznavali. Matildin burno prohujan dosadanji život nalik je da je Matilda taj zločin učinila i na Vasu bacila. Taj zločin je u varoši veliku uzrujanost prouzrokovao. Publika većinom krivicu baca na Matildu. Pred moralnim sudom stvar ta nije ni dan današnji na čisto. Dosta to, Vasa postade robijaš. Pa robijaš bez oca i majke, bez brata i sestre, da ga svesrdno oplaču!
A šta radi Anica?
Objašnjenja[uredi]
[1] - Obrštar, nem. Oberst, pukovnik.
[2] - Faliti, nem. fehlen, pogrešiti.
[3] - Fajerpiketa, nem. Feuerpiquett, vod vojnika unapred određen da pravi lanac pri požarima.
[4] - Sahrana, čuvanje.
[5] - alibi, lat., prisustvo jedne ličnosti na drugom mestu a ne ia onom na kome se zločin ili prestup desio.