Vasa Rešpekt/VII
VII
Vasa je već svršio kod kuće "slavenoserbske škole[1] i prvu latinsku.[2] To je mogao u Sent-Andreji izučiti. Mrazovića gramatiku[3] znao je u prste.
No na stranu sve te školske knjige, Vasa je najvoleo čitati srpske junačke pesme, iz nekih starih "sobranija". Što je god čitao o junacima, sve je držao da se baš to tako zbilo, ma da je na nemogućnost naličilo. Kako seče Arape Kraljević Marko, junaštvo Strahinj -bana, - to Vasa ne bi dopustio da je moglo biti drukčije. Te vile srpskih junaka, te su živele i žive ostale. One Osijanske slike gde srpski junak, kad mu je vrućina, iščupa s korenom čitavu jelu iz zemlje, pa na konju jezdeći drži jelu u ruci, a sunčani zraci kroz lišće na toke mu padaju, - to je sve tako bilo, kao god i ono kad se Marko buzdovanom u oblake hita.
U nedelju ili o "hramu" traži slepca da mu peva junačke pesme, i onda bi se tako zablejao u njega, i dao bi mu poslednju krajcaru. Onda bi mu se predstavljali džinovski likovi, i tek bi prezirao sadašnji mekušan naraštaj.
No sad treba dalje da ide u školu. Sad se tek znoji čika Ignja šta će s njime. Ako ga da u školu dalje, mogao bi vremenom postati advokat, a to je smrt za čika Ignju. Neće u bogosloviju, a neće ni doktoriju; pa kad već sad neće, u toliko će manje hteti kad već vreme tome dođe. Nije ga rad za šegrta dati, jer ima toliko da kao jedinac, ma ništa ne imao, može živeti, i to od "grunta".[4] Predomisli se: daće ga godinu-dve dana na probu. Da ga u Budim u latinske škole. Kad je već opremljen otišao, niko nije za njim žalio tako kao Anica. Kad je čula da će u Budim, jednako je plakala.
Vasa je bio u Budimu kod jednog imućnog kasapina na "kostu i kvartiru". Čika Ignja je hteo da je na dobrom mestu, gde neće gladovati, da Vasa ne može reći: "Ne mogu učiti od gladi".
Vasa ništa ne uči, već se kocka i karta. Posle opet ide sa kasapskim šegrtima gde volove tuku, u "bitongu",[5] i katkad je i on pomagao štrangu vući. Kome se đaku kasapski život dopadne, taj ili neće više biti đak, ili je rđav đak. Jako je pofalio[6] čika Ignja što je sina kod kasapina dao u "kost".[7] Bolje da ga je dao kod sveštenika, ali ovako od "vladičestva" nema ništa. Kasapski je zanat za đače jako primamljiv. Ima u sebi taj zanat nešto junačko, švaleresno.[8] Pa momci zdravi, jaki, "feš"; kad opaše belu kecelju pa seče meso, obnažene mišice mu sve igraju, pa kad metne devojci u kotaricu meso, ona sva drkće od radosti.
Vasa je imao u rodbini kasapa, pa se već od detinjstva navikao na kasapnicu. Ovde je sad gospodarev sin već kasapski šegrt, i njegov parnjak, i ovaj ga svud vodi. Vasa prve godine dobije "drugu klasu" i mora školu "povtoriti".
Kad to čuje čika Ignja, ražljuti se i zaključi da ga više u školu ne da, no da ga hod kuće zadrži. Vasin gazda, kasapin, namoli oca da ga još za jednu godinu ostavi na probi. Otac se reši i na to.
Druge godine Vasa ide opet u tu istu školu, ali ne napreduje. Ne ide mu u glavu latinski nipošto. Već je momčić, pa kradom ide sa gazdinim sinom na "muziku". Zna već dobro igrati. Gazda ima krasnu veliku ćerku, obrazi da joj puknu. Vasa, mesto da ide u školu, ostane kod kuće pa s frajlom igra polku: on zviždi a frajla peva. Gazda ga je zdravo voleo, bio je živ deran. Gazda je imao još jednu mlađu ćerku, tako oko deset godina, pa ne bi branio da ga da otac za kasapa, mogao bi mu biti zet, fajn momčić, a jedinac.
Prođe Vasi i ta godina, školu opet nije svršio.
Kad to čuje čika Ignja, ražljuti se; ode sam direktoru da zapita za sina.
Nosio je obično čakšire u čizmama i dolamicu, ali kad ide u Budim, to jest kad bi se svečano obukao, onda pantalone, zelen, dugačak kaput od "trajdrota",[9] i cilindar-šešir s širokim obodom, dole uzan gore širok.
Kad dođe direktoru, a ovaj ispriča da njegov sin ništa ne uči, da je uvek u "bitonzi" gde volove tuku, i već kolje ovce, no bolje će biti ako ga na zanat da. Čika Ignja se uprepastio. Dve godine izgubiti, dve godine trošiti, pa uzalud!
Dovede Vasu kući, sa velikom nategom istuče ga, jer se Vasa već otimao, i zaključi da mora kod kuće ostati i ekonom biti. Čika Ignja je taj mah poslednji put Vasu tukao.
Vasa je donekle oca slušao, ali kad odjedared reši se i kaže ocu da bi rad biti kasapin. Otac neće da zna za to, i napadne na Vasu da ga tuče. Vasa se otme iz šaka i pobegne, ne zna se kuda.
Svud ga traže, nema ga. Otac žalostan, ozlojeđen.
Samo je Anica znala za njega kud pobeže, jer mu je ona još onaj dan nešto haljina dodala.
Objašnjenja
[uredi][1] - Srpska veroispovedna škola.
[2] - Prvi razred gimnazije.
[3] - "Rukovodstvo kъ slavяnsъй gramaticъ" od Avrama Mrazovića, štampano prvi put 1794.
[4] - Grunt, nem. Grund, nepokretno imanje.
[5] - Bitone, slovački provinc., klanica.
[6] - Pofaliti, nem. fehlen, pogrešiti.
[7] - kost, nem. Kost, hrana.
[8] - Švaleresno, franc. chevaleresque, viteško.
[9] - Trajdrot, nem., jedna vrsta finoga štofa.