Vanda/5
POJAVA V
MLADA, BOGOR i GOSTOVIT; za njima ostala pratnja.
BOGOR:
Poslanici kralja Ritigera?
MLADA:
Bar tako sam svećenika čula
Gdje kraljici reče.
BOGOR:
Šta ti hoće?
Što dolaze s pratnjom tako sjajnom?
MLADA:
Dalje čuti ne mogoh, jer starac,
Naloživ nam da mu prethodimo,
S njom zaosta tiho besjedeći.
BOGOR:
Šta ti misliš o dolasku njnnom,
Gostovite?
GOSTOVIT:
Soko, moj Bogore,
Ševu goni: opkladio bih se
O mojega najljepšega konja
Da dođoše po Vandinu ruku.
BOGOR:
Ta je sumnja i kroz moju dušu
Projurila; nu nadam se da će
S preziranjem biti odbijeni.
GOSTOVIT:
To još ne znam; ja znam jedno samo.
MLADA:
Kraljica se evo približuje:
Pogdedajte kako j' uzbuđena!
GOSTOVIT:
(Na po glasa.) N'jesi ni ti, prijatelju, manje.
Bi li zbilja sad klonuo duhom?
To ja tebi neću dopustiti.
Ako Vanda mora čija biti,
To će biti, Peruna mi, tvoja,
Ili više ja pasati neću
Britka mača, ni jahati konja,
Ni osjećat' u grudima mojim
Kako srce za tebe mi bije.
Ovo pamti.
BOGOR:
Hvala, mili druže;
Ali tvoju prema meni ljubav
Ti ne možeš sunut' njoj u srce.
GOSTOVIT:
Šta ti rekoh, ostajem pri tome.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 121 godina.
|