Ванда/4

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН ПРВИ
◄   ПОЈАВА III ПОЈАВА IV ПОЈАВА V   ►

ПОЈАВА IV

БОГОМИЛ и ОТО

БОГОМИЛ:
Да ли данас ја добивам госта,
Или дрска насртача? Ако
Гост долазиш, со и хљеб ћу с тобом
Подјелити брацки, а говорим
Насртачу: бјеж' одавдје брже
Прије него страшни бог, ком' видиш
Храм онамо,
На главу ти није изврнуо
Све дубове ове свете шуме.
ОТО:
Мир доносим, оче, и пред тобом
Дубоким се поштовањем клањам,
Јер, ако ме ум не вара, стојим
Пред врховним лешким свећеником.
БОГОМИЛ:
Тај сам; а ти ко си? откуд идеш,
И камо ли са дружином смјераш?
ОТО:
Право теби из тевтонске земље,
А са двора краља Ритигера.
БОГОМИЛ:
Тад нам добро са твојима дош'о.
Ну, витеже, тако скоро, тако
Пренаглено ја вам се не надах.
Ваш краљ врли шта ми поручује?
ОТО:
То ћеш чути из његових уста,
Јер он главом дошао је с нама.
БОГОМИЛ:
Он дошао главом? Шта то чујем?
Ја се надах његовом посланствту,
А не њему.
ОТО:
У свом нестрпљењу
Да краљицу што скорије види
С нама се је на пут отиснуо.
БОГОМИЛ:
Ох! витеже, тиме он доводи
У незгоду и себе и мене.
ОТО:
Краљ на своју једва ако мисли;
Ну за твоју жао би му било.
БОГОМИЛ:
Још довољно не приправих Ванду
На његову прошњу; а та кад би
Сад попр'јеко била одбијена,
Владалац би толи гласовити
Подлегао лично понижењу,
Од каква бих сачуват' га хтио
И цијеном мојих старих дана.
ОТО:
И сам с тобом д'јелећи ту зебњу
Науман је да ни њој нит' иком
Своју личност овдје не открије,
До једному теби.
БОГОМИЛ:
Ту мисао
Одобравам; ипак њом се само
Од увреде очигледне склања,
Да јој исто тајни бол окуша
Ако лоша зањ испадне срећа.
Али чим је дош'о не даје се
Већ у томе ништа изм'јенити;
Па нек буде што Богови хоће.
Видиш оне дјевице пред храмом?
Међу њима краљица је лицем.
Дозваћу је, а и твој господар
Нек приступи, па р'јечима добро
Измјереним изложи јој прошњу.
ОТО:
Овдје?
БОГОМИЛ:
Нема свечанијег мјеста
У свој лешкој земљи; над Вандом је
Овдје јача моја моћ но игдје.
Идем по њу; ти по краља пођи. (Отиде.)
ОТО:
Богова ми! краљ Ритигер није
С нама дош'о овамо на руже,
Оштро трње само г' овдје чека.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 116 година.