Božje domaćinstvo / Od postanja do Gospodnjeg ponovnog ukazanja

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Božje domaćinstvo
Pisac: Jakob Lorber
Izvornik »Die Haushaltung Gottes« (1852) pod naslovom »Božje domaćinstvo« preveo Ilija P. Petrović.


Opšti uvod. Ljubav u Božanstvu. Iskonski duhovi. Tajne tvorevine. Postanje. Adam. Prvorodni greh. Zastupništvo ljubavi. Ponovljen greh. Izgon iz raja. Kajinov zločin[uredi]

1

(Ovako je Gospod rekao meni i u meni za svakoga, i to je istinito i verno i pouzdano:)

1 Ko hoće da govori sa Mnom, neka Mi dođe, i Ja ću mu položiti odgovor u njegovo srce; ali samo će čisti, čije je srce puno poniznosti, čuti zvuk Moga glasa.

2 I sa onim kome sam draži negoli sav svet, koji Me ljubi kao nežna nevesta svoga mladoženju, ići ću ruku pod ruku; gledaće Me uvek kao brat brata, kao što sam ga Ja gledao odveka pre no što je postao.

3 A bolesnima reci: U svojoj bolesti neka se ne žaloste, nego neka Mi se ozbiljno obrate i neka Mi potpuno veruju; Ja ću ih tešiti, i reka skupocenog melema izliće se u njihova srca, i nepresušni izvor večnoga života otkriće se u njima; ozdraviće i oporaviti se kao trava posle olujne kiše.

4 Reci onima koji Me traže: Ja sam istiniti Svugde i Nigde. Svugde sam gde Me ljube i drže Moje zapovesti, a nigde gde Mi se samo mole i obožavaju Me. Nije li ljubav iznad molitve i držanje zapovesti iznad obožavanja? Zaista, zaista, kažem ti: Ko Me ljubi, u duhu Mi se moli, i ko drži Moje zapovesti, u istinu Me obožava. Moje zapovesti pak ne drži niko drugi do onaj koji Me ljubi, a ko Me ljubi, nema zapovesti do jednu da ljubi Mene i Moju živu reč, koja je istini večni život.

5 Slabima objavi iz Mojih usta: Ja sam jak Bog, zato obratite Mi se svi, i Ja ću vas usavršiti. Ako ko hvata muve, krotiće lavove, a plašljivci će uništiti svet, i svetske moćnike raspršiću poput pleve.

6 Plesačima i plesačicama reci bez ustručavanja da ih je Sotona grdno obuzeo. Sve ih hvata za noge te se okreće s njima u vihoru da im se sasvim zavrti u glavi da ne bi ni stajali, ni išli, ni sedeli, ni spavali, ni odmarali, ni gledali, ni čuli, ni osećali, ni mirisali, ni kušali, ni opipavali, jer su kao mrtvi; nema njima saveta ni pomoći; da Mi se i obrate, bilo bi im kao kada jak uhvati nekog za noge i zavrti se s njim u krug; da i pogleda k nebu, ne bi video sunce, već jedino svetao luk koji bi ga oslepeo da sasvim zatvori oči i više ništa ne vidi.

7 Čije je telesno oko slepo, još mu je duhovni vid moguć, no čiji duh oslepi, ostaje večno slep.

8 Kockarima reci da će najpre prokockati život pa sve ostalo uz njega, jer kocka je bunar pun otrovna izmeta. Kockari pak misle da je to skriven izvor zlata, zato svaki dan prevrću i kopaju, srču dah kuge kroz nozdrve ne bi li se sasvim zatrovali pa pronašli mesto tobož zlata večnu duhovnu smrt.

9 Oni koji imaju Pismo, ali ga ne čitaju, liče na žedna kraj studenca gde ima čiste vode, koje, pak, neće da piju; neće zbog posebne duhovne bojazni pred vodom kao ludi psi, koji umesto da njuške turnu u vodu i ozdrave – grizu o tvrd kamen kako bi ugasili žarku žeđ, ili najpre zato što su mlaki i lenji i radije dopuštaju iskvarenim slugama da im gase žeđ smrdljivim blatom iz obližnje kaljuge da svi grdno stradaju.

10 Bludnicima pak reci: Ko hoda u puti, hoda u smrti i njegova žudnja će se brzo pretvoriti u hranu za crve. Samo ko hoda duhom, dospeva do svetlosti, izvora svega života; njegov udeo će postojati i zauvek se povećavati.

11 Pomodarima reci ozbiljno da goli stoje pred svojim pravednim sudijom. Njihova raskoš nestaće nalik peni. Njihovo vlastoljublje i raskoš preobratiće se u teško ropstvo, te će se večno stideti svoje gluposti. Zar nije velik glupak onaj koji naumi da pozlati gomilu đubreta, a drago kamenje optočava, umesto zlatom, prljavim izmetom? Avaj, zar sada ima toliko ludaka na svetu? Svetlost drže za mrak, a mrak za svetlost.

12 Eno zvezde na istoku koja će orionu preprečiti putanju i oganj velikog psa sažeće ih sve, i zbaciću mnoge zvezde s neba na zemlju da nastradaju svi zločinioci, a Moja svetlost da svetli na svim mestima.

13 Ja, Jehova, Bog odveka, Verni i Istini, radi zadnje opomene. Amin.

14 Tebi, pak, koji si ovo loše napisao, ovo najpre važi, a zatim svima ostalima. Amin. Ovo govori Prvi i Poslednji. Amin.


2

(Ovako je Gospod rekao meni i u meni za svakoga, i to je istinito i verno i pouzdano:)

1 Ti si Lot od Sodome, te gledaj da se ne ugušiš u poroku i da kurvina baština ne postane tvoj udeo, jer si kao niko pre i posle tebe. Kao čovek si sasvim u puti i njezinoj žudnji, kao duh pak sasvim slobodan, s otvorenim očima i ušima. Svoje telo mažeš izmetom, a nad duhom tvojim izlivaju se zraci svetlosti. Telo ti je sa svinjama, dok tvoga duha okružuju hiljadu anđela. Zemaljsko srce svoje napunio si đubretom i izmetom, a Ja sam sebi uredio dom u srcu duha tvoga. Zanimaš se kurvama, dok Ja razgovaram s tobom kao brat s bratom. Smrdiš kao kaljuga, a duh tvoj udiše miris višnjega neba. Kao strašilo si, a oko tvoje nadsvetljava sunca. Zato očisti telo svoje i budi jedno sa Mnom kako bih Ja bio jedno s tobom.

2 Reci plašljivim majkama: Neka svoje kćeri ne vaspitavaju u strahu pred muževima i svetom, jer čega se plašite, tome ste slepo poslušni u kušnji, pa će vas plašitelj lako savladati. Nego neka ih bolje vaspitavaju Mojim strahom i Mojom ljubavlju da bih Ja pobedio, da svet preziru i uživaju u Mojoj beskrajnoj ljubavi. Da nađu muža, neka ih ne vode na javna mesta, nego Meni, Meni neka ih dovedu, i Ja ti kažem: ni jedna njihova sklonost neće ostati neblagoslovena i nezadovoljena, jer Ja sam bogat Bog, koji u svemu ima beskrajno izobilje, koji sve neizmerno daje.

3 Siromasi neka ne prose pred vratima bogatih, gde će proći kao tuđi psi i njihovo srce se okrenuti u tugu i gorčinu, nego neka čvrstim poverenjem dođu Meni i Ja ću ih sve ukrepiti. Gladnoga ću nahraniti, žednoga napojiti, gologa obući, bolesnoga izlečiti, hromi će skakati kao jelen, gubavi se očistiti, slepi progledati, gluvi čuti, slaboga ću ojačati više nego lava, plašljivka ohrabriti više nego muško ždrebe, a starac će naći mir. Siromah je Moj najbližnji brat, Ja se za njega staram. Zato neka ne dozvoli da ga psi oskvrnave, jer bogataši sveta jesu braća Sotonina i deca đavola iz pakla.

4 Mojim prijateljima i prijateljicama reci neka Moje sluge i sužnje ne ljube više nego Mene. Svoj spas da ne predaju u njihove ruke, nego pre svega sasvim u Moje, i da se Meni potpuno povere. Jer sluga mora delovati strogo po zakonu, ako neće da se nađe nedostojan. Jedino zakonodavac zakona stoji iznad istog i može postaviti nad njim koga hoće. Sve dokle pak stoje pod jarmom, jesu osuđeni, a ko dođe Meni, mogu ga osloboditi suda.

5 Moja crkva na zemlji jeste kupalište. Ko se okupao, neka dođe Meni da ga osušim toplotom Moje ljubavi i da ga zadržim. No, kome jedino godi da se brčka i praćaka, taj je poput vodeničarska točka, koji nikada ne dospeva van vode.

6 Ako je ko tvorio dela istinskoga pokajanja, neka dođe Meni da ga prihvatim kao izgubljena sina i zadržim ga u Svojoj sili. Jer rab može savetovati, a Ja mogu činiti. Sluga može poučavati, no izbavljenje jeste jedino Moje delo. Rab može moliti, ali jedino Ja mogu blagosloviti. Moj sluga mora suditi pravedno, ali pravo milosti jeste jedino u Gospodara. Zato neka preko slugu i rabova ne zaborave Gospodara.

7 Ovo im reci od reči do reči, verodostojno, bez ikakve zebnje, jer se ne smeš plašiti sveta ako hoćeš da Me ljubiš, jer Ja sam više negoli sav svet.

8 Ja svetu ne vredim baš mnogo. Naučnici Me jedva gledaju preko ramena i ostavljaju Mi jedva ime poštena čoveka. Neki su Me već sasvim otpisali, za te, dakle, više ni ne postojim. Drugi Mi dopuštaju još po koju božansku crtu, ali samo na kratko, a onda ih filozofi nauče boljem; zatim Me nečasno otpuštaju, pa Me u najboljem slučaju prikazuju kao stara bapska Boga. Pojedinim Mojim navodno visokim slugama i rabovima služim još jedino kao javni pečat i kao spoljno "božansko" optočenje njihove crne nerazumnosti i njihove očajne i mračne ludosti. Drugi Mi pak ostavljaju Moju božanstvenost, ali zato moram za njihove prolazne dobitke dozvoliti da sa Mnom čine što hoće, i to ono najgore, moram biti gotovo nemoguća stvar: ljubavi i milosrđa smem imati samo onoliko koliko im se dopadne, a zatim moram postati neumoljiviji od kamena pa pretvoriti se u besramnoga despota. Moram skakati s jedne sudijske stolice na drugu i izricati jedno prokletstvo za drugim. Moja ljubav da bude dakle samo privremena, ali Moja despotija i s njom vezane najoštrije presude – večne. Oh, kakvih li ludaka! Za njihove vlastoljubive namere svakako da ne vredi Moje beskrajno strpljenje i Moja blagost, poniznost i večna ljubav prema Mojim stvorenjima. No, uskoro ću im pomrsiti sve račune. Njihovi računi su preda Mnom i mera njihovih nedela se napunila sve do jednog, i plata ih njihova čeka.

9 Ko Me ne poznaje kakav sam i ko sam, bilo bi mu bolje da ništa ni ne zna o Meni, jer onda bih ga još mogao oživiti u onom svetu duhova; ali ovako se onesposobljivaju Mojoj pomoći jer more život u sebi da Me u sebi unište te i usmrte, zato su od čokota otkinute loze.

10 Ovo sada kažem: Ja sam jedini, večiti Bog u svojoj trojedinoj prirodi; kao Otac po svome Božanskom, kao Sin po svome savršenom ljudskom i kao Duh po vaskolikom životu, delovanju i spoznanju. Ja sam odveka sama ljubav i mudrost. Nikada ništa nisam primio ni od koga. Sve što postoji, od Mene jeste, i ko išta ima, od Mene ima. Zar bih onda mogao da despotujem i proklinjem? O, ludaci! Ja vas ljubim, vi Me prezirete. Vaš sam Otac, vi Me pravite sudijom. Gde blagosiljam, proklinjete; gde gradim, razgrađujete; gde podižem, spuštate; gde sadim, plavite; u svemu ste protiv Mene. Da sam kao što kažete, zaista vam kažem, zemlje već odavno ne bi bilo, jest, ne bi bila stvorena. A budući da sam kakav jesam, zato sve opstaje kako je postojalo i kako će večno postojati. A i vi ćete biti onakvi kakvima hoćete da budete, bez Moje kletve, jer vi ćete biti onakvi kakvima sami sebe budete učinili. A oni koji Me prihvataju onakvim kakav jesam i ljube Me kao što ih Ja ljubim, njih ću učiniti onakvima kakvima sami hoće, da njihova sloboda i radost večno bude savršena.

11 Mojim slugama i sužnjima reci: Moje službe nisu menjačnica novca; jer ko Mi služi za novac, ne služi Mi iz ljubavi; a ko Mi ne služi iz ljubavi, njegova služba Mi je tuđa, kao što mora da sam mu i Ja sam sasvim tuđ, pošto Mi ne služi iz ljubavi. S njim sam svršio račun. Zar je onaj veran sluga koji bez odobrenja prodaje Gospodarevo blago kao lopov budzašto? – Iskariot Me barem prodade za 30 srebrenjaka ne znajući šta će sa Mnom biti jer beše zaslepljen i ode u propast. – Sada pak, budući mučen, ubijen i vaskrsao, prodaju Me svaka časa u bescenje. O, bednih lopova, ubica! Čime da vas uporedim? Zmajeva deco, guje ljute, porode aspidin! Tako Mi služite, tako vas nalazim?! Po Mome dragome Pavlu sam objavio da ko oltaru služi, od oltara da živi, ali samo delima ljubavi koja čini svako dobro. Ali vi nemate dela ljubavi, zato ste razbojnici, lopovi i mučke ubice Jevanđelja i svake istine. Da znate, kakav rad, takva plata. Ljubav nije radi novca, nego samo radi ljubavi. Ja sam sama ljubav i ne može Me se imati ni po koju drugu cenu osim po ljubav. Ljubavlju sam vas otkupio, zato od svih vas ištem jedino ljubav. Ko dakle hoće da Mi služi, da Mi služi ljubavlju, onom kojom sam za njega umro na krstu; i ko hoće k Meni, neka dođe ljubavlju koja je krvarila za njega na krstu.

12 Službenicima i gospodi sveta reci bez bojazni sasvim doslovno da njihove službe ne stoje iznad službe Moga carstva. Svaku pak službu koja je protiv Moje, uništiću uskoro; teško njenim slugama; jer Ja sam Višnji; Moj zakon je večan kao što sam i Ja večan i ostaće kao Ja večan. Na moljce koji Moj zakon hoće da grizu i prave nove zakone od njihovog izmeta da bi uništili Moju zapovest, na njih će se obrušiti najvećim teretom i uništiti ih, kao da ih ni nije bilo. Svakome ko se ogreši o Moje zapovesti može se oprostiti ako se popravi, uvidi svoju grešku i okaje, pa Mi se obrati, te ostane u Meni i Ja u njemu. Međutim, onaj koji hoće da potkopava Moj zakon, njega će zakon zdrobiti, i večno ga više neće biti. Svi svetovni zakoni potkopavaju Moju zapovest ako ih Mojom ljubavlju nisu dali ljudi koji su naučeni Mojim Duhom. Teško tiranima, teško despotima koji vladaju za presto, vlast i ugled, jer do njihovog roka nedostaje samo jedno, i osetiće moć slabih. Zemlja je Moja i njiva je Moja. To kaže Istini, večni Bog ljubavi i mudrosti i objavljuje ludaku za mudrace sveta. Amin. Ja, Jehova. Amin.


3

(Ovako je Gospod rekao meni i u meni za svakoga, i to je istinito i verno i pouzdano:)

1 Ja sam dobar domaćin, ni jedna mrvica se neće izgubiti. Ko svoj kapital uloži kod Mene, doneće mu veliku kamatu, i ostaće u Mom srcu, i kamata će mu večno rasti. Pogledaj naviše, ludo, i vidi nebo i zvezde. Ko li je ikada izbrojao broj sunaca, kojih nema kraja, i sve zemlje koje sam stvorio oko njih na hiljade, kod svake ponaosob; i Ja ti kažem, Onaj koji je verodostojan i veran u svakoj Svojoj reči: Za paru dajem zemlju, a za gutljaj sveže vode sunce. Zaista, tebi kažem: Najmanja služba u ljubavi prema bližnjem pozlatiće se na najneverovatniji način.

2 Pitaš Me da li svugde žive ljudi kao ovde na ovoj zemlji na kojoj živiš, i kažem ti: Da, svugde ima ljudi koji potiču iz Moje drobi i poznaju Me po prirodi drobi, i koji potiču iz Mojih ruku i poznaju Me po Mojim rukama, i koji potiču iz Mojih nogu i poznaju Me po Mojim nogama, i koji potiču iz Moje glave i poznaju Me po Mojoj glavi, i koji potiču iz Moje kose i poznaju Me po Mojoj kosi, i koji potiču iz Mojih slabina i poznaju Me po Mojim slabinama, i uopšte koji potiču iz svih delova Moga bića te Me poznaju po njima, i njihov život i blaženstvo odgovara delu iz kojega su potekli; i svi su Moja stvorenja, koja su Mi draga, jer Ja sam potpuna i sama ljubav.

3 Međutim, ljude na ovoj zemlji pozvao sam iz središta Svoga srca i stvorio ih sasvim po Svojoj slici, i ne bi trebalo da budu samo Moja stvorenja, nego Moja draga deca, koja ne bi trebalo da Me spoznaju kao Boga i Tvorca, već samo kao svoga dragoga Oca, koji ih posle kratkog ispita ponovo hoće uzeti sasvim Sebi da bi tamo imali sve što On ima i s njim prebivali večno i s njim hteli vladati i suditi vasionom. No gle, sva Moja stvorenja ljube Me kao svoga Tvorca zahvalnom radošću svoga postojanja, ali Moja deca svoga Oca ne ljube i preziru Njegovu ljubav.

4 Gle, tužan sam kada vidim kako svakoga časa hiljade i hiljadu hiljada venu i umiru. Oh, kada bih samo mogao da im pomognem. Zar nije tužno kada Svemogući ne može da pomogne?

5 Ponovo Me pitaš kako je takvo što moguće? Oh, jeste, kažem ti, to je vrlo lako moguće! Gle, sva Moja stvorenja su povezana Mojom moću, ali Moja deca su povezana Mojom ljubavlju. – Moja moć zapoveda i bude, ali Moja ljubav samo želi i zapoveda samo svom blagošću slobodnoj deci, a slobodna deca zapušavaju svoje uši i neće da gledaju lice svoga Oca. Što su slobodna kao što sam Ja slobodan, ne mogu im pomoći ako neće; jer Moja moć je iznad svega, ali Moja volja je podređena Mojoj deci. Ovo, pak, da svako dobro zapamti: Ja sam vaš Otac, ali sam i vaš Bog i osim Mene nema druga. Da li Me hoćete za Oca ili za Boga? – Vaša dela će Mi dati odlučni odgovor.

6 Zapamtite: Ljubav prebiva samo u Ocu i zove se Sin. Ko nju prezire, biće predan moćnome Božanstvu i uzeće mu se večno njegova sloboda, i smrt će mu biti udeo; jer Božanstvo prebiva i u paklu, ali Otac prebiva samo u nebu. Bog sudi po svojoj moći, ali milost i večni život jeste samo u Oca i zove se Sin. Božanstvo ubija sve, ali Sin ili ljubav u Meni ima život, daje život i oživljava.

7 Ovo sve govori dobri domaćin i štedljivi otac svoj Svojoj deci da bi se popravila i jednom primila baštinu koju sam im još odveka tako verno pripremio i sačuvao.

8 Svojim prijateljima i braći reci, dakako, svom ljubavlju: Ja, njihov ljubazni Otac, već sam ispružio obe ruke da ih sve zauvek zagrlim. Neka ne ustuknu preda Mnom, nego neka netremice gledaju u Moje lice, i Moje oko će im glasno i jasno reći koliko ih mnogo ljubim i Moje ispravne namere.

9 Reci im: Njihove grehe sam sklonio sa Svojih očiju i očistio sam ih da budu beli kao sneg. Sada više nema prepreke, neću više da im budem nevidljiv otac, svagda neka Me gledaju, i hajde da se zajedno igramo i radujemo. Sve svoje brige neka jedino predaju Meni.

10 O, velikom radošću ću se nadalje starati o njima. Ah, šta su sve sreće i sva blaženstva Mojih nebesa za Mene, Oca, prema ovome da Me Moja draga deca ljube kao svoga jedinoga istinskoga Oca.

11 Gle, sva blaženstva dajem vam za ovo jedno, koje sam samo za Sebe odredio, i zato neka Moja deca nikog drugog ne zovu svojim Ocem osim Mene, osim jedino Mene, jer Ja to zaista i jesam, svim pravom, i niko Mi to pravo ne može uzeti, budući da sam Ja sam Jedini i osim Mene nema drugoga.

12 Gle, ja ću ih prozvati po imenu: p. o. v. g. s. p. r. t. s. z. p. p. č. u. [pakao, oholost, vlastoljublje, gordost, strast, pamet, razum, talenat, sebičnost, zluradost, privrženost, podstrek, čulnost, učtivost]. Neka svi prime Moj očinski pozdrav i još danas, ako hoće, otvoriće im se nebeske dveri, a to su oči njihovog duha i još danas želim da prebivam u njihovim srcima. Samo još jedno neka istrajno učine. Naime, svoju plot neka operu vodom iz studenca gde ima žive vode i neka uzmu štap koji je napola crn i napola beo; neka ga prelome na pola i crni deo neka bace svetu pod noge, a beli neka zadrže sebi za znak da su zauvek raščistili sa svetom i svojom ploću.

13 A to znači da ozbiljno dođu sebi, sasvim se spoznaju, pa Mi svoje pronađene slabosti kažu verno i istino u svome srcu. Ja ću odstraniti prljavštinu iz njihovih srca i ispuniću ih ognjem Svoje Božanske Očinske ljubavi, pa tako očišćeni neka se pokažu svešteniku pri ispovesti, zatim ću Ja doći da s njima održim večeru na oltaru.

14 Još im ovo reci i dodaj da se nipošto ne sablažnjavaju u crkvi i o crkvu, jer svaku hranu koju Ja preporučim očistio sam za onoga koji je blaguje duhom i istinom, te neka je blaguje bez bojazni. Ono što dajem svojoj deci jeste čisto i nije oskvrnavljeno ni spoljašnim oblikom, onima kojima sam blagoslovio. Hram ću blagosloviti i mesto će se posvetiti gde se budu nalazili, jer Ja, njihov sveti Otac, biću tamo među njima gde budu išli, pa ni jedna vlas im neće pasti s glave.

15 Reci im sasvim određeno i izvesno: Moja ljubav ih iščekuje, i Svoje raširene ruke neću spustiti sve dokle svi ne počivaju u Mome zagrljaju; u njemu će gledati licem u lice svoga dragoga, svetoga Oca i njihovoj radosti nikada neće biti kraja. Amin.

16 Reci svima koji Me traže da sam stalno kod kuće, nikada ne izlazim i da nisam odredio posebno vreme ili čas kada Mi se može doći, kao što je običaj kod kraljeva i svih svetskih velikana. Znači, ne samo na Sabat ili blagdan, nego svaka časa Mi je milo srce koje Me ljubi, pa ni noću još nisam ni pred kim zaključao vrata. Kada god pokucate, kazaću: slobodno.

17 Možeš sada slobodno reći da li sam te ikada prisiljavao, ili je uvek bilo prepušteno tvojoj volji da Mi dođeš i pitaš Me štogod što si hteo da znaš i da li sam ti ikada ostao dužan na pitanje? Pa i kada si Me pitao iz pakla, odgovarao sam ti; i beše na zemlji, razgovarao sam s tobom; i na nebesima razgovarao sam s tobom; danju i noću ti je Moje uho uvek nagnuto. Šta ovde pišeš, pa to pišeš samo u svoje vreme i po volji, i Meni jeste svagda pravo, i koliko hoćeš, i kada hoćeš, i gle, sve Mi je pravo. Zato im reci sasvim verodostojno: Meni je sasvim svejedno, kad god Mi ko dođe, biva saslušan i prihvaćen.

18 Reci deci da nipošto ne teraju sa Mnom šegu, nego da to ozbiljno uzmu! Reci im da Ja apsolutno nisam šaljivdžija i nipošto ne razumem šalu, jer Ja sa svima mislim ozbiljno: da li veliko ili malo, mlado ili staro, muško ili žensko. Izuzetka kod Mene nema.

19 Jer gle, ona Moja stvorenja koja nisu ni za šta, uništavam trenutno i zauvek. No i za Svoju decu znam mnoge kazne i neposlušne ću karati do zadnje kapi njihove krvi, pa će poznati pouzdano da sam barem domaćin u kući kada Me već ne žele poznati za dragog, svetog Oca.

20 Teško, pak, onima koji ne prepoznaju Moje očinsko karanje! Ponovo kažem: Teško njima! Njih će Otac odbiti, pa će zatim imati posla s njihovim večno neumoljivim Bogom. To kažem tebi, lošem i lenjom sluzi. Amin. Ja, Jehova. Amin.


4

(Ovako je Gospod rekao meni i u meni za svakoga, i to je istinito i pouzdano i verno:)

1 Moja milost jeste bogato blago, onome koji je nađe, nikada ništa neće nedostajati, ni u vremenu ni večno. Neka se zato svako potrudi da je odmah usvoji, jer je dajem svakom ko god hoće.

2 Jer gle, ako hoćete oproštenje vaših greha, biće vam oprošteno ako se istinski pokajete preko Isusa, koji je Moja živa reč i ljubav u Meni, i nebeske dveri vam stoje otvorene, i ako hoćete unutra, možete ući da gledate lice svoga svetoga Oca, Mene, večnoga Boga Jehove.

3 To vam je slobodno zahvaljujući živoj reči, koja je Isus Hristos, odnosno večna ljubav i mudrost u Meni, otkud ishodi sve dobro i istinito. – Ljubav vam je data od početka jer je sam život u vama, nalik moći u Mojim stvorenjima, koja, istina, ishodi iz Moje ljubavi, ali ipak nije sama ljubav pošto u njoj nema slobode, nego samo dejstvo ljubavi, i sama je po sebi bez života; zato je i sve što ishodi iz moći po sebi mrtva materija, čiji je život samo prividan, u biti pak smrt.

4 Dakle, ako ko svoju ljubav priljubi o materijalni svet, onda će njegovu ljubav moć smrti zdrobiti, te mu je sled sudba materije, odnosno smrt.

5 Onaj, pak, koji svoju ljubav usmeri prema Meni i priljubi uz Mene, povezuje svoju ljubav ljubavlju, odnosno, životom svekolikoga života i potpuno će oživeti.

6 A sada gle, ljubav je sama po sebi slepa i tamna, stoga i slobodna i nezavisna, a otud i u golemoj opasnosti da se izgubi i propadne.

7 Zato svakoj ljubavi prema Meni dajem po stepenu njezine snage odgovarajući udeo svetlosti, a to je dar i zove se milost. S njom se ulivam u svakog čoveka po snazi njegove ljubavi.

8 Dakle, ukoliko ko ima ljubav, budući da on Moj zakon oživljava u sebi, što je najveća ljubav, nad njim će se izliti zraci svetlosti, te će njegovo oko prodreti zemlju i gledaće dubine nebesa. –

9 Reci deci i reci svima, koje god veroispovesti da su: rimljani, ili protestanti, ili judeji, ili turci, ili bramani, ili mračni pagani, ukratko svima budi rečeno: Na zemlji ima samo jedna jedina prava istinska crkva, a to je ljubav prema Meni u Mome Sinu, i On je Sveti Duh u vama i javlja vam se Mojom živom rečju, a ta reč je Sin, a Sin je Moja ljubav i On je u Meni i Ja prodirem sasvim kroza Njega, i Mi smo jedno, i tako sam u vama, i vaša je duša, u čijem srcu prebivam, jedina istinska crkva na zemlji; jedino je u njoj večni život i ta jedino spasava.

10 Jer gle, Ja sam Gospodar nad svim što postoji. Ja sam Bog, večiti i moćni, a kao takav sam i vaš Otac, sveti i preljubazni. Sve to jesam u reči. Reč pak jeste u Sinu i Sin jeste u ljubavi i ljubav jeste u zakonu, i zakon vam je dat. Ako ga držite i po njemu postupate, onda ste ga usvojili; u vama će oživeti, pa će vas uzvisiti iznad vas samih i osloboditi vas, a onda više niste pod zakonom, već nad njim u milosti i svetlosti, što je sve Moja mudrost.

11 To je blaženstvo ili carstvo Božje u vama odnosno crkva koja jedino spasava na zemlji, i večni život nije ni u jednoj drugoj do jedino u njoj.

12 Ili možda mislite da prebivam u zidinama, ili u obredu, ili u molitvi, ili u obožavanju? Tu se grdno varate jer tamo nigde nisam, nego samo gde je ljubav, tamo jesam, jer sam ljubav, to jest sam život. Dajem vam ljubav i život i povezujem se jedino ljubavlju i životom, a nikako materijom, to jest smrću.

13 Jer zato sam nadvladao smrt i Meni podredio Božanstvo da bih imao vlast nad svim što postoji, i Moja ljubav da vlada večno i sve da oživi što joj je podređeno.

14 Pa kako to da mislite da vas očekujem u smrti kad Sam sam život? Zato najpre idite u istinsku crkvu, u kojoj ima života, pa tek onda u mrtvu da oživi preko vas.


5

1 Ko ima uši da čuje, neka čuje, i ko ima oči da vidi, neka vidi, jer hoću da vam otkrijem veliku tajnu, da vidite kako vam se vaš dragi, sveti Otac pokazuje licem u lice, na uživanje bratski; jer deca moraju da budu posvećena u domaćinstvo svoga iskonskoga Oca.

2 Božanstvo odveka bejaše svu beskonačnost beskonačnosti prožimajuća sila i bejaše i jeste i biće večno sama beskonačnost. U središtu dubine Božanstva odveka bejah ljubav i sam život u Božanstvu. Ali gle, bejah slepa kao zametak u majčinom telu. Božanstvu se, pak, sviđaše sopstvena ljubav toliko da se priljubilo sasvim uz svoju ljubav, te ljubavi bi sve vruće u središtu, i božansko brojno mnoštvo tiskahu se k Njoj i sve moći i sile navališe na Nju.

3 I gle, tada nasta velika huka i buka, te se ljubav uplaši pritisnuta sa svih strana, toliko da ljubav zadrhta svojom nutrinom; te kada primeti, a to huka bi zvuk, i zvuk posta reč u ljubavi i reč reče: neka bude svetlost! I u srcu se razbukta plamen zapaljene ljubavi i bi svetlost u svim prostranstvima beskonačnosti.

4 I Bog vide u sebi veličanstvenost svoje ljubavi i ljubav se ojača silom Božanstva, te se Božanstvo večno poveza svojom ljubavlju, i svetlost poteče iz toplote.

5 Gle, zatim ljubav vide sve divote u Božanstvu, kojima nema kraja, i Božanstvo vide da je sve to u Sebe prešlo iz ljubavi, a ljubav vide u Božanstvu svoje misli, koje joj behu jako prijatne. Tada se ljubav ponovo zapali, te sile Božanstva zahukaše oko Nje, i gle, misli ljubavi behu takođe ljubav i behu bez broja.

6 Onda Božanstvo vide svoju veličanstvenost i ljubav oseti svu moć. Zatim ljubav u Božanstvu reče: Da veličanstvene misli držimo čvrsto i izvedemo da se oslobode i osete i vide Nas kao što ih Mi osećamo i vidimo i kao što ih osećasmo i videsmo pre nego što svetlost obasja njihove oblike.

7 Tada pređe reč u Božanstvo, i ono sasvim posta ljubav. I gle, zatim Božanstvo reče prvi put: Da bude! I postaše slobodni duhovi, čijem broju nema kraja, te ljubav vide samu sebe beskonačno umnoženu i svoju lepotu beskonačno savršenu.

8 Ali sva bića još ne bejahu živa i još ne osećahu ni viđahu jer još bejahu mimo ljubavi u Božanstvu učvršćeni oblici.

9 Pa se ljubav sažali i miče, i micanje se uznese, te Božanstvo oslobodi svoje zatvorenike ljubavi, i ljubav prože sve. I gle, tada oblici oživeše i začuđeno se zgledaše i grejaše se na plamenim zracima Božanske ljubavi te dobiše samostalno kretanje i živahnost. Ali još se ne spoznaše.

10 Tada ljubav ponovo reče: Učinimo da se spoznaju da bi zatim spoznali Mene i kroz Mene i Tebe.

11 Zatim se opet uznese reč u Božanstvu i u Božanstvu zazveča reč, i reč bi zakon, a zakon beše ljubav koja se ulila u sve.

12 I gle, tada behu oblikovani troje, a iz njih potekoše sedmoro. To troje behu jednaki ljubavi, svetlosti i Božanstvu. I sedmoro behu jednaki sedmorici duhova Božjih, i zovu se i večno će se zvati: 1. Ljubite ljubav. 2. Strahujte Božanstvo koje usmrćuje da ne budete usmrćeni. 3. Ljubav u vama jeste sveta, zato se međusobno poštujte kao što ljubav u Božanstvu poštuje i vas i raduje se vama. 4. Svako je svoje vlasništvo i vlasništvo ljubavi Božje, zato neka niko nikog ne grabi. 5. Neka niko nikada ne krije svoje lice pred drugim da ne vidi drugi kakva mu je ljubav, budite kao ljubav koja vas je rodila. 6. Vaša nutrina neka bude i vaša spoljašnjost da u vama ne nastane rđava pobuda. 7. Vaša spoljašnjost neka je verni odsjaj vašeg unutarnjeg ogledala, u kojem se ljubav Božanstva ogleda, inače će se slomiti unutarnje ogledalo i vaš lik postaće strašan.

13 Tada Božanstvo u beskrajnome prostranstvu prekršiocima zagrme strahovitim sudom, te bi zapoveđeno obožavanje u najvećem strahu i bi im zapoveđena ljubav ljubavi. I behu izneseni u višnjoj slobodi i mogahu činiti po volji, tako da ih ništa ne sputavaše u svojoj slobodi, i sve do vremena kada će se spoznati u svojoj slobodi i poniznosti da bi zakon postao njihov sopstven, te da budu savršeno slobodni.

14 Tada se spoznaše u svojoj velikoj moći i veličanstvu i sjajnoj slavi, i poglavar tih troje, jednak svetlosti Božanstva, razgore se u svojoj žudnji ne bi li sasvim ovladao Božanstvom. Putem njega se razgore veliki deo duhova, koji postaše preko njega, i preko njih se zapali i Božanstvo u svojoj jarosti kao i dvoje od troje nižih duhova, te baciše zlu družinu u dubinu dubina svoje srdžbe.

15 I dvoje i oni što istekoše iz njih i sedmoro, čiji broj bi pravedan, nađoše se u veri svoje poniznosti i biše primljeni u krugove moći Božje. I ljubav vide da biše nađeni čisti i radova se zbog njihovog savršenstva. I gle, sila Božanstva u ljubavi se uzvisi i Božanstvo krenu, i stvoreni primetiše kretanje Božanstva, i Božanstvo krenu ka svojoj ljubavi, i stvorenima se otvoriše oči i videše prvi put večnu ljubav.

16 Tada se začudiše vojske bezbrojnih te nasta velika radost i slavlje među njima videv moć Božju u ljubavi i videv ljubav u sebi i silu koja ih stvori, te se spoznaše i spoznaše ljubav i spoznaše Boga.

17 Uto krenu Božanstvo, te se stvoreni uplašiše pred Njim, i ljubav vide njihov strah i vide da je njihov strah pravedan, a strah im bi poslušnost, a poslušnost poniznost, a poniznost njihova ljubav, a ljubav njihov zakon, a zakon njihova večna sloboda, a sloboda njihov život i život njihovo večno blaženstvo.

18 I gle, večna ljubav im se obrati i oni razumeše reč. Tada im se odrešiše jezici i prva reč, koja im poteče sa usana, bi ljubav. I Božanstvu se dopade njihov govor tako da Božanstvo preko ljubavi krenu, i kretanje se oblikova u stvorenima i oblik posta zvuk i zvuk bi druga reč i zvaše se – Bog.

19 I tek tada stvoreni behu savršeni. I ljubav reče stvorenima: Prvi među vama se izgubi, zato Ja preuzimam njegovo mesto i biću večno među vama.

20 Onda se ponovo odrešiše njihovi jezici, pa prekloniv kolena moljahu se ljubavi. –

21 Gle, šta je sve potom činila ljubav i Bog u ljubavi i ljubav u Bogu. Ljubav žaljaše za izgubljenima, ali Božanstvo se zatrese u svom gnevu i začu se velik grom u svim prostranstvima beskonačnosti Božjim i grom prodre sve do nutrine večne ljubavi i samo ljubav razume grom Božanstva i grom bude u njoj reč koja reče: Sva moć neka ti je podređena, deluj kako hoćeš i reci "da bude" i biće.

22 I gle, to taknu ljubav u Svojoj suštoj dubini te poteče prva suza iz oka večne ljubavi, i ova suza poteče iz srca Božanstva i zvaše se i zove se i večno će se zvati smilovanje.

23 Od ove suze posta velika voda i ova voda se izli u sva prostranstva beskraja i izli se u dubinu dubina srdžbe Božanstva i ublaži oganj jarosti Božje.

24 I gle, Duh Božji u svojoj sili duvaše blago nad vodama i vode se podeliše i Bog reče iz svoje ljubavi i Njegova ljubav bi reč i reč siđe u dubinu dubina i lebđaše nad vodama i vode se podeliše kao kapi rose i razdeliše se velikim i malim po broju izgubljenih, kojih nema kraja u svim prostranstvima beskonačnosti.

25 I gle, zadnja kap, koja osta, bi unutarnja u vodama i unutarnja smilovanja i ta se ne rasporedi, nego osta gde osta i bi određena središtem i pozornicom najvećeg dela večne ljubavi.

26 I gle, ova zadnja kap bi zemljom na kojoj ti i tvoja braća prebivate. A od drugih kapi postaše sunca, zemlje i meseci svih vrsta, kojima nema kraja. I gle, tako je stvoreno vidljivo nebo sa svojim zvezdama, suncem, mesecem i vidljiva zemlja s morima i čvrstim tlom.

27 I pogledaj i podigni oči, i spoznaćeš čuda večne ljubavi. Svagda vidiš svetlost sunca, sjaj meseca i treperenje i svetlucanje zvezda u svojim raznolikim položajima koje nazivate sazvežđa; takođe vidiš različite oblike u svim carstvima prirodne zemlje, ali još niko nije pronašao i pravilno shvatio šta je i otkuda svetlost sunca, kako ga je dobilo, i otkud sjaj meseca i treperenje i svetlucanje zvezda i njihovi različiti položaji i svi oblici na zemlji.

28 Jer gle, Moja deca moraju biti posvećena u sve divne stvari koje njihov sveti, ljubazni Otac ima da daruje svojoj deci koja ga prepoznaju i ljube jedino Njega iznad svega i međusobno se ljube iz ljubavi svoga Oca.

29 Gle, kada postaše sva sunca sa svojim zemljama preko moći smilujuće ljubavi večnoga i beskrajnoga Boga, tada još nemaše svetlosti, ni sjaja, ni treperenja, ni svetlucanja, jer beše još noć nad suncima i zemljama i mesecima. No, večna ljubav u središtu sunaca spusti malu iskru Svoje milosti. Ova iskra obasja brže no velika munja mračne mase i gle, zasijaše i obasjaše zemlje velikim sjajem, kao što svetle do ovoga časa i kao što će svetleti sve dokle im se ne uzme iskra milosti.

30 I gle, tada zasijaše i zemlje i meseci, koji su raspoređeni suncima u pravednome broju, i ljubav ih nadahnu silom i moću Božanstva; i gle, svetlost drhtaše na suncima, mora zemaljska se uzburkaše i zavrteše u svojim talasima, a vazduh i vetrovi strujahu i duvahu nad zemljama poput Duha Božjeg nad vodama smilovanja i meseci se moćno uzvisiše nad svojim zemljama kojima su pripali kao plod drvetu i počeše oko njih da kruže u velikim krugovima kao stalni pratioci svog nastanka; i gde ih bejaše mnogo, ujediniše se u črste krugove za znak dečije ljubavi, koja netremice treba da gledaju lice svoga Oca kao meseci svoje zemlje da se zbog njihove krhke prirode ne otrgnu iz svojih krugova i propadnu.

31 Jer gle, meseci nisu čvrsti, već vrlo krhki i nalik su peni morskoj kada očvrsne i goli su i bez vode i vazduh zemlje tamo je kao voda zemalja i vazduh je sličan eteru između sunca i zemalja, i meseci su određeni da prime pohlepne, da drže duhove materije i da provere njihovu postojanost, i da ih sazru za prijem milost.

32 A tlo zemlje jeste milošću ublaženi deo Božanske srdžbe i obuhvata črstim vezama zabludele duhove sve do određenog vremena njihovog nesvesnog odrešenja kada će biti stavljeni u nežniju, ali za njih ipak dovoljno čvrstu materiju, i to pojedinačno vezani, iz koje zatim, probuđeni večnom ljubavlju, mogu izići; i mora i vode su ih puni da bi se ponizili, i vazduh ih je pun da bi se pročistili, i večna ljubav jeste u svemu oblik, ali srdžba Božanstva samo je ublažena na zemlji a ne i potrta.

33 A ovo zapamti posebno: U sredini sunca miruje iskra milosti i putem ognjene srdžbe Božanstva obasjava svet. U sredini zemlje, pak, nalazi se iskra Božjega gneva nalik vatrenu zmaju i svezuje zlu družinu čvrsto kao kamenje, koji će vodom milosti tek morati da omekšaju kako bi kogod mogao biti odrešen za drugu proveru – za slobodu i večni život. I sada shvati tajnu svoga bića i divi se velikoj ljubavi večne moći i koliko puta te je ponovo rodila da bi tebe koji si bio izgubljen ponovo osvojila za večni život, za slobodu, za zakon, za ljubav i za svetlost, i da gledaš Njeno lice, i gle, sve ovo hoću da objavim tebi i preko tebe mnogima kako biste konačno jednom hteli da uvidite koliko nadasve dobra mora da je večna ljubav kada toliko mnogo, veliko i divno za vas neposlušne neumorno čini i trpi. –

34 Gle, ovako su zemlje dobile svoje kretanje oko svojih sunca i oko svoje sredine preko daha smilovanja ljubavi radi znaka da deca sve svoje postupke treba da urede po kretanju zemalja oko sunaca i meseca oko zemalja. I slabi treba da budu kao meseci, i jaki treba da budu kao zemlja, i novoređeni treba da budu kao sunce. I slabi treba da gledaju silu ljubavi, koja nikada ne dopušta da padnu, ako se kao meseci neprestano usmeravaju prema licu ljubavi i kada kruže oko nje sa svih strana u manjim krugovima, ali silom njezinom ipak takođe bivaju povučeni u veliki krug. I jaki treba da budu kao zemlja samostalno se okrećući kako bi uvek bili primljivi svetlosti i toploti iz milosti ljubavi koja osvetljava i grejući oživljava silom koja je u njoj kako bi rodili plodove svih vrsta iz dela ljubavi, kojima se mogu nasititi slabi, i mogu se krepiti urođeni, i mogu uživati novorođeni. I novorođeni iz voda smilujuće ljubavi, u kojima je milost savršena, treba da budu kao sunce, i njihova svetlost treba da oživljava slabe, i treba da oplođava jake za hranu slabih, kako bi postojala zajednica među decom jednog te istog Oca.

35 I gle, još dublje treba da vidiš kako i zašto sam sve ovako uredio. Gle, mesec ima mrlje i mnoga tamna mesta; i zemlja ima hladne, ali čvrste polove, i ima visoke gore, i niske doline, i ima izvore, potoke, reke, jezera, i mala i velika mora; i sunce ima mrlje, velike i male. Evo gle, ovo su sve dejstva ljubavi i milosti ili, podobno, toplote i svetlosti, koja su večna ljubav i moć Božanstva preko Nje. Zato pogledaj slabe i mesec kako su nalik, i biće ti razjašnjena njegova suština. Posmatraj jake u svim svojim postupcima, i pred tvojim očima biće ti otkrivena zemlja. I od jednog do drugog pola mora postojati kruta mirnoća duha u ljubavi ka ljubavi kako bi se sve što okružuje duh kretalo po ustaljenome poretku i tako delovalo za zajedničku svrhu večnog održanja. Jer gle, sve zavisi od mirnoće, bez nje se ništa ne može postići. I ko nije kao polovi zemlje, neće prodreti svoju nutrinu kao crta između polova središte zemlje. I vaša ljubav mora da bude hladna kao led polova da budete primljivi svoj toploti Božanske ljubavi. Jer gle, ono što je toplo nije primljivo toploti, ali ono što je hladno u svojoj mirnoći, ono je primljivo toploti u obilju i sposobno je izlučivati je u sve delove života. Jer gle, onaj koji prima toplotu, koja je Božja ljubav, i zadržava je kruto u sebi i ne propušta je dalje preko sebe jeste škrti i razložiće se sam i uništiti kao led na vatri. A kod onoga koji je prima kao polovi i predaje je odmah dalje svima koji su oko njega blizu i daleko jeste Božanska ljubav na pravome mestu i sasvim odgovara volji velikoga i svetoga davaoca.

36 Ova ljubav će roditi mnogo plodova i uzdićiće se ka svetlosti milosti i gledaće netremice neizmerne dubine Božanstva, poput polova koji proziru u beskrajna prostranstva stvaranja ljubavi Božje i široko otvorenim očima usisavaju blage zrake iz bezmernosti svih beskonačnih prostora u kojima kruže bezbroj bića smilovanja, svako po svojoj vrsti, te se razgore u zanosu i milini u svojoj ljubavi prema ljubavi i za ljubav i kao sunce sami počnu svetleti kao svetlost polova zemlje.

37 Zato ko čvrsto ostane u sredini ljubavi spoznanja, što je milost, njegove slabine će se užariti od ljubavi iz Boga kao pojas zemlje i njegove ruke će se pokretati kao reke, potoci i izvori, te će njegovi postupci uticati u mora Božanskoga smilovanja, koja su posoljena milošću i spoznanjima večne ljubavi i večnoga života.

38 Evo, sad imate ključ otvoriti i prozreti zemlju koja vas nosi.


6

1 A sada digni oči od zemlje ka suncu, koje je verna slika ponovorođenih. Pogledaj dobro i brzo ćeš primetiti da se nekada na njegovom pojasu javljaju mrlje. Gle, priroda ovoga, kako vi to kažete, jesu erupcije iznutra poput vulkana zemlje, i one su podobne erupciji jarosti Božje i mali tragovi Njegove sverazarajuće moći. One se prema prirodi sveta na zemljama uvek delimično očitavaju u velikim ili malim olujama prema veličini mrlja, ali tada ljubav uvek utoliko više deluje i ponovo sve ublažava vodama smilovanja i na suncu velikim poplavama iz nesaglednog mora njene sažaljive milosti. I gle, tako se ponovo sve dovodi u najveći poredak i mimo toga poretka, u kojem Ja, večna ljubav, jesam sama od vekova svih vekova i iz kojeg i u kojem je sve stvoreno što postoji, ne može ništa ni opstati ni nastati; i ko stupi van toga poretka svojom slobodom, postupa protiv ljubavi i protiv života i propašće večno.

2 Sada si posmatrao sunce i shvatio ga prema njegovoj prirodi, koja je jednostavna i mora biti takva da bi opstala za svrhu za koju postoji i za koju mora da postoji iz poretka ljubavi.

3 Sada povrati oči prema ponovorođenju duha i prema narodu Božjem i prema zakonu ljubavi i prema životu slobode u svetlosti milosti iz voda smilovanja i sunce će lebdeti otkriveno pred tvojim očima i ni jedna brazda na njemu ti neće ostati sakrivena.

4 Ali gle, i sunce takođe ima svoje polove, iz kojih se sva njegova svetlost i toplota iz središta mirnoće milosti izliva preko sveg njegovog obima, i da nema mirnoću polova, ne bi imalo ni svetlosti; jer gle, mirnoća je nezaobilazno potreban za prijem svetlosti i toplote i mora biti kao mirnoća ljubavi u Bogu. Samo iz mirnoće nastaje primljivost životu i svetlosti.

5 I gle, kada je vazduh miran, tada je i čisto i vedro na zemlji. Ali kada duvaju jaki vetrovi na sve strane, onda brzo dolaze crni oblaci i prigušuju svetlost.

6 Vaše žudnje su kao vetrovi kojima vas okružuju brige svih vrsta, koje sputavaju tok svetlosti milosti u vama poput oblaka koje vetrovi nanose sprečavajući zracima sunca da padnu na zemlju.

7 Zato uopšte ne treba da se brinete, nego sve vaše žudnje i brige koje iz njih nastaju treba da usmerite na Mene i da prenesete na Mene kako biste imali mir i da bih Ja uvek neprestano mogao da utičem u vas.

8 I gle, kao što se zemlja okreće oko svoje mirnoće polova po Mome poretku, koga prouzrokuje moć Moje ljubavi, da ni jedna strana ne ostane neobasjana, tako i sve vaše radnje treba da ishode iz Moje ljubavi, koja je u vama izvorno i potom po vašoj sposobnosti kroz datu reč večne ljubavi u zakonu milosti i smilovanja, i kao što noć krepi zemlju, tako će vas krepiti ljubav i kao dan zemlje bićete obasjani svetlošću iz sunca milosti.

9 Trebalo bi da budete kao zima, koja je hladna u miru, ali i najprimljivija toploti sve do najdublje dubine zemlje. I kod koga je došla zima, kod toga će doći i proleće, koje je poput prvoga života ljubavi u vama, i doćiće mirna jesen s plodovima dela ljubavi i milosti, u kojoj ćete kao sasvim novorođeni ući u život sunca da gledate lice vašega svetoga Oca i da svetlite kao sunce svemu svetu pomoću velike sile milosti, ljubavi i smilovanja vašega predobroga, svetoga Oca.

10 Ali ko nije poput meseca i ne postane poput zemlje, ne može postati poput sunca, nego on je poput komete koja nema svoju čvrstoću, ama ni najmanje, i svo svoje biće ukrala je iz isticanja milosti sunca i njena putanja je nepostojana poput puteva lopova i hajduka i strah od svetlosti tera je iz jedne dubine u drugu i više nikada neće naći mira u večnosti i svetlost će je progoniti na svim njenim putanjama i obasjaviti njenu ništavnost.

11 I još će naposletku proći zvezdi padalici, koje se izbacuju iz milosti i budu odbačene svoje ništavnosti radi i izjedene putem plena milosti, jer ukradena svetlost će ih uništiti večno i ubuduće ih više neće biti poput plodova drveta koji prerano izbijaju na svetlost pre nego što ih ljubav očvrsne, i budući da nemaju čvrstinu, jer je veza ljubavi nedovoljna, postaju sve slabiji, pa padaju sa drveta i gaze ih, i propadaju.

12 Evo gle, tu pred tobom su ti otkrivena sunca, zemlje, meseci, komete i zvezde padalice u svem svom biću i značenju, pa tako i sve pojedinosti od najvećeg do najmanjeg. –

13 Duh ljubavi i milosti jeste u vama i u vasceloj mudrosti. Ko ga sluša, pronicaće sve u dubini dubina, i ispitivaće mrtve i odgovaraće mu, i proziraće žive i njihova ljubav će ga krepiti i njihova svetlost razveseljavati, i spustaće svoje uho na zemlju i trava će mu kazivati tajne ljubavi, i zemlja će mu otkrivati svoje dubine, i gore će osluškivati njegovom glasu, i zvuk njegovih reči će prožimati srž zemlje, i kada posmatra more, zraci njegovih očiju će rasvetljavati sve njegove kapi, i prodiraće svako zrnce peska i duhovi koji u njima još iščekuju u sudu priticaće svetlosti njegovih očiju poput riba i gmizavaca u morima i vodama noću baklji koja se drži nad površinom, i predavaće se izbavljenju iz tamnica večne noći, i spoznaće ljubav, i utoliće žeđ iz voda smilovanja, i izrašće u slabost i snagu i silu iz ljubavi Oca i reči, koja je ljubav u Ocu, i Duha, koji je sila u oboje.

14 I gle, sve to i mnogo što drugo učiće vas duh Moj ako slušate Njegovog glasa. No, Njegov glas nije bučan nego veoma tih, ali stoga prodire sve nalik toploti ljubavi i nalik svetlosti milosti i nalik sili smilujuće ljubavi vašega svetoga Oca.


7

1 Evo gle, hoću da vam pokažem organsku tvorevinu od prvog do poslednjeg i od najmanjeg do najvećeg, kako sam je stvorio iz Moje ljubavi i iz Moje mudrosti i iz večnoga poretka iz oboje, što je reč večne moći i sile u dubini Božanstva. I gle, nema ničega u svim prostranstvima beskonačnosti, ni veliko ni malo, što posredstvom nje ne bi bilo stvoreno.

2 I gledaj i slušaj: Evo, bejaše zemlja i bejaše mesec i bejaše sunce i bejahu zvezde, ali zemlja još bejaše naga i njena površina još bejaše kao površina mora, i nad vodama ležahu gusti oblaci i dopirahu duboko u mrtva prostranstva svetova, i svetlost sunca ne mogaše obasjavati kap smilovanja i mesec bejaše prekriven parom kapi, i tek u ovoj pari potpuno se izrodi zemlja i beše hranjen mesec, i sunce bejaše nad oboma sa zracima svoje svetlosti iz toplote ljubavi u Bogu kao kvočka nad svojim pilićima, i sazre zemlju i odvoji mesec od dojke svoje matere.

3 Tada se razdvojiše oblačine i spustiše se k miru polova i pojas zemlje bi slobodan, i sunce vide sebe u vodama i zemlja zahvalno vrati primljenu svetlost u široko krilo sunca i vide široko otvorenim očima mesec kako se kupa u izlivenim zracima milosti večne ljubavi iz sunca.

4 I gledaj i slušaj dalje: Zemlji beše prijatno jer beše ispunjena ljubavlju smilovanja i vide njenoga ljubimca, meseca, kako kruži oko nje. I ljubav raširi svoje široke grudi dahom smilovanja kao da još jednom hoće pružiti detetu svoju dojku punu mleka milosti, ali gle, mleko zgruša toplotom smilujuće ljubavi i posta čvrstim tlom, i uzdiza se nad morima, i mora potonuše ponovo u dubine i behu kao voda koja se izdvaja kad zgruša mleko radi umirenja sadržanoga gneva prema soli milosti po smilovanju ljubavi iz Boga u svojoj sili i moći.

5 I gle, tada se smiri na zemlji i u svim prostranstvima Božjim i večna ljubav se po prvi put spusti sasvim do zemlje i dunu u svojoj svemoći i sili nad površinom zemlje, i dah beše bezbrojan roj misli u živim oblicima svih vrsta za buduće izbavljenje izgubljenih.

6 I gle, na to iz kopna zemlje niknu trava, bilje, žbunje i drveće svih vrsta, i mora, jezera, reke, potoci i izvori provrveše gmizavcima, ribama i životinjama svih vrsta, i kopno ožive životinjama svih vrsta, i vazduh ožive pticama svih vrsta, i broj svake vrste u vodama kao i na čvrstom tlu i u vazduhu beše podoban broju čovekovom, koji je stvoren iz toga broja, i beše podoban broju milosti ljubavi, i beše podoban broju budućega izbavljenja i ponovorođenja koje otud nastaje i potiče.

7 I sad vidi i shvati što još niko nije video ni shvatio: Večna ljubav uze broj iz sebe, i broj bejaše poredak i večni zakon u sebi iz kojega i u kojem sama večno postojaše, postoji i postojaće u svojoj moći i sili svetosti Božje. Onda uze glinu poput kajmaka zgrušanog mleka i oblikova rukom svoje moći i rukom svoje sile prema broju svoga poretka prvoga čoveka i duhnu mu kroz nos živi dah, i dah u njemu posta duša živa i duša ispuni sasvim čoveka koji posta prema broju poretka kojim postaše duhovi i postaše svetovi u prostorima i zemlja i sve što je na njoj i mesec i sunce.

8 I sada gle, ovaj prvi čovek na zemlji koji poteče iz ruku moći i sile večne ljubavi zvaše se iz usta smilovanja i milosti "Adam" ili "Sin Smilovanja i Milosti".

9 I sada pazi dobro: Ovaj Adam beše umesto prvoga palih duhova. Ne dozvoli mu se znati ko je. I gle, beše mu dosadno pošto ne spozna sebe, a i ne nađe ništa što bi bilo nalik njemu.

10 I gle, tada ga, nevidljivo njegovim slepim očima duše zapahnu večna ljubav i on prvi put zaspa u ljupkosti smilujuće ljubavi, i ljupkost smilujuće ljubavi oblikova u srcu Adamovom, gotovo kao u slatkom snu, priliku nalik njemu izuzetno lepu i ljupku.

11 I večna ljubav vide da Adam nađe veliku radost u sebi unutarnjim posmatranjem svojega drugoga ja. Tada ga takne smilujuća ljubav sa strane gde mu beše dato srce podobno srcu Božanstva radi primanja ljubavi i života iz ljubavi u Bogu i uze mu ljubav prema sebi da bi sama sebi spremila dom budućim zakonom smilujuće ljubavi i postavi ljubav prema sebi, koja mu se u njemu veoma dopađaše, izvan njegovog tela ovaploćenu i nazva je "Kaiva" ili kao što ste već navikli da kažete "Eva", to jest predobraženo izbavljenje od ljubavi prema sebi i otud potičuće ponovorođenje.

12 I gle, tada ga taknu smilujuća ljubav i probudi ga da vidi njegovu ljubav prema sebi van sebe. I ona vide da mu se veoma dopade gledanje njegove ljubavi van sebe i da beše ponasve veseo. I ljubav van sebe, koja se sada zvala Eva, uživaše u Adamu i naginjaše se k njemu i sleđaše svakom njegovom pokretu.

13 I gle, tada večna ljubav prvi put oslovi Adama: "Adame", i on reče prvi put: "Evo me, Gospodaru slave, moći i sile."

14 I večna ljubav reče ponovo: "Gle, tvoja pomoćnica", i Eva odgovori: "Gle, Gospodaru, sluškinju poslušnu kraj nogu Tvoga sina i čeka njegove zapovesti."

15 I gle, smilujućoj ljubavi se veoma svide dela Svoje moći i sile prema milosti Svoga smilovanja i zboraše i poučavaše ih o svemu i učaše ih poznavati, imenovati i koristiti sve stvari. Pa kada razumeše, poznaše i osposobiše se, ponovo im reče smilujuća ljubav: "Gle, sve ste naučili, sada znate sve i smete upotrebiti sve osim jedno, i ovo jedno ću vas sada učiti i staviti u vas silu rađanja i razmnožavanja, ali to smete upotrebiti tek pošto ponovo dođem i nađem vas obučene haljinom poslušnosti, poniznosti, vernosti i pravedne nevinosti. Teško vama ako vas nađem nage! Odbiću vas i smrt će biti posledica!"


8

1 I gle, tada večna ljubav zastre lice i udalji se prema broju poretka na određeno vreme i bi slepa iz svoje dubine smilovanja i ne hte ni može znati šta će novostvoreni činiti u sudu Božanstva radi ispita svoje slobode u vremenu kratkoće na zemlji preko ljubavi smilovanja. I mesto koje dobiše za prebivalište na kopnu zemlje beše dolina i beše vrt koji se zvaše raj, i to beše zemlja u kojoj kasnije tečaše med i mleko, i beše mesto koje se u veliko vreme vremena najvećega dela večne ljubavi zvaše Vitlehem i zvaće se zauvek, i tačka gde večna reč telesno prvi put ugleda kako svetli svetlost svoje milosti kapljici smilovanja od širokoga sunca, meseca i svih zvezda.

2 I gle, njena žudnja rastaše u sudu kušajućeg Božanstva u Njegovoj jarosti. I drvo stajaše u vrtu i ovo drvo rađaše najlepše jabuke i Eva žuđaše za njima i reče Adamu: "Gle, Adame, žudim za ovim plodom; ako hoćeš ubraću jedan i kušati ga pa pružiti tebi kao prvi dar iz svoje ruke?"

3 I gle, Adam ćutaše razmišljajući o Evinim rečima, i jedan unutarnji glas koji bejaše svet, budući da dolažaše iz Božanstva u njemu, reče mu: "Ako jedete od ploda ovoga drveta, umrećete." I Adam se veoma uplaši tako da ne moga odgovoriti ljubljenoj Evi.

4 I žudnja u Evi nadolažaše i odvuče je pod drvo i naloži joj ubrati jabuku s njega, i sada primeti Adam da Eva posta neverna njegovom srcu i rastuži se i reče:

5 "Evo, Evo, šta činiš? Gle, još nas nije blagoslovio Gospodar moći i sile i života! Gle, držiš plod smrti u svojoj ruci! Baci ga od sebe da ne umremo nagi pred Gospodarem pravde!"

6 I gle, utom se Eva uplaši u njezinoj žudnji pred ozbiljnošću Adamovom i ispusti plod smrti na zemlju i njena žudnja je napusti i oslobodi se svoje žudnje, i Adamu bi veoma ugodno oslobođenje iz omče smrtonosne žudnje Evine.

7 No gle, žudnja koju Eva progna iz svoga srca ležaše sada na zemlji i oblikova se moću osuđujuće jarosti Božanstva u priliku velike zmije, uze plod smrti u svoju čeljust, otpuza na drvo i obavi ga u svim granama od korena do vrha i uperi ukočene poglede na Evu, i Eva primeti i pogleda zmiju, i Adam primeti posredstvom Eve, ali još ne vide zmiju.

8 I gle, Eva se približi zmiji i posmatra sa zadovoljstvom njeno zavodničko obavijanje drveta i prelivajuće boje njezinih hladnih krljušti.

9 Zmija, međutim, krenu i stavi jabuku u krilo sedeće Eve, pa opet podiže glavu i oslovi Evu ovim rečima:

10 "Evo, gle tvoja kćer odbijena od tebe obavija drvo tvoje žudnje! Ne preziri neznatni dar, koji ti spustih u krilo, nego nasladi se plodom svoje ljubavi. Ne samo da nećeš umreti, nego nasitićeš se spoznanjem svega života o Bogu, koga se plašiš, mada je slabiji od tebe!" I gle, tada se podeli jezik zmijin i posta šiljastiji od strele, pa zmija nagnu svoju glavu uz Evine grudi kao da ih hoće poljubiti na dečiji način, ali ubode svoje dve otrovne strele u grudi Evine, te Eva ugleda sopstvenu priliku u zmiji.

11 A sada i Adam primeti šta se dogodi pod drvetom i veoma mu se dopade druga Eva i ne primeti da je to samo zmija. I gle, tada se i on raspali žudnjom, požudom za drugom Evom, uze plod iz Evinog krila, izneveri svoju ljubav i nasladi se zabranjenim plodom iz krila Evinog strasno i pohotno, i sladeći se prepozna sebe kao prvoga koji se izgubi velikom sujetom svoje slepe sebičnosti u carstvu svetlosti večne ljubavi i koji pade u more gneva večno neumoljivo usmrćujućeg Božanstva.

12 I gle, prepoznav sebe i zaslepljena Eva sebe kroz njega, tada se pokaja veoma iz dubine svoga srca i Eva se postidi svoje golotinje koju primeti i golotinje Adamove i zgranu se od glave do pete i pokri svoju golotinju lišćem smokve; i Adam pruži svoje ruke prema lišću ne bi li pokrio svoju nagotu i sakri se u pećinu gde lijaše suze velikih bolova i Eva se sakri iza trnja i žaljaše veoma zbog svoje zavodničke krivice.


9

1 I gle, tada večna ljubav, moću i silom svoga smilovanja, skloni ruku moći i ruku sile sa svojih očiju sveobasjavajuće milosti, i svetlost milosti prodre suštastveno u pećinu gde Adam plaka i iza trnja gde Eva tugova.

2 I suze Adamove se sačuvahu u krilu zemlje i zvahu se i zovu se "tumim" ili "kamenje iz kojih sija svetlost sedam duhova Božjih predočeno", i očvrsnuše svetlošću milosti iz toplote ljubavi podobno njegovom pravednom kajanju trajnim spomenikom prosvetljujuće mudrosti, i biše razbacane preko cele zemlje za utešan znak budućega ponovorođenja, koje treba da bude podobno ovim suzama Adamovim, sposobno da primi i divno razlučuje veliku svetlost iz mora milosti smilovanja večne ljubavi i treba da se odupre svakoj tvrdoći iskušenja sveta.

3 I behu sačuvane suze tugujuće Eve iza trnja u zemlji i obojiše se kao njen pravedan stid zloupotrebom posvećene ljubavi Adamove u njoj.

4 I večna ljubav vide da svaka ova suza Evina bi pravedna pred Adamom, sinom smilujuće ljubavi, i toplota večne ljubavi stvrdnu ove suze u kamenčiće, i ime im bi "urim", za simboličan znak pravedne tuge Evine. I gle, jedna suza pade na trnje koje je štićaše, i gle, ta suza bi jedna od izgubljene nevinosti i oboji pređašnje inače beli cvet žbuna, te se cvet zacrveni u znak izgubljene nevinosti Evine; i gle, kao što već sada ljudi znaju sve rastinje zemlje, ali njihovo pravo značenje u duhu i istini ne znaju i neće ga znati ni shvatiti sve do ponovorođenja kada ga tek budu usvojili, što je smilovanje večne ljubavi po milosti izbavljenja u sebi.

5 I sada vidi još jednu tajnu koja se mora shvatiti zbog pakosne oholosti dece sveta. I gle, dva cveta žbuna biše oplođena od nevine i pravedne suze Evine i sačuvahu u svim olujama vremena tokom velikih ratova Jehovinih s narodima zemlje svoj blagoslov večne ljubavi verno i za vreme odrešenja milosti odozgo oživeše ženu Avrahamovu za primer velikoga dela smilujuće ljubavi i oživeše ženu Zaharijevu radi stvarnoga ispunjenja najvećega svih dela smilujuće ljubavi večnoga Boga.

6 I sada vrati svoje oči ponovo prema Adamu i Evi i potraži ih sa Mnom i posmatraj kako sam ih Ja, večna ljubav, našla: nage, napuštene, plačuće i žaleće pravednim kajanjem i pravednim stidom. I dozvah Adama i izvukoh Evu.

7 I gle, ne usudiše se pogledati lice svoga Oca, jer se uplašiše velike grmljavine suda donosećeg smrt iz dubine jarosti Božanstva.

8 I plamenovi gneva Boga, Beskonačnoga, valjahu se strašno kroz sva beskonačna prostranstva dole prema zemlji na kojoj sada boravljaše velika ljubav kod svoje kajuće i tugujuće, pale dece stvorene Njezinom sažaljivom milošću.

9 I gle, tada nasta teška borba između večne ljubavi, koja se ponovo smilova preko kajanja i tuge stvorenih, i između gnevnoga Božanstva, koje hte uništiti sve radi osvete Svoje nepodmitive svetosti.

10 Jer gle, plamenovi gneva Božanstva survaše se brže no munje dole ka zemlji, prodreše sve do njenoga središta, i zapališe je na svim mestima i krajevima, i udariše proždirujući plamenovi sve do meseca, sve do sunca – jest, zahvatiše sve zvezde! I gle, tada celokupna neizmerna beskonačnost posta vatrenim morem i strašna grmljavina se valjaše kroz sva beskrajna prostranstva, i zemlja kukaše, i more bešnjaše, i mesec plakaše, i sunce paćaše, i sve zvezde vikahu jače no sva grmljavina pritisnuti golemim bolom i strahom večnoga uništenja. I njihovi gromki glasovi odjekivahu strašnom tutnjavom iz beskonačnih dubina jarosti Božanstva, i glasovi vikahu:

11 "Veliki, uzvišeni Bože! Ublaži Svoj veliki gnev i ublaži uništavajuće plamene Svoje prepravedne jarosti i poštedi nevine u Svojoj svetosti, jer ognjena jarost Tvoga gneva će uništiti pravedne i uništiti večnu ljubav u Tebi i Tebe samoga zarobiti u Tvojoj prevelikoj moći i sili svetosti!"

12 I vidi i čuj otvorenim očima i otvorenim ušima šta reče gnevno Božanstvo, ali ove reči ne razume niko do jedino večna ljubav, koja za vreme izbijanja gneva Božanstva štićaše kajući novostvoreni par na kukajućoj zemlji te odbi veliki besni plamen gneva da zahvati mesto kajanja Adamovog i mesto žaljenja Evinog preko velike moći i sile svoga milosrđa.

13 I sada čuj i razumi dobro ove jezovite reči gneva iz dubine jarosti Božanstva, i one glasiše:

14 "Šta Mi vredi kukanje i vrisak zemlje, šta plač meseca, šta jadikovanje sunca, šta zapomaganje zvezda jer Ja sam sâm, napušten od svoje ljubavi, koja Mi posta neverna i udalji se od Mene dole do izroda zla dvogubo! Šta ću bez Nje? Zato hoću da uništim sva Njena dela iz temelja i da uništim sve da ništa ne postoji što bi Moju ljubav u svim budućim večnostima večnosti primoglo da se povuče i udalji od Mene! I Ja hoću da ostanem Bog, jedini, za večnosti svih večnosti, a ti, trulo zdanje stvaranja Moje raslabljene ljubavi, sruši se u ništavne ruševine, u ništavilo, kako bih ponovo našao Svoju ljubav i ponovo je ojačao moću i silom Svoje večne svetosti. Amin!"

15 I gle, tada se odrešiše sveze stvaranja u svim prostranstvima beskonačnosti Božjim i srušiše se krhotine kroz daleka prostranstva velikim treskom, grmljavinom, urlikom, hukom i brujanjem u dubine dubina prema svom uništenju, i to beše sama zemlja, koja razrušena ležaše u širokom krilu smilujuće ljubavi.

16 I novostvoreni drhtahu od straha pri strašnom pogledu ove velike uništavajuće jezovite scene, čiju veličinu nijedan stvoren duh nikada neće shvatiti u svojoj dubini jer beše beskrajna.

17 I sada gledaj i čuj dalje šta smilujuća ljubav tada reče i učini, primi reči ljubavi u Njenoj moći i gledaj velika dela milosrđa u Njenoj sili i čuj i razumi dobro reči koje ovako glasiše:

18 "Veliki, svemoćni Bože vascele moći, vascele sile i vascele svetosti! Povuci Svoj veliki gnev i ugasi oganj Svoje sveuništavajuće jarosti i saslušaj u miru Svoje svetosti reči Svoje večne ljubavi, koja je sam život u Tebi, večna kao Ti i moćna i silna kao Ti iz Nje i Ona iz Tebe, i daj, ne uništavaj život u Njoj i Sebe Njom, nego pomiluj, pretpostavi milost pravdi, i dopusti ljubavi da zadovolji Tebi, i zahtevaj okajanje za svoju povređenu i ogorčenu svetost, i Tvojoj ljubavi nikakva žrtva neće biti prevelika koju bi Ti od Nje iskao da večno okaje Tvoju svetost!"

19 I sada vidi i čuj i razumi dobro šta se zatim dogodi i šta Božanstvo odgovori! Utihnu oganj i iz svih prostranstava duhnu blagi dah pomešan sa još jako gruvećom grmljavinom kroz razletele krhotine razloženih svetova, koje poput velikih munja goreći sevahu s kraja na kraj neizmernoga, i ljubav razume grmljavinu Božju koja snažno reče:

20 "Staviću na Tebe svu krivicu kao krhotine na zemlju, i Ti da izmiriš sramotu Moje svetosti, koja je večna sveza između Mene i Tebe, i gle, proklinjem zemlju kako nijedna mrlja ne bi okaljala Moju svetost postav poput Tebe nesveti Bog i ova kletva neka bude prepuštena Tvojoj krivici, koju ima da preuzmeš i da platiš za Moju svetost, i da opereš zemlju Svojom krvlju od kletve sramote grehom Adamovim!"

21 I gle, čuj i razumi dobro šta na to ljubav reče i odgovori ovim rečima: "Veliki, presveti Bože sve moći i sile, da bude po Tvojim rečima!"

22 I gle, tada se ugasi sav oganj na zemlji i u svim prostranstvima stvaranja i krhotine uništenih sunca, zemalja i meseca ponovo se sastaviše moću i silom ljubavi, koju Bog uzdignu, i ponovo se središe kao što behu sređeni početkom svoga stvaranja. Zadržaše, pak, kao večan znak neizbrisive tragove njihovog tadašnjeg potpunog uništenja poput ožiljaka večne ljubavi, koja kasnije u vreme velikoga veka vekova krvaraše za sve na krstu.

23 I tu i tamo takođe ostahu ležati i druge svakakve krhotine na površini i u dubinama i u morima zemlje znakom Božje moći i sile a i kao neposredni svedoci prevelikih dela smilujuće ljubavi.

24 I gledaj i čuj dalje i razumi valjano šta se potom dogodilo: Kada večna ljubav prihvati zahteve i ovako već unapred zadovolji velikoj svetosti Božjoj, tada Božanstvo blagim šušnjem i dahom, opet razumljivo jedino ljubavi, obznani Svoju svetu volju i reče govoreći blagim glasom sledeće:

25 "Gle, Tvoje veliko milosrđe se uzdiglo u Meni i stalo pred Moje svevideće oči, i Ja spoznah u miru Svoje svetosti Tvoju veliku čestitost i večnu vernost, i izbrojah kapi kajanja Adamovog i kapi žaljenja Evinog i sasvim se sažalih Tvojim velikim smilovanjem.

26 I gle, zato ću povući svoje sudove u ovome vremenu i po Tvome zahtevu obilno ću da pomilujem, da pretpostavim milost pravdi, i popraviću štetu nanetu Mojim sudovima, jer osim Mene ne može niko ništa popraviti do Mene jedinoga budući da niko nije dobar do Mene, svetoga Oca, jer to neka bude Moje ime zauvek. I Ti, Moja ljubavi, jesi Moj Sin, i svetost kao moćno svedelujuća sveza sile između nas i između svega što je poteklo od nas da bude Sveti Duh, koji treba da ispuni sva prostranstva svih prostranstava i sve beskonačnosti svih beskonačnosti za sve vekove vekova, amin. I to sada kaže dobri, sveti Otac. Amin!

27 A sada, ljubljeni Sine Moj, reci dvoma, koji se kaju i žale, i ureži im rečeno duboko u njihova srca da zapovesti ljubavi i smilovanja drže sve do kraja svoga života besprekorno. I Ja ću im potom poslati posrednika između Mene i njih u vreme koje sam odredio da plati veliku krivicu i da olakša veliki, teški teret njihove neposlušnosti.

28 A do tada neka iščekuju svim strpljenjem i blagošću. I hleb što ću im zasad davati samo oskudno neka blaguju zahvalno u znoju svoga lica i da ne budu siti sve do vremena posrednika, koga ću pozvati iz njihove sredine, savršenoga i dobroga kao što smo Mi savršeni i dobri i sveti večno.

29 I još im reci da sam svoje sudove obustavio samo za one koji će Moje stroge zapovesti držati strogo poslušno, a prestupnicima neka budu zauvek zaprećene svom strogoćom večno svete istine potpunim izvršenjem pri najsitnijem prestupu.

30 Ovo govori sveti i jedini dobri Otac kroz svoga Sina, koji je večna ljubav u Njemu, i kroz Svetoga Duha, delujuće milosti, i Nas obojice za buduće oproštenje greha, koji njihova tela opterećuje a zatim treba i da ih ubije vremenski da bi stekli život posle smrti tela posle vremena obećanoga posrednika.

31 Ovo kaže jedino sveti i jedino dobri Otac. Amin, amin, amin."


10

1 I vidi i čuj i shvati i razumi dobro šta je rekla i učinila večna ljubav. – Kada dobri, sveti Otac svrši besedu velikom ozbiljnošću objaviv pomilovanje i zapretiv sud prestupnicima zakona prevelike milosti i kada dade smrt greha, tada to taknu večnu ljubav sve do najdublje dubine Svoga milostivoga srca te zaplače po drugi put suzama sažaljenja i suzama dubinske radosti i blaženstva zbog velike obzirne milosti predobroga i presvetoga Oca, i granuta Svojim celim bićem reče Adamu i Evi:

2 "Adame, sada si video strahovite sudove Božje kako prolaze pred tvojim očima i Eva je videla i osetila preko tebe, a sada ću i njoj otvoriti oči i uši i ona, kao i svi koji će poteći iz nje po broju zvezda na nebu, i po broju trave na zemlji, i po broju peska u moru, koji je beskrajan, treba ubuduće sopstvenim očima da vidi i otvorenim ušima da čuje šta je Božanstvo učinilo u Svojoj osuđujućoj jarosti i šta je na to večna ljubav učinila svojim beskrajnim smilovanjem.

3 I zakon sam ti urezao u srce kao što treba da ga urežeš i u srce Evino. I postaviću tu i tamo za znak, koji treba da vas opominje sudova Božjih zbog vašega greha, i sve koji će doći za vama, planine koje će goreti naizmenično do kraja vremena. I ostaviću vam munju, koja treba da vas opominje negdašnjega uništenja, i grmljavinu koja sledi, koja uvek snažno treba da vam objavljuje ime velikoga i silnoga Boga, ako biste Ga ikada zaboravili ili mogli da zaboravite.

4 I suze sažaljenja i suze velike radosti milosti iz svetoga Oca postavio sam večnim znakom kao novo stvaranje oko dalekoga prostora nebeskoga i one će vam svetliti svake noći zemlje i neka vas krepe za sumraka života i da vam objavljuju dolazeći dan.

5 I sada pogledajte naviše k nebu, one svetle raznoraznim redom i raznoraznom raskošju, crvene svetlosti u znak Moga sažaljenja i bele svetlosti u znak radosti zbog velike milosti presvetoga i predobroga Oca, i ona široka svetlucava pruga preko zvezda sažaljenja i radosti, koja se takođe sastoji od zvezda davnina posredstvom suze ljubavi koja se već tada smilovala palim duhovima, koja je povučena posred širokoga nebeskoga prostranstva, neka vam služi kao znak večnoga, svetoga saveza između večne ljubavi, koja je pozvala vas i sve što postoji, i između Božanstva koje sve sudi po Svojoj večnoj svetosti.

6 I sad pogledaj ovamo, Adame, a i ti, Evo, u Moje levo oko, koje iznad Moga srca prema vašem desnom oku svetli blago i milostivo vama u susret, gle, još jedna suza visi na trepavici i gle, ova suza je veća od svih koje su za vas tekle iz ovih očiju!

7 Tamo gde velika pruga na širokom nebu izgleda podeljena, tamo rado gledajte i budite uvek zahvalni i duboko dirnuti kadgod pogledate tamo, jer to mesto treba da služi vama a i svoj tvorevini večnim i trajnim znakom vašega verolomstva sa Mnom i Moga tadašnjega loma sa svetošću Božjom iz milosrđa prema vama, i pruga na mestu gde izgleda kao ponovo sastavljena neka vas podseća na veliko posredništvo večne ljubavi (koja sam Ja od večnosti) između nedodirive svetosti Božje i između vas, koji ste verolomno zgrešili pred licem Njegove beskrajne svetosti.

8 I gle, otuda je ova suza i to je mesto njenoga nastanka.

9 I ta suza će vama i vašem potomstvu jednom izići kao divna zvezda danica, koja će obasjati sve narode zemlje koji će u vremenima vremenâ poći za vama vašim kajućim i žalećim stopama, i još će prethodno oprati zemlju od smrdljivog mulja greha i očistiti vaše suze pokajanja i žaljenja od izmeta zmije.

10 I sad pogledajte još jednom ovamo. Ovu suzu ću pustiti da padne na jedan još beli cvet ovog žbuna između ona dva već oplođena cveta Evina, te će iz njega jednom zacvetati čista žena, koja će zmiji zgaziti glavu. Zmija će je, istina, i ugristi za petu, ali otrov joj neće škoditi, i iz nje će izići ono što je sada pred vama – divna zvezda danica svim narodima zemlje koji su dobre volje i večan sud svoj oprečnoj deci zmije.

11 I duhovi iz krila očeve svetosti će se spuštati na zemlju telesno i obznanjivati veliko vreme i način dolaska Onoga koji sada stoji pred vama i koga sada još čujete i vidite, a ubuduće Ga više nećete čuti ni videti sve do obećanoga dolaska po obećanju svetoga Oca preko Mene kao večne ljubavi u Njemu.

12 I sada ste sve čuli šta vam je nužno da znate da biste primili Moj blagoslov.

13 Pa sada budite blagosloveni rukom moći i rukom sile večne ljubavi svetoga Oca i silom Duha, koja je sveta u Nama dvojici, i plodite se i razmnožavajte se i ispunite zemlju živim plodom ovoga blagoslova.

14 I uvek kad god se budete približavali jedno drugom ovoga blagoslova radi, žrtvujte najpre Meni svoja srca. Budete li ovo propustili, onda će zmija, koja još živi i koja će večno živeti u jarosti Božjoj, plod u vama upropastiti, i ti, Evo, i sve tvoga roda donosićete na svet mesto ploda blagoslova plod propasti i oni će upropašćivati decu blagoslova i svetlosti u velikom broju i njihovom divljanju neće biti kraja, pa ćete tako greh kao nasledstvo preneti na sve i vaša krivica će ostati vidljiva sve do velikoga veka vekova a i potom.

15 I ova žrtva vaših srdaca, žrtva Moga milostivoga blagoslova, neka vam bude sveta služba koju ste Mi dužni vršiti kad god se budete približavali jedno drugom ovoga Moga blagoslova radi. Ova nova i laka zapovest, koju ste upravo primili iz Mojih usta, neka bude prva crkva koju osnivam pred vama u Moju pomen i podsećam vas na dela smilujuće ljubavi zahvalno i vodim vas nazad u sveti strah Božji.

16 Jednoga bezgrešnoga duha poslaću vam kao vesnika odozgo s plamenim mačem u ruci da vas vodi i da vam pokazuje svu zemlju s kraja na kraj i on će vam osvetljavati stranputice sveta a i karati vas ako skrenete s Mojih puteva.

17 Ovo vam sve govori večna ljubav u ime svetoga Oca, amin."


11

1 I gle, tada nesta ljubav pred očima stvorenih vrativši se u sveto krilo Očevo.

2 I sada gle, Moj lenji i veoma loši najamniče, koji si još dosta nagluv, jer svaku reč moram da ti kažem zasebno u pero kao đaku prvaku, a još uvek Me ne razumeš i pitaš Me dvaput, triput, petput, često i do deset puta i gle, uvek ti pouzdano ponavljam svaku reč. Zato budi pažljiviji da bi napredovalo brže nego do sada, jer svetu je što pre potrebno dovršenje ovoga dela Moje velike milosti. To da ti je rečeno od Mene, vašega svetoga Oca, koji je sama ljubav u svem svom biću.

3 I sada piši dalje! – I novostvoreni par bejaše sasvim sam na širokoj zemlji i obećani anđeo se pojavi s plamenim mačem u svojoj desnici, i ugledav ga uplašiše se veoma, tako da pobegoše od njegovih očiju i od velikoga straha se potresoše sa svom svojom utrobom.

4 I gle sada, strah ubrza Evino vreme i ona se oslobodi u bolovima zabranjenoga ploda, što zmija stavi u nju slepoćom Adamovom.

5 I Adam posmatra nag plod i primeti da mu je plod sličan i vrlo se obradova i Eva prepozna radost Adamovu i vedro pritisne ovaj plod svoje ljubavi o svoju punu dojku.

6 I gle, tada oseti sličan ubod u svojoj dojci nalik ubodu zmije i spusti plod na zemlju velikim strahom i čvrstim mišljenjem da nije ponovo zgrešila.

7 I gle, tada se pojavi veliki anđeo blagoga lica ispred uplašenog para i oslovi ih stamenim glasom:

8 "Ne plašite se pred slugom Jehovinim, koji vam je poslat odozgo da vam pokazuje zemlju i da vam obasjava stranputice sveta – a i da vas kara i vaše potomke ako biste ikada skrenuli sa puteva večne ljubavi i beskrajne svetosti Božje.

9 Gle, ovaj plod za vas više nije greh, ali dašta je posledica trostruke neposlušnosti prema Bogu i jeste smrt vaše ploti, koju ste izazvali u vašoj ploti vašom sebičnom žudnjom. Ovaj plod ne smete hitnuti od sebe, nego po volji odozgo zadržite ga kao svedočanstvo o vama samima i vašega pogruženja da biste saznali kako je preko vas greh došao u svet, a preko greha smrt; a sam plod da nazovete "Kajin" ili "Smrtonoša"."

10 Tada se ovom besedom vesnika odozgo smiri par u svom uplašenom biću i Eva u svoje još drhteće ruke uze plod spušen na zemlju i po zapovesti Adamovoj preko anđela pruži odojčetu punu dojku da sisa život zemlje iz nje.

11 I anđeo stupi na levu stranu Adamu i Eva sa plodom u desnom naručju stade na desnu stranu Adamu kako bi joj srce bilo slobodno svakoga tereta i ostalo okrenuto čoveku ubuduće na svim putevima i stazama.

12 Pa tako putovahu uzorno preko cele zemlje da razgledaju sva njena mesta i da uređuju staništa za svoje buduće potomke i da za njih seju hleb posredstom moći i sile darovane im ljubavlju velike milosti sažaljenja.

13 Jer zemlja i sve što beše na njoj bi podređena volji Adamovoj. I more i sve vode pokoravahu se odano samom migu Adamovom i podrediše mu se od površine do najdublje dubine i nuđahu sa strahopoštovanjem leđa nozi svoga gospodara da stameno hoda po njima po volji; i podređeni mu behu svi vetrovi; i njegovom glasu se pokoravahu sve životinje vodâ, čvrstoga tla i vazduha.

14 I Adam se začudi svojstvenoj mu sili i vide i spozna nad čim mu sve večna ljubav podari takve velike sile i radova se nadasve takvoj milosti odozgo i reče Evi:

15 "Evo, ženo moja, gle, Gospodar moći i sile nas je blagoslovio. Hajde da mu žrtvujemo naša srca da njegov blagoslov rađa na zemlji po Njegovome velikome obećanju i da preko tebe ugleda svetlost milosti kao novi žitelj ovoga mesta!"

16 I Eva, sva ponizna i svesrdno radosna reče: "Adame, vidi svoju sluškinju kraj svojih nogu kako čeka mig svoga gospodara zemlje. Neka mi bude po tvojoj volji i primi moje dužno srce i žrtvuj ga Gospodu."

17 I Adam učini Evi vascelom predanošću u Gospoda kako mu je zapovedio Gospod.

18 I gle, blagoslov posta vidljiv na Evi te se Adam radova a i Eva oseti veliku vedrinu u sebi. I sada slušaj šta anđeo Jehovin reče radosnom paru. Njegove reči behu dobro odmerene kao reči s visine i kao reči iz dubine, i večna ljubav beše sama koja besedova kroz usta anđela, i ove reči glasiše iz usta anđela:

19 "Adame! Sada si na dalekom putovanju preko zemlje saznao njenu prirodu i video si njena kopna i njene vode, i video si veliki mamelhud i od njega nadole sve životinje sve do najmanjeg gmižećeg crva, i video si takođe u morima diva Levijatana, velikoga kita, i jaku ajkulu, i video si sve životinje voda sve do najmanjih žitelja kapljlice, i video si i sve ptice vazduha od divovskoga orla sve do sićušne lisne ptičice i od nje sve do najmanje mušice, proverio si svu njihovu snagu, podobnost i korisnost i uvideo si otuda kako se večna ljubav starala o tebi i preko tebe o Evi.

20 Oslovljavao si gore, i odgovarale su ti, pitao si more, i odgovaralo ti je, upućivao si svoj glas u dubinu zemlje, i odgovor nije izostajao, upućivao si zvuk svojih reči svem drveću, žbunju, bilju i svim travama, i oglašavali su ti svoja imena i puni poštovanja pripovedali ti svoju podobnost i upotrebu koja otud ishodi za vas po tvom nahođenju, i takođe svaka životinja koju si oslovljavao glasom svojih prsa, svaka po svojoj vrsti uzvraćala ti je čujnim i isto tako potpuno određenim odgovorom koliko je određena da služi tebi i podređena nasumce tvojoj volji, i vetrovi te naučiše da ih upotrebljavaš po svojoj volji, i sve to videla je i čula i opazila i Eva.

21 Gle sada, Adame, a i ti, Evo, sve ovo ti večna ljubav nije dala kao što ti je dala život i Evu, nego njena velika milost podarila ti je to, i zadržaćeš sve samo dotle dok budeš mudro upotrebljavao po volji svetoga Oca, ali udaljiće se iz oblasti tvoje velike moći ako svoje biće ne održavaš sasvim čistim pred licem Jehovinim. Zato budi mudar kao što je to veliki, predobri i presveti Otac tamo gore preko cele tvorevine i tamo u dubini dole ispod cele tvorevine.

22 I ovakav kakav jesi treba da budeš i da ostaneš ubuduće po volji svetoga Oca i svi tvoji potomci treba da budu takvima svojom sopstvenom voljom i Evini potomci onakvima kakva je pred tvojim očima i pod tvojim očima.

23 A ako kogod ne bude onakav kakav sada jesi, kako treba da budeš i da ostaneš ubuduće, zadržaće, istina, dar na određeno vreme, ali uzeće mu se dar milosti čim više ne bude onakav kakav sada jesi, kakav treba da budeš i da ostaneš, te sami Evini potomci dizaće se preko njihovih glava i izneveriće ih sve do srži njihovih kostiju, i trčaće za psima, i hraniće se izmetom zmija, i dojiće svoju decu grudima guja. I tvoji potomci će se otrovati preko njih i umreće gorkom smrću telesno i duhovno večnom sramotom i mučećim ruglom.

24 I sada gle, Adame, i čuj, Evo! Još ste sada u raju, tu gde vas je stavila večna ljubav pre i posle vašega greha i pre i posle uništenja, ali ako se ikada zaboravite da držite odano zakone ljubavi i zakone mudrosti svetoga Oca, bićete isterani iz ovoga lepoga vrta ovim plamenim mačem i više nećete biti pušteni unutra tokom sveg vašega života u telu ubuduće i sve do vremena obećanja ni niko od svih vaših potomaka, nego tek posle toga vremena deca izbavljenja i otud ishodećeg novog stvaranja večne ljubavi.

25 Ovo valjano zapamti, Adame, a razmisli i ti, Evo! Plod koji će izići iz tebe, Evo, ovaj živi plod da nazoveš, Adame, Avelj i da ga žrtvuješ gospodaru veličanstva zanavek jer ime mu je "Sin Blagoslova", i da bude prvi uzor Onoga koji će doći negda za veliki vek vekova odozgo iz krila moći i sile svetosti Božje savršen.

26 I sada, budući da sam vas vodio i pokazao vam i rekao sve po volji večne ljubavi savršeno, izvrši se delo moga poslanstva večne ljubavi u Ocu sve svetosti i dobrote, pa vas moram napustiti vidljivo, ali pratiću vas nevidljivo na svakom koraku i brojaću svaki vaš korak po nepromenjivoj volji Jehovinoj.

27 I utvoriću vam se opet uvek kada svom predanošću budete žrtvovali vaša srca Gospodaru veličanstva i uzeću vašu žrtvu u sasud i uzneću je do Boga i izliću je ispred lica Sina, pa će veliki sveti Otac blagovoleti vaša dela.

28 No, utvoriću vam se i ako odstupite od zakona ljubavi i zakona svetoga Oca kao što me sada još vidite s plamenim mačem u mojoj desnici da vas isteram iz vrta i tebi, Adame, da uzmem velik deo darova večne ljubavi iz njene velike milosti, te da te ostavim slaba i plašljiva pred najmanjim šušnjem trave."

29 I sada gledaj, slepi pisaru ove Moje nove Reči u tebi kao i u svima vama i posmatraj Adama kakav bejaše u raju savršenim čovekom do jedno, kakvim sposobnostima bejaše obdaren, savršen gospodar zemlje. I sva ova njegova savršenstva bejahu samo darom od Mene i zadrža ih do vremena dokle zaboravi Mene samo jedan jedini put pošto anđeo posta nevidljiv njegovim očima.

30 I sada gle, ovo sve što Adam posedova darom, hoću vama da dam trajnim darom i još neizmerno više i beskrajno veće, koje sam Ja sâm, i sve što je Moje valja da bude i vaše ukoliko Me ljubite, ništa drugo osim da Me ljubite.

31 Ali gde je vaša ljubav koju sam toliko skupo iskupio i koju večno hoću da nazovem Svojom? O, tako je malo sada ima na zemlji! Tako je laka i blaga, a vi je nećete a i ne tražite je gde vas iščekuje i prezirete visoku cenu u njoj.


12

1 O deco Adamova! Zašto ne postanete radije Moja deca? Staje vas velikoga truda i napornoga rada da zaradite hleb Adamov, koji kaplje od znoja vaših ruku, koji je uz to i uprljan žvalama zmija i natopljen otrovom guja i da vašom nemerom pojedete smrt vremenski pa i večno.

2 A Mojim hlebom koji je namazan medom Moje ljubavi i natopljen mlekom večno slobodnog života iz Mene možete se naslađivati najvećim izobiljem koliko hoćete, i večno vam ne bi škodio, nego bi vas ojačao i opremio svom moći i silom iz Mene, zanavek a i već vremenski, samo ako ga biste primili. Gle, odmah nakon Moga najvećega dela, velikoga izbavljenja za vas, tada ovaj Moj hleb bi još veoma skup i samo se mogao kupiti u malim obrocima ne drugačije do opet žrtvovanom Meni krvlju i telesnim životom. Taj Moj hleb tada još bi veoma gorak u ustima kupaca i još ne bi namazan medom ljubavi i natopljen mlekom slobodnoga života već i vremenski, nego kako med tako i mleko davalo se tužnim kupcima tek u carstvu duhova valjano odmereno, i gle, ipak bi kupaca u ogromnom broju.

3 A sada kada ga dajem svakom ko god hoće sasvim besplatno, jedino za sigurno vrlo malu naknadu vaše ljubavi, s medom i mlekom, sada ga preziru i rugaju se velikome, ljubaznome darodavcu, koji je prepun zaista sve najviše ljubavi za vas.

4 Pa tako zapamtite, otvorio sam sada širom vrata mojih nebesa. Svako ko hoće da uđe, neka uđe, neka uđe odmah i smesta, jer došlo je veliko doba milosti. I Novi Jerusalim spušta se dole do zemlje vama svima da se usele svi koji Me ljube i da se tu unutra nasite medom i hlebom koji je umešan mlekom i da piju nadušak čistu vodu svega života i da zahvataju preobilno iz večnoga studenca Jakovljevog.

5 Ali kako silazak ovog Mog velikog grada bude neizmerno velika milost svoj Mojoj deci, tako će ipak takođe zgnječiti svojim jakim zidinama sve slepe i smrskati sve gluve jer njegova veličina zauzeće svu površinu zemlje. I ko ga ne vidi da silazi i ne čuje hujanje kroz čisti vazduh zemlje, neće više naći mesta na zemlji, gde bi se sakrio pred njim i izmakao njegovom teretu.

6 Jer gle, teret njegovih dvoraca zdrobiće planine i poravnaće ih sa dolinama, i postaviću njegove kuće preko lokvi i kaljuga i sva gadija koja boravi tamo zgnječiće se načisto temeljima kuća velikoga grada Boga, vašega svetoga Oca na nebu i na zemlji.

7 I istinski pastir će zvati Svoje ovce i one će čuti Njegovoga glasa i prepoznati Ga sve do krajeva zemlje i doći će i pasti potpuno zadovoljni na širokim pašnjacima večne ljubavi svetoga Oca, koji su veliki vrtovi novoga Svetoga grada velikoga cara svih naroda koji bejahu, jesu i biće navek.

8 I ovi vrtovi će biti raj izgubljen Adamom, kojeg sam prvi ponovo pronašao i verno sačuvao za njih večnim domom.

9 Zato sam vam već i pokazao sasvim opširno do sitnica Moje veliko domaćinstvo odveka i pokazao vam tvorevinu od prvog do poslednjeg i pokazao vam prvog čoveka pri svom postanju i pokazaću vam ga još dalje sve do njegovog kraja i pokazaću sva Moja vođstva i puteve sve do vas i dalje i pokazaću vam veliku bludnicu i uništen Vavilon pa ću vas odvesti u Moj veliki Sveti grad i dati vam u njemu trajan dom navek ukoliko Me ljubite kao što vas Ja ljubim iznad svega.

10 Pogledaj nebesa i pogledaj zemlju! Proćiće negda telesno i postojaće samo duhovno, ali svaka Moja reč izgovorena vama postojaće kakvom dolazi iz Mojih usta telesno i duhovno u vasceloj moći i vasceloj sili svetosti, večno, večno, večno, amin.


13

1 I sada se vrati ponovo Adamu i Evi i pogledaj kakvo beše dalje vladanje njihovog života u telu i vladanje njihovih dvaju potomaka pred svevidećim očima svetosti Jehovine. I gle, kratko vreme koje je iznosilo po vašem računanju trideset zemaljskih krugova oko sunca, koje nazivate "godine", živeše par u krugu svojih blagoslovenih potomaka, kojih broj beše jednak broju godina, izuzev Kajina koji ne bi blagosloven.

2 I gledajte dalje šta se zbilo! Adam iđaše Gospodnjega dana, koji mu bi naložen danom odmora u njegovom srcu već od same večne ljubavi i potom od anđela višestruko radi sećanja velikih dela smilujuće se ljubavi i radi posmatranja prepunog strahopoštovanja neizmerne svetosti Boga, dobroga Oca, sam preko poteza zemlje da posmatra lepotu kraja i odveć mu se dopade svet, tako da se u svojim mislima sasvim udalji od Boga.

3 I tako ovim posmatranjem dođe do obale velike reke čije ime bi "Eheura" ili "Pamti Vreme Jehovino" – jer to klicaše jako šumeća reka. No, Adam udubljen u mislima sveta ne primeti i ne razume smisao ove besede šumećih bujica reke.

4 I išav ovako obalom zapne iznenada levom nogom o rastinje koje se obavijalo donegde nad zemljom pa zatim oko velika drveta i pade snažno na zemlju i oseti jak bol na telu, i to bi za njega nov osećaj. I razljuti se na rastinje i pogleda ga gnevno i zatraži računa pitajući zar ne zna svoga Gospodara.

5 I biljka odgovori: "Ne, ne znam tebe."

6 Tada Adam pogleda bolje biljku i ne prepozna je. Utom ponovo upita: "Koje ti je ime i čemu služiš?"

7 I gle, lahor zašušti kroz lišće i on razume i glasi: "Uberi bobice s mojih prutljika i iscedi sok i popij ga te ćeš saznati moje ime i čemu služim."

8 I gle, Adam slepoćom svojih svetovnih misli učini što ga posavetova vijugajuća biljka njegovoga zaborava dana Gospodnjega i uze nekoliko bobica i kuša ih i biše mu vrlo slatke. I obradova se ovom novom poznanstvu i duri se na anđela što mu ne pokaza takođe ovu tako ukusnu biljku.

9 I obra gomilu bobica i ponese ih kući i stignu upravo pod zalazak sunca.

10 I Eva praćena Kajinom iziđe mu u susret kao jedini koji se brinjahu celoga dana pošto ne znaše kuda, kamo ode Adam – jer svi ostali dobro znaše i ne brinjahu se dana Gospodnjega o Adamu, ocu svoga tela, budući da behu deca blagoslova i toga dana udubiše svoje misli u Boga u Njegovu večnu ljubav te mu skinuše veliki deo njegovog bremena. I ispriča im o ovom novom poznanstvu i Eva se obradova veoma i učini uz pomoć Kajinovu s bobicama po pripovesti Adamovoj.

11 Tada Adam uze isceđen sok i reče: "Hajde da istražimo njegovo ime i čemu služi."

12 I gle, tada popi nadušak od soka, pa ga da Evi i Kajinu i konačno svima da kušaju osim Avelja, koji se još nije nalazio tamo, budući da oganj još buktaše na žrtveniku kojega postavi da žrtvuje svetosti i ljubavi Jehovinoj što je Gospod blagovoleo.

13 I tada se razgali Adam i Eva i svi koji kušaše od soka. I zagrejani raspale se požudom tela Adam i Eva i svi iz Adama i Eve i počiniše zajedno s Adamom i Evom nečistotu i blud, dok se Avelj moljaše uz žrtvenik Jehovin.

14 Pa izbludev opijeni zaboravom Božjim i uvek najpre preporučene i dužne žrtve njihovih srca, pojavi se anđeo sa plamenim mačem u svojoj desnici najpre Avelju ljubazno i reče mu:

15 "Jehovi je bila vrlo ugodna tvoja žrtva, tako da je izabrao tebe za spasioca svojih roditelja i braće i sestara, bez koje bi sada propali u danu Gospodnjem pošto zaboraviše Njega i spustiše svoju dušu do zemlje i ne mogahu imati učešća u blagoslovu koji ovoga dana po utvrđenome poretku uvek ishodi odozgo u sva prostranstva beskonačnosti.

16 Zato dođoh ponovo vidljivo najpre da sakupim tvoju žrtvu u ovaj sasud sažaljive milosti, koja je večni Sin u Ocu, i da je odnesem pred Njegovo najsvetije lice, zenicu večnoga Oca, a pre toga još da pokaram prestupnike zapovesti ljubavi i zapovesti svete milosti i da im uzmem velik deo darova, da ih udarim slepoćom i isteram iz raja.

17 I sada ostavi svoj žrtvenik i stani meni sleva da bi karajuća desnica ostala slobodna prestupnicima i pođi za mnom u dom greha. Pa kako razbudim spavajuće grešnike iz bunila bluda i kako zahvaćeni velikim strahom pobegnu od mača pravde, tada pođi za njima kao saizbeglica i nosi za roditeljima svoga tela mali deo izgubljenoga dara, pa im ga predaj radi ukrepljenja tamo gde iznureno i iscrpljeno padnu plačući na zemlju u zemlji daleko odavde koja se zove "Ehuehib" ili "Zemlja Utočišta". U toj zemlji podigni takođe žrtvenik nalik ovome, koji će ubuduće goreti i pod vodama koje će negda doći iznad cele zemlje i postaće gorom neuspenjivom za svaku smrtnu nogu sve do velikoga veka vekova kada svoju glavu pogne u nizinu koja će se zvati "Vitlehem" ili "Mali Grad Velikoga Cara", koji će negda postati najvećim na zemlji jer njegova svetlost će svetleti jače no svetlost svih sunčevih duhova duhovâ. I na tom novom žrtveniku da prineseš žrtvu zahvalnicu Gospodu iz svih carstava zemlje u toj zemlji bekstva kako bi postala snošljiva grešnicima i ukrepila pokajnike i utešila žaleće."

18 I okončav anđeo svoju reč Avelju, ustaše i odoše ozbiljnim korakom do doma Adamovog, koji njegovom moću i silom imaše okrugao i veoma prostran oblik iz gustih visoko nad zemljom izraslih kedrova po izgledu sličan hramu Solomonovom nedaleko od pećine pokajanja i trnja žaljenja i imaše dva ulaza, uzan prema jutru i širok prema večeri.

19 I gle, bi oko pola noći i ne sme biti pre zbog dana Gospodnjega. Tada anđeo Gospodnji sa Aveljem stupi pred prag s istoka.

20 Stupiv Avelj na prag zaplače zbog velike nesreće koja treba da snađe i snaći će njegove.

21 Tada mu anđeo reče blagim glasom: "Ne plači, Avelje, blagoslovom puni sine milosti, postupi kako ti zapovedih iz večne ljubavi, koja besedi mojim ustima, i ne užasni se gromovnih reči koje slede ovim spavajućim grešnicima."

22 I Avelj postupi kako mu anđeo zapovedi, pa kada priđe sasvim do njegovih, anđeo zagrmi strahovito ozbiljno rečima užasa i velikoga straha nad sada probuđenim grešnicima i viknu velikom silom i krepošću:

23 "Adame, ustaj, spomeni se svoje krivice i beži odavde, jer za tebe ovde više nema ostanka ubuduće, jer izgubio si raj za sebe i sve tvoje potomke sve do velikoga veka vekova i veliki deo tvojih darova tvojom krivicom budući da si zaboravio dana Gospodnjega i zagrejao se sokom biljke koja beše majstorstvo zmije smišljeno da uhvati tvoju slobodu, da oplete tvoje noge i da pomuti tvoja čula da zaboraviš Boga i da zadremaš drskim grehom.

24 Zato beži kuda, kamo god hoćeš od lica ljubavi! I gde god pobegao, naićićeš u izobilju na pravedan gnev Božji, a udeo ljubavi će ti se oskudno odmeravati."

25 I gle, tada usta sa zemlje Adam sa Evom i svima ostalima, koji spavahu pićem omamljenja od biljke zmije te izgubiše svi, osim Avelja, koji osta trezan budući da ne pi od pića omamljenja i spomenu dana Gospodnjeg (kao što i vi kao istinska deca tako svetoga i dobroga Oca, koji sam Ja, neprestano treba da spominjete svetoga mira Sabata kao istinskoga dana Gospodnjeg, koji sam Ja, i da činite Nedeljom kako vam zapoveđeno).

26 I kada Adam ugleda anđela, uplaši se odveć zajedno sa svojima, da ne moga kazati ni reč za opravdanje i gotovo se ukoči od užasa, jer tek sada zapazi šta učini i svi njegovi pred licem Jehovinim.

27 Tada se baci na lice pred anđelom Gospodnjim i plaka i preklinja preglasno za smilovanje jer mu plameni mač otvori oči i vide u ovoj jezivoj svetlosti kažnjavajuće pravde svu težinu i veličinu bezimene nesreće u koju se strovalio i svi njegovi lakoumnošću njegovom.

28 No anđeo stajaše pokrivenim očima i zapušenim ušima kako mu zapovedi ljubav Očeva i prozbori glasnije no svi gromovi iz moći i sile Jehovine:

29 "U pravdi nema milosti i u sudu nema slobode. Zato beži gonjen kažnjavajućom pravdom kako tvoju oklevajuću nogu ne bi sustigli sudovi Jehovini! Jer kazna je nagrada pravde. Ko je prima kako je zasluži, još može računati na sažaljenje, a ko se opire pravdi i njenim posledicama, jeste izdajnik nedodirive svetosti Božje i pripašće sudovima Onoga gde više nema slobode nego večno zarobljavanje u gnevu Božanstva.

30 Zato beži i plači i zapomaži onamo kuda te odnesu noge! I gde te noge izdaju, ostani, plači, zapomaži i moli se da ne nastradaš i Eva i svi tobom!"

31 I gle, tada se Adam dignu i hte bežati po naređenju Božjem preko anđela, no gle, ne moga jer noge mu se kao oduzeše. I zadrhta i zatrese se celim telom jer ga opominjaše veliki strah pred sudom Božjim, kojim mu zapreti anđeo Gospodnji.

32 Tada Adam ponovo pade na lice i zaplače i povika preglasno: "Svemoćni Gospode, veliki Bože u Svojoj velikoj slavi sve svetosti, ne zatvaraj sasvim srce Svoje beskrajne ljubavi i milosrđa meni slabim pred Tobom i podari mi samo toliko snage da ja prenedostojni smogu pobeći pred Tvojim sudovima po Tvojoj svesvetoj volji, kojoj su podređena sva Tvoja stvorenja kao ja od glave do pete! Gospode, usliši moju usrdnu molbu."

33 I gle, tada prozbori večna ljubav kroz usta anđela – kao ja sada kroz tvoja nečista – Avelju:

34 "Avelje, pogledaj oca svoga tela, pomozi mu! I pogledaj njegovu ženu, Evu, mater tvoga tela, kako gine na zemlji i uspravi ih da se preko tebe ukrepe oboje i svi ostali za beg i da bi se dobri, sveti Otac radovao tebi zato što ukazuješ ljubav slabom ocu svoga tela kao i svojoj iznemogloj materi i tako svoj svojoj braći i sestrama, bili blagosloveni, bili neblagosloveni, jer tvoja snaga će ih ukrepiti i izobilje blagoslova u tebi će ih oporaviti, te ih rukom detinje ljubavi i rukom bratske vernosti odvedi svim strpljenjem i ljubavlju do mesta koje ću ti pokazati tako što će se svi iznureni srušiti.

35 Tamo ostani i neka se odmore umorni, a ti se priberi tamo preda Mnom da bih ti dodelio snagu u velikom izobilju radi ukrepljenja za tvoje roditelje po meri njihove potrebe i sposobnosti primanja i radi oporavka tvoje braće i sestara po njihovoj potrebi i po njihovoj sposobnosti primanja. I sada učini kako ti velim iz ljubavi za njih i iz poslušnosti prema Meni."

36 I gle, tada blagočestivoga Avelja prože velika milosrdna ljubav, kleknu i zahvali Bogu iz same nutrine svoga srca lijući same suze, pa ukrepljen odozgo zgrabi ruke slabih roditelja i postupi iz velike ljubavi kako mu zapovedi Gospod.

37 I primetiv Adam svoga sina kako mu pomaže, a i materi kao svima ostalima, tada Adam ganut reče: "O ljubljeni sine moj, došao si da mi pomogneš u ovoj našoj velikoj nevolji, zato primi sav moj blagoslov u zahvalnosti i za utehu svoga slaboga oca i svoje slabe matere.

38 I zahvali Gospodu, koji si još dostojan ljubavi svetoga Oca, umesto mene i svih nas koji smo se unedostojili da izgovorimo njegovo presveto ime.

39 Pa dajte da bežimo po volji Gospodnjoj."

40 I gle, tada zamahnu anđeo mačem pravde, i svi zajedno pobegoše žurnim korakom danima i noćima sve dalje bez odmora i počinka.

41 I tako dospeše u već rečenu zemlju, gde sunce stajaše nad njihovim temenima i žežaše žestoko, i nigde se ne vide trave na tlu okolo sve nadaleko, ni nikakvo drvo, ni nikakvo rastinje. I gle, tu se Adam i Eva sa ostalima iznureni i sasvim iscrpljeni srušiše dole na zemlju u vrelu prašinu i zatvoriše oči pritisnuti silom sna i zaspaše kao bez svesti vezani omčama slabosti i u nemilosti.

42 I gle, tada anđeo Gospodnji, koji ih vidljivo proganjaše dovde, priđe Avelju, koji stajaše prepunom svežinom moći i sile odozgo, i reče:

43 "Avelje, gle, od svih žrtava koje si prineo svom čistotom svoga bića Gospodaru svetosti nijedna ne bi veća od ove i nijedna ne bi milija Njemu! Zato uzmi po volji odozgo ovaj mač pravde iz ruke svoga brata odozgo, jer gle, tako smo deca jednog te istog svetog Oca, i žari i pali njim moću mudrosti i silom ljubavi za dobrobit svojih i zapali u njima oslabelu silu života i raspali ponovo ljubav prema ljubavi svetoga Oca i raspiri plamen pravednoga straha Božjega u njihovim srcima. A ja te neću napuštati, nego nevidljivo, a kada hoćeš i vidljivo, stajaću uz tebe uz tvoju premilu bratsku stranu spreman svagda da ti služim po volji Gospodnjoj.

44 Jer gle, predaja mača pak znači tvoju potpunu slobodu jednaku mojoj, tako je volja Gospodnja postala tvojom te stavila te nad svim zakonom i zakone je učinila tvojom svojinom i sada si poput mene besmrtan sin ljubavi svetoga Oca u čistom carstvu svetlosti slobodnih duhova.

45 I čini sada po svojoj ljubavi i svojoj mudrosti svojim roditeljima i braći i sestrama svoga tela."


14

1 I gle, tada Avelj pade na kolena prožet prevelikom radošću zbog tako prevelike milosti odozgo pa reče: "O veliki, presveti i predobri mili Oče, pogledaj ovde Svoga maloga slugu pred Tobom kako u prašini i osećanjem najdublje nedostojnosti iz najdublje dubine gleda uvis k Tvojoj najvišoj visini k Tebi Svemoćnome i Svemilostivome i primi vapaj deteta za milost za svoje slabe roditelje i za svoju svu braću i sestre i ne uzimaj mi snage koja je iz Tebe prevelik dar meni i pusti da milostivo struji preko njih za oproštenje greha i da ponovo dobiju život iz Tebe u potrebnoj moći i sili.

2 I preobliči milostivo ovaj kraj po Svom najvišem blagovoljenju da bi postao plodan i da slabi nađu hranu za ukrepljenje njihovih udi i da utole svoju žarku žeđ na svežem izvoru, a i da dođu životinje valjane za služenje njima i poslušne njihovoj volji.

3 O veliki, presveti i predobri mili Oče, usliši moj slabi vapaj da se proslavi Tvoje sveto ime u srcima Tvojih podanika."

4 I gledaj i slušaj šta se tada zbilo kada blagočestivi Avelj svrši molitvu ugodnu Meni: Gle, tada zapiri osvežavajući dah nad okrutnom pustinjom i svetli oblaci navukoše se na daleko prostransvo nebesko i zadaždi nad svom pustinjom, i usred dažda pade semenje svake vrste u male brazde inače pustog peska, koje načini česti jaki dažd Jehovin, i u trenu zazeleni daleka pustinja travom, biljem, žbunjem i drvećem hiljadu vrsta, i na mestu gde je blagočestivi Avelj klečao moliv se Meni duhom i istinom izraste veliko drvo skoro do oblaka ogromnih grana i širokih listova sa obilnim rodom hlebnih plodova dragih i slatkih, i drvo se nazove "bahahanija" (ili "ukrepljenje slabima" i sada još kod vas poznato kao "rogač").

5 I iz svetlih oblaka koji lučahu blagoslov prozbori blagi glas blagočestivome Avelju: "Avelje, mili Moj izbavljeni sine, zamahni levom rukom mačem iznad spavača i razbudi ih za pokajanje i popravak njihovog vladanja preda Mnom za svu budućnost i budi im pravi primer Onoga koji će negda doći u velikom veku vekova i reci im da do tada niko više neće biti slobodan zakona i da će zakoni zarobljavati dotad a i potom sve one koji ne budu imali učešća u novorođenju sinom, koji će biti put, svetlost, istina i večni život kao jedini koji će savladati smrt.

6 Ti, pak, jesi slobodan kao anđeo svetlosti i bićeš primljen pošto se slika uzvišenoga Dolazećeg potpuno usavrši tek u najskorije doba, čemu se, pak, tek moraš osposobiti svojom rastućom poniznošću, ljubavlju i velikom blagočestivošću uprkos progonu i zlostavljanju koje će te još snaći od svoje braće i sestara radi slave Moga imena."

7 I gle, tada se Avelj podiže moćno i sasvim snažno od zemlje i uznese se u vazduh gotovo znakom istinske slobode nad njom i postupi kako mu zapoveđeno.

8 I gle, tada potekoše nove sile života u spavače, i razbudiše se brzo i uspraviše se i osvrnuše se na sve strane duboko ganuti u velikom čuđenju takvom velikom blagotvornom promenom pustinje i hteše uskliknuti od radosti, ali tada se podiže Adam i uz njega i Eva i reče svojoj deci:

9 "Deco, ne kličite i ne likujte prerano, nego plačite i okajte sa mnom i Evom najpre naš veliki greh i premišljajte šta izgubismo! Nije stalo do zemaljskoga raja i svih njegovih dobara, jer, kao što vidim i vi sa mnom, Gospod nam je ponovo dao toliko toga Njegovim prevelikim neograničenim milosrđem da možemo lako da zaboravimo gubitak preobilnih dobara zemaljskoga raja usled ovoga novoga, velikoga nepreglednoga bogatstva njegove prevelike ljubavi. Ali pogledajte životinje vazduha kao i čvrstog tla koje žurno prilaze, pogledajte travu, biljke, žbunje i sve malo i veliko drveće i strujeći vazduh i upitajte sve ovo i slušajte da li odnekud čujete odgovor!

10 Učinih to odmah pri buđenju i uverih se da su sve stvari zanemele prema meni i da više ne razumu glas moje reči. Cvrkut ptica, ridanje životinja, žubor ovog potoka i sav šum trave, biljaka, žbunja i sveg drveća, istina, dospe odmah do moga uha, ali koliko se zaprepastih i još jesam skroz pošto od svega toga ne razumem više ništa.

11 Ali gle, ne zaprepastih se što mi se oduze ovaj razum, nego zaprepastih se pre zbog beskrajno većega gubitka milosti svetoga Oca nad svim stvorenjima i među svim stvorenjima.

12 Gle, sve što izgubih, izgubiste i vi preko mene pošto zgrešiste preko mene i sa mnom osim jednoga koga više nisam dostojan nazvati svojim sinom, koji osta čist i pravedan u obilju milosti i obilju blagoslova u vasceloj moći i sili pred svevidećim očima presvetoga i predobroga Oca, Njegove ljubavi i Njegovoga duha.

13 To je moj mili Avelj, koga, pak, prepravedan Gospod uze nama takođe pošto ga moje oči više ne vide sigurno da bih osetio, i svi vi preko mene, šta znači pasti iz milosti večne ljubavi u strogu pravednost Gospodnju grehom lakomislene neposlušnosti prema Njegovim toliko preblagim zakonima ljubavi i toliko lakim zakonima milosti.

14 O deco, primite sve ovo srcu što vam sada kazah i pokušajte i uverite se sami da li sam vam rekao istinu, pa dođite i sudite sami koje je doba – da li da plačemo i žalimo od prevelikoga pokajanja ili da potražimo još štogod što bi razveselilo naša srca.

15 Jest, deco moja, samo jednu jedinu radost ostavila nam je večna ljubav svetoga Oca kao dar Njegove velike milosti, i tome možemo i treba da se radujemo, to je velika milost samoga pokajanja i žaljenja!

16 Gle, Gospod nam je ostavio još jedino to – suze pokajanja i suze žaljenja! Zahvalimo mu se za to iz same dubine naših srca!

17 Oh, koliko smo još presretni što nas je Gospod darovao još toliko bogato! Šta bismo bili bez te milosti?

18 Zato hajde da padnemo na zemlju najdubljim osećanjem naše potpune izopačenosti i da plačemo i žalimo toliko dugo dokle teku suze iz naših očiju i vratimo Gospodu što je Njegovo, čega smo sasvim nedostojni, pa neka čini s nama po Njegovoj presvetoj pravdi kakva Mu je Njegova sveta i uvek dobra volja i kakva beše odveka."

19 I gle, tada se sruši na zemlju Adam sa svima svojima i učini kako spozna malenim još zadržanim delom milosti kroz tiho i tajno smilovanje večne ljubavi u Ocu, te oplakiva gorko zajedno sa svima njegovima osim Kajina. Istina, i on se sruši na zemlju s ostalima, no oko mu osta suho, te se naljuti što i on ne moga plakati poput ostalih, pa se podiže i ode. I išav ovako preda se i ukočena pogleda posmatrav zeleno tle, gle, iznenada primeti zmiju kako puzi po zemlji; tada se sagnu, zgrabi je, iskida i zahvaćen gnevom i besom pojede njeno meso i usvoji ga.


15

1 I gle, kada Kajin ovo učini, stigne ga blagočestivi brat Avelj i oslovi ga u ime večne ljubavi govoreći:

2 "O brate, zašto pojede meso zmije kad su spremni plodovi u velikom izobilju da utole tvoju glad? Gle, naš otac je pio od biljke koju nije poznavao, što zmija zgotovi lukavo i podmuklo u majstorstvu svoje beskrajne pakosti da upropasti njega i sve njegovo potomstvo, te zgreši pred Gospodarem sve pravde i vi svi preko njega i ja sâm sam bio opterećen težinom krivice pred Bogom i morao sam ispaštati poput vas, koji ste pili od soka propasti, i morao sam napustiti poput vas raj i morao uzeti na sebe vaš teret telesno i sav vaš blagoslov duhovno i bio sam opterećen dvostruko zbog vas.

3 A gle, ti pojede štaviše meso žive zmije s njenom krvlju! Kajine, zašto to učini?"

4 I gle, tada se Kajin oporavi od svoje ljutnje, od svoga besa i od svoga gneva i pogleda Avelja i reče: "Gle, što učinih, učinih iz osvete da upropastim zmijin rod i da upropastim sebe pošto se ne udostojih nikada blagoslovu od Gospoda budući da postah kakav jesam bez svoje krivice nego krivicom roditelja, koji bejahu pre mene dokle ne bejah i postah kad zgrešiše pred očima Jehovinim.

5 Zašto ja da ispaštam krivicu za čiji nastanak nisam ni doprineo, kada sam samo plod greha a ne uzrok njemu, i zbog čega sam lišen blagoslova koji je obilno dodeljen vama svima i tegobno se vukoh opterećen nezasluženom kletvom Jehovinom dokle vi skakaste kao jeleni?

6 A sada vidi uzrok moga čina, jer zmija u travi me oslovi i reče: "Pojedi me i nasiti se mojim mesom i utoli žeđ mojom krvlju te ćeš postati gospodarem zemlje i svi tvoji potomci će vladati njom i njihova sila i vlast će biti jača od svih blagoslovenih, i ja ti ne dajem nikakvu zapovest nego moć da vladaš i silu da pokoriš sve!"

7 I gle, ovako još reče zmija: "Moje meso će te uništiti u tvojoj nepravednoj krivici pred Bogom i moja krv će ti dati novo biće bez krivice opremljeno svom moću i silom." Tada zaneme zmija i ja je zgrabih, iskidah i pojedoh je kao što si upravo video."

8 I gle, tada Avelj bi obuzet i zamahnu mačem pravde nad glavom Kajinovom, i Kajin progleda i uvide svoju veliku krivicu budući da optuži Boga i svoje roditelje, i vide svu krivicu u sebi, i uvide nedokučive puteve večne ljubavi u njenoj tajnoj i neograničenoj mudrosti, i vide kako sam beše ona zavodljiva zmija, koja neograničenim smilovanjem večne ljubavi posta čovekom kroz njega kako bi, dakako većim ispitom, u svojoj privremenoj neblagoslovenoj slabosti postala svesna te slabosti i ne bi li u toj svojoj svesnoj slabosti, sama određujući u vasceloj slobodi svoga bića, konačno mogla i trebalo da se obrati Gospodaru sve moći i sile, čime bi joj, jednako već blagoslovenima, pripao blagoslov i tako novi prijem u veliku milost svesmilujuće ljubavi u najvećem obilju moći i sile.

9 I vide da zmija, koju ovajčas pojede, beše on sam u svom još zlom delu i vide da ju je samo svojom ljutinom zapahnuo na zemlju u njenom vraćenom biću i da reči zmije behu njegove sopstvene iz još najdublje srži svoga suštoga bića pre svega stvaranja vidljivoga sveta materije.

10 I još vide kako je time zmiju ponovo primio u sebe ili kako se zapravo sam ponovo utvrdio u svemu zlu i zabludi koja otud potiče i vide koliko duboko ponovo pade u smrt.

11 Tada, zahvaćen velikim kajanjem, pade na zemlju i plaka i vika preglasno: "Veliki, premoćni, prejaki i presveti Bože! Sada tek uviđam svoju beskrajnu krivicu i slabost pred Tobom, Tvoju pravičnost, ali i Tvoju beskrajnu ljubav!

12 Gle, nisam vredan postojati, zato uništi me iz srži zanavek da me ubuduće više nema zanavek i da se izbriše moja najveća jedina krivica za sve buduće blagoslovene potomke Adamove i Evine!"

13 I gle, tada njegov brat ponovo uze mač u levu ruku i zamahne ponovo, ali preko prsa Kajinova.

14 I gle, tada prostruji novi život Kajina i glad za smrću ga ostavi, ali zato se u njemu glad za životom utoliko poveća, ali ne nađe ništa što bi ga smesta utolilo, i budući da ništa ne nađe, obrati se ponovo Avelju i reče:

15 "Gle, brate, gladan sam hrane života koja u sebi ima život a ne smrt kao meso zmije i njena hladna krv. Jer gle, brate, pošto sam spoznao srž svoga postojanja kakav negda bejah i kakav sada jesam, veoma se kajem i veoma sam gladan i žarko žedan božanske ljubavi i njenog velikog milosrđa. Jer gle, plačem bez glasa i kajem se bez suza, zato me nahrani glasom ljubavi i utoli moju veliku žeđ suzama kajanja.

16 Jer slušaj i znaj: Ja, najveći, postah manji od prašine; ja, najjači, postah slabiji od mušice, i ja, najsvetliji, postah crnji od središta zemlje.

17 I ovakav sam sada pred tobom, koji si iz mene postao malim duhom i već sada si veći u svemu no što sam bio ja tada dokle još nije bilo sveta pošto sam sâm sebe zarobio u svojoj prevelikoj kreposti te postao najslabijim među svima, jer tada izgubiše mnogo koji imahu mnogo, malo koji imahu malo, a ja koji imah sve, izgubih i sve, i sve mojom krivicom, i drugi njihovo mnogo i malo takođe samo mojom žarećom krivicom.

18 O brate Avelje, zato ne oklevaj i pruži mi jelo hrane života da bih dobio glas za plakanje i pruži meni lišenome blagoslova piće da ne uvenem kajući se bez suza."

19 Tada Avelj ponovo stupi na tvrdo tlo i priđe sasvim Kajinu telesno i reče mu: "Kajine, slabi brate moga tela i sine Adamov i Evin, ustaj i pođi za mnom! Odvešću te ponovo roditeljima i svoj braći i sestrama; tamo ćeš naći obilno čemu toliko oskudevaš i nahranićeš se i utolićeš svu svoju žeđ.

20 No, nasitiv se i ugasiv žarku žeđ, opomeni se Gospoda u Njegovoj ljubavi i Njegovoj sažaljivoj milosti i premišljaj da je prvo zadnje i zadnje prvo.

21 A sada pođi za mnom svim strpljenjem i krotošću, i sva tvoja snaga ubuduće da bude strpljenje, i sva tvoja krepost ubuduće da bude krotost, pa ćeš i ti još naći milosti pred Onim čija je ljubav beskrajna i nema granica u svim vekovima vekova."


16

1 I gle, tada se podigoše i odoše onamo gde stajaše veliko drvo između jutra i podneva od mesta gde se nalazio Kajin između večeri i ponoći i vratiše se do svojih, koji još žaljahu i plakahu ležeći na zemlji.

2 I kada dođu sasvim do njih, reče Avelj Kajinu: "Pogledaj ovde plodove u obilju koji su istinski plodovi kajanja i žalosti; sagni se do njih i utoli svoju glad i žeđ."

3 I kada Kajin učini voljno što ga posavetova brat preko Mene, gle, zaplače jadikujući snažnim glasom i iz očiju mu potekoše potoci suza velikoga kajanja.

4 I gle, veoma se svide večnoj ljubavi kajanje i žalost, i prozbori kroz usta anđela blagočestivom Avelju, koji se takođe kupaše u suzama sažaljenja, što je ljubavi blagovolelo veoma, govoreći:

5 "Avelje, blagoslovom prepuni sine ljubavi, stupi do Adama i Eve, roditelja svoga tela, i uspravi ih i pokaži im drvo života, koje sam blagoslovio za sve vas za hranu tela zasada a i za ukrepljenje vaše ljubavi sada.

6 I reci Adamu da ponovo okrepljen uspravi svoju decu i da svojoj deci dâ hleba sa drveta života da blaguju za ukrpljenje svoga tela i svoje ljubavi, i reci Evi da priđe Kajinu i neka ga uspravi i odvede Adamu, i Adam neka mu pruži levu ruku dohvativ njegovu desnu, pa neka svoju desnu stavi na glavu Kajinu i neka ga zaduhne tri puta i neka ga digne sedam puta sa zemlje, pa će se Kajin prema svojoj odanosti osposobiti da postepeno prima blagoslov iz Mene.

7 A ti, Avelje, uzmi mač u svoju desnicu i pođi za Mnom prilično daleko odavde prema istoku na visoku goru u pustinji. Tamo ćeš naći otvor, u njega zabodi mač ručicom tako da mu vrh bude okrenut nebu i da njegove dve plamene oštrice budu okrenute jedna prema podnevu druga prema ponoći.

8 A zatim klekni, zahvali Bogu dokle se ne ugasi plamen mača, i od mača će postati žbun i imaće bobice, crvene i bele; uberi sa žbuna tri belih i sedam crvenih pa se vrati ponovo do svojih. Vrativ se kući posle četrdeset dana, podigni žrtvenik Meni kao što si učinio u raju nepozvan dragovoljno; tu, pak, položi snoplje i plodove i zapali ga ognjem ljubavi što ću ti poslati odozgo velikom munjom.

9 Zatim uzmi glinu sa zemlje, izmesi je dobro i načini sasud koji je gore širok a dole uzan, nalik srcu u tebi. Ovaj sasud napuni čistom vodom pa ga stavi na ognjište Jehovino uz žrtveni plamen ljubavi. Kada voda postane vrela i uzvri, uzmi najpre bele bobice i baci ih u kipuću vodu; zatim za časak učini isto i sa sedam crvenih. Pa videv da sve bobice omekšaju, uzmi sasud sa ognja; mekane bobice po poretku kako si ih stavio izvadi desnom rukom i stavi ih u levu, ostavi da se ohlade pa ih pojedi po znanome poretku; a zatim uzmi sasud s vodom u kojem su se kuvale bobice mača i izlij na ognjište Jehovino pa predaj ovaj prazan sasud ocu svoga tela.

10 I bobice će te ukrepiti u mudrosti i u ljubavi i voda će ublažiti oganj ljubavi; a sasud da bude siguran znak Adamu i svim njegovim potomcima kakva im srca valjaju biti, iskuvana vodom smilovanja u kojoj su smekšali plodovi pravednosti ognjem ljubavi za hranu deci ljubavi blagoslova kako bi se zatim oslobodila za prijem duha svetosti Božje.

11 Sada idi i izvrši tačno kako sam ti Ja, večna ljubav, velela, pa ispuniv sve ovo, opet ću ti se obratiti i zatim tvojima kroz usta moga anđela koji je heruv ili usta mudrosti i ljubavi svetoga Oca. Sada idi i izvrši!"

12 I gle, tada Avelj postupi kako mu zapoveđeno i udalji se od svojih predav najpre blagoslov ocu svoga tela po Mojoj tajnoj volji, koja mu se objavi u srcu njegovom.

13 I Adam ga zagrli plačući i Eva ga pritisne o svoje srce žaleći i sva njegova braća i sve sestre pružiše mu ljubazno ruke za kratak rastanak u delu Jehovinom, a i Kajin priđe i pruži mu svoju desnicu i pokloni mu se do zemlje, i tako ode Avelj pod uzajamnim blagoslovima i velikim blagoslovom odozgo praćen anđelom Gospodnjim.


17

1 Pa obaviv delo Božje tačno i vrativ se ponovo do svojih, koji ga očekivahu svom čežnjom svojih srca, i tu žrtvovav po nalogu večne ljubavi pa predav Adamu prazan sasud vrste i značenja kako mu preporučeno, tada večna ljubav ponovo otvori usta anđelu i reče:

2 "Avelje, vrlo poslušni sine moje blagosiljajuće milosrdne ljubavi, postavljam te sada sveštenikom i učiteljem sve svoje braće i sestara i utešiteljem svojih roditelja. Svakoga Sabata ujutru kada iziđe sunce treba da prineseš žrtvu od najlepših i najčistijih plodova, koje ću kasnije još tačnije pokazati, i uveče kada zađe sunce da ih zapališ ognjem što ću ti pokazati kako je skriven prirodno u jednom kamenu i kako se uvek dobija iz njega. I na svoju glavu da ne mećeš ništa od ponoći do sledeće ponoći da tvoja glava ostane slobodna za prijem Moje velike milosti, a sva tvoja braća da otkriju svoju glavu tek ujutru i neka je opet pokriju uveče. A sestre tvoga tela neka svoje lice i svoju glavu zastru celoga svetoga dana, samo Eva sme oko podneva pogledati tri puta prema žrtveniku Božjem.

3 A Adam neka više ne pokriva svoju glavu sve doba svoga bivanja znakom da je otac vašega tela i da ga uvek prepoznate po njegovoj glavi i da mu ukazujete poštovanje, poniznost i ljubav u svakom pogledu.

4 Teško onome koji bi se usudio da se negde prepreči svome ocu! Toga ću pogledati gnevnim očima, jer glava očeva je jednaka svetosti Božjoj. Svakoga se može uslišiti ako se pokaje u svome srcu, ali ko pipne samo delić moje svetosti, toga će zahvatiti njen neugasni oganj i izešće svaku kap kajućih suza u njemu i biće uništen ubuduće zanavek.

5 A ko dirne svoju mater zlobnoga srca i protivi se njenoj ljubavi, toga više neću pogledati u njegovoj nevolji, jer mati je jednaka ljubavi u Meni; ko je prezire, ićiće teško na vrućim putevima Jehovinim.

6 Isto tako ako je brat protiv brata, taj će izgubiti Moju milost i daleko će mu biti Moje sažaljenje, i ko omalovažava svoju sestru, pred njim neka bude zatvoreno Moje srce.

7 Jer vaša braća jesu takođe braća Moje ljubavi i vaše sestre jesu milina za oči Moje ljubavi.

8 Zato poštujte oca i ljubite mater i budite uzajamno podređeni u vasceloj ljubavi kako biste se bojali Moga imena Jehove i da biste mogli ljubiti Moju ljubav i da biste se mogli prepustiti da vas sprovodi velika svetost Moga duha dana Moje velike svetosti trostruko radi dosezanja mudrosti sedmostruko za šest dana ljubavi da biste postupali pravedno pred Mojim očima.

9 A sada, Avelje, takođe ćeš podučavati svu svoju braću raznim poslovima i svakoga drugi da jedan drugom mogu služiti u ljubavi i savetovati u raznovrsnoj mudrosti.

10 I podučavaj svoje sestre da izrađuju vlakna iz trave i biljaka i takođe ih podučavaj da ih pletu u širokim trakama i da iz njih izrađuju odela za svoju braću a zatim i za sebe da bi se održala ljubav u svom poretku.

11 A Adamu, Evi i tebi daću odela odozgo različita u boji – Adamu belo, Evi crveno i tebi plavo sa žutim rubovima. A ove boje neka niko ne uzima za svoje odelo, nego neka oboji svoje odelo šareno, ali da ne bude između crna mrlja a ni pocep. Jedino ako bi zgrešio, neka u pokajanju razdere svoje odelo i neka ga namaže ugljem i svoju glavu da pospe pepelom za znak da je grešnik preda Mnom i da je razderao haljinu milosti budući da se umazao bojom neposlušnosti i smrt je došla na njega."

12 A Kajin neka zatraži najlepšu sestru koja se zove "Ahar" ili "Lepota Evina", i neka s njom otide na polja i neka povuče brazde po zemlji oruđem koje će tamo zateći; neka tamo poseje u njih zrna koja će naći tamo obilno i neka plod nazove "vajcen" (pšenica); pa kada sazri da jezgro stvrdne i klasje postane smeđe, neka zrna brižljivo odvoji od klasja i neka ih razriba između kamena i brašno neka valjano ovlaži vodom i neka umesi testo, pa potom neka testo stavi na pljosnat kamen koji postane vruć suncem i neka ga ostavi na njemu treći deo dana, i zatim neka ga uzme i neka ga nazove "brod" (hleb), pa neka uzme taj hleb, neka ga prelomi i zahvali Bogu, pa neka ga blaguje sa svojom ženom Ahar.

13 I kad god požanje svoje njive, neka i Meni žrtvuje prvih deset snopova.

14 Ako Mi ostane odan, uvek ću blagovoleći prihvatati njegovu žrtvu od zemlje, a zaboravi li za Mene, neće se prihvatiti njegova žrtva i neće se uzneti k nebu, nego će ostati na zemlji kraj njegovih nogu.

15 I tako neka živi i množi svoje koleno, ali neka pre žrtvuje Meni svoje srce tri puta i srce Aharino sedam puta. Ako to propusti, njegova nevera biće na videlu i postaće zalac i zmija će živeti preko njega i živeće potom stalno u svim njegovim kćerima, koje će tako postati lepe spolja, ali utoliko ružnije iznutra i upropastiće sve njegove sinove i zaraziće svojim otrovom decu Moje ljubavi i otuđiti Meni Moje sinove.

16 I negda ću mu koleno sasvim zatrti sa zemlje. To sve reci njemu stameno i podseti ga pri tom Moga svetoga imena Jehove i Moga dana Sabata.

17 A tebi, blagočestivi Moj Avelje, pokazaću stado krotkih životinja i daću ti ih da ih paseš, i ime koje im nadeneš biće njihovo pravo ime, i kada ih zoveš njihovim imenom, poznaće te pastirem i slediće svuda tvome glasu.

18 I ubuduće da Meni više ne žrtvuješ plodove kao po povratku sa gore Jehovine, nego prvence svoga stada, koji su najlepši i najčistiji plodovi, koje sam ti već ranije spomenuo.

19 I to najpre da staviš suvo granje preko na ognjište, pa krvavu žrtvu povrh, zatim da Meni zahvališ, pa da je zapališ ognjem što sam ti pokazao kako je u kamenu i kako ćeš ga uzeti iz njega po Mome savetu.

20 I za znak da je Meni ugodna tvoja žrtva, uzdizaće se uvek žrtvin dim prema nebu brzo kao da mu se veoma žuri. Pepeo, pak, kojeg ćeš pokriti kamenom da ostaviš na žrtveniku tri dana; trećega dana da priđeš i da skloniš kamen s pepela, i gle, krasna ptica blistava perja uzdićiće se iz pepela i poleteti k nebu; potom će doći vetar i razvejati pepeo na sve strane zemlje za buduće vaskrsenje svega tela, što su dela istinske ljubavi mudrošću Svetoga Duha, koji će se dati deci u velikom veku vekova i svim tuđincima koji žude za njim.

21 Da blagujete zajednički ujutru, sredinom dana i uveče, ali uvek vrlo umereno i stalno velikim strahom Gospodnjim uvek zahvaliv Njemu pre i posle da jelo bude blagosloveno i da mu se uzme smrt.

22 Ko ovo ikada propusti, odmah će primetiti zle posledice. Ko zaboravi tri puta, kazniću ga dugim snom, a ko propusti zbog trome lenjosti, neka postane debeo kao vo i mastan kao svinja i glup kao magarac, i deca neka mu se rugaju i neka se grohotom smeju njegovu odvratnu izgledu. Bude li hteo opet da postane poput svagda poslušnih, moraće puno da posti i da jede suvi hleb.

23 A ko propusti iz uporne neposlušnosti i iz omalovažavanja ove Moje lake zapovesti iz ljubavi prema vama, na toga će doći žudnja nečistote i svakoga bluda, gde će lako pasti u greh i kroz njega u smrt i moraće se veoma izboriti da suzbije jaku zmiju zavođenja Evinog, i neću ga pogledati pre dokle s velikim pokajanjem ne nadvlada svojim telom.

24 Ujutru pak da blagujete plodove drveća, oko podneva da blagujete s drveta života, a uveče da pijete mleko i med kojeg ću dati da ga skupe za vas na granama drveća mnoge životinjice vazduha nebeskoga, koje da imenujete "čelie" (danas nazivate "pčele"). A ime "čelie" znači "briga nebesa". A trećega dana pre Sabata da zakoljete ovcu, da je očistite od krvi, pa da je ispečete zadana na ognju iz kamena i da je blagujete uveče radosno.

25 Da vam dođe i Kajin i njegova žena Ahar i da blaguje s vama meso smerne životinje; ali inače da ostane na polju i da blaguje svoj hleb s plodovima tamo.

26 I tako znate sve što vam je sada nužno. I ako dođe hladno doba na zemlju za njeno ukrepljenje, tada ću vam odozgo poslati odela od jagnjeća krzna za Adama, Evu i tebe; a krzna od ovaca zaklanih za večeru da skupe tvoja braća i da ih ostave da se osuše na suncu i da ih sačuvaju da pokriju svoje telo za hladno vreme po primeru kojega ću ti dati odozgo; pa kada se krzna osuše neka ih operu u čistoj vodi sedam puta, na šta će krzna omekšati i očistiti se, sasvim valjana za svoju dobru upotrebu."


18

1 I sada gle, tada pristupi anđeo Avelju i poljubi ga bratski i preporuči jako svima, a naročito Kajinu, strogu poslušnost radi budućega sticanja pune slobode i iz nje ishodeće kreposti i sile, koja je velika moć milosti sažaljenja ljubavi radi preobraženja zmije u sebi za podoblje ljubavi i otuda za rađanje plodova blagoslova a nikada gneva Božanstva.

2 I gle sada, moj glupavi pisaru i još uvek veoma bedasti, tromi i lenji slugo i slušaj dvama ušima šta se dalje zbilo. – I gle, tada svi odoše na svoje određenje i činjahu kako im zapoveđeno u najvišoj ljubavi iz Mene i življahu tako po dobrom poretku deset zemaljskih krugova oko sunca.

3 Ali gle, jednom bi vrlo vreo dan i sunce žežaše jače no inače nad glavama dece i nad telom Kajinovim, tako da se ovaj naljuti na veliku vrućinu i pohuli na sunce, ali deca behu strpljiva i prahu se svežom vodom, koja ih krepljaše i jačaše, i piše je te ugasiše njom žarku žeđ i slaviše i hvališe Boga za tako veliku milost što im je ostavio potočić za takvo vreme ispitujuće nevolje iz njegove večne ljubavi.

4 I gle, nedaleko Kajinove kolibe, koju sagradi po svom spoznanju od granja drveća i pokri slamom pšenice, tećaše moćna reka koju pozvah iz dubina planina koje su poput brda meseca, koja su u sredini velike zemlje Ahalas (ili Kolevka dece slabih i potomstva Adamovoga – i jeste stara zemlja koju još dan-danas nazivate Afrika).

5 I gle, Kajin ne hte koristiti vodu i olenji u velikoj vrućini i ne zna šta da čini, a i ne obrati se Meni za savet a još manje svome bratu Avelju.

6 I gle, tada dođe Sabat Gospodnji i prema tome i vreme žrtvovanja. Tada Kajin uze deset snopova u kojima više ne bi ploda iz ljutite tromosti zbog velike vrućine zato što mu puni behu preteški za nošenje do svog žrtvenika i beše mu žao plodova da uzalud izgore od kojih je mogao zgotoviti sebi hleb tri puta. I tako umisli zlo i postavi praznu slamu na žrtvenik i zapali je. Ali gle, dim se ne uznese k nebu, nego pade dole na zemlju, našta se Kajin još više naljuti u svome srcu.

7 A istovremeno i blagočestivi Avelj zapali svoju žrtvu pred očima Gospodnjim i reče skroz obuzet: "O, dobri, sveti Oče, koji mene slaboga gledaš tako milostivo svom Svojom silom Svoje žarke ljubavi velikim okom Svoga sunca. Tvoja velika ljubav, istina, peče moju kožu, ali moje srce utoliko žešće kuca prema Tebi u ovoj velikoj toploti Tvoje neizmerne ljubavi prema nama grešnicima.

8 Ah, negda je Tvoj gnev pekao zemlju, o Jehova, sada peče ljubav iz Tebe, o sveti Oče!

9 O kako slatko peče čista vatra života iz Tebe; to je sveta priprema koja tek treba da me osposobi za buduće primanje prečistoga života iz Tebe. O, koliko neizmerno dobar mora da si, sveti Oče, budući da nam daješ već ovde na zemlji da tako jako osetimo neshvatljivu veličinu Tvoje velike milosti.

10 Jest, ova vatra koju sam ti zapalio iz svoje slabe ljubavi, kako je hladna prema Tvojoj i kako je mala i tamna prema ovoj koja svetli dole na nas nedostojne iz Tvoga dalekoga sunca, koje je mala kap iz neizmernoga mora Tvoga beskrajnoga smilovanja.

11 Zato primi milostivo i ovu moju malu žrtvu od mene za sve nas kao maleno jemstvo naše uvrele ljubavi prema Tebi, najbolji, najsvetiji Oče, i održi nas uvek u ovoj Tvojoj vreloj ljubavi koju tako milostivo daješ da je osetimo iz Tvoga sunca, amin.

12 I Tebi neka je sva moć i sila nad svim što je na zemlji pred Tobom, i samo Ti sam jesi dostojan uzeti svu hvalu, svu čast i svu slavu od nas, koji se Tvojom velikom sažaljivom milošću smemo nazvati Tvojom blagoslovenom decom, amin!"


19

1 I gledaj i slušaj dalje! – Ova dva žrtvenika Aveljeva i Kajinova nisu se nalazila daleko jedan od drugog, i bi sva udaljenost sedam puta deset koraka, i žrtvenik Aveljev nalazio se prema jutru, a Kajinov prema večeri.

2 I gle, kada Kajin primeti da se Aveljev dim uznosi nebu, a njegov pada na zemlju, tada se razgnevi Kajin u svome srcu, ali lice ugladi da se ne primeti njegov gnev, dok se Avelj moljaše za Kajina pošto primeti njegovu zlobu.

3 I Gospod ču usrdnu molbu Aveljevu i dopusti po njegovoj čestitoj želji da gnevni Kajin čuje Njegov glas i reče snažnim glasom:

4 "Kajine, zašto si Me izneverio i dopustio da gnev obuzme tvoje srce, i zašto pretvaraš svoj lik i lažeš svojim očima? Smeraš zlo prema Avelju! Nije li tako? Poreci ako možeš!

5 Čuo sam kako si pohulio na Moje sunce i video sam prazno snoplje, kojim si Me namirio svojom tromošću i škrtošću, i video sam te kako više puta bludničiš u svojoj velikoj lenjosti pošto si skoro uvek propustio što ti se zapovedilo pre no što bi hteo obljubiti svoju ženu. Reci, nije li tako?

6 I gle, posmatrao sam te strpljivo i nisam dopustio da na tvoju glavu padne Moja kažnjavajuća desnica i nisam se rasrdio na tebe Svojom svetošću. Zato odmeri Moje reči te budi blagočestiv u svome srcu kako bi Mi postao prijatan, i tvoja žrtva će se ponovo primiti; istraješ li pak protiv u tajnoj zlobi svoga srca, tada greh načini sebi odmorište pred tvojim vratima i vladaće tobom, i ti i svi tvoji potomci će postati njegovi robovi i sluge, i smrt će snaći sve vas.

7 Zato ne dozvoli sada grehu njegovu volju da vlada tobom, nego slomi je snažno i pokori je sebi da bi bio slobodan – gospodar svoje volje, koja je zla iz srži pošto je iz tebe a ne iz Mene."

8 I gle, tada se Kajin saže dole prema zemlji kao da se hoće pokajati za svoj greh, ali gle, spazi kraj nogu zmiju i uplaši se jako od nje i podignu se brzo sa zemlje i hte pobeći do Avelja, ali gle, zmija obavi njegove noge da se ne pomeri s mesta.

9 I zmija podiže svoju glavu i otvori svoju čeljust i pokrenu svoj dvojan jezik i reče Kajinu: "Zašto bi bežao od mene? Šta sam ti učinila? Gle, ja sam biće poput tebe, a moram da puzim u ovom bednom obliku; izbavi me te ću biti poput tebe i lepša od tvoje žene Ahar, a ti ćeš postati nalik Bogu, jak i moćan nad svim što je na zemlji."

10 I gle, tada Kajin reče zmiji: "Gle, lažeš, jer kada sam te našao u travi i rastrgao i pojeo te, prevarila si me! Kako sada da verujem tvojoj reči, jer tada sam morao mnogo da patim zbog tebe; zato znam tvoju laž i više ne mogu da verujem tvom glasu. A zar nisi maločas takođe čula reči Jehovine odozgo?

11 Zato ako ima u tebi poznanja istine, protumači mi sve to svojim glasom i ubedi me u suprotno, pa ću ti poverovati i učiniti po tvojoj želji."

12 I gle, tada ponovo prozbori zmija govoreći: "Gle, za sve je kriv tvoj brat Avelj. Hoće da prigrabi sebi vlast da gospodari da bi oteo tvoje pravo prvorođenoga, i sve to namešta tako lukavo da čak zaslepljuje ljubav Božanstva i pravi se blagočestiv pred Njegovim očima kako bi mu dao da vlada nad svim na zemlji i da te gazi svojim nogama i da ti se ruga. Jer kada si me našao u travi i učinio što sam ti savetovala, postao bi gospodar svemu da podmuklo lukavstvo tvoga ljupkoga brata nije pre toga otkrilo šta se trebalo s tobom zbiti – koji odmah dođe tebi izlicemerenom bratskom ljubavlju kao da ti pomogne; jest, i pomogao ti je, ali ne na presto koji jedino pripada tebi, nego u bedu i u potpunu ništavnost tvoga uzvišenoga bića, što si već davno trebalo da osetiš na sebi.

13 Gle, štaviše i za ovu malenkost ti je zavideo pošto je Gospod prihvatio tvoju žrtvu kao i njegovu, i znao je svojim sramotnim ulagujućim veštinama usmeriti ionako slabu volju Jehovinu da odbaci tvoju žrtvu, i povrh toga još je morao da te prepadne prilično grubim ukorom.

14 I gle, već mu ne bi pravo što te Gospod ne uništi odmah. Zato eno gle, kako još moleći se lukavo hoće nagovoriti Gospoda da na tebi izvrši ono što je sada još milostivo izostavio.

15 I gle, baš to je velika podmuklost Aveljeva da svojim presramnim dvoličnim licemerstvom Gospoda hoće dovesti dotle da mu na kraju opsenjen preda svu Svoju moć, nakon čega će ga ovaj Avelj zbaciti s prestola, te će Bog ginuti na zemlji, a on će postati vladajući Bog na prestolu Jehovinom zanavek.

16 Zato sada kreni; ovo je zadnji put da sam još u stanju da te snabdem potrebnom snagom da spaseš Boga i sebe. Zato idi brzo do njega i oslovi ga slatkim rečima da s tobom dođe voljno ovamo. A tada ću ga zgrabiti za noge i ruke, a ti uzmi kamen i udari ga jako po glavi, pa će ga snaći smrt, ona koju je zapretio tebi preko Jehove. Tako ćeš se osloboditi inače sigurne smrti i otvorićeš oči slepe ljubavi prevarenoga Boga, koji će tada tebe postaviti gospodarem na zemlji i tebi podrediti smrt greha."

17 Nagovoren ovako u zlu svoga srca napusti Kajin ovo mesto i ode do Avelja i reče mu slatkim rečima: "Brate, brate, hajde dođi kod mene i oslobodi me zmije, koja ponovo hoće da me upropasti."

18 Avelj mu, pak, uzvrati: "Ono što misliš da bi se tek trebalo desiti, već se desilo; a ono što tražiš od mene u svojoj pokvarenosti učiniću tebi u svojoj ljubavi. Smrt kojom hoćeš da me snađeš, snaćiće tebe, i moja krv, kojom ćeš natopiti zemlju, vapiće Bogu i doći će na tvoju glavu i na svu tvoju decu, i kamen kojim ćeš ubiti svoga brata postaće kamenom spoticanja i razbiće se na njemu sva tvoja deca, a zmija će upropastiti svu krv zemlje i deca blagoslova vapiće za osvetom nad tvojom krvi, a zatim će doći na vas veliki mrak i niko neće razumeti glas svoga brata, kao što ni moj sada više ne razumeš pošto si pustio da te zaseni tvoja sopstvena velika pakost preko lika zmije u sebi i van sebe, koja beše, jeste i biće večno istinska kletva pravednoga suda Božjeg.

19 I gle, kao što mi je Gospod pokazao namerenje cele tvoje tajne pakosti i dao mi da znam tvoj veliki gnev, tako znam šta hoćeš učiniti sa mnom i učinićeš i zašto.

20 Oh, kojega će slepoća trajati do kraja vekova svih vekova, hajde odvedi me kao nevinu žrtvu i učini mi po tvojoj pakosti u sebi i van sebe da se tvoja zmija kazni kao večna lažljivica i da zatim saznaš na sebi ko je od nas dvojice prevareni.

21 I sramota koju si naneo Gospodu zarobiće tebe, i posle čina otvoriće ti se oči i uši ne bi li video kako će me Gospod uzeti sebi kao zadnju žrtvu dopadljivu Njemu iz tvoje ruke, jer ubuduće neće ti se dati žrtva, nego smrt kojom žrtvova svoga brata.

22 I gle, imam svu vlast nad tobom i lako bi mi bilo da te uništim kao onu goru tamo preko reke prema ponoći.

23 I gle, nazvaću goru i reći: "Ovde sam ja, Avelj, blagosloveni Gospodnji, pun moći i sile Svetoga Duha, zato nestani da te ne bude da Kajin sazna kako je velika njegova laž!"

24 I sada vidiš, Kajine, kako je silna gora prestala da postoji silom duha ljubavi koja prebiva u meni. I gle, isto tako lako bilo bi mi da uništim tebe. Ali da bi video da u Bogu nema slabosti i da u tvome bratu nema sramnoga vlastoljublja, poći ću za tobom kao jagnje voljno na klanje."

25 I gle, tada Kajin Avelja vrlo ljubazno uze za ruku i reče: "Avelje, zašta me držiš? Tražim tvoju pomoć, a ti me već unapred hoćeš optužiti za smrt na tebi; hajde pođi sa mnom do mesta gde zmija čeka na tebe i uništi je kao onu goru i oslobodi mene i odreši sebe prekora zmije."

26 I Avelj mu odgovori kratko: "Koja je razlika između tebe i zmije? Misliš li, slepi, da sam i ja bratoubica? Zato polazim za tobom i umirem za život, a ti ostaješ živ za smrt."

27 I gle, to behu Aveljeve zadnje reči Kajinu i s usana Aveljevih više ne dođe glas do uha Kajinovog, i tako pođe voljno kamo ga Kajin odvede.

28 I došav sasvim do mesta gde zmija čekaše Kajina, tu bi mesto gde se Kajinova podmuklost otkri i obavi noge Aveljeve i njegove ruke i baci ga na zemlju i on uze velik kamen i razbi njim glavu Aveljevu da njegova krv i srž poprska široko zemlju.

29 I zmija otpusti noge Aveljeve, uze kamen u svoju čeljust i odnese ga pred vrata Kajinova i prikri se u pesak pod trnjak, slobodna.


20

1 I gle, tada se sa svih strana navukoše crni oblaci nad Kajinovom glavom i velike munje sevahu na sve strane praćene jakom grmljavinom i jake oluje počeše da besne sa svih strana i hitnuše velike količine grada na plodonosna polja i uništiše ih do tla, i to bi prvi grad koji pade s nebesa, i grad bi znakom ljubavi bez smilovanja budući da se Božanstvo u sebi ponovo povredilo nedelom Kajinovim na svome bratu Avelju.

2 I gle, zlobni Kajin pobeže u svoju kolibu i nađe svoju ženu kako drhteći leži na zemlji i pored nje kao mrtvu pojedinu svoju decu najčešće neblagoslovenu. Tada se naježi i prokune zmiju i iziđe iz kolibe i nađe kamen kojeg bežeća zmija stavi za njegova vrata pošto se preko njega okliznu i snažno pade na zemlju i ponovo prokune pakost zmijinu i smrtonosni kamen.

3 I pošto se ponovo uspravi telom ispunjen bolom, ode do obale veoma bliske reke da potraži prokletu zmiju i da je smrska i uništi.

4 Ali gle, došav sasvim do obale, tu vide groznu neman dugu šeststo šezdeset šest lakata, sedam lakata široku i debelu s deset glava kako pliva prema njemu uzvodno i još vide kako na svakoj glavi izrastoše deset rogova nalik kruni.

5 I gle, kada se ova strašna zmija nađe sasvim u njegovoj blizini, oslovi ga iz svih svojih glava istovremeno i reče: "Pa, jaki Kajine, ubico brata svoga Avelja, ako ti je volja da se uhvatiš sa mnom u koštac, započni svoje razarajuće delo!

6 Negda u travi dokle sam bila slaba, mogao si me rastrgnuti i pojesti moje meso i krv, ali sada teško da će ti tako nešto poći za rukom, jer ono dobro jelo koje si mi zgotovio od krvi svoga brata uveličalo me je i ojačalo. Pa sada, ako ti je još volja da me uništiš, počni da pojiš svoju osvetu mojom krvlju. Ali pošto imaš samo deset prstiju a ne deset ruku i ne možeš da zgrabiš svaku glavu odjednom, utućiće te ostalih osam svojim rogovima i poješće te svojim osam čeljustima."

7 Tada se Kajin snažno uplaši i pobeže iz vidika zmije i ponovo prokune zmiju i vide koliko ga je obmanula zmija. I razmišljaše: "Ko će me sada pomiriti s večno pravednim Bogom budući da više nema moga brata Avelja? O, tri puta prokleta zmijo – ti si ubica moga brata i htela si sada postati mojim. O, da znam da bi se zatrla mojim zatiranjem, osvetio bih njegovu smrt sedam puta na sebi samom."

8 I gle, tada stade iza njega zmija u liku izuzetno dražesne gospođice i kaza mu: "Kajine, učini to i poješću tvoje telo i popiti tvoju krv, pa ćemo se ponovo savršeno sjediniti i vladati svim svetom."

9 I Kajin pogleda ubavu gospođicu i reče: "Da, to ti je istinski lik, tako si najstrašnija. Ko te vidi s tvojim deset glavama, bežaće od tebe kao sud Božanstva, a kod koga dođeš u tom obliku, trćaće za tobom, uhvatiti te, voleti te više od Boga i smatrati sebe najsretnijim ako ga zgrabiš svojim svakad smrtonosnim šakama, i ljudi će ti dizati hramove i žrtvenike i lizati tvoju pljuvačku i jesti tvoju pogan.

10 I da te nisam video s deset glavama, postao bih i ja tvoj rob, ali sada te znam potpuno i prezirem te više u tom obliku nego u ranijem desetoglavom."

11 Tada lepa gospođica ponovo prozbori: "Ali Kajine, što se plašiš ovih nežnih udi na meni i ovih mekanih grudi?"

12 "O ćuti", reče tada Kajin, "tvoji nežni udi jesu takođe mnoge zmije pune gorkoga otrova i pod tvojim mekanim nadutim grudima leži neprobojni oklop, kojim i na kojim će tvoje zmijske ruke zdrobiti moj siroti i slabi rod, jer na takav način ćeš čak i diva levijatana učiniti svojim pokornim slugom."

13 I gle, tada se žena-zmija raspali iz svoga nutarnjega gneva tako da njeno biće zasvetli poput sunca i poprimi lik Avelja vrlo ljubaznoga lica i reče ponovo Kajinu:

14 "Kajine, slepi i nerazumni, pakosni brate moj, gle, onaj koga si ubio kamenom, sada stoji preobražen pred tobom i nudi ti svoju ruku da se izmiriš s njim, i ne boj se lika zmije koja si ti sam. Ko li beše, ti ili zmija, koji izneveri Gospoda? Da li ti ili zmija obljubi svoju ženu poput pasa bez prethodne svagda naložene žrtve? Beše li ti ili zmija koji pohuli na vrućinu i najvećom tromošću žrtvova Gospodu praznu slamu? Reci, razgnevi li se zmija ili ti pakosnom ljubomorom protiv svoga brata? I zar nije zmija bila pre spoljni privid tvoga sopstvenoga zla u sebi, kojim si sam sebe nagovorio u svojoj velikoj ludosti da ubiješ svoga brata?

15 I kako to da sada proklinješ zmiju koja si pa sam, i još na kraju držiš svoga sopstvenoga brata oličenom zmijom? I zar ti ne reče sopstveni brat za svoga života u telu – kada si otišao da ga dovedeš za smrt navodeći u svom lukavstvu da te oslobodi zmije – ne misliš li da je i on bratoubica?

16 Reci i odgovori nije li tako, i ako je drugačije, prokuni najpre zmiju i ne drži za zmiju mene, koji je došao odozgo da ti pomogne kao preobraženi brat, nego sebe samoga, i pruži mi svoju ruku umrljanu još bratskom krvlju ne bi li je očistila moja bratska ljubav svoje velike krivice te da ponovo nađeš milost pred očima Gospodnjim."

17 I gle, tada Kajin u svojoj slepoći upade u Sotoninu zamku i već hte pružiti zavodniku ruku, ali gle, snažna munja udari s neba između lažljivca i Kajina i navodni Avelj leža kao zmija na tlu, a Kajin drhta celim telom očekujući sigurni sud odozgo.

18 I gle, tada reče Jehova iz oblaka: "Kajine! Gde je tvoj brat Avelj – gde si ga metnuo?"

19 A Kajin se brzo ohrabri pogledom zmije na tlu i reče: "Kako pitaš mene? Zar sam ja njegov čuvar?"

20 I glas Jehovin reče snažnije no pre: "Krv tvoga brata, kojom si natopio zemlju, vapi k Meni! Video sam tvoje delo; gde je Avelj, brat tvoj?"

21 A Kajin prozbori: "Gospode, moj greh je toliko velik da mi se više nikada ne može oprostiti."

22 "Jest", reče Jehova, "zato da si proklet na zemlji, koja proguta krv Aveljevu, i ako na njoj ubuduće učiniš njivu, neće ti više davati hleba, i ti da ubuduće lutaš po njoj skitajući i bežeći bez krova kao zver i da se hraniš trnjem i čičkom."

23 Tada se Kajin strašno uplaši i reče drhtećim glasom: "Gospode, svepravedni, gle, danas me izgoniš iz ove zemlje i moram da bežim pred Tvojim licem i da budem skitnica i begunac na zemlji, i snaći će me jadnoga da će me ubiti ko me nađe, zato pomiluj me radi mojih."

24 I gle, tada reče Jehova: "Ne, niko da ubije Kajina – ako bi ko ubio Kajina, da bude ubijen sedam puta! A da te niko ne bi napastvovao, obeležiću te na čelu crnom mrljom da te niko više ne prepozna i ubije."

25 I evo gle, tada Kajin pobeže sa svojima od Moga lica daleko s onu stranu Hedena u nisku zemlju Nod. Heden, pak, beše lepa humovita zemlja obilna najboljim plodovima, tu se dopade Kajinu i hte se tu nastaniti, ali pogleda gore ka humovima i vide svugde neka čoveka srdita lica naoružana kamenom u ruci kao da čeka na Kajina da osveti njegov zločin, i ovaj privid beše delo velikoga straha u njemu, te vide da tu nema ostanka za njega.

26 Tada beža sve dalje ka istoku i dospe u veliku niziju, tu se sruši iznuren i spavaše tri dana i tri noći. Tada se spusti moćan vetar s planina, probudi spavače, pa prohuji preko široke ravnice, te se smiri konačno u dubinama zemlje koja se zvaše "Nod" ili "Suvo dno mora."

27 I Kajin opet pogleda naviše ka visokim vrhovima gora i više ne primeti ljude, tada ne zna šta da čini. Nakon časka ispruži ruke i zavapi preglasno: "Gospode, prepravedni, ako do Tvoga uha iz ove velike daljine još dospeva moj vapaj, pogledaj ovamo preko ovih vrhova milostivo radi dece i moje žene na obeleženoga begunca svetosti Tvojih očiju, koja je obeležila moje čelo tamom greha kako me ne bi prepoznali sa slobodnim čelom na zločinu koji je zabeležen na čelu i na rukama i na grudima velikoga grešnika, kojega je greh prevelik da mu se ikada može oprostiti."

28 I gle, tada siđe oblak preko visokih gora visok sedamdeset sedam čovečijih visina na begunca i jak glas reče iz istoga i to beše glas Aveljev, koji reče: "Kajine, poznaješ li ovaj glas?"

29 I Kajin odgovori: "O brate Avelje, ako dolaziš da se pravedno osvetiš meni, svome ubici, učini mi po pravdi, ali poštedi svoju blagoslovenu sestru i njenu decu!"

30 Tada glas ponovo reče i kaza: "Kajine, ko čini zlo, jeste grešnik; ko vraća zlo za zlo, jeste sluga greha; ko čini dobro za dobro, odužio je dug, i neće ostati ništa za njegov deo; ko dobro naknadi višestruko, vredan je svoje braće; ali pred Bogom se računa samo jedno, i to je: činiti dobro za zlo i blagosiljati one koji kunu dobrotvore i davati život za smrt.

31 I gle, kao zadnji dolazim tebi, zato se ne plaši preda mnom budući da sam sada poslat odozgo tebi da ti kao prvo pokažem da je Gospod zaista veran i odan u svim Svojim obećanjima, a drugo da ti navestim da u ovoj zemlji imaš ostati sa svojima i da hraniš sebe i njih plodovima koje ćeš zateći u ovoj zemlji, pa i da ti oglasim da ti je tvoj brat oprostio tvoje nedelo velikom ljubavlju Oca u njemu.

32 A moju krv da okaješ svojim suzama dokle se ne opere njima mrlja s tvoga čela, i svoju decu i svoju ženu da vodiš svim strahom pred Gospodom, i ako izvršiš slobodno iz sebe iz straha pred Gospodom, ostaćeš i živećeš kakav jesi, prognanikom, ali u ljubavi ćeš ticati otvrdlo srce pravde."


21

1 I gle, tada se smiri Kajin u svom velikom strahu. Oblak nesta i on zaplače suzama kajanja, pa ode da traži hranu za svoje, i razmišljaše koliko daleko se odluči od raja te kako sasvim izgubi ljubav Gospodnju i sada se izbaci u krutu pravdu stojeći na pragu suda iz Boga. I razmišljajući tako umnožiše se njegove suze kajanja, te mu bi sve jasnije kako mora da je veoma velika njegova krivica pred Bogom i razmišljaše takođe da li bi ipak nekako bilo moguće ikada dospeti samo do najmanjega dela ljubavi.

2 Tako razmišljaše tamo-amo, gore-dole, i gle, tada u ovim mislima dospe sa svojima do kupinova šiba izobilna rodom i budući da svi behu strašno gladni za hranom, hteše smesta navaliti po gladi, želji i iznad mere.

3 Ali gle, tada Kajin dođe na pravu misao i reče svojima: "O ženo moja i deco moja, povucite brzo ruke, koje ste već brzopleto ispružili za ovom izobilnom hranom, jer još ne znamo da li sadrži život ili smrt. I zato hajde da najpre padnemo na zemlju i priznamo pred Bogom našu veliku krivicu i hajde da zamolimo Njega u prašini svoje nemoći ne bi li milostivo blagoslovio najpre ovaj plod; pa ukoliko to možda i učini iz Njegovog prevelikog smilovanja, najpre mu moramo zahvaliti mi nedostojni, tek zatim smemo se nasititi umereno sa strahom i drhteći."

4 I gle, tada svi odstupiše nekoliko koraka od šiba i postupiše po volji i po pravom poznanju Kajinovom, koji izgovori glasno molitvu svima i plačući reče: "O svepravedni, veliki, sveti Bože, pogledaj milostivo na nas crve u prašini nemoći pred Tobom, svemoćni, koji se u svojoj najvećoj krivici ne usuđuju pogledati naviše k Tvojoj neizrecivoj svetosti! O, opomeni se naše slabosti i ne dopusti da propadnemo siroti, skrušeni, veliki grešnici!

5 Gle, ovaj šib pred nama rađa izgleda dobar plod za hranu za nas grešnike, ali ne usuđujemo se jesti budući da oslepesmo našom velikom zloćom, te više ne vidimo da li je u njemu smrt ili život.

6 Zato ukaži nam milostivo kakav je duh ovoga ploda kako bismo tek tada mogli da Te zamolimo, da li Ti, Prepravedni, hoćeš oduzeti otrov zmije, i zatim da pustiš samo malu rosnu kaplju Tvoga blagoslova na plod da ne bismo propali. O Gospode, pravedni, sveti, usliši, usliši, usliši našu slabu molbu!"

7 I gle, tada užareno crven oblak dolete sa planina u dolinu na šib i iz njega udari snažna munja jakom treskom u šib, i gle, velika zmija izlete iz njega šikajući i usmeri se otvorenih čeljusti prema Kajinu, a on se uplaši od nje prekomerno; ali gle, munje joj ne davahu mira i oteraše je hitro u vruć pesak široke pustinje, pa kada sasvim nesta iz vidika Kajinovog, tada ponovo okrenu lice šibu i zahvali Bogu tiho za ovo tako milostivo spasenje iz najveće svih opasnosti.

8 I gle, tada vide takođe kako iz ovoga vatrenoga oblaka počeše da padaju velike kapi na šib tako da se okolo na sve strane ovlaži zemlja.

9 I Kajin sa svojima vide veliku darežljivost Gospodnju, i pade ponovo ničice sa svojima i zahvali Bogu svom usrdnošću svoga srca za tako velika dobročinstva i reče sav u suzama: "O Gospode, Tvoja pravda je velika i neshvatljiva – ali kolika će tek biti Tvoja ljubav kada se još možeš opomenuti najvećem grešniku tako velikim dobročinstvima iz Tebe, o večna ljubavi! Kolika je mogla biti pakost koja Te nije prepoznala!"

10 I gle, tada se iz oblaka, koji još lučiše blagoslov, dao čuti glas i prozbori razgovetnim rečima, koje glasiše: "Čuj Kajine! Moju pravdu sam preinačio u ljubav, ali ljubav će biti samo kod onih koji je ubuduće neće tražiti samo u nevolji i teskobi, nego u svojoj radosti i u svojoj slobodi.

11 Gle, odrediću ti rok na dve hiljade godina i za to doba nikoga neće snaći Moja pravda, i iz ove Moje pravde izradiću velik sasud i postaviti ga iznad zvezda i iz Moje ljubavi izradiću drugi sasud i postaviti ga pod zemlju; pa volja vam činiti; ako činite zlo, puniće vaša dela sasud pravde, pa napuniv se sasud, prsnuće na svim mestima te uzrokovati da se sva težina sruči na sve zločinitelje i usmrtiće ih sve zajedno; a sasud ljubavi, ako ostane prazan pod zemljom, primiće mrtve na muku dugu za čišćenje, i tu će se oni koji se daju očistiti prebaciti u zvežđe za duge borbe; a oni koji se tu okore iz svoje unutarnje pakosti, baciće se negda pod dno toga sasuda, gde će biti večnoga ridanja i večnoga kevkanja zuba u gnevu Božjem.

12 A sada pristupite šibu ovlaženom blagoslovom i blagujte s njega da utolite glad i premišljajte pri tome uvek od koga je ovaj dar.

13 I raširite se u zemlji dubine, a na planine da se niko nije usudio stupiti nogom, jer njeni vrhovi su sveti i određeni su domom za Moju decu. Ko od vas ikada prestupi ovu zapovest, postaće plenom zveri koje tu svagda stražare i nastavaju – medvedi, vukovi, hijene, lavovi, tigrovi, a i velike žive zmije, koje će obitavati sasvim dole, takođe i sve pitome životinje, koje će vam se pokoriti kasnije.

14 Jedino ako bi ko od vas postao sasvim smeran i ako izdrži vatreni ispit Moje ljubavi, neka mu bude dozvoljeno da prodre u utrobu planina i da tamo skuplja rudu i železo i da iz njih pravi oruđe onako kako vas budu učile vaše potrebe.

15 I sada blagujte, plodite se i množite muško i žensko i odupirite se zmijinom semenu vašim pravednim strahom preda Mnom, koji sam Bog, večni, pravedni i sveti, amin!"


Hanoh[uredi]

22

1 I evo gle, tada blagovaše; i izvršavahu kako im zapoveđeno, neko doba. – Kajin ponovo spozna svoju ženu i rodi s njom sina i nadenu mu ime "Hanoh", što znači "Čast Kajinova". I Kajin sazove svu svoju decu i reče: "Deco, gledajte ovde novoga brata kojega mi je dao Gospod za gospodara nad vama, kojim ću ga učiniti kako bi bilo poretka među vama i prestane vaša svađa i zađevica. I davaće vam zapovesti i hvaliće odane a kažnjavati prestupnike kako bismo i mi postali narod, velik i pun slave, poput dece Božje, kojima nisu potrebni zakoni budući da imaju ljubav, koja ih oslobađa, a nas je zbog moga greha stavila pod svoje noge, koje će nas zgaziti ako mi bezakoni i bezvredni nemamo jednoga koji nas zastupa i opravdava pred njenom velikom moći.

2 Gle, njihov Bog je i naš, ali oni u Njemu imaju dobroga Oca – a mi sudiju. Otac zna njihovu ljubav i Njegovo oko i uho jeste kod njih. Ali nije tako kod nas. Prepušteni smo sami sebi i možemo činiti kako nam volja. No, ako hoćemo opstati, potrebni su nam zakoni i poredak, jer bi inače sada jedan drugoga mogao ubiti u svađi i zađevici po nahođenju, te bi se sasud pravde napunio pre vremena, te bismo svi propali pod velikim teretom naših groznih dela, koji bi se srušili na nas. Zato hajde da svi snažno prionemo i skupimo kamenje, veliko i malo, i podignemo visok i čvrst dom za njega i koliko nas ima za svakoga od nas mali u velikom krugu oko njegovog kako bi sve mogao da pregleda i posmatra šta ko čini i radi. A on da bude slobodan svakom poslu kao knez u vašoj sredini i da jede od vaših ruku.

3 A za sada sam ja u ime pravde Božje kao otac zakonodavac svima vama i teško onome koji bude neposlušan mojim zapovestima! Moja kletva će ga teško pogoditi, a zatim neće biti smilovanja nad prokletim u mome srcu gde više ne prebiva ljubav nego samo pravda.

4 Gle, gde prebiva ljubav, ima i smilovanja i važi ljubav za pravdu, a gde prebiva samo pravda, jedino može važiti pravda za pravdu i sud za sud, nagrada za nagradu, odanost za odanost, poslušnost za zakon, sud za neposlušnost, kazna za prestup, kletva za izdaju i smrt za smrt.

5 I to da bude posvećenje ove moje izreke da se sada svima vama zaklinjem nebom i njegovom neumoljivom pravdom i zemljom, teškim staništem kletve Božje, da će svakoga prestupnika pogoditi strogo i tačno što sam obznanio sada svima vama svojim ustima kao otac i vladika.

6 A zatim dolazi vaš brat kao vaš istinski gospodar i zakonodavac prema njegovom pravednom spoznanju i slobodnom nahođenju, shodno čemu će biti i slobodan zakona budući da svaka njegova slobodna radnja vama mora postati i ostati zakonska dokle smatra dobrim da je poništi.

7 Sada znate moju volju i po njoj činite i postupajte ako hoćete opstati u strogoći pravde kroz zakone za poredak radi izbegavanja suda koji bi inače snašao sve da nije postavljen u pravdi sud za sud."

8 I gle, tada svi odstupiše i prionuše na posao da sagrade grad, i rađahu na njemu šezdeset godina. Budući da im se zgrade često urušiše, potrebno im bi mnogo vremena da izgrade dom novom knezu i dovršiše ga tek kako pokazah Hanohu u snu kako da grade budući da Mi bi žao sirote dece koja pri ovoj gradnji behu izložena mnogim i velikim zlostavljanjima od, istina, do tada veoma sređeno strogo zakonski pravičnoga Kajina, koji sada svoje vođaše kao tiranin pod velikim užasom i pod velikim strahom i trepetom od kazni bez milosti i sažaljenja budući da u njemu ne beše ljubavi – pravednog kroz poslušnost prema svim zakonima, ne pomišljaše, pak, da poslušnost koja je gola posledica velikoga straha zapravo ni nije gdekoja poslušnost, nego čista sebičnost, ljubav prema sebi, jer onaj koji ljubi sam sebe, drži zakon iz čistoga straha jedino od svagda sigurno sledeće kazne pri prestupu istog, budući da se sam sebi odveć smiluje ako oseti bol kazne u svojoj neumešnoj slabosti; a nađe li gdegde najmanju priliku da bude neprimećen u svom srcu, proklinjaće zakon i njegovog davaoca i gaziće zakon nogama.

9 Pa ako je gdekoji negde skupio veću silu, nasrnuće dvostruko svirepije na sve zakone, bili dobri, bili loši, i potrće ih i uništiti zajedno s njihovim okrutnim zakonodavcem. (Ovo neka dobro premišljaju i sve vođe i zakonodavci ovoga vremena jer i njih čeka ista sudbina ako misle da je strah jedino sredstvo održati red i njihove koristi nemom poslušnošću robova, inače će uskoro svi gorko okusiti kakve plodove rađaju zakoni koji ne izviru iz čiste nekoristoljubive ljubavi, pre ili kasnije, ovde ili pak svagda izvesno s one strane.)

10 Jer gle, Kajin postupaše ovako u neku ruku zakonski svirepo zato što ne nađe uvek kod Mene punu milost i gotovost kad god bi posle rđavoga dela prolivao suze kajanja. A to nisam mogao učiniti budući da je njegovo kajanje bilo usmereno na gubitak milosti, a nikada na Moju ljubav.

11 I gle, ko tako žali, ne žali istinski duboko za gubitkom života, nego samo pre svega za gubitkom udobnoga života, te je njegovo kajanje krivo, budući da mu nije stalo do savršenoga ponovnoga sjedinjenja sa Mnom. Da i hoću da mu dam što ne traži i neće, samo bi dobio smrt takvom zamenom volje, pošto je slobodna volja sušti život čoveka.

12 I gle, to i bi slučaj kod Kajina budući da je izgnao ljubav, a u zamenu zgrabio pravdu, ne razmišljajući da bez ljubavi nema pravde i da je pravda zapravo najveća ljubav glavom bez koje bi sve moralo da propadne.


23

1 I gle, sagradiv sasvim grad, tada Kajin uze Hanoha i odvede ga u visoki dom sagrađen za njega, i tu u prisustvu sve svoje dece a i već unuka preda njemu punomoć nad njima i pozove ga da svima njima da zakone po svome dobrome spoznanju svojim slobodnim nahođenjem tako što reče:

2 "Gle, Hanoše, ovde u ovome domu sagrađenome sada jedino za tebe predajem ti sva svoja očinska prava sa svom vlašću i silom za slobodno vođstvo dece moje, tvoje i sve njihove kroz zakone prema tvome nahođenju, koje ima da drže svetima; jer malo je stalo do samoga zakona da li je ovakav ili onakav, nego sve je stalo do tačnoga pridržavanja istog, pa prema tome glasiće: "Shodno njemu tvoriti, pravo tvoriti; a protiv istog, sasvim nepravo", te se svagda mora kažnjavati po meri prestupa.

3 Tako postajemo slobodni držanjem, a ne zakonom, do koje prirode nije stalo ništa, nego jedino do obaziranja na isti.

4 Međutim, ti kao zakonodavac jesi slobodan svakoga držanja zato što tvoja sloboda mora biti sveta zakona radi; jer ako bi i ti bio vezan zakonom, onda bi te sputavao da postupaš u nužno slobodnom području, budući da bi tada bio sam zarobljen istim. Zato moraš stajati van njega, slobodan kao neko koji ne poznaje zakone, ali svaki tvoj postupak mora im biti strogim zakonom pošto su sasvim predani tebi i ako hoćeš, moraju da postupaju kako hoćeš tako da svako njihovo micanje i kretanje ne bude ništa drugo do jedino tvoja volja."

5 I tada novi knez otvori usta i reče veoma zapovedničkim glasom: "Evo čujte, moji podanici svi zajedno, muško i žensko! Da niko nije smatrao nešto svojom nego jedino mojom svojinom kako bi prestale među vama svađe i zađevice! Zato ćete svi ubuduće služiti samo meni i raditi za moje ostave; zato ćete dobiti da jedete sve prema vašem trudu i odaniji će smeti da mi priđu bliže od manje odanih i tu da imaju bolju hranu nadzornici i vršioci prava i izvršitelji pravednih kazni. Teško neposlušnome! Toga ću izgnati u planine i životnje tamo neka ga udave i rastrgnu. A oni koji prestupe moje zakone iz tromosti, nepažnje i lakoumnosti, da budu kažnjeni prutevima do krvi; a oni koji bi se usudili da meni kao knezu prigovore u bilo čemu, da budu kažnjeni zmijama sve do srži svojih kostiju i da im se istrgne jezik i da se bace zmijama da ih pojedu; i ko me pogleda popreko, da mu se iskopaju oči da nadalje više ne gleda svoga kneza; a tromi da nosi terete i postupaće se s njim kao sa tovarčetom s motkama i batinama da mu noge postanu pokreljivije i brže ruke.

6 Inače, drugoga zakona vam ne dajem osim pokornosti u svim mojim slobodnim željama i zapovestima, koje ću vam izdavati ne samo svako doba dana nego i noći, amin!"

7 I gle, tada se zaprepasti sam Kajin i svi ostali preko svake mere i iziđoše zgranuti strašno iz doma Hanohovog i opčiniše u svom srcu svoga svirepoga oca Kajina, koji im priredi tako bednu sudbinu za njihove tako velike trudove.

8 A kada dođe veče, ogladneše svi i ne usuđivahu se jesti i odoše tužni Hanohu i rekoše: "Gospodaru, radili smo sav dana, pa nam daj i da jedemo kao što si obećao."

9 A Hanoh se podiže i reče: "Gde su plodovi vašega rada? Donesite ih ovamo i pokažite mi ih i stavite ih u moje ostave, pa ću dodeliti svakome što je pravo!"

10 Odoše i donesoše kako im zapoveđeno, jedni mnogo, a drugi malo, i staviše ih pred njegove noge.

11 A Kajin i njegova žena ne donesoše ništa misleći da su slobodni. I gle, tada Hanoh podeli plodove i reče: "Ko je radio, da i jede, a ko nije radio, da ni ne jede!"

12 Pa tako moraše Kajin i njegova žena ovaj put postiti; i gle, tada Kajin sa svojom ženom plačući iziđe iz doma Hanohovog i ne nađe nijedno sažaljivo srce među svojom decom i unucima; tada iziđe na polja i jede od preostalih plodova, i budući da za njega ne beše podignut dom, prenoći sa svojom ženom pod vedrim nebom.

13 I kada sledećega dana ponovo dođoše njegova deca da rade, nađoše ga kako već skuplja plodove. "Gle", rekoše, "radi prvi put u ovoj zemlji; tako mu i treba kada je hteo pravo mesto ljubavi!"

14 I gle, nakon što radiše ponovo bez prestanka do sredine dana, jedni skupljajući plodove, drugi gradeći još više kuća i domova i ostava i drugi služeći svome knezu za njegovu udobnost i njegovoj ženi i njegovoj deci, tada dođoše opet svi njemu u visoki dom i donesoše mu plodove i druge znake njihove zamorne marljivosti i zaiskaše jesti po pravu, isto tako i Kajin sa svojom ženom.

15 I gle, tada se podiže Hanoh ljutito ozbiljan i reče: "Koliko puta da jedete na dan! Da ne mislite da skupljam plodove za vas da se bezbrižno kormite? A od čega da živim ja i moje sluge, kojih posao nije da rade poput vas, nego da nose svoga gospodara na svojim rukama? Zato udaljite se od mene i da se niko od svih vas nije više usudio da stupi pred prag ovoga moga visokoga doma! Od sada ću dnevno preko mojih slugu skupljati plodove od vas za moj dom, a vi možete jesti štedljivo samo od onih plodova koji su pali sami od sebe sa žbunja i drveća, kako skupljači, tako i graditelji. I to da vam je nova zapovest koju imate držati svetom; teško prestupniku!"

16 I gle, tada Kajin uze reč i upita Hanoha sav tužan i duboko tronut: "O Hanoše, veliki kneže, moj bivši sine, reci po svome srcu pravo i pravedno zar tvoj otac i tvoja mati nisu izuzeti od svega ovoga što si zapovedio mudro svojim podanicima po svome slobodnome nahođenju? I ako moram biti ravan svojoj deci, zapovedi da hrane i svoga oca i svoju mater, koji smo već stari, tegobni i veoma slabi, ili dopusti milostivo da pođem odavde do na kraj sveta da ne vidim gorke jade moje dece nadalje gde ginu pod teškim jarmom slobodne pravde."

17 I gle, tada reče Hanoh: "Kako to da me pitaš? Zar ne činim pravo ako činim kako si me naučio i ovlastio? Zar nisi sam proglasio bez zakona jedino samo mene i nisi izuzeo sebe? Pa kako to da sada od mene zahtevaš protivpravno tako nešto, te hoćeš da me primoraš da se na tebi prvom zakonodavcu pokažu bez milosti stroge pravne posledice neposlušnosti kao zastrašujući primer! I postupim li tako, kaži, činim li nepravdu? Jer budući da kod nas nema ljubavi, nego jedino golo pravo, kako to da diraš o zakone moga slobodnoga nahođenja radi izuzetka kao neke milosti, koja se nikada ne može slagati s pravima zakona tvoga kneza? Što si mi otac, šta me se tiče? Kada sam postao preko tebe ne hoteći pod bilo kojim uslovom. I tako si me rodio bez moje volje i učinio me knezom bez iste! Pa reci mi, budući da sam postao i jesam što jesam i kakav jesam sasvim bez moje volje, budući da je nisam imao, a i ni pod kojim bilo uslovom, čisto slučajno tvojim sladostrašćem i knez tvojim častoljubljem, koju obavezu, dakle, pravno posmatrano imam prema tebi?

18 Zato beži mi s očiju kuda hoćeš da te ne sustignu stroge posledice pravde! To da ti bude jedina milost koju ti pružam slobodno iz mene budući da mogu činiti što hoću. Sada idi i beži!"


24

1 I gle, tada Kajin zaplače i ode otuda sa svojom ženom i četvorma dece, dvama muških i dvema ženskih i posle četrdeset dana dospe do obale mora i prepadne se videv velike vode kako mišlja sasvim ozbiljno da dospe na kraj sveta, i razmišlja: "Ako me Hanoh bude progonio, kuda da pobegnem?

2 Preda mnom je kraj sveta, a levo i desno su visoke gore na koje ne smem stupiti i milostivo oko i uho Gospodnje je zatvoreno za mene. Takođe ovde vidim strane, neblagoslovene plodove, ko će se usuditi da ih jede? I zalihu koju smo poneli sada smo već pojeli. Šta sada da činim?

3 Hajde da još jednom zavapim i povičem ka Gospodu; ili će me uslišiti, ili će nas pustiti da propadnemo, pa ćemo barem na kraju proći po Njegovoj volji, koju zacelo tokom svega ovoga dugoga veka nismo poznali u našoj velikoj slepoći."

4 I gle, tada se Kajin nakon toka vremena od sedamdeset sedam godina opet poče moliti Meni tri dana danju i noću neprekidno i dera se neprestano: "Gospode, pravedni, prepun ljubavi, pogledaj milostivo dole na Svoga najvećega dužnika i učini mi po Tvojoj svetoj volji!" I ove reči ponavljaše na hiljade puta.

5 I beše Mi ga žao kako vikaše onoliko jako i beskrajno jadno. Gle, tada poslah Avelja k njemu u plamenom ognju, koji mu uputi reči iz Mene i reče: "Kajine, digni se sa zemlje i pogledaj me u lice, pa mi reci da li me još poznaješ."

6 Tada se Kajin uspravi i posmatra strašljivo plamen i ne prepozna ga ni po glasu ni po liku, pa ga upita tresući se prevelikim strahom: "Pa, ko si ti čudnovato biće u ovom plamenu?"

7 I Avelj mu odgovori: "Ja sam tvoj brat Avelj u plamenu božanske ljubavi pred tobom! Šta hoćeš da ti bude?" – "O brate", reče Kajin, "ako si ti, gle, više nemam volje. Moj sin Hanoh mi je uzeo sve, i moju volju. Sada više nemam volje, i gle, kakvi smo sada, svi smo sasvim bez volje. Zato ne mogu reći ništa drugo do neka meni i svima nama bude po svetoj volji Gospodnjoj."

8 Tada reče Avelj: "Onda čuj! Ovo je volja Gospodnja, moga Oca i tvoga Boga, da jedete od svih ovih plodova koje nađete ovde bez bojazni, jer zmija je proterala tebe ovamo, a ostala je kod kuće kod tvoje dece u gradu Hanohu sa svim svojim otrovom i više nema šta s vama. Jer kada čovek preda svoju volju, onda pakosni nakot više nema ništa s njim; a ko svoju volju podredi zmiji, taj je njen zarobljenik i približio se kraj njegovog delovanja.

9 A ko je pobegao iz njenih sada ojačalih omči, pa spasao zadnju kap svoje volje i položio je na zemlju pred licem Jehovinim, tome će On dati novu volju iz Sebe kako bi dalje mogao postupati kao oruđe Gospodnje. Tako je za tebe volja Gospodnja da nadalje postupaš po Njegovoj volji, pa ako bi tebe i tvoje negda našli potomci Hanohovi, neće prepoznati tebe i tvoje budući da će vas ljubav Gospodnja peći sasvim crnima trajno.

10 I ime "Kajin" će ti se uzeti i daće ti se drugo ime, i ono glasi "Ateope", što znači "Bezvoljni po Volji Božjoj". I tako sa svojima moraš plesti veoma veliku korpu od trske dugu sedam visina čoveka, široku tri visine čoveka i visoku jednu visinu čoveka, veoma čvrstu, pa je zatim moraš zasmoliti raznom smolom. Pa izvršiv to svom marljivošću, moraš je postaviti uz veliku vodu i moraš skupljati plodove za četrdeset dana. Kada to učinite, stavite plodove u korpu i uđite konačno svi u korpu.

11 Zatim će Gospod pustiti velike bujice od velike vode, koje će dići korpu s vama i odneti vas u daleku zemlju u sredini ove velike vode, gde ćete biti potpuno sigurni od svakog gonjenja Hanohovog.

12 I tamo će biti male zemlje blizu i naširoko u toj velikoj vodi, i ako vas bude previše u jednoj zemlji, onda tražite bližnje i tako stalno, te oživite po volji Gospodnjoj postepeno sve male zemlje u velikim vodama.

13 I ako ne zaboravite Gospoda, daće vam negda da obitavate u jednoj velikoj stamenoj zemlji, gde ćete ostati sve do kraja sveta, tek kada se prvo očisti od kletve potopom koji će se uskoro sručiti, koji će udaviti i umoriti potomke Hanohove i mnogu decu Božju, koji će pustiti da ih ulove lepe kćeri Hanohove.

14 Međutim, vas bezvoljne neka ne dosegnu bujice toga potopa budući da vas je volja Gospodnja postavila na vode Njegovog velikog sažaljenja. I ako vam bude potrebno bilo šta, znate ionako gde je veliki davalac, koji vas neće napustiti ako Ga vi ne napustite u vašim srcima.

15 I sada priđi bliže, "Kajine"!" I gle, tada Kajin priđe plamenom bratu Avelju i Avelj ga zagrli, te posta crn kao ugalj i njegova kosa se zakovrdža kao krzno. Isto se dogodi i svima petoro ostalima.

16 I tada reče Avelj: "Sada, brate Ateope, jesi slobodan svake krivice, koja je ostala kod kuće kod Hanoha, pa tako sada postupaj po volji Gospodnjoj! Amin."


25

1 I gle, tada nesta Avelj, i Ateope blagova plodova potpuno radosno prvi put u svom životu i učini tačno kako mu zapoveđeno.

2 I tako njegovo zadnje pleme oživljavaše sva mala kopna u vodama sve do dana današnjeg i posle velikog satiranja zmijinog nakota velikim bujicama s nebesa i velika kopna koja danas nazivate "Afrika", "Amerika" i "Australija". I bujice ne usmrtiše njegovo pleme i još je isto sve do časa ovoga zadnjega doba radi svedočanstva zverstava tadašnjeg i sadašnjeg doba Moje i Hanohove dece.

3 I gle, tako ovaj Ateope živi prirodno i duhovno do ovoga časa sakriven na malom kopnu u sredini velikih voda koje nijedan smrtnik neće naći kao stalan posmatrač vašeg činjenja i teranja.

4 I gle, blagovaše i pijaše plodova svake vrste i rađaše još sedamsto dece još hiljadu godina. A tada ga obnovih i više ne blagova ni pija budući da se nasiti Mojom ljubavlju zanavek, koja je najbolja hrana. Jer ko se njome nasiti, neće videti, okusiti ni osetiti smrt zanavek, i više neće gladovati hrane ni žedneti pića, i njegova smrt će biti živ istup iz života životu u život života živih živim koji sam sâm.

5 I ovako nasićen Ateope živi sve do ovoga časa telesno kao prvi sin čovečiji na širokome licu zemlje i ume gledati činjenje i teranje svih ljudi, i prema tome je stari svedok svih Mojih dela sve do vas.

6 Znao je Noja, Avrahama, Mojsija, sve proroke i Melhisedeka vrhovnoga sveštenika.

7 I beše svedokom Moga rođenja i Moje nove tvorevine najvećim svih Mojih dela, naime delom izbavljenja. I tako će ostati sačuvan i do potpunoga spuštanja Moga svetoga grada, što upravo sada započinje, gde će tada potpuno biti primljen kao veran stražar na vratima, jer osim Mene niko ne zna zmiju toliko skroz-naskroz koliko on, kome je zadala najviše muka.

8 I gle, ovo je pripovest Kajinova data sada vama za zrelo razmišljanje o vama samima da se ovim nađete utoliko pre i utoliko lakše i spoznate vaše zlo u korenskom vlakancu i da ga satrete u samoj srži, te u Mojoj ljubavi opet nađete već toliko dugo izgubljeni raj i da konačno postanete istinski odani žitelji Moga novoga, velikoga, svetoga grada, kao što sam svih vas najodaniji, najsvetiji i najbolji Otac od svih vekova do vekova, amin.


26

1 A sada se osvrni nakratko prema Hanohu, i pokazaću vam još u prolazu kako tamo izgledaše nakon isteka od samo trideset godina.

2 I gle, Hanoh takođe izabra sebi najlepšu ženu i uz to još dve naložnice i bludničijaše s njima preko mere. Tako se njegov um pomrači toliko da sasvim zaboravi na svoju vladavinu, i ono malo misli, koje je jedva bio kadar da misli, vrćahu se jedino oko udobna života, sjaja, mekane odeće i bluda.

3 Samo kada mu njegovi podanici donošahu prilično puno dobrih jela plodova svake vrste i prilično puno svetlucanja pred njegov dom i prilično meku odeću tkanu od najtananije trave koja rašćaše podno planina, time već bi sasvim zadovoljan i ne marjaše puno o zakonima i vlasti.

4 Ali gle, tada njegovi podanici primetiše da posta mlak, te se počastiše njegovom slepoćom. U tom i njegove sluge primetiše kako stoje stvari i postaše veoma prepredeni i lukavi kao sama zmija, pa nastojahu da svoga gospodara neprestano uspavaju na sav moguć način, a i dozvoliše podanicima lažno – takoreći milostivim oglasom od kneza – sve moguće zabave ako im samo prilično marljivo isporučivahu njihove sve obilnije darove.

5 I gle, kada ove sluge videše da nekažnjeno mogu činiti što hoće, tada počeše vladati i dadoše zakone podanicima. Prvo, knezu ukazivati božansku počast raznim žrtvama i drugo, knezu davati najlepšu kćer neka podanika, i onom podaniku koji bude taj sretan davalac biće otpuštene sve dažbine i postaće slobodan vlasnik svoje kuće i imaće pristup u kuću kneza i moći će tu da se zanima s njegovim slugama i svih nekoliko godina će smeti jednom da pogleda svoga kneza i da mu zahvali za tako veliku, izuzetnu milost.

6 I gle, tu zmija izvede, kako vi kažete, pravi genijalni potez, jer sada roditelji svoje kćeri zadržavahu kod kuće i obraćahu svu pažnju da postanu nežne i lepe ne bi li tako jednom možda takođe pribavili položaj slobodnih građana; pa takva jedna lepotica više ne pogleda kogod običnog budući da se osećala određenom za kneza.

7 A šta se dogodilo iz ovih uzajamnih prevara? Ništa drugo do najgore što možete zamisliti vašim najdubljim mislima, naime, sluge konačno prisvojiše svu vlast lukavom izlikom, naime tako što palacajući veoma dobro ubediše kneza Hanoha da sada više nije knez nego bog naroda i da bi bilo nedostojno za njegovu beskrajnu i neizrecivu veličanstvenost, kao što je to sada njegova božanstvena, da daje zakone zemaljskim crvima i da bi oni iz neizmernog poštovanja prema njegovoj iznad svega uzvišenoj svetosti preuzeli na sebe ovaj nedostojni posao i tako neka ne čini ništa osim jednim migom da ispolji sviđanje ili nesviđanje i blaga, koja budu skupljali u velikim količinama za njega, da prihvati preblagonaklono i premilostivo.

8 Uostalom da se narodu pokaže samo jednom godišnje kada će svi pasti pred njim i obožavati ga u prašini; a ako zatim nekome od prašnjavih crva hoće ukazati neku posebnu milost, neka se to dogodi od njega jakim udarcem o glavu crva njegovom svetom nogom.

9 I ako bi se kome dodelila ova naročita milost, možda radi žrtve neke lepe i dražesne devojčure, da se onaj smesta digne sa zemlje i da pogleda božanstvenu veličanstvenost gospodara sve moći i sile te postane slobodan građanin svetoga grada uzvišenoga boga Hanoha.

10 I gle, ove fine reči njegovih slugu laskaše njegovoj sebičnoj sujeti toliko da smesta potpuno prista svemu. Avaj, strašnoga ludaka!

11 I gle, sada sluge postigoše čemu već dugo žuđahu, naime zakonodavstvo, kazne i prema tome svu vlast, i tako nastaše mesto jednoga deset knezova, koji ni najmanje ne razlikovahu ljude, njihovu braću, od ostalih životinja i podeliše ih samo u razumne i nerazumne zveri. I samo ako bi takva razumna životinja povoljno izvela lukav, prepreden potez u njihovu korist, onda mu se dodelilo pravo takođe nazvati se čovekom.

12 I ovih deset knezova videv kako se ljudi-životinje slepo pokoravaju njihovim zakonima, naravno iz prevelikoga straha od beskrajnih zlostavljanja, tada svaki od njih izabra malo-pomalo takođe deset slugu iz slobodnih građana grada i podiže ih u određeno plemstvo zajedno sa svojim ženama i decom. Ali zato im se naravno morahu davati njihove kćeri (ako im behu dovoljno lepe i dražesne) za kurve s kojima rađahu decu na sto i hiljadu koju zatim predavahu ljudima-životinjama na izdržavanje; pa kada odrastoše, onda muška postaše takođe ljudi-životinje, a žensku, ako lukavstvom zmije postaše najčešće veoma lepe i dražesne, učiniše takođe opet kurvama i često spavahu s njima već u njihovoj dvanaestoj godini i učiniše ih tako neplodnim; pa kada bi posle malo vremena izgubile sve svoje draži, izbacivahu ih životinjama i morahu da rade za njih i nazivahu ih "huhore", što znači na vaš način "ljudi koji održavaju stoku".

13 I gle, tako se ovaj način života nastavljaše više od trideset godina. A zatim, budući da se ljudi namnožiše na ovaj bludan način na više stotina hiljada i raširiše veoma u zemlji tako da se više ne mogahu pregledati, sagradiše još deset gradova uz nepodozriv pristanak Hanoha, njihovoga sada savim iznemogloga i bezdelatnoga boga, i nazvaše ih po imenima deset knezova koji se zovu:

14 Kad (Lopov), Karak (Svodnik), Nohad (Varalica), Huid (Hudi), Hlad (Hladni), Uvrak (Seme Zmijino), Farak (Svirepi), Molakim (Lažov), Uvrahim (Fini Laskavac) i Tahirak (Zlikovac).

15 I gle, svaki grad sagradiše tačno po uzoru na grad Hanoh, te i u svakoj sredini postaviše visoku tvrđavu poput visokog doma Hanohovog i okružiše je bedemom i šancem, i zamisli, budući da ljudi tada još nemahu oruđa kao kuke, ašove, budake i pijuke, morahu da koriste svoje šake da riju zemlju svojim prstima kao voluharica.


27

1 Neću spominjati zlostavljanja koja se dešavahu pri takvoj gradnji, nego vodiću vas do glavnog. – Pošto sazidaše gradove, stupiše desetorica knezova Hanohu i rekoše: "Hanoše, veliki uzvišeni bože sve vlasti i sile (premda već bi slabiji od komarca i nema nikakvu vlast) i najveći gospodaru sve pravde! (Koja se zasnivala ni na čemu drugom do na krađi, bludu, prevari, svemu zlu, hladnom osećanju, zmijinom okotu, svireposti, laži, laskanju i zločinu svake vrste). Gle, tvoj narod je narastao pod premudrim vođstvom tvoje beskrajne, neshvatljive i neistražive pravde (beše to zaista beskrajna, za njega sasvim neshvatljiva a još više sasvim neistraživa pravda) i raširio se po svoj širokoj zemlji tvoje božanske slave i ne može se više pregledati sa tvoga visokoga doma, i ako bismo ga ispustili iz vida, činio bi šta hoće; jest, štaviše mogli bi toliko zalutati da umesto tebe, kome sada jedino pripada sve obožavanje, ponovo počnu pozivati i obožavati starog Boga Kajinovog, i stari Bog bi se opet mogao setiti da nekog od njih usliša i da ga opremi nepobedivom vlašću, nakon čega bi mogao okupiti velik narod, nasrnuti na nas i konačno sasvim nas uništiti. (Takve bojazni itekako dolikuju takvom moćnom bogu).

2 I konačno ne bismo imali ni dovoljno poštenih slugu, koji bi svugde odlazili i uzimali plodove i donosili ovamo, i na kraju bi nas ove sluge nadmudrile na putu i pojele bi naposletku čak i ono što je jedino za tebe, o veliki Bože, proizvela poslušno zemlja!" (Dakle i zebnja da umre od gladi poče mučiti velikoga boga)

3 I gle, tada se Hanoh veoma smete i ne zna šta činiti, budući da od svega toga prethodno ništa ne znađaše koliko se njegov narod namnožio. Konačno se diže i reče kreštavim glasom punim straha: "A kako bi bilo da ih, one suvišne, malo-pomalo poubijamo i smanjimo ih na prvi broj slabosti i bez hrabrosti? Šta mislite vi moji najodaniji?" (Lepa namera za božansku pravdu)

4 I gle, tada rekoše desetorica: "O prepravedni bože, razmisli šta je moguće a šta nemoguće! (Dakle, najmudrijeg, najmoćnijeg i najpravednijeg boga njegove sluge moraju učiti o mogućem i nemogućem). Jer gle, prvo bi u velikim gomilama nasrnuli na tebe i na nas i uništili bi sve nas ako bismo samo jednog ubili i drugo, opomeni se sasuda nad zvezdama, o kojem nam je često govorio Kajin, i ako počnemo činiti grozote, šta će se desiti!" (Znači veliki, moćni bog ipak se plašio starog Boga)

5 I gle, tada im Hanoh reče: "Pa onda čujte moju volju, koja glasi silovito: Svaki od vas mojih desetorice najodanijih slugu neka se nastani u jednom od deset gradova i neka gospodari i vlada u moje ime i neka daje zakone po pravom razumevanju i spoznanju i neka ih drži i sprovodi tačno i strogo! Ako neki ikada popusti u pravednoj revnosti, postaviću nad njim onoga koji je bio najodaniji i najrevnosniji od vas. Prema donošenju plodova ću vas poznati. Prvi koji donese darove kao pristojnu dužnost za moje sveto veličanstvo, taj će i prvi požnjeti pohvalu pravde i prihvatiću od njega ono malo kao da je mnogo, a docniji će morati doneti mnogo i primiću kao da je samo malo, jer ću otud odmeravati njihovu tromost i pravedno pohvaljivati ili pravedno prekoravati njihove postupke, a poslednji će biti predan prvom da se popravi u revnosti i u strogoći svih pravednih stvari; jer stroga pravda je jedini temelj nekog carstva kakvog imamo i posedujemo sasvim vlasnim.

6 Ovo je moja pravedna i stroga volja, koji sam vaš bog i gospodar budući da ne možete ni ne treba da imate drugoga sa svim slobodnim i službenim podanicima. Valjda je nekada postojao stari Bog, koji takođe bi veoma moćan dokle bi pravedan, ali onda je izgleda ispustio pravdu i činio dobro zločincima kao pravednicima iz neke određene ljubavi, slične našem čuvstvu prema lepim ženama, i ovim je sebe sasvim satro i sada ga više nema.

7 Zato sam sada ja na njegovom mestu, kao što me vidite, zato će i pozivanje tog starog Boga veoma malo vredeti, pošto ga više nema. Zato u svim stvarima imate se obratiti meni, kome je sada svojstvena sva moć i vlast! Amin!"

8 (Takve i još mnogo gore opise moram slušati danas o Meni od mnogih stotine hiljada, koji njihovu golu nerazumnost kroz svoj najmračniji um – sposobnost svih životinja njihovim oštrim čulima – stavljaju na Moj presto i sami sebe obožavaju i sada sebe više ne nazivaju "bogovi", budući da im ovo ime zvuči previše prosto i budalasto nisko, nego "filozofi", i još "učenjaci", i "naučnici" ili "doktori" svih vrsta. Ovi, najmračnije vrste, štaviše hoće i da me prisile da kod njih najpre pohađam školu ako bih hteo da budem Bog prenaučenima ovoga toliko mnogo prosvećenoga vremena; a Ja kažem da je i kišna gljista razumnija od njih mada ima samo jedno čulo. Ja kažem da će se ovi uskoro naći u najvećem čudu, pa ipak neće videti više od voluharice u zemlji i zašiljenim i veoma dugim ušima neće čuti više od ribe u vodi pošto nema glasa pa ni sluha.)

9 I gle, baš to bi dobra, nepresušna voda na njihove vodenice, jer tu Hanoh bi predusretljiv njihovim dubokim željama i dade im strogu zapovest, što im baš beše pravo; jer tek sada biše kao stvoreni, vlasni da se ponašaju raspušteno kako hoće i da varaju narod i njihovog glupog boga.

10 I gle, pošto, dakle, bog Hanoh okonča besedu, otpusti ove svoje sluge. A ovi odoše prividno duboko ganuti takvom snažnom besedom, a u svojim srcima biše radosni odveć velikom glupošću Hanohovom misleći da iz svakakva straha i bojazni učini njihovu volju strogim zakonom i na kraju sam poče verovati da je bog. Međutim, po zadnjoj tački se strašno prevariše, jer Hanoh znađaše pri sebi itekako dobro da nije Bog, budući da mu njegova slabost i potpuna iznemoglost itekako pokazivahu kako stoji s njegovim božanstvom.

11 Ali samo druge hoćaše da zadrži i učvrsti u krupnoj slepoći da bude bog radi dobiti, i mišljaše: "Lako je sa slepcima, jer ne razlikuju crno od belo i drže dan za noć i obratno". No, tu se i on prevario. I tako bi među njima pravi ludački odnos jer jedan drža drugog glupavijim i većim.

12 I čim se ponovo sastaše u svojoj odaji, Kad stade besediti i reče: "Nu, braćo moja, koji još imamo Kajina našim ocem i koji smo videli praoca Adama i pramater Evu, kojih ne zna i nije video Hanoh, niti će ikada videti Adama. Gle, Kajin, naš otac, bi zločinac kakav niko od nas nikada nije bio niti će biti i budući da se obratio Bogu Adamovom, Ovaj mu dade što je hteo.

13 Nu, šta nam pak treba više? Znamo i očevici smo Njegovih dela. Prema tome znamo gde prebiva veliki samodržac. Učinimo u izobilju ono što je Kajin učinio u nevolji – i budite uvereni, brzo će se pokazati ko je pravi gospodar u zemlji dubine. Zato neka svako od nas podigne ovom Bogu žrtvenik i žrtvuje Mu plodove zemlje i moć nad njom neće izostati, onda može Hanoh, onaj ludak, dugo da čeka visočansku obavezu njegove umišljene svetosti od nas, koji smo videli Adama i Evu."

14 I gle, pošto Kad svrši besedu, diže se Karak i reče: "Braćo, ako je tako, onda imamo dobivenu stvar. Što se mene tiče, potpuno se slažem sa Kadom. Zar ne bismo bili ludaci veći no ceo Hanoh ako bismo ga mi, moćniji, hranili ni za šta do da učvrstimo njegovo ludilo i još uz to da ga tovimo kako bi postao još pohotljiviji da spava s našim najlepšim ženama. Pa kada mu se više ne sviđaju, kao što svi znate, tek treba da budemo izuzetno pomilovani ako nekome prepusti neku. Tu smatram, zadržaćemo najlepše za nas. Manje lepe daćemo našim slugama, ostale neka budu vlasništvo naših podanika, a Hanoh neka liže krv sopstvenih kćeri i neka oseti sramotu iz sopstvene šake i neka smrša kao noga jarca i neka jede sa telcima i pije sa pticama. I kao što je učinio s našim ocem, zašto da mu sada ne učinimo isto? Kada je zadržao za sebe što je zaboravio da učini otac Kajin i morao je da beži premda bejaše njegov otac kao i naš. A gle, on nam je samo glupav brat. Šta nas sada može omesti da mu naplatimo bekstvo Kajinovo? – Gle, to je moje mišljenje probitačno za svakog od nas budući da ću s moje strane učiniti starom Bogu kako je Kad veoma mudro našao pravim i delotvornim."

15 Iz svih jeknu jednoglasna saglasnost na besedu Karakovu, našta se podiže Nohad i poče govoreći: "Znate moje zvanje i struku koju sam vršio po volji Hanohovoj sasvim odano, marljivo i revnosno. No, pitam vas sve šta imam od toga sve ovo dugo vreme, i sigurno svako od vas će mi odgovoriti: Ama baš ništa! To znači, pomagao sam najvećoj varalici da vara i prema tome bio sam prevarena varalica. Morao sam zbog njegove pretvorene varke pred gomilom loše da živim, da uskratim sebi svaki užitak javno, kao najstroži staratelj časnosti, samo zbog licemerna mišljenja da bih zato tajno umesto pohvale i nevidljive naknade i plate za javnu nagrdu primio od njegovog neshvatljivog ludila još najgrublje prekore i pretnje svake vrste. Vama svima je bilo lakše i mogli ste činiti po vašem zadovoljstvu štošta što je meni bilo nemoguće pošto sam stajao na vrhu njegove pravne ludosti i morao činiti i sprovoditi precizno svaku njegovu najluđu i najgnusniju želju kako bi mojim usiljenim licemerstvom, u šta sam se dobro razumevao – ili pre morao razumevati, dobile nekakav pravni premaz, zašta sam zatim kao pravna varalica zbog punovažnosti moje prevare opet morao dozvoliti da budem prevaren, i to trostruko: prvo, od Hanoha radi prava, drugo, od mene samoga radi naroda, i treće, od naroda i svih vas radi Hanoha. Mislim da sam vam obelodanio dovoljan razlog svog potpunog nezadovoljstva i time i stavio moju utvaru pred vas do nogu. I sada prosudite sami da li možda grešim ako iz zahvalnosti za takvo priznanje uzimam sa sebe trostruku prevaru i tako je hitnem svom silom na Hanohovu glavu što ću ga razotkriti pred narodom. Pa neka gleda kuda će krenuti njegovo božanstvo i neka trči za njim kao hrom za jelenom. Prema tome ću i učiniti što je Kad našao dobrim i potpuno ću izvršiti savet Karakov, i moje dažbine neka budu neškodljive njegovim očima i kas mojih kamila neće uznemiravati njegovo uho. I tako uzimam vlasništvo od grada moga imena."

16 I gle, tada rekoše ostali: "Nohad je besedio savršeno dobro, i zato čini i pravno i dobro."

17 Na to se podiže Huid i savije zvuk svog glasa kao munju u hudu skupštinu i reče žešće od svih ostalih govoreći: "Saslušajte me dobro, braćo i sinovi Kajinovi, izgnanika, i razumite svaku od mojih reči velikoga značaja!

18 Ko će da izbroji sve kapi krvi koje su tekle preko mojih jakih ruku prema presudama Nohada, prevarenoga, iz leđa i bedara sirotog i slabog naroda, koji je koliko i Hanoh i mi potomak Kajinov, ne možda zbog prestupa neke zapovesti ili nekakve lenjosti ma i najmanje prividno kažnjivog uzroka, nego jedino, kao što svi znate, čisto samo njemu radi razonode i ubivremena, da ne spomenemo ona zlostavljanja pri gradnji svih gradova, tako da mi je potpuno neshvatljivo kako su ovi siroti još ostali živi sve ovo dugo vreme mučenja. Znao je na svaku primedbu da nam predočava krhkost onoga sasuda nad zvezdama, a zaboravio je savim na onaj pod zemljom.

19 Ali pitam vas sve prema pravu i pravičnosti da li bi narodu bilo bolje pod krhotinama sasuda nego pod našim neprestanim udarcima žilavih pruteva, tvrdih palica i čvrstih batina? I recite, šta li je učinio za sasud ljubavi pod zemljom? Valjda, osim bezbrojnih kapi krvi naše braće malo će se nalaziti u njemu. I da nismo lukavo preuzeli vlast, zar ne bi kao bog svakoga užasa počeo da ubija jednoga po jednoga?

20 Sami smo morali biti svirepi dokle smo još bili njegove sluge da mu prištedimo svako podozrenje. Konačno, gradovi su sagrađeni, narod je raspoređen, vlast je naša kao i novo priznanje staroga Boga i obećana Mu žrtva. Šta nam treba još? Kada nam se narod pokoravao dokle smo ga zlostavljali, sigurno nam neće postati neveran ako izlečimo njegove zadobijene rane mudrijim i blažim zakonima nego ovima crne svireposti. Gle, nazvan sam Hudi, ali ovde hoću da postavim veliko pitanje ko je zapravo hud, da li ja, da li Hanoh, ili zmija Kajinova? Držim da je Hanoh učitelj svake hudosti, i zmija mora da je sav svoj nakot snela u njegovo srce – inače ne bi bilo moguće zamisliti takve svireposti od brata svojoj braći svojom braćom i braćom braće.

21 Zato mislim da ga samog učinimo podanikom i slugom i neka malo-pomalo od naroda ispašta svoju svirepost višestruko umesto odavanja časti visočanstvu, pa može zakonski danak da prihvati na sopstvena leđa i odnese kamo hoće."

22 "Pravedna i mudra jeste tvoja beseda, brate Huide", rekoše okupljeni, "i neka se to dogodi Hanohu po tvojoj besedi, koja pogodi sve nas u zenicu oka, što često posmatraše njegove grozote."

23 I gle, tada se podiže Hlad i reče sažeto i kratko: "Braćo, znate kako sam morao da budem bezosećajan prema svemu, da oličavam u neku ruku strogo pravo ili da samovoljnu svirepost Hanohovu predstavljam kao neumoljivo pravo. I zato sam morao da se pravim da odobravam sve njegove pakosne igre. Ako i nisam sam tukao, ipak sam bio nadzornik i morao sam da brojim udarce Huidove i svih njegovih pomoćnika i da ih stalno zahvalno prenosim Hanohu. Gle, tada sam morao da izgledam bezosećajan ne bivajući ni malo; sada hoću da se obratim kao što vidite. Prema Hanohu ću da budem kakav sam morao da izgledam tako često narodu, našoj braći, a braći ću da budem topao, hladno da vratim samom Hanohu njihovu nepravdu podnesenu Hanohom. Moja odanost njemu da bude hladna odmazda, i moja marljivost neka me učini prvim među vama, i glas njegove pohvale neka se pretvori u ridanje i rikanje i neka bude naslada za uho zlostavljenima tako često, i kapima krvi njegovih leđa neka se zacrveni bledi lik njihovih obraza.

24 Kako se sa svima vama potpuno slažem, to mislim da moj sud nije nepravedan ako postupim po svom osećanju, koje je dovoljno dugo kao ukočeno posmatralo sve grozote i gnusobe Hanohove; jer ko ima osećaj i primljivost za bol i patnju, sigurno ima i za dobročinstvo, to sam video bezbroj puta. Zato hajde da ubuduće vladamo dobročinstvom. Onome koji bi počinio zlo, neka mu se učini po meri njegovog dela sa prezrenjem pošto je i on brat, a poslušnome i dobročinitelju neka se učini dobro desetostruko. Tek onda da se prinese starom Bogu dostojna žrtva, koja će mu sigurno biti ugodna ako mu ponovo donesemo što su Kajin i Hanoh za nas tako grešno i lakoumno izgubili."

25 I gle, tada svi ustaše i pokloniše se prema Hladu i rekoše: "O brate! Od nas svih tvoj sud je najpraviji. Ti si najbliži deci Adamovoj. Zato da nam budeš uzor prema kojem bismo uređivali i usmeravali sve naše odredbe, a i čvrsto hoćemo!

26 Topla krv sirote braće je istopila led oko tvoga srca i sada iz njega izbija obilna toplota, zato postupaj tom toplotom i zagrevaj nas svojim suviškom."

27 I gle, podiže se i Uvrak i reče: "Braćo, gledajte i slušajte! Svi vaši sudovi su ispravni, pravi i pravični, ali Hladov je po mom oštrom razumevanju jasno najispravniji. I zato slažem se sa njim potpuno osim u jednome, i ovo jedno jeste od velike važnosti, koja jeste velika, oprezna prepredenost u svemu ma šta preduzimali, jer gle, činjenje pravoga, dobrodetelj, ispravno i pravno rasuđivanje, pravedna odmazda, siguran poredak – sve su to stvari koje su od velike javne koristi kako za narod, tako i za sve nas, i sve to je dovoljno između nas i naroda. Ali sada znaju i svi slobodni građani grada Hanoha da smo mi knezovi, a Hanoh za te glupake jeste pravi bog, što ni jedan od njih, ni za hiljadu batina, neće dati da mu se uzme. A od svih slobodnih više je utvrđen sav naš narod u ovoj ludosti.

28 Ako sada odmah dignemo naše ruke na Hanoha, sve ćemo ih podbosti baš na nas. I ako bi Hanoh stao među njih i objasnio im da smo mu vezali ruke da se nije mogao suprotstaviti našim zlostavljanjima, koje smo počinili na njima – ako se to dogodi, nasrnuće narod na nas, i mi propadamo pod teretom gomile.

29 Zato je neizbežno potrebno lukavstvo i velika oprezna prepredenost ako hoćemo da postignemo naše namere da nam stvar bude od koristi. Budući da sam bio njegov najtajniji savetnik u svim predmetima, najbolje i znam kako stoje stvari. Zato nesumnjivo mislim ovo: Hanohu barem tri godine varljivo davati traženi danak, u međuvremenu držati narod dobro da nam postane privržen, pa zatim bistrije pameću poučavati o ništavnom biću Hanohovom i o svim njegovim prevarama i najgrubljoj uobrazilji, pokazati im tragove staroga Boga i uz to im objasniti kako je od nas, ma koliko bilo teško, sve bilo smerano jedino da ih kao braća konačno izbavimo iz tvrdoga i teškoga jarma Hanohovog i da se sada ovo moralo dogoditi, jer inače bi svi skupa bili pobijeni.

30 Potpuno vas uveravam, ako narod tako podučavamo i postupamo s njim po Hladovom mišljenju, onda imamo neprocenjivu prednost i mislim da nam ni stari Bog neće osporavati vlast, ako Mu i uz to prinesemo žrtvu. Tek onda sam i ja siguran da će Hanoh od naroda iskusiti ono što su već veoma mudro spomenuli moji razumni i preiskusni predgovornici Huid i Hlad.

31 Primite srcu moju besedu, braćo moja i uzvišeni sinovi Kajinovi!" – I gle, svi se pokloniše i rekoše: "Amin, tako da bude da bi beseda svakoga postala važećom protiv Hanoha, bezočnoga progonitelja našega oca i sramnoga grešnika staroga, moćnoga Boga."

32 Tada se drugi opet spustiše na svoja sedišta, ali Farak osta da stoji i posmatraše prvo ozbiljno oko sebe, kao da hoće da vidi da nije iza svakoga govornika ostalo sakriveno još nešto čime se nijedan ne usudi da iziđe na videlo, i ono što tražaše očima, brzo i lako nađe i njegov um, te silovito poče da besedi, i njegove reči ne poštedeše nikoga nalik maču na bojnom polju govoreći:

33 "Braćo – ako ste još vredni ovoga časnoga imena! Saslušao sam vaše besede, koji ste preda mnom oglasili vaše misli, a sakriste vaše žudnje lukavo jedan od drugog i slagaste jedan drugog u vašim namerama, te postaste uzajamni buntovnici, pošto svako od vas namišlja izvući se kradom i prijaviti Hanohu da je s prevelike odanosti prema njemu pre stupanja vlade njegovoga načina postigao sastanak knezova, kakav je ovajčas pred nama, te da je nastojao da privoli sve da izraze sramno mišljenje o Hanohu – da Hanohu postane jasno u kakve je ruke predao deset vlada. Zatim bi ga Hanoh opremio svom vlašću i postavio bi ga jedinim knezom nad svima nama; usled lako zamislivih posledica Hanohovih ostali bi mogli da dele sudbinu Kajinovu.

34 O nitkovi, izrode svake pakosti! Pitajte se sami da li vas je ikada pošten potez učinio nekim? Jer sve što ja jesam i što vi jeste, uspelo vam je lukavstvom, prepredenošću, prevarom, laskanjem i pretvaranjem. Zar siroti narod nije dovoljno patio? Zar nije ionako već postao toliko jadan da skoro više ne liči na čoveka? Zar nije već i bez toga ispustio skoro zadnju kap krvi pod vašim udarcima? I da li smo mu ikada učinili nešto dobro što nas je tako dugo voljno hranio ni za šta do za zlostavljanje svake zamislive vrste? Zar oni koje ste nazvali ljudi-životinje nemaju isto pravo na sve što nosi zemlja? A bilo im je uskraćeno jesti zrele plodove nego samo trule. I niste time zadovoljni, nego hoćete da ga unesrećite hiljadu puta gore da postane bedniji no što već ionako jeste.

35 Ovim tronut kažem vam bez zaziranja: Ako hoćete da vladate narodom kojega niste vredni da vam budu braća, onda ostavite svaku pakost i podmuklost i vodite ih pred licem Boga istinoga i staroga, i budite i Hanohu prava braća, a ne varalice radi vaših guša i ždrela, i postanite toga dostojni istinskom odanošću, što postaste prevarom i lukavstvom, inače stari Bog neće pogledati vaše žrtve i pristićiće u pomoć slabima protiv vas i učiniti vas robovima zveri, što ste nazivali imenima kako vam padne na pamet. Razmislite dobro besedu groznoga, amin!"

36 Gle, kad Farak svrši besedu, ostali ostaše da sede kao ukopani i ne znaše prevaliti ni reči preko usana za svoje opravdanje i većina misliše u sebi: "Taj nas preduhitri krišom kod staroga Boga, jer kako nas je inače sasvim prozreo toliko potanko? Pa kada mu je tako, ko će opstati kraj njega? Da je uništiv, bilo bi lako, ali ovako, ko će se suprostaviti njegovoj moći? Pre no što dignemo ruku, već će nas pogoditi uništivo njegova. Zato ćemo mirno sačekati kako će krenuti stvari, pa će se valjda pokazati šta činiti dalje."

37 I gle, kako se više niko ne usuđivaše besediti, istupi još jednom Farak i upita ih: "Nu, šta vam je? Zar niko nema hrabrosti da ustane i da mi uzvrati? Gde vam je sada vaše lukavstvo, vaša prevara, vaša prepredenost, vaše licemerstvo, gde su vam vaše laži, vaša moć, gde vam je vaša kneževina i gde vaš prevareni bog Hanoh?

38 Jest, kažem vam, vaš mukli misaoni govor nije umako mom uhu i ma kako se budu kretale stvari, ipak ćete činiti sasvim ispravno kako treba činiti, kako je pravo i pošteno. I onaj od vas koji ne bude postupao tačno tako, taj će biti izgnan poput Kajina, za koga kažete da je vaš otac, budući da je ipak postupao po pravu, samo preslepo i prestrogo, čime zarobi sebe i mora bežati od svoga sopstvenoga dela. Kamo, to niko ne zna do stari Bog, i ako bi hteo kome obznaniti, znao bi, ali nije Njegova volja. Gledajte, bio je pošten iz straha od suda Staroga i time je grešio svakim činom pošto nije činio iz ljubavi koju mu je naložio stari Bog pre svega.

39 A vi ste suzbili i svu pravdu i na njeno mesto postavili lukavstvo, prevaru, prepredenost, laž i još druge bezbrojne gadosti, koje nemaju imena njihove izopačenosti radi, i verujete da će vas stari Bog odmah voljno potpomagati u svim vašim podlostima, koje nemaju broja i kraja, samo ako mu odglumite neku slepu vatru kao žrtvu. O, teško se varate! Ovaj Stari oštro vidi i poznaje sasvim kakvo je svojstvo sveg vašeg bića od prvog do poslednjeg. Zato je njegovo uho daleko od vas i nikada vas više neće uslišiti u vašoj beskrajnoj bogomrskosti, zapalili Mu i svu zemlju za žrtvu, ako pre toga ne očistite vaša srca ognjem beskrajne ljubavi prema vašoj preko vas slaboj braći i nesrećnim sestrama i uzdržite se od svaka bluda, koji muževima od dvesta godina pristoji sasvim neshvatljivo loše za kneževsko zvanje.

40 Sada odgovorite meni na pitanja ako možete ili recite meni u lice ako se usuđujete kao što sam ja rekao vama bez zaziranja šta sada još nameravate činiti, jer ja ne težim za vlašću niti za nekom kneževinom kao vi, nego jedino za tačnim ispunjenjem obaveza moje službe, koje su mi nametnute, i za voljom i dopadanjem Staroga – zato nikada nisam ni počinio nepravdu, niti sam osramotio neku ženu, ni devicu, a još manje gospođice od dvanaest godina i ispod kao vi, zbog čega ste me i nazvali "Groznim", kako nisam hteo da budem poput vas pokvarena hulja!

41 To da budu moje zadnje reči kako biste znali koga vidite pred vama, naime mene, Groznoga, koga pak valja da ne upoznate bliže no koliko iziskuje krajna nužda, kakva je sada, da ne bi sve večno – jest, kažem večno – propalo u ponovo probuđenom gnevu staroga, večnoga, svetoga Boga! Zato niko da me nije pitao otkud i kako! Amin!"


28

1 I gle, pošto se niko od svih koji već besediše ne usudi da odvrati Faraku, konačno se podiže Molakim i usmeri svoja usta pravo prema Faraku uzev ga oštro na oko i govoreći: "Brate, tvoja beseda bi oštra i pogodi svakoga po sredini! Međutim gle, što se tiče naših govora, to im je smisao dobar i prav osim odbacivanje Hanoha. Jedino su oskvrnavljeni unutarnjim, pogrešnim žudnjama, koje se u nama probudiše tek pogledav kneževske položaje poverene nama.

2 A ako satremo u nama sve ove drske žudnje i ako hoćemo da postanemo takođe istinska, odana braća kako naroda, tako i Hanoha, shodno kako je pravo i pošteno, da li ćemo i tada još biti hulje?"

3 I Farak odgovori: "Žudnja jeste život volje. Ako budete satrli svaku žudnju u sebi, otkud ćete delati kao knezovi? – Zato ne valja nikome gušiti žudnje u sebi kao iskru ljubavi u Bogu, samo neka ne kreću pogrešnim smerom.

4 Pravi smer jeste težiti zadobiti Boga u svojoj ljubavi i potom usmeravati sve postupke po spoznanju najviše volje u nama, koja će sebičnost u nama pomoću sve poniznosti održati u osećanju svoje ništavnosti i neshvatljive slabosti u sebi.

5 A njen pogrešan smer jeste samoživost ili potpuna slepoća i gluvoća volje u sebi. I svi postupci otud usmeravaju se po sopstvenim potrebama ne primećujući potrebe ravne braće.

6 Gle, pogrešne žudnje se zatim nadimaju u nama njihovom rastućom većinom i ugušuju poniznost i izrađaju oholost svojom težinom, u kom stanju se čovek hoće olakšati svog velikog bremena, međutim, pošto kao slepi ništa ne vidi i kao gluvi ništa ne čuje što bi mu pomoglo, hlapi svojim pogrešnim žudnjama za svim mogućim sredstvima koje kod može smisliti njegova slepa ljubav i sebičnost, i tako samo nagomilava nove terete na terete, koji svojim prevelikim preopterećenjem zgnječuju život iz Boga u nama i pretvaraju nas u životinje zemaljske materije i hranu smrti, koja svugde prebiva u materiji, kako u vatri, tako i u vodi, u vazduhu i u zemlji, koja je mati ploti ili smrti, jer gde je plot tamo je i smrt. Stoga ćemo i svi umreti u ploti.

7 Dakle, ko je u sebičnosti, jeste u ljubavi svoje ploti; a ko ljubi svoju plot, žudi za smrću, i smrt će preći u njegovu žudnju i zarobiti ga u svim vlaknima života te ga rastočiti i usmrtiti. Tako će postati izmetom smrti i nagnojiće njive gde je posejan plod večne propasti. – Sada znate sve. Tvorite i živite, ili činite i umrite, amin!"

8 I gle, tada opet Molakim uze reč i kaza: "Braćo, znate moju službu i struku. Nije me postavio Hanoh ni narod, nego vi svi osim Faraka da lažem Hanoha i sav narod. Jedino sam vama morao pokazivati središte moje nauke. Ali sada bacam zaslepljivanja levo i desno podno Farakovih nogu i kažem otvoreno i odano: Ako dođe Bog s neba, beseda mu neće biti mudrija od Farakove!

9 Otvoreno ispovedam, da nije naš brat, pao bih ispred njega i klanjao bih mu se. Ali je čovek kao i mi. – Otkud mu ovolika mudrost?

10 Gle, ja sam slep i gluv kao i vi, ali neki unutarnji žamor mi kaže: "Gle, Bog govori kroz Farakova usta nevidljivo! Taj glas valja da slušamo, da obratimo dobro pažnju i po tome da tvorimo, ako hoćemo da živimo, inače će se suze naše braće skupiti kao veliki potop i udaviti nas odreda u našem golemom bludu, prevari i grehotnom lukavstvu."

11 I gle, tada se ohrabri Uvrahim, istupi i reče: "Amin, hvala starome Bogu što je milostivo otvorio usta Farakova, našega brata, bez kojega bismo propali odreda pošto već duboko besmo zarobljeni u našim smrtonosnim žudnjama i jedan drugom htede postati izdajnikom kako bi sve nas snašla smrt, ovako ili onako, kao pravedan sud iz visine svetosti ili iz dubine Božjeg gneva.

12 Bio sam fina ulizica te sam prouzrokovao više zla no vi i Hanoh svom silom, jer da nije bilo mene, već odavno bi napustio svoju božanstvenost, koju sam mu zapravo ja ulagivao na ulivanje Uvraka pomoću Nohada i Tahiraka, tako što mi je već ćešće primećivao krišom da ga ovo Božanstvo u nutrini odveć plaši i da mu ne daje mira danju ni noću kada je sam i da je tada već često kleo ovu nesretnu misao Uvrakovu, koje se sada više ne može osloboditi zbog naroda, mada ga peče u svojim grudima više no sva vatra.

13 I gledajte sada, ovde polažem sve svoje ulagivanje u ubeđenju da će mudrost Farakova takođe postepeno lako izlečiti ovu veliku ranu našega brata kao što je, nadam se, svima nama otvorila oči kako bismo ugledali ponor, na kojem rastresitom rubu smo se nalazili udobno svih devetorica ne sluteći veliku opasnost da izgubimo život i prema tome i sve što god ima bilo koju vrednost preko istog.

14 I ti, dragi brate Farače, budi meni i svima nama odan putovođa ka svetlosti iz visina istinoga Boga, koji nam je postao tuđ poput našega praoca Adama, i vodi nas sve po tebi dobro znanoj volji jedino istinoga Boga i tako i sav narod, takođe našu sirotu, nedužnu braću, za čija sagrešenja smo krivi jedino mi našom beskrajnom pakošću. I šta ti, brate, nađeš dobrim kao volju odozgo, koju sada samo ti znaš, to ćemo udruženim snagama milošću odozgo rado i svagda dragovoljno tačno izvršavati.

15 Zato polažem takođe ovde moje kneževstvo kraj nogu prijatelja Boga, istinoga, i proglašavaću sebe sretnim samo ako smem sebe da nazovem odanim slugom pred jedinim u ovoj zemlji koji je našao milosti od toliko hiljada pred Bogom, koji je jedini istini i jedini koji više nema koga koji bi bio poput Njega.

16 Zato čujte svi moju dobro odmerenu volju: Grad Farak neka svima nama bude sveti grad. Tu ćemo uvek ići za mudar savet da po njemu mudro možemo postupati. A on sam neka bude naš knez i vođa po mudrosti Božjoj u njemu i neka bude jedino središte između nas, Hanoha i svega naroda kako bismo postali dostojni ne da budemo možda knezovi, do čega nije stalo ništa, kada smo videli Božju mudrost, nego jedino da budemo viđeni voljnim, odanim slugama, koji će se radovati dobrobiti naroda i mudrosti Božjoj u našem bratu Faraku i punom ozdravljenju Hanohovom i prema tome i sveg slobodnog i podređenog naroda.

17 Amin, kažem u ime svih! I ti, brate Farače, pogledaj me u svojoj mudrosti i budi svima nama brat, knez, vođa, savetnik i mudar prijatelj. Amin."

18 I gle, beseda Uvrahimova ožive ponovo Tahiraka kao i ostale koji besediše pre Faraka licemerne reči pune koristoljublja, pa poče i on da govori kao neko ko je nosač i štedionica svega zla i kao neko koji posvajaše božanska prava i stvari – kao Božju za sve večnosti nedodirivu svetost, Njegovu pravdu, Njegovu ljubav, Njegovu svemoć, dašta na kraju i svu tvorevinu, kao da je može uništiti jednim prstom, budući da je, kao što često kaza, prozreo staroga Boga i da se čak usuđuje uhvati se ukoštac s Mojom silom i izazvati na megdan Moju svemoć. I kako iz ljubavi nisam hteo potezati veliki mač Moga gneva na bednoga crva prašine – kao beskrajni na ništića, koji se jedva vidi zbog njegove neizrecive sićušnosti prema Mojoj večnoj veličini i beskrajnoj moći – tako reče svakome: Moja slabost se plaši njegove sile.

19 Šta kažeš ti, slugo Moj, na takav poziv?

20 I gle, taj još ne bi toliko smešan koliko oni koje vi upućujete Meni ovoga časa hiljadu puta gori no što beše ovaj.

21 Jer pogledajte koren vašeg sveštenstva. Kada govori svetski svetac na prestolu, tada Ja zbilja ima da ćutim, a i da se čuvam da ni sa kim ne govorim; da sazna, Moj sagovornik ne bi bio siguran svoga telesnoga života.

22 Ne treba da vam bliže odredim trn u Mome oku, pošto ćete ga uostalom lako naći. Međutim, samo još malo! – A sada opet na stvar.

23 I gle, ovaj Tahirak okrenuv se kao munja takođe poče držati silnu završnu reč skupu ukratko i reče: "Braćo, koja ste mudro i silno besedili pre mene, da sam se potresao sve do najdublje dubine sve svoje pakosti i ugledao svoju ništavnost i svoju bestemeljnu slabost i saznao svu svoju veliku nepravdu u svemu svom činjenju i postupanju. Ne treba tvojoj mudrosti, brate Farače, tek da ispripovedam svu svoju bestidnost, pošto čak i nemudri dovoljno znaju moj dosadašnji položaj i struku u mom najopakijem grešenju.

24 Gle, previše sam loš za vaš skup da povedem bilo koju reč za opravdanje, nego samo toliko kažem da sam ja kamen temeljac svakoga zla među vama i naroda i Hanoha. Zato ne polažem nikakvo pravo ni na šta, ni na kakvu kneževinu, ni na kakvu službu, nego da mi bude od vas kao ocu Kajinu. Tako će se kamen temeljac svakoga zla izvaditi iz rastresitog zdanja svake pakosti ne bi li se urušilo i kako bi se na njegovo gnusno mesto za sva vremena trajno podiglo bolje zdanje pravedne mudrosti Farakove iz Boga istinoga i moćnoga.

25 Gle, braćo, to je jedina plata koju sam najviše zaslužio od svih vas, čime se nadam da ne zahtevam ništa nepošteno od vas, pošto dobro znam da stari Bog sa mnom više ne može imati milosti i sažaljenja niti sme da ima zbog Njegove svetosti, koju sam lično skvrnavio neiskažljivo.

26 Tako sam rekao sve i očekujem svim pouzdanjem i poniznošću pravednu i potpuno poštenu, zasluženu presudu od božanske, prave i jake mudrosti Farakove.

27 I ako hoćete da mi pustite da povedem svoju ženu i svoju decu u bekstvo za Kajinom, neka to bude prepušteno vašem sažaljenju. Pa neka mi bude po volji Faraka, amin!"


29

1 I gle, tada se još jednom podiže Farak i reče: "Gle, brate Tahirače, Bog i svi slobodni duhovi na sve vekove vekova više ne mogu izmeniti učinjeno, a još manje mi slabi ljudi. – Razmišljaj sam, ako bi kod nekog čoveka imalo samo neke iskre božanske mudrosti, da li bi sudila i govorila ovako:

2 Taj čovek je silno pogrešio zbog svog zlonamernog razumevanja pošto nije imao milosti odozgo i beše slep u svojoj samoživosti na svoju veliku štetu i svih koji ga se tiču. Sada, pak, milosrdnom ljubavlju Božjom dođe svetla munja praćena jakim gromom odozgo i učini da ugleda svu njegovu izopačenost i da čuje bezbroj svojih grozota. – I tako čovek poče da strepi te se pokaje ozbiljno u samoj dubini svog srca za sve svoje pakosne postupke pa prema tome odbaci svu svoju pakost i preda takođe svu svoju volju milosti Božjoj – reci mi, šta bi ti sam učinio takvome? (Odgovor:) "Oprostio bih i pogledao ga kao da nikada nije pogrešio i veoma bih se radovao što je sebe pronašao toliko zalutalim i našao izlaz iz tamnica mračnoga ludila ka svetlosti božanske milosti." Pravo i pravilno si odgovorio, premda si samo čovek; utoliko pre će svemudri Bog kao sušti temelj sve istine i ljubavi odobriti ovu ispravnost pošto zna najbolje kako i čime i zašto smo tako često pogrešili!

3 Zato znaj: Mi ljudi bez ljubavi sudimo našu zalutalu braću po broju zločina da li je bilo kajanja ili nije bilo kajanja, a Bog iz Njegove ljubavi i mudrosti ne sudi izvršene i pokajane posrtaje, nego jedino radne i nepokajane, mada učinjeno nikada neće proći, nego ostaje sačuvano u neprolaznome sećanju Božjem kao tamna mrlja na crti našeg života, ali ne sudi se ova crta na početku ni u sredini, nego na kraju, gde raste i produžava se pravo prema ljubavi i pravu iz nje ili krivo i vijugavo prema zlu i sve nepravde iz istog.

4 I gle, tako je sila mudrosti iz Boga sada takođe ispravila tvoju krivdu; prema tome ne treba da sudiš samoga sebe, nego da produžiš od sada pravo svoju crtu života ka istinome Bogu kroz svu odanost i pravdu i češće da se osvrneš za crtom ispravljenom od Boga kako ubuduće ne bi skrenuo s pravoga pravca, pošto ćeš tada lako otkriti skretanje kako bi ga odmah poravnao milošću odozgo, koja će ti tada obasjati veliko odredište tvoga života u carstvu večne ljubavi i svega života iz iste.

5 Pa idi, preuzmi svom odanošću što ti je naloženo od Hanoha i pamti ovu moju besedu, tako i vi ostali svi zajedno sa mnom, groznim, i budite braća Hanohu, braća međusobno i braća narodu, koga treba voditi po volji Boga, moćnoga, silnoga, jakoga, premudroga i preljubaznoga. Amin."

6 I na ovu završnu besedu se podigoše svi i pokloniše se Faraku i rekoše: "Farače, mudrače iz stare mudrosti Božje, priznajemo svi tvoju veliku moć i neshvatljivo spoznanje u svim stvarima, premda ne uviđamo kako si dospeo do toga, ipak ćemo činiti kako ti držiš dobrim i pravim, zato što vidimo da tvoja mudrost počiva na ljubavi koja nikome ne želi izvući deblji kraj, ako čovek uz to još hoće da ide njenim blagim putevima, što ćemo svi da činimo, to nam je volja iz tvoje i prema tvojoj mudrosti.

7 A ti gledaj da i Hanoha urediš kao nas, amin."

8 I gle, tada svi napustiše svoja mesta i uputiše se u svoje gradove i činjahu tu po savetu Farakovom mudro i dobro, i sav narod likova pod njihovom upravom.

9 I kada Farak na sličan način lako obrati i Hanoha, tada Hanoh usta i zgrabi jaku šaku Farakovu i reče: "O brate, istinu si rekao i dobro si činio, jer tamo gde još živi neko stvorenje, može se još očekivati ljubav i milost odozgo kao kod mene. Samo u smrti sve prestaje. Sada još sve živi, pa se još mnogo šta ponovo može popraviti. Zato ću ponovo zaceliti sve rane koje su nanete mojim narodima, i to sve uz tebe i tvoju bratsku mudrost, koja je tako velikim spoznanjem primogla da odvrati tako veliku nesreću od mene, grdno prevarenog i isto tako od sirotog, prevarenog naroda."

10 I gle, tako se ova sada nešto bolja vlast nastavi ovako valovito više od petsto godina takođe i pod sinovima, to jest decom i unucima Hanohovim, koji behu njegov najmlađi sin Irad (žestoki, učenik Farakov) vladajući sto godina, njegov najmlađi sin Mahujel (zlokoban ili propovednik sudbe) takođe vladajući sto godina, zatim njegov najmlađi sin Metusael (postavljač odredišta i pronalazač prirode i njenih sila) vladajući sto deset godina i konačno njegov sin, skoro već sasvim zaboraviv Mene, Lameh (izumitelj smrtnih kazni, koje pod njegovom vlašću postaše izvrsno sasvim obične) vladajući dvesta godina.


Lameh[uredi]

30 1 Ali gle, kod Lameha moram se malo duže zabaviti budući da s njim prestaje svako vladarstvo i umesto toga nastupa idolopoklonstvo i mamonstvo kao i prokleta filozofija prirode kao najveće majstorstvo beskrajne pakosti zmije.

2 I gle, Lameh shodno svom srednjem rođenju zapravo nije bio vlastan da vlada, pošto je po davno prenetom, utvrđenom običaju jedino najmlađi sin bio vlastan da preuzme vlast, a samo u slučaju smrti ili drugim uzrokom nesposobnosti prvorođeni, a ako umre i taj, tek onda srednje rođeni.

3 Međutim, još je bio sasvim živ i zdrav Metusaelov najstariji sin Jored (tajni mudrac po načinu Farakovom, preminulom već davno) i njegov najmlađi brat Hail (odani učenik Joredov i zakoniti vladar).

4 Ali gle, Lameh, surov, mračan, častoljubiv, krivokletan čovek, koji za svoje slavoljublje sasvim valjano izmudrova da je u istoj meri vlastan da vlada, razgnevi se u sebi zbog starog običaja i kako ga uz to još okruživaše zlobna rulja istoga pomišljaja, održa jednom u ovom vlastoljubivom pogledu zlobno veće baš kada se Metusaelovom smrću približilo vreme stupanja na vlast Haila da ispita šta činiti da sigurno postigne svoju pakosnu nameru.

5 I gle, jedan koji se zvaše Tatahar (to je krvolok, takođe lovački pas) posavetova ga stravično rekav: "Nas ima sedamdeset sedmorica, jakih kao drveće, odvažnih kao tigrovi, hrabrih kao lavovi i svirepih kao hijene, a ti si učitelj svih nas; pa verujemo kako ti ne bi trebalo biti teško valjanom tojagom u šaci okončati Joredovu mudrost u šumi tamo blizu planina gde smo nedavno lovili tigrove. Pa kada proždrljiva hijena smrvi njegove kosti svojim oštrim i jakim zubima, potom joj iz zahvalnosti kao slatkiš još možeš dobaciti dečaka Haila, što će ovim gladnim šumskim zverima dobro doći za obrok. Onda ćemo reći narodu da su ih u planini pri lovu na hijene u prevelikom poverenju u svoju tajnu mudrost, znači drzovite, rastrgle i pojele hijene. I pošto si tada jedini zakoniti potomak Kajina, Hanoha, Irada, Mahujela i sin Metusaela, ko će ti tada osporiti vladavinu?

6 Nu, Lameše, šta veliš – nije li ovaj savet kao nijedan drugi koji sigurno vodi do uspeha? – Idi i izvrši, mi smo kraj tebe i uspeh je bez sumnje!"

7 I gle, ovaj savet Lamehu dođe kao poručen i već sledećeg dana potraži priliku – i nađe je ubrzo pomoću zmije. Kako primeti da se Jored sa Hailom radosno uputi šumi, brzo sa svojom rđavom družinom ode s druge strane u šumu i očekivaše tamo iza gustih drveća dvojicu braće, i kada se ova nađoše sasvim u šumi, nasrnu iznenada na Joreda, ubi ga jednim udarcem i učini sa Hailom po savetu Tataharovom.

8 I gle, ovoj dvojici se to dogodi zato što postaše ponosni na svoju mudrost pošto kao kneževi sinovi zaboraviše da se istinska mudrost sastoji jedino u najvećoj poniznosti i čim se zapostavi, i mudrost izmiče. Pošto je to kod njih bio slučaj, nije im bilo ni saveta ni pomoći bez povrede njihove slobode, što ne mogu da učinim ni najmanje budući da najmanji deo slobode beskrajno prevazilazi svaki prirodni i telesni život svih živih bića na zemlji. Otuda i dozvoljena vlast u ratovima makar i radi slobode volje i dela samo jednog jedinog čoveka.

9 Neka ovo bude opomena i tebi, moj prilično valjani oruđu, ako bi se poneo (bilo tajno, bilo ni najmanje javno) pred svojom braćom budući da sam ti dao dar mudrosti; jer gle, ukoliko budeš razvratan ili bi krao u nevolji ili bi pirovao i bančio kako bilo, oslabio bi u tebi ovaj retki dar kod ljudi; a ukoliko budeš ponosan na njega, odmah bih ti ga uzeo i ostavio te nagog i napuštenog u šumi zablude, pa bi prišle krvoločne zveri i proždrale bi te da konačno od tebe ne bi ostalo ništa do jedno loše ime.

10 Gle, u poniznosti si primio, u poniznosti moraš zadržati i u svoj poniznosti opet moraš predati svim braćama.

11 I gle dalje! – Kako Lameh to počini u šumi na svojoj braći na vrhu Tataharove rulje, vrati se radosno u Hanoh i objavi svemu narodu u Hanohu i oko njega i takođe u deset gradova i njihovoj okolini šta je snašlo drzovitu braću Joreda i njegovog zatočenika Haila, našta se prestravi sav Hanoh zajedno sa deset gradova i van njih sav narod. Tada se skupiše najrazumniji a i razboritiji iz gradova i svega naroda oko tri hiljade na broju bez njihovih žena i dece, koje ostaše kući.

12 Pa se ova mala vojska muževa uputi u Hanoh Lamehu, gde jedan za sve vodi reč i reče: "Gde je šuma gde se to desilo mladom kralju i njegovom bratu Joredu i daj da potražimo mesto užasa kako bi možda našli neke tužne ostatke ili ipak možda još druge tragove, koji treba da nas uvere u istinu takve vesti, kako bi tamo iskreno oplakali tako veliku nesreću, pa potom da potražimo hijenu koja će zacelo još imati krvavu njušku kako bismo je ubili i našim tojagama i praćkama pobili sav njen rod za dužno okajanje za Joreda i Haila."

13 "Da", reče Lameh, "ovo ste pravilno odlučili. Ja kao sada vaš zakoniti kenig, kralj (zapravo "kan ih" – mogu ja, ili starije "ken ig") učiniću to i sam među vama i moj prvi sluga Tatahar neka bude naš vodič zajedno s njegovim valjano naoružanim društvom!"

14 I gle, narodu se dopade brza i blagonaklona odluka Lamehova i rekoše: "Gledajte, gledajte i čujte! Huhuhora (to jest: još živi pravi kralj!), i on je mudar, neka bude naš kralj!"

15 Po tom se digoše svi i pođoše vođeni Lamehom i nađoše tamo brzo okrvavljeno mesto užasa i tugovaše i plakaše tamo i napabirčiše raštrkane ostatke odeće radi tužne počasti.

16 Pa obaviv tamo svoju taštu žalost i skupiv bezvredne ostatke Joreda i Haila, napustiše mesto užasa i pođoše puni gorke srdžbe dublje u šumu u četama po stotinu u malim razmacima od trideset ispruženih ruku da potraže bezočnu hijenu, ali gle, nije se pokazivala ama baš ni jedna životinja, kamoli hijena. Pa rekoše: "Bezočna zver je sigurno utekla u planine! – Hrabro! Iako se još od Kajina nijedan smrtnik nije usudio da stupi na neku goru, prvi put ćemo prokrčiti put jer imamo dobar razlog i ni jedan bog nam neće zameriti ovaj korak pošto imamo pravedan spor protiv ovih bezočnih, proždrljivih zveri. Zato još jednom: hrabro – makar i propali svi!"

17 I gle, Lameh odgovori na ovo: "Vaš glas je moja volja i vama na zapovest. Zato idite i postupite kako vam se čini, a ja ću vas iščekivati ovde na Tataharovom vrhu i pomno posmatrati ako gadna zver umakne vašem jakom udarcu!"

18 Ovim biše zadovoljni ovih tri hiljade i idoše nenaviknutim, oklevajućim korakom i jedva se usudiše okrenuti se zbog vrtoglavice pri pogledu uspetih visina i prevaljenih dubina. I gle, tri dana tražaše hijenu, ali ne pokaza im se ama baš ni jedna jedina. Tada im dosadi, pa udariše svojim tojagama o kamenu liticu visoku i sasvim strmu više od dvadeset hvati i huliše na šume i planine, koje su stanište svake nemani i zahtevaše računa od drveća, stena i litica i pljuvaše po zemlji po sramoti njenoga lizanja krvi i kleše je do temelja i opsovaše sunce što sija na takvo zverstvo, a i sve zvezde i mesec, koji mogaše posmatrati takvu nečuvenu bezočnost. A jedan od njih beše najveći i najjači i zvaše se Meduhed (tj. Najjači). Ovaj se osvrne i održa kratku ali vrlo prigodnu besedu razjarenoj gomili i reče:

19 "Šta treba da znači ovo bezumlje? Gle, razlupaćete i raspršiti vaše tojage na ovom mrtvom, tvrdom, nepobedivom zidu i obalavićete vašim žvalama put nazad! Kada sada krenemo nazad i ako nam stanu na put hijene, tigrovi, lavovi, medvedi i velike zmije, šta misite, kako ćete se braniti? Kada nam je stari Bog već ovde postavio nepobedivo odredište naše slepe, jalove osvete, još mnogo lakše nam može postaviti mnogo strašnije na povratku! Zato znajte da se sa Starim ne valja svađati pošto bi čak i drveće i kamenje moglo oživeti ako ne bi imao dovoljno životinja da nas pobiju sve zajedno zbog naše nerazumnosti i neposlušnosti pošto smo stupili na planine protivno strogoj zapovesti Kajina, Hanoha i Faraka, premudroga i prepravednoga. I ko zna da li možda preko ovog zida prebivaju viša bića, o čemu su se u narodu još održale glasine, jer zabadava nisu ovde ove planine! I da nas vidi samo jedno takvo biće, šta je ova naša šaka jada protiv takva diva Božjeg? Zato hajde da se skromno vratimo još zavida da ne propadnemo pod prokletstvom noći, koja nam je još odvajkada bila neprijatelj – kao i dan patnja, mada ne baš s tolikim velikim opasnostima kao noć. Zato učinimo svi po ovom valjano promišljenome savetu! Amin!"

20 I gle, kada ih ova beseda opameti i kada se ohrabriše i nameriše se vratiti, tada Meduhed ugleda visoka čoveka kako stoji na izboku litice, i ovaj čovek beše Set, sin Adamov i zamenik Aveljev, kojeg sam uputio kasnije preko anđeoskog brata Avelja zajedno sa Adamom i Evom u obećanu zemlju da tamo obitavaju na planinama nadaleko na vidiku negdašnjega raja, o čemu ću kasnije još opširnije govoriti.

21 I gle, ovaj Set ih oslovi stamenim glasom budući da beše još neko kome se nije otuđio govor svih stvorenja, i reče: "Osorna deco Kajinova, bratoubice, koji ste sasvim zaboravili Boga! Koja pravedna kazna Božja, oca moga i Adama, koji još živi, i sve njegove dece, koji prebivaju na visinama, dovede vas ovamo vašoj propasti u jake ruke? Oj zmijski nakote, kako to izgledate? O krmo za hijene, recite šta ćete ovde na ovome svetome mestu? – Šta tražite na ovome mestu koje vam je toliko zabranjeno? – Odstupite odavde i padnite svi u ždrelo kazne koja vam je priprećena, naime u ždrelo koje donosi smrt, kome nećete izbeći, ili ova litica će vas zakopati zanavek!"

22 I gle, tada Meduhed pade na kolena i povika preglasno za sažaljenje i milost. A Set, budući da samo besedova reči iz Mene, utoliko se većma ispuni Mojom ljubavi i umilostivi se Meduhedovim jadnim glasom i reče:

23 "Meduhede, jedino ti smeš pogledati naviše k meni, ka uzvišenoj blizini Božjoj pošto si sprečio svoju braću velike, obesne pakosti pred svevidećim očima Božjim; zato valja da sam znaš gde je i ko je ova proždrljiva hijena: Gle, ova hiljadostruka hijena je ostala u dubini na vrhu zmijinog jezika Tataharove rulje, i zove se Lameh!

24 Da se niko od vas nije usudio da digne ruku na njega! Teško onome sedamdeset sedam puta koji bi ga dirnuo – pošto bi zadirnuo i presegnuo rok Božji, a to bi bilo najstrašnije budući da bi uništio vezu božanske ljubavi i odrešio široki i neizmerni pojas prestrogih sudova Božanstva, koje bi obrušilo velike vatrene stubove preko cele zemlje i tako uništilo vatrom sav svet. I sada se digni sa svojom ruljom, i pođite kući s mirom i ne gledajte tamo prema Hanohu, nego na vas i na Boga, koji je odan spasitelj onih koji uvek gledaju na Njega – kako u vedrini, tako i u jadu! Amin."

25 I gle, tada Set zasija, a oni se uplašiše i pobegoše od njegovog lica navrat-nanos i dosegnuše tako ravnicu još pred zalazak sunca i o ponoći i svoje domove, koji su od planina bili udaljeni deset sati hoda.


31

1 I gle, pre nego što se svi rastaše stigav na rodno tle, Meduhed im još održa kratku besedu, naime govoreći: "Braćo, dobro me saslušajte, jer ovo što ću vam sada reći veoma je važno. Videli ste čoveka na izboku litice u visokim planinama i čuli ste gromki zvuk njegovog velikog glasa i primetili ste još na kraju kako ga obavi velika svetlost da smo se zgrozili od straha i da smo potom, bičevani velikim strahom po našim nogama, koje su skakale preko kamenja, dospeli ovamo do našeg poznatog rodnog mesta.

2 Čuli ste ga da je spomenuo hiljadostruku hijenu, koju dobro poznajemo; takođe ste čuli njegovu opomenu sa sedamdeset i sedamstrukom osvetom i konačno ste svi čuli njegovu nečuvenu besedu o kazni s vatrenim stubovima.

3 Prosudite sada sami šta valja činiti u takvim okolnostima. – Ako ga ostavimo u životu, brzo će sa svima nama učiniti kao što je bez zaziranja učinio sa svojom braćom. A ako na njega vrgnemo pravednu osvetu, bićemo osvećeni odozgo vatrom sedamdeset sedam puta. Zato smo sada između dvojice ubica. Učinili jednom ili drugom, očekuje nas svagda sigurna smrt. – Zato bi moj savet bio ovaj:

4 Užasnu tajnu – kao tajnu smrti – zakopajmo u našim dubinama, zatim uzmimo naše žene i decu pa napustimo sasvim tiho po mrkloj noći ovu zemlju užasa i terajmo sebe tamo prema istoku gde smo već ćešće primećivali niske planine, pa prebacimo se preko njih. Zatim će se pokazati da li postoji još zemlja osim ove zemlje grehote. A da je tamo i sam kraj sveta, mislim da je bolje tamo mirno živeti i u starosti zaspati nego ovde u stalnom nemiru natapati zemlju sopstvenom krvlju ili biti spaljen do pepela.

5 Jer i ovako reče div na izboku: "Ne gledajte tamo prema Hanohu, nego na vas i na Boga, koji je odan spasitelj onih koji uvek gledaju na Njega – kako u vedrini, tako i u jadu!" koji je kod nas sigurno dostigao najviši vrh.

6 Zato, braćo, koju vas sve kao i mene peče pravda, imajte poverenje u Boga, koga nam je oštro ispovedio visoki u planini, i učinimo to bolje danas nego sutra kada bi već moglo biti prekasno; zato hrabro, s verom u Boga, i sutra pozdravimo sunce već tamo kod dalekih planina! Požurite i dovedite vaše i što je vaše, plodove i životinje, i za trihiljade trenutaka nađimo se ponovo ovde opremljeni tojagama, amin!"

7 I gle, amin reče i ljudstvo i za dva časa sve beše spremno za put i beše oko drugoga časa ponoći. I kada Meduhed izbroja sve oce i nađe da im je broj bio pun, zahvali Bogu i pobeže na čelu ovog ljudstva, njih deset hiljada muških i dvadeset hiljada ženskih na isto toliko kamila i velikih magaraca.

8 I kad sunce iziđe već dostigoše daleke planine, što zacelo bez Moje posebne pomoći ne bi bilo moguće pošto planine behu udaljene trideset sati prava puta.

9 Ovde napasaše svoje životinje dva časa i odmoriše se i blagovaše plodove koje ponesoše i zahvališe po zapovesti Meduhedovoj Bogu za tako divno izbavljenje. A Meduhed podstaknut duhom praćen desetoricom muževa udalji se malo i naoči desetorice pratilaca baci se na zemlju i razgore se prema Bogu i ugleda u svetlosti svoje ljubavi mnogo zla u svome srcu i zaplače i zarida od kajanja nad svojim velikim krivicama.

10 I kako videh da mu je ozbiljno do Mene, to ispisah jasno čitkim plamenim pismom u njegovo srce sledeće reči: "Meduhede, ustani naoči Moga velikog milosrđa! Spasen si sa svima koji taknuti tvojom brižnom ljubavlju pođoše za tobom ovamo. Međutim, ovde ne možete i ne smete zadržavati se, a kamoli ostati – nego kako vidiš ovu uzanu dolinu, gde se pruža prema istoku, i rečicu, koja teče onamo, duž nje kreći se napred i ti sa svojim ljudstvom sedamdeset dana, pa kada dospeš do nepregledno velike vode, otpočini takođe sedamdeset dana. Potom ponovo dođi u srcu Meni kao danas pa ću ti pokazati kako da ideš na vodama u daleku, veliku zemlju, gde ćete biti sigurni bez prolivanja krvi od svakog gonjenja svireposti Lamehove, bratoubice. I kada ogladnite, blagujte od svih plodova na koje naiđete usput u velikim količinama i pijte dobru vodu iz reke koja će vam biti putokaz sve do velike vode i opominjite se svi kao danas vašega velikog nad svim bićem uzvišenog Boga i premišljajte da na zemlji imam narod kome sam svet, mio otac!

11 I premišljaj, kada je ova zemlja potekla kao rosna kap iz Mog velikog očinskog srca i sunce tamo kao suza sažaljenja iz Mojih svevidećih očiju, oh, tada i vi još bejaste Moja deca! Zato nastoji malo ljudstvo da postaneš preko ljubavi što negda bejaše pre nego što zemlja nošaše poročan rod i tamo sunce svetljaše iz Moje milosti. – A sada pođite na put i putujte Mojim imenom! Amin."

12 I gle, tada Meduhed uskliknu glasno ove reči velikom ljudstvu i potrese se sasvim, a i ljudstvo preko njega, i podiže se hitro i izvrši po Mojoj otkrivenoj volji.

13 I sada gle, kada Meduhed posle sedamdeset i sedmodnevnoga putovanja dospe do ranije određene obale velike vode zemlje, koju danas nazivate "Tihi okean", i koja na obali svetljaše žućkasto a delom i na dubljim mestima naširoko savim plavo mešavinom boja dna i bogate bakrene soli i zracima sunca, koji se prelamahu, tada se ulogori svojim ljudstvom duž obale u kraju veoma obilno krcatom dobrim plodovima, koji baš beše onaj gde sam ga hteo imati.

14 I pošto Meduhed, a i svi koji pođoše za njim, vide da sam dobar putovođa, baci se zahvalno pred ljudstvom na svoje lice dole na zemlju i zahvali Meni iz dubine svoga srca, i ljudstvo učini manje ili više ali svi po njegovom dobrom primeru, što sam veoma blagovoleo.

15 I gle, kada Meduhed okonča svoju hvalu sav ganut u srcu Mojom velikom milošću, uspravi se, pregleda mnoštvo ispunjeno zahvalnošću, koje još leža, pa zaplaka od radosti zbog Moga tako velikoga sažaljenja, koje spase život tolikima i dade ponovo zlatnu slobodu onima koji već toliko dugo življahu u velikom, teškom ropstvu i dade odmorište toliko bogato i toliko sigurno pod Mojom uzvišenom zaštitom.

16 Pa čim se ljudstvo ukrepi i preradosno diže, pope se Meduhed na brežuljak otprilike visok sedam hvati ili još određenije sedam čovečijih visina nad širokom ravnicom i uputi im široku i dugu besedu i beše mu dato odozgo u njegovo srce i ne reče ni reč više ni manje i tako bi pravedan propovednik u Moje ime ljudstvu kome je trebalo svetlosti i ljubavi. A reči njegove široke i duge besede glasiše ovako:

17 "Braćo, pogledajte prema Meni i čujte otvorenim ušima i srcima reči koje na unutarnju zapovest Božju sada upućujem vama svima jer su veoma značajne!

18 Čujte, Bog, višnji, izbavi nas divno iz ubilačkih ruku Lamehovih i verno nas dovede zdrave i čitave ovamo sve do kraja sveta, gde svi vidite kraj zemlje i početak velikih voda. Gledajte ovaj kraj tako lep i divan kao da je sišao iz visokih nebesa na zemlju i sigurno bi svakome od nas bilo veliko zadovoljstvo da možemo i da smemo da prebivamo ovde trajno. Međutim, ne glasi tako volja odozgo iz visine Božje, nego samo sedamdeset dana smemo se ovde zadržavati, jer u tom roku će nas uhoditi i pronaći svirepa vojska Lamehova s Tataharem na čelu. I teško svakome koji bi dospeo u njegove svirepe šake, rastrgao bi ga kao tigar jagnje!

19 Otuda mi je Gospod u svojoj velikoj milosti pokazao ovde jedno mesto kamo trebamo otići i gde ćemo naći oruđa poput onih koja su već data njegovoj velikoj deci, koja prebivaju na velikim visinama zemlje, kako bismo i ovim spoznali da hoće biti i nama otac i da će biti ako voljno primimo Njegovu preveliku ljubav, koja se do sada starala toliko izvrsno za nas kao do sada ni najbolje očevo srce za svoju decu, imalo i u svemu najveće izobilje.

20 A zatim treba da uzmemo oruđe i da ga upotrebimo za obaranje vitka drveća. Treba da ga oslobodimo od kore i svih grana pa da ga stešemo sa četiri strane ravno kao mirna površina vode, i deset hiljada stabala najlepše i najbolje vrste treba valjano pripremiti koja imaju malo lišće. Svako stablo ovako valjano pripremljeno treba da ima deset čovečijih dužina i treba biti široko jedan stupaj čoveka; tek tada treba čvrsto pričvrstiti jedan uz drugi po trideset stabala posredstvom klinaca koji će se takođe naći u velikoj količini među oruđem. Pa kad ovaj pod bude gotov, treba pričvrstiti na stranama tri stabla jedno na drugo po dužini, a po širini po dva jedno na drugo; a zatim treba unutrašnjost valjano nasmoliti smolom od drveća, koju međutim trebaju skupiti žene i deca u velikim količinama.

21 I ove nove građevine treba da postavimo duž obale i zadnjega dana još da pričvrstimo svugde u svakom uglu veliku granu lisnatu zeleno u znak izvojevane pobede velikom milošću odozgo. Šta dalje treba činiti, saznaćemo zadnjega dana po velikom obećanju, koje sam primio kada naše oči još gledaše velikom zebnjom i strahom prema Hanohu. Tako činimo svi zajednički kao braća pošto nemamo kneza kome treba da izmirimo danak vapeći do neba osim našega velikoga Boga, koji je Gospodar sve moći i sile, beskrajan od večnosti, a i Gospodar, silan i pravedan nad svim gospodarima, ma gde bili nezakonito na celoj zemlji sada i u svim budućim vekovima vekova kao zločinci i ubice svoje braće. Našem Bogu, koji hoće da nam bude otac, dužni smo ljubav i bezuslovnu poslušnost. Onoga koji bi se protivio neće kazniti njegova braća, ni šibama ni palicama, nego sam Bog će ga kazniti oduzimanjem Svoje milosti.

22 Sada znate sve što je zasad potrebno, zato saberite se i ukrepite jelom i pićem, zahvalite Gospodu pa idite hitro na zapoveđeno veliko delo, amin!"


32

1 I gle, čim Meduhed svrši svoju besedu, baciše se svi ničice i zahvališe Bogu i hvališe Njega iz dubine svoga srca kroz sat vremena. Zatim se digoše veselo i odoše vođeni duhom milosti malo u unutrašnjost i nađoše u velikoj pećini veliku količinu oruđa svake vrste kao: satare, sekire, rende, noževe svake vrste, testere, bateve, bušilice, uglomere, dleta i milion klinaca savijenih s dva šiljata kraja. I gle, tada se obradovaše odveć tako da skakutaše i likovaše od radosti zbog Moje za njih toliko neshvatljivo velike milosti. (Gle, što vam ovde dajem jeste više od ovih oruđa, ali se još niko baš nije našao koji bi u najvećoj radosti svoga srca prilično zahvalio Meni. Zapamtite, tupavi obožavatelji Moga imena i sladokusci Moje reči, otvorite širom dveri ljubavi, koja je novi, sveti grad u vašim srcima, da bih onamo mogao poslati svoje anđele da očiste najpre sve trgove, ulice i kutke kao i sve domove da bih zatim mogao svečano ući, pa da mi žurite u susret i velikom radošću uskličete: "Hosana na visini, mir svim narodima koji imaju dobru volju! Slava Gospodu, koji dolazi jašući na magarici! Haleluja Sinu Davidovom, haleluja knezu mira, haleluja onome koji dolazi u ime Gospoda Boga Savaota! Jedini je dostojan uzeti od nas svu hvalu, svu slavu i svu čast! On je sveti, jedini Otac naših srca, amin!"

2 I sada dalje! – I gle, tada uzeše sve oruđe sa klincima i odnesoše na obale, ukrepiše se odmorom, jelom i pićem i prionuše već sledećeg dana na posao sa srcima punim zahvalnosti i hvališe Mene takođe pri odrubljivanju – zato i napredova tako brzo i pravo njihov rad, da se treba smatrati više čudom nego pravim radom. I na taj način za četrnaest dana stajahu na obalama sasvim gotova dvesta i pedeset kovčega pričvršćena užetima kako bi bila sigurna da ih ne odnesu bujice velikoga mora, koje su stalno polako rasle.

3 I gle, tako im posle verno obavljenog posla ostaše još pedesetak dana za potpun odmor, tokom kojih im preko svojski oboženoga Meduheda, koji posta pun ljubavi, dadoh i malo-pomalo bolje spoznanje o Meni, kao i jedan Sabat, za koji su mirujući u Mojoj ljubavi trebalo da se počaste od svaka rada i da se prepuste sasvim Meni ceo dan u tom miru, pa kada to budu činili sve dalje i više, postaće svi toliko mudri kao što Farak beše i Meduhed sada jeste; jest, ako se potrude da budu pobožni ne samo u uzvišenom strahopoštovanju i u čistom spoznanju Moga imena, već ako počnu da Me ljube svojski još mnogo više u svoj poniznosti svojih srca i rastu tom ljubavlju, postao bih i njima dobri Otac i smrt bi im se opet uzela pošto bi se tada primili kao deca u široko krilo božanske ljubavi sve do jednog određenog velikog veka svih vekova zemlje kada će svi doći do velikoga Oca i gledati večno Njegovo lice i nasititi se na neizmerno bogatim ušćima ljubavi u Meni.

4 I gle, upravo tako čuše sve preko usta Meduhedovih i likovaše preko mere i ticahu se jatima Meduhedu i behu veoma željni da dnevno saznaju o Meni, zbog čega sam se radovao u nebu i svi anđeli pratvorevine.

5 Tako sam ih preko Meduheda i naučio da znacima sačuvaju reči, a znaci behu odgovarajuće slike, iza kojeg prirodnog omota se skrivao duhovni smisao, pa tako u tom kratkom vremenu naučiše pisati i čitati.

6 I gle, tako sam za kratko vreme podigao sebi narod koji postoji poreklom još dan-danas, a gde, o tome malo kasnije! Eto, pa pošto se ovako valjano pripremiše, tada dadoh da njima preko Meduheda u pozadini zaori uzvišena pesma puna mudrosti i ljubavi, koja se već tada zabeleži i postoji još dan-danas (a gde, i o tome nešto kasnije), i ovako glasi: 1. Čujte valjano, sva pozna deco Moje milosti. / Čujte kako vas sve pozivam na veliku gozbu. / Dođite svi vernoga srca ovamo u Moju sredinu. / Slavite radosno svi Moje ime po običaju, / kojeg vas je Meduhed učio vrlo pobožno i odano / pošto je kao prvi čeznuo za Mnom u srcu. / 2. Gledajte svi na njegov primer čistom dobrom ćudi. / Pogledajte njegove oči, usta i uši i bradu, / nežnu belu bradu kao znak pobožnih, mudrih beseda. / Gle, u svemu ovom svi morate potpuno da ličite na njega / ako hoćete kasnije da budete Moja draga, verna deca, / potpuno oslobođena od svih gadnih, zlih gomila zmija. / 3. Gle, uskoro ću zemlju očistiti od grozota. / Grešnici će uzalud za Mojom ljubavlju hlapiti. / A ako ostanete u srcu pobožni i verni, / odvešću vas obzirno preko Mojih bujica, / sakriti vas valjano na visokim zemljama ove zemlje / kada Moj gnev odrešim od jakih veza. / 4. Gle, tada će kukati na zemlji sva pokoljenja. / Čujte, tada će zanemeti podsmeh svih velikih. / I visoke bujice vode šumeći preko gora / nosiće malobrojnu decu, patuljke Moje ljubavi, / koja su se smanjila kao deca komarca / što je ljubav hramala i išla pomoću štake. / 5. Pogledajte naviše ka svetlošću ispunjenim prostorima Mojih nebesa. / Pogledajte k Mojim zvezdama, svetlim porubima Moje milosti. / Pogledajte sunce kako tiho osvetljava polja ove zemlje. / Pogledajte mesec kako prati zemlju bez gunđanja. / Gle, kako svi svetovi tiho slušaju Moju volju. / Evo, tako činite i vi sva vaša dela uvek tiho. / 6. Hoćete da znate kakva su bića ove zvezde? / Čujte! Kažem: ljubav će vam tačno razrešiti pitanje. / Kada ljubav bude čista u srcu bez mane, / daću vam kao svetiljku baklju Moje milosti. / Tada će svako čitati lako u potezima svetlih plamena / veliko pismo imena Božjeg bez varki. / 7. O malo srce, zatvoreno u tesne grudi, / da znaš izvor iz kojega si tako velikim niklo, / oh, ne bi više pitalo za mrtvim masama. / Jest, ostavilo bi ih da lebde sasvim nehajno, / pošto tvorac svih ovih malih ništavnih stvari / ka srcu sam bi se priljubio uz njega. / 8. Šta vi slaba deco čovečija uobražavate često velikim, / o, kako malim to naziva Moja ljubav. / O, kako su ništa stvari u dalekim prostorima / kao i ljudi čija srca ne klijaju iz ljubavi. / Zato ne držite ništa velikim do vernost Moje ljubavi / i što joj je najbliže: istinsko kajanje grešnika. / 9. Samo Ja sam velik moćnim vladanjem Moje ljubavi / i slobodan duh, koji se čvrsto održao o vezu. / Ali vama sasvim nepoznate putanje Mojih sunaca, / koje vas kao sve samo opominju vašoj slabosti, / šta su u beskrajno velikom obilju Moga Božanstva? / Ništa do otpao lak plašt bubice. / 10. Da se popnete do sredine svih svetova / i tu čujete glasove brzoga leta svih sfera, / tu da izmerite silu najsvetlije svetlosti svih sunaca / i shvatite sva najveća dela Moje svemoći, / biste li se približili Mojoj velikoj ljubavi? / Ne biste, kažem Ja, u sve sumnje biste ishitrili. / 11. I da možete da upravljate tamo velikim nebeskim kolima / i kao veliki duhovi brzo da jezdite prema svim zvezdama / i da možete vašim ustima da dunete svetla sunca, / jest, i poput Mojih da ih zagnjurite u bujice mora, / tada bi bila sva vaša snaga poređena s Mojom / ništa do pesak i prašina kod starih majdana kamena i gline. / 12. Pogledajte pravo prema plavoj vezi neba, / pogledajte preko talasa i k dalekom rubu mora, / verujte Mi, Ja vam kažem nema tamo granica, / tamo gde danju sunce, noću bezbroj zvezda sijaju. / I izobilje velikoga mora ne može se porediti / s jednom kapi samo u najmanjim carstvima onih zvezda. / 13. Zato pogledajte na Mene, Velikoga, malo ljudstvo, / i starajte se da štedite samo za Mene žudnju znanja. / Moju ljubav tražite uzduž i popreko u svim krajevima, / gde god da pošaljete ispitujući oči; / svugde ćete naći znak Moga imena; / ali ne dajte da vas veže ništa do Moja ljubav. / 14. Radosnu vest o Meni objavljivaće vam i trava / ako se budete uzdržavali od svih grehova Hanoha. Ali ako se budete ljubili verno kao istinska braća / i za dobrobit svih budete koristili vaše ude, / tada će doći velika milost odozgo k vama / pa će vam pokazati kako da hvalite Oca. / 15. I sada padnite na zemlju, mater vaših greha, / otresite prašinu, ništavno smrtno jelo zmije, / zahvalite ponovo radosno u svom srcu Meni, Spasitelju, / nemojte žaliti nikad vreme posvećeno Meni, / dajte da uvek upravlja u srcu moć Moje ljubavi, / pa će negda sve vas ponovo uobličiti svetlost milosti.

7 I sada gle, pošto Meduhed zabeleži ovu sasvim važnu pesmu života iz Moje milosti, koja je mala iskra Moje beskrajne ljubavi i otuda sveg sažaljenja, pa sasvim zabeleženu pročita narodu, nasta među njima razuzdana radost, koja se mogla ublažiti samo čudom s neba, a ovo čudo bi iznenadna kiša, i ova kiša beše kiša ljubavi iz Mene što njihova radost beše pravedna jer se radovaše što upoznaše moje ime, a još više Moju ljubav, a najviše se radovaše tome što je preveliki, sveti Bog kao otac govorio s njima toliko snishodljivo u najneshvatljivijoj ljubavi toliko poučno deci jada preko Meduheda.

8 I gle, tako ih kiša rastera u njihove šatore, koje su bili napravili od granja, trave i bele ilovače, i hvališe Moje ime tu u malim krugovima puni miline sve do sredine noći, i ne bi prestali svojim slavljenjem da ih nisam pohodio veoma zasluženim, mirnim, slatkim snom. (Dao sam vam već Veće, u stihu i bez stiha, kao vaš istinski Otac, ali još nikada nisam našao tako velike radosti osim glavara rimskog i hananejske žene u Jevanđelju, s malim izuzetkom apostola i pojedinih mučenika, a naročito od vas baš nikako. Istina, ni ne ištem, nego samo vam kažem da treba da počnete da Me ljubite sve više; to je Moja volja vama. Zato ni ne treba da vam tišti srce, jer ako nešto još nije, valjda će jednom biti kada bliže upoznate Mene i time raširite vaša srca kako bih se mogao useliti svojim izobiljem milosti, što svi vi iznad svega treba da želite, a ne da se plašite kao što ima pojedinih među vama, što ne valja biti u ljubavi. Amin.)


33

1 I gle, pošto protekoše još preostalih pedeset dana, tada ih Meduhed na Moj podstrek sve sazva i reče im snažnu besedu koja je glasila ovako: "Muževi, prijatelji i braćo sa svim vašim ženama, decom, slugama i služavkama, koji su sada po volji odozgo takođe naša draga braća i sestre, dođite svi do mene i stanite po poznatom poretku oko brežuljaka kako biste valjano slušali volju najvišeg Boga, koja mi je ponovo otkrivena.

2 Jer ovako hoće Gospod da skupite sve oruđe i da ga stavite u svaku barku na slamu koja vam je dosad služila za legalo, od svakoga isti broj. Pa kada učinite i pričvrstite grane koje su svojski lisnate u uglovima sa preostalim klincima, tek tada odnesite tamo skupljene plodove za štedljivo vreme od trideset dana i stavite ih pažljivo u uglove pod grane na lišće smokava. Kamile i magarce ostavite ovde za sobom za znak Lamehincima da smo bili ovde a i za znak da smo im za sobom ostavili životinjsko, a spasli samo ljudsko i prema tome i božansko; a oko oruđa stavite grančice visoko jednu stopu i pokrijte ih vašim pokrivkama i slamenim ogrtačima, a životinjska krzna prostrite preko oruđa. Pa kad se sve to izvrši tačno po ovom božanskom naređenju preko mene, dođite još jednom kod mene do brežuljka kako bih dalje dao upute vama svima po volji odozgo; zatim ćemo zajedno zahvaliti Bogu i veličati Njega za Njegovu neizmernu i beskrajnu dobrotu i milosrđe.

3 Sada idite i izvršite hitro što vam se savetovalo preko mene odozgo. Amin!"

4 I gle, tada se svi pokloniše prema Meduhedu, zahvališe u svojim srcima Bogu za ovo učenje i pođoše vrlo dragovoljno i brzo na zapoveđeno delo, i za sedam sati po vašem računu sve bi u najboljem redu.

5 Pa ispuniv sve na zapoveđen način, dođoše opet svi skupa shodno pobožnom zahtevu Meduhedovom do brežuljka i zahvališe Meni tu naoči njega za tako brzo i tako srećno obavljen posao.

6 Pa videv Meduhed njihov obavljen posao i videv da se sada svi kao pre ponovo skupiše oko brežuljka puni radosnog i pobožnog srca, tada im Meduhed ponovo uputi besedu, govoreći:

7 "Muževi, prijatelji i braćo, žene i sestre, čujte! Ovako hoće Gospod, naš veliki, svemoćni Bog, da zauzmete mesta po sto dvadeset u jednom kovčegu, i to četrdeset muških i osamdeset ženskih; deca neka sede i leže preko koža na oruđima, žene neka sede na granama i pokrivkama i ogrtačima, a vi muževi da stojite oko žena i da vaša lica usmerite prema hodu kovčega i vetra, i samo jednom dnevno da blagujete, i to oko podneva. Vašu nuždu, pak, da vršite pri zadnjem delu kovčega u vodu, kao i žene i deca, ali pri tom da jedan drži drugoga da niko ne bi pao u vodu. A muževi tokom vremena neka ne spavaju ni da sede, još manje da leže, jer Gospod će održati krepkim vaše ude i vaše oči budnim za vremena koje ćemo provesti po Njegovoj svetoj volji preko bujica velike vode. Žene i deca neka sami ne dohvataju plodove, nego neka ponizno zamole hranu od muževa i otaca kako bismo postali narod po volji Božjoj i po večnom, svemoćnom poretku Božjem, dostojni Njegovog blagovoljenja i konačno Njegove beskrajne ljubavi i milosti, pošto ne želimo niti ćemo dirnuti ni vlas na našoj glavi bez Njegove svete volje!

8 Pa kada se u ime Gospodnje svi nađemo u kovčezima, neka najstariji u svakom kovčegu bude spreman da na znak s neba, koji će biti jaka munja, oštrim nožem odmah preseče uže; zatim će dunuti jak vetar i odneti kovčege na visoke bujice, i to već naoči Tatahara s njegovom krvničkom ruljom, koji će taj čas, kada već budemo udaljeni od obale hiljadu čovečijih dužina, dospeti do obale.

9 Tada ćete ih videti da zavitlavaju kamenje u vodu, ali nas nikada više neće doseći jer desna ruka Božja će nas odvesti iz njihovog hijenskog vidika i dovesti u veliku udaljenu zemlju, koja je trideset dana i trideset noći udaljena od svakog čvrstoga tla i nalazi se skoro u sredini velike vode i zove se "Ihipon" (to jest "Siguran Vrt"), i ta zemlja će nam ostati sve dokle stoji svet po volji odozgo; a prepoznaćemo je po tome što ćemo već izdaleka spaziti visoku goru goreću celu u plamenu ljubavi Božje. Tamo će biti samo jedan jedini prilaz, a čak i taj će se pružati daleko u unutrašnjost između dve takve goreće visoke gore; a na stranama prema vodi stalno će je zapljuskivati prevelike bujice. I uz to će još biti okružena prevelikim gorama u kojima ne nastavaju ni tigrovi, ni hijene, lavovi, medvedi, vukovi, ni zmije, nego pre će ličiti na zid koji dodiruje nebo, na koji teško da će se iko uspeti.

10 A u unutrašnjosti zemlje biće velike, nepregledne ravnice pune izvrsnih i slatkih plodova a i lepih, korisnih, pitomih životinja, koje će nam davati svoje mleko kao zdravu hranu, i zemlja će imati ukus meda i mleka, i biće bez peska i kamenja, i biće za jesti kao dobar hleb. I čujte, ovako govori Gospod: Na celoj zemlji nema ni jedna zemlja koja bi bila izvrsnija od ove; tamo nije nikada pretoplo ili prehladno, nego tamo vlada večno proleće!

11 Tako tamo ljudi koji budu živeli po volji Božjoj neće stariti i smrt će im biti blag san; i tada će doći nevidljiva bića i takvoga čoveka oživeti krišom i uzneti ga do Boga; neće ostati ni trunka koja bi se prilepila uz noge takvoga oživljenoga.

12 A ko bude ikada prečuo volju Božju u svome srcu, takođe će umreti, ali večno neće ustati telom, i doći će zemaljski crvi na njegovo telo i izješće ga s kosom, kožom i kostima, a njegova duša i duh moraće opet da služe kao podloga planina na hiljade godina kao čvrsto telo u mračnoj svesti svog jada i potpune ništavnosti – sve dokle ih konačno po milostivoj volji odozgo ponovo ne primi životinja, i gde će se tada stepenicu po stepenicu kroz sav životinjski svet radeći jadno, muklo i nemo morati probijati ne bi li konačno opet dospeli do dostojanstva čoveka. Ovo valjano zapamtite, jer tada ćete morati umreti mnogo hiljadu puta pre nego što ponovo dospete do života iz ljubavi i milosti Božje. Premišljajte šta vam Gospod ovde javlja!

13 A ubuduće vaše žene nikada pre do tek u vašoj četrdesetoj godini da spoznate, a i tada nikako češće no što je pod Božjim blagoslovom nužno da rodite čoveka. I više no najviše dve do tri žene da nema niko, jer sve što bi bilo preko, uračunalo bi vam se velikim grehom pred Bogom i učinilo bi vaš život na zemlji kratka i mučna veka, oslabilo vašu ljubav prema Bogu i otuda konačno otelo vam svaku mudrost, koja je samo dragovoljna prida Božja onima koji drže Njegove zapovesti tačno.

14 I konačno, kako ovde, tako ni tamo, niko da nije smatrao nešto svojom svojinom, nego svojinom Božjom; i koji bi tvrdio i rekao: "Ova travka je moja", trenutno će ga Bog kazniti slepoćom da ubuduće nikada više ne pokupi plod sa zemlje, nego će za svoga života naučiti da živi od ljubavi Božje i svoje braće.

15 Grešnici da ne jedu ništa osim travu zemlje i gorko lišće jalova drveća kao životinja, ka kojoj su se srozali grehom, i sve dokle ne budu zadovoljili za svoj greh, da se nisu usudili jesti što drugo, ako hoće da zadrže život. A naročito se to tiče bludnika, a pogotovo mladih žena koje bi iz sladostrašća češće legle s nekim; jer telo takve neke Gospod će ispuniti nekom kugom, i neka se izgna na krajne granice velike zemlje, gde ne raste ništa osim trave i lišća. Konačno kaže Gospod, naš veliki, svemoćni Bog, da se ljubite međusobno, i niko bio sudija drugom, nego neka slabiji ide k jakom da bi ga uhvatio pod mišice i pomogao mu da ide preko zemlje; i najmudriji neka služi svakome i da bude savetodavac svojoj braći.

16 Pa evo, ako ste jasno i razgovetno čuli volju Božju, zahvalite Bogu sa mnom u vašim srcima i recite: "Gospode, svemoćni, veliki Bože, zahvaljujemo Tebi usrdno našim još slabim srcem; ojačaj ga, veliki, dobri, jaki, večni Bože kako bismo negda Tebi, Tvojoj beskrajnoj svetosti, mogli zahvaliti dostojnije nego sada u našoj beskrajnoj slabosti da Tebe slavimo i hvalimo i da se negda ovako, kao što si tako milostivo obećao nama, udostojimo ličiti samo u najmanjem delu Tvojoj deci. A sada, o veliki Bože, da bude Tvoja volja i daj nam da uđemo u kovčege i vodi nas sve po Tvome jedinom blagovoljenju. Amin."

17 I gle, pomoliv se ovako kratko, napustiše s Meduhedom mesto i uđoše radosna srca u kovčege.

18 I gle, sve kako je Meduhed prorekao, obistini se precizno. S velikim jurišom predvođeni zmijom vijaše Lamehova hijenska i tigrovska rulja razjareni za sirotim Meduhedovcima, ali isto tako brzo odnesoh kovčege sa svojim narodićem od obale pa zatim mirno, a ipak brzo, onamo ka obalama velike zemlje koju optiču velike vode.

19 A Lamehovce dao sam progoniti rastućim neprestano bujicama mora sve do gora, gde ih na hiljade rastrgoše i prožderaše hijene, tigrovi, lavovi, medvedi i vukovi i zmije. Jer vod progonitelja sastojao se od sedam hiljada muških i sedam hiljada ženskih glava. I od njih se ne vratiše za Hanoh više od sedam momaka i sedam devojaka i iskazaše tamo šta se dogodi; i vratiše životinje čitave ostavljene od Meduhedovaca, na broju trideset pet hiljada kamila i isto toliko magaraca, i predadoše ih Lamehu i ispripovedaše mu sve kako videše; naime da dođe svetla munja iz vedra neba između njih i izbeglica i na kraju sveta, gde su velike beskrajne vode, iznese ih na njima daleko velikom brzinom; a zatim vode nadođoše i oteraše ih visoko u planine tamo i navališe na njih nepregledni čopori poznatih krvoločnih zveri i rastrgoše i prožderaše ih sve osim njih. Oni se, pak, spasoše samo tako što pobegoše među veliku gomilu kamila i magaraca. I neka Lameh valjano razmisli šta se zbilo. I čini im se da iznad zvezda prebiva veliki car, s kojim se ljudi nikada ne bi trebali upustiti u borbu. I bolje da Mu se klanjaju i da Ga uzvisuju radi Njegove neshvatljive moći pošto Ga slušaju more, vetrovi, munje i sve krvoločne zveri, što su videli sopstvenim očima i čuli silan glas, koji zapovedi zverima kao grom i razgova s velikim stihijama kao silna oluja iz visina zvezda.

20 I gle, čuv ovo Lameh, razgnevi se u nutrini i odluči da se osveti Meni. A to bi posledica što zmija sasvim uzapti njegovo srce. Zato reče momcima koji se vratiše: "Čujte, vas sedmorica nevinih! Hoću da mi zvezdani car da udovoljenje i hiljadostruku nadoknadu. Iziđite napolje gde znate gde prima i zapovedite mu u moje ime što zahtevam. I ako odbije, onda mu recite da ga ja proklinjem. Koliko god bio velik i moćan, ipak će ga preko mene, kao moj narod preko njegovih životinja, na zemlji rastrgnuti i iskidati njegov narod uz moj podsmeh, jer sa svom njegovom vetrovitom i vodenom moću samo je slabo jagnje prema meni, caru lavova. A u šume svugde bacite vatre i zapalite sve gore da se ispeku sve njegove zver da potom sedne za postavljenu trpezu i da jede izgorelo meso i kosti zveri. A ako neće da tamo izgore, neka samo navede bujice preko da se udavi njegova moć!

21 O, znam ja vrlo dobro tog vazdušasta cara nad zvezdama. Sve što čini, čini zato što se mene boji, jer zna moju veličinu, moć i silu, koja će mu zadavati dovoljno muka i na kraju sasvim ga upropastiti, ako ne iziđe u susret mom pravednom potraživanju u svakoj mojoj želji.

22 Sada idite i izvršite šta sam vam zapovedio. Uzmite ljude s vama opremljene ugarcima da zapale gore u slučaju kakva odbijanja."

23 Tada se momci udaljiše i savetovaše se među sobom šta činiti, jer rekoše jedan drugom: "Ako je toliko moćan, zašto ne ide sam? Besneti je lakše nego boriti se, i pretiti u slepom besu je lakše nego izvesti, jer ono što je rekao, to je i svako od nas mogao kazati, ali s kakvom koristi? Dokle dosežu njegove i naše ruke, zna i vidi svaki; a da li je iko video samo prst cara nad zvezdama da bi odmerio svu Njegovu moć i silu? Lameh je samo muva prema Tataharu i njegovoj pratnji, a gde je on i sva njegova pratnja? Sada smo nas sedmorica sva njegova središnja sila i videli smo neshvatljivu moć velikog nevidljivog cara nad zvezdama, čuli Njegovu besedu da je pred njenom silom zadrhtao sav zemaljski šar kao kada nekog prodre ledeni mraz sve do u kosti i srži.

24 Zato učinimo ono što mi hoćemo i iziđimo i umesto pretnje prinesimo Njemu hvalu i slavimo Njegovu veliku moć i silu. Možda će nas prihvatiti kao što je prihvatio Meduheda, pa neka zatim Lameh kod kuće odmerava svoju silu i neka od besa zagrize o kamenje.

25 A mi ćemo radije služiti takvome moćnome, velikome caru, koji i nas jamačno može održati preko bujica kao Meduhedovo ljudstvo."

26 I gle, kao što mudro odlučiše, tako i izvedoše njihovu odluku, koja Mi se dopala; uzeše svoje žene i kamile i magarce valjano natovarene plodovima i požuriše napolje gde videše vode i mirovaše na obali velikog svetskog mora.

27 A jedan koji je vodio reč, kaza ponovo: "Evo, tu smo, nemamo pojma kamo ćemo; zato hajde da zamolimo velikog cara da nas prihvati u Njegovu službu i da nam pokaže neko mesto naše istinske sudbe, pošto smo se verovatno samo Njegovim tajnim nadahnućem izvukli iz Lamehovih kandži i slobodno pošli ovamo.

28 Zato ja u čuvstvu i duhu svih, pošto još nemamo ime, obilnim strahopoštovanjem pozivam Tebe, o veliki, nevidljivi care sve moći i sile, prihvati najpre zahvalnost nas svih za izbavljenje iz zuba hijena i iz kandži Lamehovih. I takođe molim Tebe da sada i nas vodiš po Tvojoj volji na sigurno mesto, gde bismo nesmetano služili Tebi. Jer znamo da si Ti moćan Gospodar i znamo potpunu ništavnost Lamehovu, kojega oslonac smo mi trebali biti, a nismo hteli pošto smo naskroz videli i osetili veliku moć Tvoje slave kao što smo i čuli divlju, ništavnu, praznu dreku sada sasvim nemoćnoga Lameha.

29 Zato usliši našu zajedničku molbu i obznani nam Tvoju volju, ili nas uništi, jer bolje je biti uništen Tobom nego služiti Lamehu."

30 I gle, kada se kratko ali vrlo iskreno pomoliše ovih sedmorica sa svojim sedam ženama, poče da duva mala oluja s planina i u oluji brzim trkom dojezdi vrlo velika hijena sva razjarenog i besnog lika pred malu družinu i stade ispred njih i pregleda ih tamo-amo, gore-dole i skroz-naskroz, kao da hoće da izabere najbolji zalogaj iz družine pritisnute smrtnim strahom. I gle, kada svi hteše pobeći u vodu, ohrabri se govornik i reče prejakim glasom: "Saslušajte me! Ostanimo gde smo okruženi svuda nepobedivom moću velikoga cara, i verujte, ako nas i uništi, i u unišenju će nas sačuvati. I ne bojte se toliko ove male hijene, kada smo tako sretno izbegli mnogo većoj iz njenih krvničkih kandži, i to utoliko pre pošto smo u ravnici, gde nijedna hijena više nema vlast napasti ljude i rastrgnuti ih. Jer kada nas je veliki, moćni car preko zvezda spasao tamo uz planine iz zuba toliko hiljada krvoločnih zveri dokle smo još bili protiv Njega, a sada kada hoćemo da budemo za Njega, zar bi sada hteo da nas uništi?

31 Verujte mi, sačuvaće nas sasvim izvesno. Pogledajte svi na mene, otićiću u poverenju do hijene i staviću moju glavu u njenu čeljust. Pa ako mi učini nešto nažao, onda bežite u vodu ili kuda hoćete. A ako me vidite da opet zdrav i čitav izvlačim svoju glavu iz njenih čeljusti, onda padnite dole na zemlju i zahvalite velikome caru, jer onda nam je došao već veoma blizu."

32 I gle, što reče, to i učini smesta – ode pun poverenja do hijene, koja se zapenušila od besa i koja širom razjapi čeljust tako da cela njegova glava ima mesta u njoj.

33 I gle, kako gurnu glavu unutra, tako zdrav i čitav, ne izgubiv ni dlaku s glave, opet izvuče. Tada se začudi cela družina i pade odmah dole na zemlju i zahvali Meni, dašta još nepoznato, iz sve spoznate dubine svoga srca.

34 Pošto se gotovo sasvim iscrpeše svojim izlivom zahvalnost i hvale, tada, na najveće čuđenje, hijena prozbori njima valjano razumljivo i reče:

35 "Pozni potomci Kajinovi i Hanohovi, ustanite i pogledajte me. Pogledajte moju priliku ljutine i besa. Samo sam krvoločna životinja određena da odano stražarim i čuvam gore i na njima prebivajuću veliku decu Božju, koga u vašoj slepoći nazivate velikim carem; ali recite mi da li sam kao životinja ikada prekoračila volju Božju? Moj život je prašina i zemlja, moje doba je malo godina, dana i otkucaja srca samo; nemam ništa da očekujem; što mi moja krvoločnost daje, jeste sve što od moga postojanja imam da dobijem od stvaraoca; i ako me je iko od vas ikada video kako prekoračujem bez volje Božje moje propisane granice, neka uzme kamen i ubije me.

36 Ali oklevate, ne što nemate hrabrosti za to, nego što vas moja poslušnost prema volji Božjoj zadivljuje. I gle, kako vas ljude, koje očekuje večan život, sada krvoločna životinja mora podučavati po volji Božjoj o vašem potpunom zaboravu Božjem i prema tome i o vašem određenju! Gle, nijedna krvoločna životinja nije toliko divlja da bi i gladna nasrnula na sebi ravnu da je rastrgne i zadovolji glad. Ali vi ljudi, koji treba da živite večno, polazite u čoporima kako biste vašu braću, ne možda iz nevolje, nego samo iz čista paklena vlastoljublja ubili i njihovom krvlju umrljali zemlju i zakopali u nju njihovo telo.

37 O stidite se, ljudi, koji treba da budu gospodari sveta! Gde je vaša slava? Vas je četrnaestoro, a ja sam sama, a preplašili ste se na smrt pred mojim pogledom – pred nesretnom životinjom, koja je prvobitno bila određena samo za vašu službu po volji velikoga Boga.

38 Pođimo u šume i uverite se da li ijedna životinja vlada drugom; a ako postane svadljiva i zavidljiva, odmah se isteruje iz društva, pošto nije bila po volji Božjoj, koja vlada u našoj nutrini. I nikada nećete videti da životinja prisiljava drugu da za nju traži plen, da je hrani kao pravu besposličarku – osim ako neka oslabi. Tada joj druga životnja dovlači plen pred čeljust u jazbinu. I nijedna ne meće oštre i jake zube na njen potiljak i u njenu drob pre nego što bude hladna i trula. To nas uči božanska volja u našoj nutrini, i budite sigurni ama ni jedna životinja ne diže glavu uvis bez volje Božje!

39 Prema nama nemamo nikakve svojinske granice osim naše prirode i našeg telesnog bića. Vi ljudi, koji ste sasvim zaboravili Boga, odeljujete zemlju, pa zatim car, knez ili njihov miljenik kaže da mu ovo daje za mali danak, i ovo miljeniku i njegovim boljim slugama zbog njihovih dobronamernih i umešnih pesnica. Sav ostali narod koristite kao tovarčiće, kojima dajete samo onoliko da održe jedva ono malo bedna života, kako bi za besposličare obavljali mrzak, mnogi posao. I ako se protive, predstoji im, prvo i prvo, veliko zlostavljanje i drugo, smrt. Ako bi takav rob umislio da je i on brat cara ili kneza ili nekog drugog od cara učinjenog velikana, s istim pravima, ili bi hteo da bude – zar ga ne bi odmah ubili? – O recite, gde na celoj Zemlji ima nečega svirepijeg no što ste vi ljudi? Zar nije zmija, ja, lav, tigar, krvoločan vuk i razjaren medved pravi, sveti anđeo prema vama ljudima? O, da nam je data ljubav kao vama, kako bismo ljubili Boga! Ali bez same ljubavi ljubimo Ga beskrajno puta više našom tačnom poslušnošću nego vi koji ste zaboravili ne samo Njegovu ljubav, iz koje je stvorio vas, nego i Njega samog, koji vas je stvorio.

40 Pitajte kamenje, pitajte travu, pitajte vazduh, pitajte vodu, jest, pitajte sve na šta naiđete – samo ne čoveka – i sve će vam oglašavati velikoga Boga i pripovedati beskrajna čuda Njegove ljubavi. Samo vi slobodni ljudi, koji večno i presrećno treba da živite, mogli ste zaboraviti sasvim vašega Tvorca, vašega beskrajnoga dobrotvora! Nije čudo što nemate imena. Kojim imenom da se i nazovete? Đavoli znaju Boga i beže od njega. Sotone znaju Boga takođe, mrze Ga što je Bog i Gospodar njihovog postojanja. A ko ste vi, koji ste iz đavola, sotona postali slobodni ljudi Njegovom beskrajnom ljubavlju, i načisto ste zaboravili Njega i smatrate sebe u vašoj mušičastoj slabosti sami bogovima zato što kamenjem i tojagama umete tući jedan drugog i postavljati šuplje gomile kamenja, koje zatim nazivate gradovima? Gle, niste ništa kakvi ste! Travka je više i kandža hijene je svetinja prema čitavom beskrajnom nakotu takvih ljudi koje ste napustili u Hanohu i kakvi ste do sada sami bili!

41 Ukratko, tako hoće veliki Bog – pre nego što vam se dodeli drugo određenje: Valja vam kod nas hijena ići u školu sedamdeset dana kako biste kod nas pod prvo upoznali ljudskost i ljubav prema bližnjem pa ovim ponovo Boga. Pa kada ponovo upoznate vašu sličnost s nama krvoločnim, divljim zverima i Boga našom nemom i slepom poslušnošću, tek tada će vam Gospodar svih stvorenja preko nas pokazati spokojno mesto.

42 Sada sledite mene voljno po volji Božjoj bez straha – osim jedinim strahom Božjim. Voljnome neće se dogoditi ništa nažao, a nevoljan i neposlušan nije ni vredan da ga rastrgnu zubi hijene, nego neka čeka ovde svoju sudbu, sudbu Lameha, sotonskog kneza sotona."

43 I gle, tako sledovaše svih četrnaest osoba za razjarenom hijenom u mračnu planinsku pećinu i naučiše tamo Mojom dozvolom da poznaju od prirode zveri ista prava čoveštva, ljubav prema bližnjem, poslušnost i time i ponovo Mene i da se uzdaju sasvim u Mene, čime im zatim posta i vidljiva velika razlika između istinskog čoveštva i životinja, a naučiše i istovremeno poznati koliko duboko su se pre nalazili ispod njih – i to sve Mojom posebnom milošću, koja im dade da vide Moju volju u divljim životinjama i da je osete u svem svome obilju.

44 (Više nego tada, bila bi vam sada potrebna takva škola, jer tada ljudi kao deca ovoga sveta behu loši zbog mraka, a sada su zli u svetlosti, i knez tame priznaje da je postao ošljar u zlu prema veštini dece sveta i već mu ide kao ponekim slabim roditeljima, koje njihova deca nadmašuju spoznanjima svake vrste.)


34

1 Ostavićemo sada ovu malu družinu u školi stvorenja i daćemo im da jedu divlje bobice, travu i korenje do određenog vremena, a mi se osvrnimo prema Ihiponu (danas "Japon", takođe "Japan") i očekujmo tamo dolazeće Meduhedovce i zadržimo se još malo kod njih.

2 Posle trideset dana i noći pod Mojim povoljnim vetrovima, malim zaobilaskom radi mira mora, prispeše Meduhedovci sretni i čitavi glasno likujući, kličući i hvaleći Moje ime na pomenuto veliko ostrvo, i to na širokom ušću reke koja je mirno tekla iz unutrašnjosti zemlje, na čijim mirnim i prilično širokim leđima ih prilično jak, službeni vetar odgurnu u njihovim kovčezima sve do unutrašnjosti zemlje.

3 Nalazeći se potpuno u središtu, tada Meduhed pade dole na svoje lice sav ganut divnom lepotom zemlje i zahvali Meni u mirnoj dubini svoga srca oko čas vremena, i oči i uši svih behu upereni na njega.

4 I okončav svoju molitvu, koju sam blagovoleo, i ugledav u njoj Moju narednu spasonosnu volju za izbavljeni narod, usta ponovo i sačeka dokle se spojiše svi kovčezi potpuno jedan uz drugi.

5 Čim se sve ovo izvrši po Mojoj volji duž plitke obale, obiđe sve kovčege po Mojoj unutarnjoj zapovesti i opomenu ljudstvo svom ljubavlju da nipošto ne stupaju na tlo dokle ne zahvale svi tri časa u svome srcu Gospodu na ovoj beskrajnoj milosti. Pa tek kada Gospod podarenu lepu zemlju blagoslovi pod vidljivim znakom na njihovom licu naoči njih, tada će on prvi stupiti na tlo. Potom neka prvo spuste svoju decu na tlo pa zatim neka konačno sami kroče na tlo sa ženama. I neka se zatim opet bace svojim licem dole na zemlju pred Bogom i neka obožavaju Njegovu svetost i neka slave Njegovu beskrajnu dobrotu i beskrajnu ljubav.

6 I gle, izvršiv ovo najvećom radošću svojih srdaca, uspraviše na Meduhedov poziv svoje oči uvis, videše svetli oblak kako zastire celu zemlju i videše velike kapi kako padaju izobilno iz oblaka oko čas vremena. Zatim videše oblak blagoslova kako se opet deli i malu dugu pod njim kako žareći svetli i primetiše od istoka kako blagi vetar struji, koji im preko Meduhedova usta glasno objavi da Sam sada za njih blagoslovio zemlju, našta po već pomenutom poretku kročiše na tlo i tu opet učiniše prevelikom radošću svoga srca kako ih čestiti, mudri Meduhed preljubazno savetova. I pošto se sve ovo izvrši, tada ih Meduhed opet sve sazva i održa im valjanu besedu, koja glasi ovako:

7 "Muževi, braćo, sestre, a i deco koja shvatate smisao reči. Zapamtite dobro što ću vam sada obznaniti velikom milošću Božjom. To da nam bude temelj sveg našeg razmišljanja i postupanja da svetu volju Božju nikada ne izgubimo iz vida svog srca i da je svakad ispunjavamo tačno sa zahvalnošću i hvalom; jer što god dolazi od Njega, jeste veliko, sveto i stoga i veoma važno; koliko god našim malim ovosvetskim očima izgledalo malo, ipak je beskrajno vredno jer je od Boga, koji je sada Gospodar svih nas, i ako budemo veoma voljno poslušni Njegovoj volji, možemo postati poput Njegove velike dece, koju ste upoznali pod liticom iznad Hanoha, kao što je svima nama obećao.

8 Gle, ovako hoće Gospod, naš veliki Bog, koji nam hoće biti presveti Otac, da se, prvo i prvo, ljubimo, i to svako svog bližnjeg kao brata i sestru sedam puta više no samog sebe. Svaki da bude strog prema sebi samom, a blag i pun ljubavi prema svojoj braći i sestrama. Nikada da pomisli da je veći i vredniji od najslabijeg vaše braće jer kod Boga ne vredi ništa osim čisto, ponizno srce. Kome Gospod ikada, kao Meni, podari svoju milost, neka smatra sebe najmanjim i neka bude spreman, poput Mene, da svima služi i po volji Božjoj da prethodi svima dobrim primerom. Jedino su deca dužna preneuslovljenu poslušnost prema svojim roditeljima usled svoje izvorne slabosti i nužnoga vaspitanja. Pa kada dospu u sebi do spoznanja volje Božje, neka na mesto poslušnosti, koju ste tada jedino Bogu dužni, stupi detinja ljubav i pažnja prema roditeljima u velikoj meri. Međutim, po volji Božjoj najmudrijem od vas svakad da nagnete uho i usmerite vaše oči na njega kako biste voljno saznali rešenja Božja kako uopšte, tako i za svakoga pojedinca. No, čuvajte se ikada da takvom mudracu ne dajete više pažnje, ljubavi i časti nego drugom dragom bratu, koji još nije mudar ali ipak vrlo voljan.

9 I tu pažnja mudraca iz Božje milosti neka bude i neka se sastoji od vas ni u čemu drugom do jedino u ljubavi Božjoj, ljubavi prema bližnjem i voljna poslušnost prema odredbama Božjim preko ponizna srca mudra brata.

10 Ne prešla neistina preko vaših usana, jer laž je temelj svakog zla. Daleko vam bila sva zluradost nad kaznom nekog grešnika, nego vaša ljubav ponovo pomogla na noge posrnulom bratu.

11 Zemlja pripada svima jednako bez razlike. Što će tlo obilno prinositi, da potrebnjak uzme za svoje utoljenje i jaki da skuplja rado za slabe.

12 Prema životinjama postupajte ljubazno da vam ne odbiju svoje toplo mleko.

13 Svako da je podređen svom bratu i spreman da mu služi, a nikada da zapoveda jedan drugom, nego svugde da se susrećete s ljubavlju kako biste negda postali deca jedoga Oca u ljubavi.

14 Budući da Gospod svagda daje više no što je potrebno čoveku za održanje svoga života, ipak ne budite neumerni u svakom užitku, nego po volji Božjoj radi vašeg zdravlja budite umereni u svemu što činite i blagujete. Jer ovako govori Gospod: "Blagoslovena da je prava mera i prava svrha. Nemera, pak, neka je prokleta i putevi bez svrhe. Na njima neka hoda samo blud i razvrat i neka noć tu nađe propasti i večne smrti." Zato skupljajte pretek blagoslova i podignite svugde skladišta, ali ne na Hanohov način od kamena, nego od drveta. Pobodite četiri odlično stesana stabla u zemlju tako da četvrtasto strče uvis iznad tla dve visine čoveka. Na njih stavite takođe četiri zasovnice na vama već znan neimarski način. Zatim stavite povrh krov s jednim krilom i pokrijte ga trskom i travom. Među četirma stuba od drveta, koja strče iz zemlje, napravite takođe od trske pletene zidove, ali ostavite u svakom zidu otvor, velik kao četiri ljudske glave, i s istoka takođe vrata, ali bez rešetki, kako bi svako po potrebi imao slobodan pristup. A unutra do polovine takvoga skladišta udarite više malih kolaca u zemlju, oko pola visine čoveka nad tlom da viri. Povrh pričvrstite tanje gredice, zatim iznad položite takođe rogožine kako biste na njih stavili obilje blagoslova za vašu braću a i za vas. A u drugu polovinu skupite i stavite uvelu dugu travu do kolena visoko nad zemljom kao počivalište kako biste na njemu tokom noći spavali i odmorili vaše umorne ude i okrepili vašu drob.

15 A vaš alat i druga oruđa stavite pod rogožine. Međutim, nikada niko da nije prisvojio takvu kuću, nego neka jedan radi za sve i svi za jednog i prema tome svi za sve kako niko nikad ne bi trpeo oskudicu među vama i svim vašim potomcima.

16 Blizu planina koje se ne dime niti čak gore, kao što ih vidite odavde u velikoj daljini, iskopajte jame dubine čoveka; tamo ćete naći hlebnu zemlju, koja vam je već obznanjena, koju, pak, da upotrebljavate vrlo umereno, i to ne dnevno, nego samo katkad po volji Božjoj radi vašega zdravlja ako vam nužda postane previše mekana.

17 Osim toga uz planine, na koje se sada smete i popeti kada ne gore, naćićete lepo, vrlo tvrdo, glatko kamenje. Skupite ga i donesite pred vaše domove. Pod prvo, na njima da zdrobite zrna jedne trave i od brašna posredstvom vode da napravite testo u jednom sasudu na koji ćete naići, u velikoj broju, na obalama reke i uz to da napravite vama već znano mesto za pečenje i na njemu da pečete zdrav hleb. A pod drugo, da uzmete takođe kamene ploče koje su nešta mekše, od kojih takođe ima gomila u podnožju planina bez vatre, i na njima da zapišete sve ovo na vama znan način kako bi čak naši kasni potomci saznali volju Božju obznanjenu sada vama.

18 Jer čujte! Ovako govori Gospod: Sve dok vi i vaši potomci ostanete u ovom zapoveđenom poretku, dotle se ni stran narod neće moći približiti ovoj zemlji niti će moći remetiti vas u vašem miru i Ja sam ću vas učiti da poznate i napravite hiljade lepih i korisnih stvari. Međutim, ako ikada istupite iz Moga poretka i ostanete u Mom zaboravu i ne vratite se smesta Mojem poretku, onda ću probudite drugi narod, dovesti ga ovde, i on će vas podjarmiti i porobiti. Tada će biti car koji će uništiti vašu svetinju, i tući će vas, i mnoge ubiti, i poput magaraca vas upregnuti pred plug, i kažnjavati vas kao kamilu. Taj će sve prisvojiti, a vas ostaviti da gladujete, i zabraniće vam da utolite žeđ sokom plodova, nego vas goniti do vode kao krotku životinju. I moraćete za njega, kao pri Hanohu, da gradite gradove i da ga dobro tovite i njegove sluge kako bi ojačao da vas tuče i ubija.

19 Zatim za vaš trud više nećete dobijati plodove ni hleba, nego mrtve znake po stepenu truda, za koje će vam davati nešto malo da jedete. Jest, ako se i tada još ne vratite poretku, moraćete caru čak da vratite peti deo od znakova kao radni porez od teško zarađenog bez naknade, što će biti znakom da ćete čak morati da molite što uopšte smete da radite, pa ćete za takvu dozvolu morati da izmirite pomenuti porez.

20 I Ja kažem da u celoj zemlji neće biti ni parčence koje car ne bi prisvojio. Zatim će zemlju razdeliti kao leno svojim miljenicima i dvoranima, a vas će učiniti pogrdnim otrocima miljenika i dvorana i zatim će ovi biti gospodari nad vašom smrću i vašim životom i davaće vam da jedete kuvanu travu i loše korenje, pošto će prisvojiti najbolje plodove. Pa ko bude posegnuo za takvim plodom, odmah će biti kažnjen smrću.

21 Zatim će vam car uzeti vaše najlepše žene i kćeri za njegovu i njegovih miljenika i dvorana pohotljivost, a vi ćete vaše dečake morati da bacite u reku i za to da hranite njegovu decu kako bi vas zatim zlostavljala. A Ja ću tada svoje uši, kako ne bi čuo vaše jadikovanje, zapušiti sve do kraja vremena, te će vam biti hiljadu puta gore no što vam je bilo u Hanohu.

22 Takođe i ovo sve zapamtite valjano i zapišite na preporučeno meko kamenje." –

23 Dakle vidite, draga braćo moja, šta je volja Božja. Zato delajte kako vam je savetovano, pa možete lako, jest, hiljadu puta lakše ostati samostalan narod bez ikakvog gubitka vaših prava. Stoga budite puni ljubavi i milosti i daleko vam bilo zlobno koristoljublje – tada ćete ostati kako jeste, narod Božji. – Konačno jeste volja Božja da naime ove kovčege uzajamno povežete motakama jedan uz drugi i postavite most preko reke kako bismo kročili i na tlo s one strane i da ga proizvoljno koristimo.

24 Sada se bacite dole na svoja lica i zahvalite Gospodu za ovu uzvišenu milost pouke i objavu Svoje volje za našu preveliku dobrobit i recite sa mnom:

25 "O veliki, predobri, presveti, svemoćni Bože, zahvaljujemo Tebi u prašini naše ništavnosti. Neka dopre do Tvojih svetih ušiju slab glas naše zahvalnosti iz dubine naše zlobe i pogledaj milostivo naše ponizno i bojažljivo srce. O Gospode, ne vidimo kolika je praznina naše duše, zato nas ispuni milostivo toplinom Tvoje ljubavi i ne povlači nikada Tvoju milost od nas sirote dece greha. Nikako ne dopusti, ako se ikada zaboravimo da postupimo protiv Tvoje presvete volje, da nas karaju ljudi, nego pokaraj nas Ti po Tvojoj pravednosti i velikoj blagosti i preobrazi nas u našim srcima po Tvome velikom milosrđu da jednom budemo dostojni da samo najmanje ličimo Tvojoj deci. Pa ostani sviju nas veliki, sveti Bog i naš Gospodar i budi jednom i naš dragi, presveti, presveti Otac. – O Gospode, usliši naše preklinjanje i čuj milostivo našu slabu molbu. Amin."

26 Pa sada idite i izvršavajte sve prema dobu i savetu i uverite se u sve ovo da biste videli koliko je istinit i odan Gospod. Pa izvršiv sve i nikada zaboraviv Gospoda pre i posle svakoga posla, i pre i posle svakoga obeda, pre i posle počinka, pre i posle rođaja, pre i posle smiraja – a pogotovo rađajući, valja vam pre i posle čina za sve zamoliti Gospoda da blagoslovi – tada ćete rađati decu života i svetlosti, a suprotno samo decu smrti i tame.

27 A ja ću svega svoga veka ostati ovde u ovom kraju reke gde smo pristali. I tamo preko reke u onoj prostranoj pećini na lepom brdu biće dom moj i moje dece kako biste me svagda našli kad god vam što bude na srcu. Tu pećinu i brdo daje mi Gospod u imanje iz ljubavi prema vama kako biste me svakad našli.

28 Vaša je, pak, sva velika, lepa zemlja. Ja ću po volji Božjoj još veoma ostareti i još postati pozan svedok svih vaših dobrih i loših postupaka. I od svih ovde živećih biću poslednji i ićiću za vama pred lice Gospodnje.

29 Vi, desetorica mojih pratilaca, koji ste takođe već postali mudri, uzmite narod i vodite ga i rasporedite mudro u zemlji i učite ga što mu je nužno. I dođite meni kad god bude pun mesec radi saveta i nauke. Amin."

30 I gle, pošto Meduhed okonča svoju besedu, pokloni se sav narod pred njim, baci se još jednom bez Meduhedovog naređenja dole na zemlju i zahvali Meni na tako spasonosnoj nauci, zatim se diže i pun strahopoštovanja prezalogaji, leže po zemlji i odmori se i moli se katkad tri dana. Zatim se diže, uze oruđe i najpre izradi most, a zatim pod Meduhedovim blagoslovom ode na svoje naredno određenje u svim pravcima zemlje slaveći i hvaleći Me svugde. I tako, kao što se lako može uvideti, mnogi od njih postaše mudri na način Meduhedov te živeše kao sretan narod oko hiljadu i devetsto godina, skoro do doba Avrahamova, i ne dohvati ih potop Nojev.

31 A zatim takođe počeše malo-pomalo da Me zaboravljaju jer sam ih bio učinio najobrazovanijim i najbogatijim narodom na zemlji te uživaše u raznoj rezbariji, pa pade sasvim u crno idolopoklonstvo i blud svake vrste.

32 I pošto sam im šeststo godina gledao kroz prste i ne videv iole jednoga da i najmanje trepne da se pokaje, popravi i vrati, to probudih, kao što sam već preko Meduheda pripretio, u kraju današnje Mongolije narod kao opšti bič i odveo sam ga preko jedog anđela, koji beše nevidljiv, ka Ihiponu, napravio im most od ostrvlja od današnje Sine [Kine], čemu još danas svedoče nekoliko ostrva u malo iskrivljenom nizu, da suve noge kao Izraelićani preko Crvenog mora, a i skoro istovremeno, dospeše onamo, kojom prilikom vatrom zemlje oko Ihipona izdigoh i načinih mnoštvo velikih i malih ostrva kao moguća utočišta za pojedine mudrace, koji živeše tu u pećinama i služiše Meni krišom, sve dokle ih opozvah sa sveta.

33 U takvim pećinama nalaze se još kao znak Moje ljubavi takve naznačene ploče, koje dašta sada niko ne bi mogao čitati, i to još mnogo manje od hijeroglifa Egipta, koje niko neće moći da čita osim potpuno ponovorođeni i samo tu i tamo ponešto da pogodi jaka telesno bolesna vidovnjakinja svojim samo na nekoliko trenutaka probuđenim dete-duhom.

34 I tako se u pećini (koja se ranije ili tada zvala Meduhedova pećina) takođe još sada nalazi uzvišena pesma, koju već znate, kao i pojedini znani alat. Međutim, ova pećina je sada nepristupačna budući da se nalazi na visokoj gori, što sam kasnije izdejstvovao vatrom i jakim zemljotresima, koji još do sada traju.

35 I tako ova zemlja još dan-danas ima carsko pola mongolsko i pola pra-ihiponsko uređenje. Neverujući neka otputuje onamo i neka se uveri; ali malo će mu koristiti, ako nije potpuno postigao ponovorođenje; a ko ga ima, gledaće svetlim i preobraženim pogledima ne samo celu površinu zemlje, nego i njene dubine do srži.

36 (Jer sve što vam ovde dajem, jeste istinito i verno za Moju decu, jer ne dajem ovo svetu, nego Mojoj slaboj deci. Zato neka Moju ljubav i mudrost i Moje reči i Moju milost ne odmeravaju merom ovoga sveta, jer neću da blistam pred svetom, nego hoću samo da Me ljubite; jer imam dovoljno sunaca da zasijam pred svetom. A ako Moj spis manišete vašom ovosvetskom učenošću, šta mislite šta ću jednom činiti s vašom ovosvetskom nerazumnošću? – Zato učite od Mene. Tek kad iz Mene budete učeni, tek tada ćete videti i spoznati čija pravila stoje više – Moja ili ovoga sveta; jer ovaj svet ima reč u smislu, a Ja imam smisao u reči. Zato onaj grdno rasipa koji ne sakuplja sa Mnom.)

37 Pre nego što vas budem dalje vodio u ovom Mom domaćinstvu, hoću kratko da vam kažem nešto što se tiče Moga Anđela [pesma] – a imenice onima koji su se skoro u svakom redu gramatički dvoumili radi sveta. Pošto im pri tom srce nije pakosno, neka tamo gde je Moj slab tajnik Moje nove reči pogrešio pri pisanju duplog slova "n", usled njegove već stare, nepažljive navike, isprave po njihovom saznanju, kao i pravopis i tačke na "i". No, ko bi se usudio da pomeri samo jednu reč ili da traži bolji slik ili izlišno da traži neku nedostajuću fusnotu, toga ću pogledati srditim očima. Ne tražite reč u smislu, nego smisao u reči, ako hoćete da dospete do istine. Jer u duhu jeste istina, a ne u istini duh, što bi bilo nemoguće, pošto je duh slobodan i ima prvenstvo pred svakim pravilom dopuštajući iz sebe crpsti istinu. Kad to već kažete za vaše velike umove, zašto posmatrate Moj duh kritičkim očima kao da vam je đak dao loš zadatak za ispravku? – Zato, ako neko misli da ovom haljinom ne valjam u svet, neka Me zadrži kući. Ali biće svakome zaslužnije da Mojoj Reči doda pravilo uzeto iz nje, nego svetsku ocenu – jer mnogo je blaženije davati nego uzimati! Razumite ovo valjano! Amin.


35

1 Sada se osvrnimo u školu hijene i potražimo naših četrnaestoro školaraca i čujmo delotvorno još i tu dokle je zapravo stiglo ovo pleme u ovom izuzetnom učilištu za ovo kratko, već znano vreme u popravljanju ćudi.

2 Gledajte i pamtite dobro, niko da nema zapušeno uho i zatvoreno oko da ne čuje još snažnu reč iz čeljusti već znane hijene, takođe i tigra, lava, vuka i medveda. Jer ljudi su puni laži, tu ni jedan drugom ne može reći nešto istinito, kako vam je već često pokazalo iskustvo koliko su učeni u zabludi, kada sva njihova kriva učenja istiskuju druga, koja su često još krivlja no istisnuta i pogažena. Zato i za vas nije suvišno da čujete stamene reči iz oblasti nepritvorne prirode pune srži i snage te iz njih da zapišete sebi u srce dobru zabelešku da se iz njih uvidi koliko je istinit, pravedan i veran sveti, večni Otac svih vas.

3 Jer gle, kada vreme u svojoj određenosti uspešno isteče, hijena ponovo stupi sva gnevna pred uplašenu družinu kako bi strahom njihove duše što više obratile pažnju pa prozbori od Mene dopuštenim razrešenim, opširnim jezikom iz razvaljenih čeljusti, kako sledi:

4 "Ustaj iz smrti! Tako hoće veliki, svemoćni Bog i Gospodar svih Svojih bezbrojnih stvorenja. Kratko vreme je brzo isteklo. Brzo su se menjali dani i noći nad vašim slabim bivanjem. Tada kada sam vas ja, hijena, vodila ovamo moćnom voljom svevišnjega Boga, videste mesec u svom obilju da vam obasjava kršne staze vrletnih visina sve do pećine koju nastavamo ja i moja deca i koju smo vam voljno ustupili kako biste se tu okrepili u svežoj hladovini zemlje. Sada opet posmatrate mesec i vidite kako se ponovo uveličao i napunio pošto se ranije izgubio sve do nemanja svoje svetlosti i postao je tada dete pa momak i sada opet nalik čoveku pun sile i veličanstva.

5 Ono što vam on neprestano pokazuje u kratkim rokovima prepunosmisleno i učeći, valja vam da jednom verno podražavate u vašem životu. Vaša ovosvetska svetlost treba i mora splasnuti nalik svetlosti meseca kako biste se osposobili – napustiv sasvim pređašnju svetsku svetlost, što je vaš gordi um – da primite novu svetlost iz uzvišenih nebesa, koja je istinska ljubav bez koristoljublja i otuda milost velikoga, svetoga Boga.

6 Gle, kao što ja sada govorim s vama, tako i svaka stvar može progovoriti milostivim dopuštenjem odozgo. A ako ostanete okorela, vlastoljubiva srca, padnite pred nas opomenuv se ove besede i mislite koliko duboko stojite pod nama, a koliko visoko deca Božja nad nama.

7 Jer recite koju životinju ste ikada videli da vlada nad drugom? Koju životinju ste videli da prisvaja što? Koju životinju ste ikada videli da otima od druge? Ili da li ste nas ikada videli da se ubijamo međusobno, ili da lažemo i varamo, ili da bludničimo samo za zadovoljenje sladostrašća?

8 Recite, kada ste od nas videli da činimo neku radnju koja ne bi bila sasvim u skladu s našom prirodom?

9 Zar ne bi bilo pošteno da životinje od vas nauče korisnu upotrebu svojih sila? A sada, kao što vidite, moramo vam mi krvoločne zveri tek pokazati i učiti vas krotosti i mudru ozbiljnost života. O, stidite se, gospodari sveta, kada je mušica koja zuji oko mojih ušiju mudrija no vi i sav Hanoh s deset gradova; jer premda joj je život ograničen na jedva nekoliko dana i nema vidljiva traga njenom učinku, ipak je čak u veoma kratkom roku učinila beskrano više no vi od vremena Kajinovog sa svom vašom izgradnjom gradova i mučenjem braće zato što je ispunila volju Božju koja vlada u njoj i radovala se taštom, kratkom bivanju. Međutim, vi ljudi, koji treba večno da živite, mogli ste zaboraviti vašu vrednost u vama a još više beskrajnu vrednost presvete ljubavi večnoga, svetoga Boga u vašem duhu.

10 Mi smrtna bića radujemo se zahvalno muklom, kratkom životu, a vi živi radujete se da halapljivim jezikom ližete pogan smrti.

11 O veliki, sveti Bože, zašto nisi radije stvorio sve same hijene, tigrove, lavove, vukove i medvede, koji svagda vrše Tvoju svetu volju? I nikada nisi trebao kaniti da stvaraš i jedna jedina čoveka, koji je mogao zaboraviti ne samo Tvoju toliko presvetu volju nego štaviše Tebe samog.

12 O pogledajte ovamo, lepi, glatki ljudi, pogledajte moj zastrašujući rundav, bedan oblik. Zar nije kao da je ogrnut u noć Božje kletve, a vaš naprotiv u najviši blagoslov večne ljubavi?

13 Ali kako to da pod plaštom smrti Tvorcu žuri u susret zahvalnost, a pod vašom kožom blagoslova Njemu rug i prezir i konačno štaviše potpun zaborav?

14 Otuda dolazi da ste sebe učinili izmetinom pakla vašom neposlušnošću, dok moje koleno u svem robovanju božanske moći, gredući preko rudina zemlje mnoge hiljade godina pre vas, u teškom pritisku svog divljaštva ipak nikada nije istupilo nezahvalno iz poretka upućenog od Boga.

15 O, premišljajte valjano ove reči krvoločne zveri i uzvisite se do dostojanstva da se zovete samo stvorenjima i gledajte da li će vam jednom uspeti da vas nazovu ljudima, i mislite koliko će još iznad vas stajati deca Božja i da im možete a i trebate biti barem slični kada već ne isti. – Moja beseda je gotova, a vi ostanite i čujte još drugi rod. Amin."

16 I gle, kada hijena svrši ovu prodornu besedu, ogroman tigar razjarenom žurbom skoči pred zastrašenu družinu, pogleda je strahovito ozbiljno i vitlajući hitro svojim repom obrati se govorniku i vođi, posmatra ga prodornim pogledom neko vreme, konačno razjapi širom krvničku čeljust pa započe da govori kako sledi govoreći:

17 "Siin"! To da ti bude ime, što znači ovo ime da ti govori da si ti sin zemaljskog neba, koje je nebo životinja koje imaju dušu iz ognja sunca, koja je progovorila vašoj duši, koja je duša iz Boga data vama na veliku sramotu preda mnom i svim krvolocima šuma i žbunja pošto je zaboravila velikog davaoca, dok se naša duša još nikad nije usudila ni za dlaku preko svoga poretka, premda smo i mi obdareni istim pet čulima kao i vi i imamo pamćenje, žudnju, i razlikujemo zemlju i vodu, vatru i vazduh, mokro i suvo, i razlikujemo dan i noć, visoko i nisko, strmo i ravno, hladno i toplo, i imamo i vrlo oštar vid, pred kojim se ne može sakriti ni kvaran duh, nego se pred njim ježi kao smrtno uplašen pošto pred sobom vidi neumoljivog, snažnog, hrabrog sudiju, koji je došao da ga prvi razotkrije i da sruši njegov dvor od izmeta, i da pije njegovu nečistu krv, kako se njom ne bi opoganile posvećene planine.

18 Videli ste svi sopstvenim očima šta je snašlo vojsku Tataharovu nedaleko odavde. Da ne mislite da su vas štitili magarci i kamile od našeg pravednog gneva? O ne, varali biste se veoma ako biste mislili ovako sasvim pogrešno. Bog nam je zapovedio da vas poštedimo, i među nama nije bilo nijednog koji ne bi smesta poslušao volju svemoćnoga Tvorca.

19 A vi ljudi koji ne samo što imate pet preplemenitih čula, nego uz to još i besmrtnu dušu i u njoj božanska duha, mogli ste zaboraviti Boga i sasvim zanemariti Njegovo presveto ime i volju?

20 O, bedni rode, bezočno ljudsko biće, memljivo strašilo široke zemlje! Reci, šta si ili šta hoćeš da budeš kada ti Bog, Sveti, tvoj preljubazni Tvorac, kojim jedino jesi i postojiš, kao i sve, ne znači ništa? On, koji ti je uz to još podario savršenu slobodu iz prevelike ljubavi kako bi tebe, izmetinu pakla, negda privlačio sve više uz Njegovo ljubazno Očevo srce. Zato, zato mora On, preljubazni, sveti Otac – o veliki Bože pomozi mojoj snazi, koja me hoće napustiti pri pogledu ovih strašila, kako bih izvršio Tvoju svetu volju – da bude klet i zaboravljen!

21 Pogledajte travu! Slavi Boga jer u svojoj nemoti zna Boga, a vi u vašoj živoj slobodi ne znate ništa o Njemu. Jest, gledajte ove gore, gledajte stenje, gledajte vode, gledajte nas, jest, sve što god može sresti vaš vid, uši i druga čula slavi i hvali Boga – i sva nebesa su puna Njegove velike milosti, Njegove počasti i Njegove beskrajne slave. A čime ste vi ispunjeni kada ste mogli Njega sasvim izgubiti iz očiju i srca?

22 Ukratko – na kraju su moje reči. Ne bih više mogao duže da vas gledam i da se suzdržavam pravednoga besa. Zato vas napuštam po volji Višnjega i kažem vam samo još na kraju da – kada vas večna ljubav iz naših nežnih kandži prema vašim rukama, koje se još puše bratskom krvlju, isprati na čistinu i postavi vas narodom na zemlji – pamtite šta vam ovde svirep Tigar, iz čijih očiju krvoločnost, cereći se i žareći, bukti, ali spram vas kao jagnje, po volji Božjoj reče i pokaza!

23 Učite od prirode, kada je vaše srce onemelo prema gromkom glasu Božjem! Amin."

24 I kada tigar svrši svoju besedu, snažno i delotvorno, dođe red na lava, koji takođe iznenada, vrebajući iza čestara, ogromno iskoči i zauze čvrst položaj pred već nešta ohrabrenim očima Siinovim, razjapi širom čeljust i, kako pomenuto, takođe prozbori, naime govoreći: "Čujte, gluvi, i gledajte, slepi, tobož vlastodršci zemlje, jaki carevi i gospodari sveta u vašoj nemoći. Šta mislite, šta bi bila prva obaveza za slobodno stvorenje, koje samovoljno može upražnjavati svoje sile darovane mu od Boga, koje ni sa čim nije niti može biti sputano da razmišlja iz ljubavi velikog svemoćnog Tvorca?

25 Gle, vi me gledate ukočeno kao raspršen kameni trupac i znate manje od trula panja! Zar ne bi bila prva obaveza da težite za svetom voljom Onoga koji je i vama, kao i meni, dao život – i to vama besmrtan, a meni smrtan – i da je ispunite dragovoljno i tako dostignete izgubljenu milost, koju je izjela vaša krupna neposlušnost?

26 Da li ste ovo činili ili činite li sada? – O ne, niste još nikada spoznali Boga; i što čovek ne zna, nije ni obavezan – to vam je kukavna uteha! A ja moram da vam kažem i da vas pitam kako je to zaboraviti Onoga na koga su vas snažno trebalo da podsećaju svaki dan i svaka noć i glasno da javljaju Njegovo sjajno veličanstvo izlazeće sunce, mesec i svetle zvezde.

27 Gle, ja sam jak, svirep žitelj ovog negostoljubivog kraja punog mrtva kamenja i bodljikava trnja i žbunja, moram mučno i prinudno s moje prirode takođe svirepo da tražim svoju bednu hranu i zahvalno da uzmem što mi Božji sudovi oskudno pružaju i često danima moram da trpim užasnu glad. Zato vam kažem: Ako bi mi kogod u mojoj velikoj nevolji došao u susret samo s nekoliko kapi vode da ugasi moju goreću žeđ i okrepio tim moj sasušeni jezik, sledio bih ga zahvalno kao anđeo čuvar, delio s njim moj zadnji zalogaj i umro bih iz ljubavi prema mom dobročinitelju.

28 Ali vi ljudi ne samo što vašu braću koja rade za vas tučete, mučite i ubijate nego čak ste nezahvalni Bogu, psujete Njegov blagoslov i proklinjete Njegovu milost i izvrćete Njegovu veliku ljubav u otrovan izmet zmije.

29 O Lameše, Lameše! Hteo si zapaliti šume kako bi nas uništio što smo bili poslušni volji velikoga Boga. A šta mi da učinimo tebi, koji si zaboravio Boga i koji si ubio svoju braću, a hteo si pred Pravednim da budemo krivi za krv?

30 Gle, mi ne tražimo osvetu premda dobro znamo njegove namere. Ali samo vi nezahvalni ljudi hoćete da se svetite na nevinima. Zato učite od mene biti zahvalan i Bogu poslušan. Tek tada istupite i postanite kim vas je Božja najviša ljubav učinila i pozvala. Amin."

31 I gle, kada lav svrši svoju reč, dođe i vuk šuljajući se, započe dobru propoved ovoj sada već valjano razbuđenoj družini i opomenu je ozbiljno obavezi poslušnosti i uzajamne ljubavi u Bogu i svim Njegovim bićima tako što kaza:

32 "Gledajte ovamo! Pred vašim očima i ušima i sramežljivim srcima stojim ja, strašan grabljiv vuk pozvan i probuđen od velike milosrdne ljubavi svemoćnoga, svetoga Boga, koji jeste večna sila puna najuzvišenijeg, savršenog života iz sebe i u sebi, koji je nevidljiv svim bićima koji su se onesvetili u Njegovoj milosti jer je On Presveti, kako bih naglasio Njegovu svetu volju, koga ste zaboravili bratoubilački na tako sraman način u svoj samoživosti, sebičnosti, svem vlastoljublju i otud i u svem preziru onoga što bi vas kako god moglo podsetiti na postojanje velikog Boga i Njegovu nedodirivu svetost.

33 Zato na vaše veliko poniženje i neizkažljivo posramljenje razbudi večna ljubav baš nas, najprezrenije i najstrašnije zveri, da vam propovedamo, prvo i prvo, poslušnost u svoj blagosti i poniznosti, i drugo, da pokažemo vama slepima našim radnjama i vladanjem, kao i sada rečju našeg razvezanog jezika, snažno i prodorno volju Božju vama ljudima, koji treba da budete besmrtni.

34 I ova sveta volja, u kojoj postoji i postojaće večno sva sila i moć, sva mudrost i snaga, večni život i preblažena i preslatka sloboda, glasi ovako: Vi svi ste savršeno jednaki pred Bogom, prema tome braća i sestre. Zato da niko ni ne sanja neko prvenstvo prema ostalima. Jer tu ni snaga, lepota, mladost, starost, vrlina, mudrost ni šta bilo da vam daje pravo nekom preimućstvu, nego da sa svim ovim predujmovima samo svom ljubavlju i predanošću priskočite međusobno u božansku volju i spomognete hotimice manje obdarenima kako bi vam bila prilika da vežbate božansku vrlinu večne vama usađene ljubavi toliko predobroga Tvorca; jer samo iz prečiste, prevelike ljubavi dala se tronuti Božja svemoćna svetost da stvara iz sebe vas loše, nezahvalne ljude, koji zaboravljate čast, ljubav i Boga, a zatim još bezbrojno beskonačno mnoštvo bića svih nepreglednih vrsta vas radi, koja treba da vam služe na svaki zamisliv način.

35 Međutim, vi triput slepi i pregluvi ne vidite i ne čujete ništa od svega onoga što bi vam samo svakada trebalo koristiti, nego vaša sramna, neuredna, pohotljiva čulnost i putenost pomračila vas je u svemu i tako bacila u čeljusti pravedne, zaslužene smrti.

36 Zato premišljajte šta biste trebali i mogli biti, a šta ste sada: Ništa do bedne larve i zmijske čahure pakla!

37 Menjajte vašu ćud, sredite vaše žudnje, operite se ljubavlju, postanite jednaki u poniznosti, poslušnosti i u valjanom odgoju vaše dece. Okanite se bluda i rađajte blagoslovom Božjim svoju decu, pa budite im istinski oci i matere u ljubavi i milosti Božjoj. Učinite ih da najpre slušaju vašu mudru ljubav i u njoj da nađu veliku ljubav, svetu volju pa tim i neprocenljivu milost Božju. Tek tada ćete spoznati da nismo mi, zle životinje, nego Božja ljubav uputila je milostivo našim odrešenim jezicima k vašim ušima takve svete reči.

38 Pa postav kakvima vas je sada naučila ljubav večnoga, svetoga Tvorca, naćićete ne samo životinje, kao što upravo saznajete, nego svu tvar za vas prozborljivu i smrt će se izgubiti iz vašega srca i živim očima i široko otvorenim ušima saznavaćete velikom jasnoćom dubine božanskih čudesa. Premišljajte valjano šta vam je ovde vuk zacelo čudnovato propovedao i otuda razmišljajte u svojim slomljenim srcima kako su večnoj ljubavi i svetosti Božjoj sve stvari vrlo lako moguće, pa ćete još vrlo mnoge čudnovatije stvari sagledati u sebi milošću Božjom. Amin."


36

1 I gle, čim vuk – da se dobro razumemo, vuk, kažem Ja – svrši divno ovu besedu obilnu mudrosti iz Mene, skoči radosno na čistinu, a velik medved iznenada stade, kao što kažete, kao iz vedra neba pred družinu, skrušenu i ušavšu u sebe, i pogleda je zbrkanim, nemirnim pogledom kao da time hoće pokazati da je njihovo biće još nalik njegovim očima zbrkano i nemirno. Ovako valjano prikazav stanje njihovog bića, konačno i on otvori svoju čeljust i po Mojoj volji uputi im stamene te učvršćujuće reči pune ozbiljnosti i dostojanstva govoreći naime:

2 "Šta je Bog, šta ste vi i šta sam ja? – Nakon što je Bog, Večni, Sveti, Svemoćni, iz sebe svojom svemoćnom, suštastvenom rečju stvorio ovaj vidljivi, beskrajni svet sa svim suncima, zemljama, mesecima, morima, gorama, dolinama i velikim kopnenim ravnicama, te na njih postavio rastinje svake vrste, kao što su trave, bilje, žbunje i drveće, i to po svom mudrom poretku jedno za drugim, pa zamalo po istom poretku malo-pomalo životinje svake moguće vrste, pa videv da je sve ovo bilo dobro-savršeno saobrazno Njegovoj svetosti, tada Njegova ljubav u sebi samoj reče Bogu u sredini Njegove beskrajne, svemoćne svetosti:

3 "Sada je sve valjano pripremljeno; pa hajde da stvorimo i čoveka od prenežne ume zemlje kao savršen lik iz Mene, kako po Mojoj ljubavi, tako i po Mojoj milosti, kako bismo bili spoznati i hvaljeni od samostalnog života van nas i kako bi se negda sva stvorenja u njemu i preko njega izbavila kako bi ovim opet dospeli do slobodne svesti svog celishodnog postojanja iz Mene."

4 I gle, kako odlučeno, tako i odmah sasvim učinjeno. Stajaše posle nekoliko trenutaka slobodan, večan čovek u svoj svojoj slavi opremljen svim beskrajnim savršenstvima, izvrsnostima i još većim sposobnostima za dostizanje još beskrajnijih savršenstava da postane sličan sa svojim suštim svetim istočnikom, naime sa svojim velikim Bogom iz sve i u svoj duhovnoj sferi posvećivanja.

5 Imaše moć da govori sa svom tvorevinom i ne beše nijedno sunce tako visoko i daleko koje ne bi čulo njegov jaki, pitajući glas. Takođe ni jedan najveći anđeoski duh ne bi se usuđivao da ostane dužan odgovora velikom pitaču i besedniku.

6 I Bog, sam vidljiv svome ljubimcu, razgovaraše s njim kao brat s bratom govoreći naime: "Pogledaj Me, ljubljeni Moj Adame! (Jer tako se zvaše i još se zove živeći ovaj prvi čovek). Ne da bih te proverio, nego da bih te učinio savršeno slobodnim i time tebe moćnim jednako Sebi kao jedno, dajem ti laku, kratku zapovest samo za vrlo kratko vreme. Drži je dokle ti skoro ne dođem. Održiš li je odano, tada ću ostati kod tebe, pa ćeš tada sa Mnom imati sve kao jedno.

7 Gle, sve se mora povinovati tvojoj moći; ali pogledaj tamo nedaleko jedno drvo krcato lepim plodovima. Nisam ga još blagoslovio iz valjanog, mudrog razloga. Zato da ne kušaš pre sladak sok jabuke, jer onoga dana kako jedeš pre Mog blagosiljajućeg povratka, zgrešićeš, upropastiti sebe i oslabiti, posustati, oslepeti, ogluveti i učiniti sebe smrtnim. O ljubljeni Moj Adame, premišljaj valjano reči tvoga preljubaznog Tvorca i nemoj mi upropastiti Moje toliko već uznapredovalo najveće delo Moje ljubavi i mudrosti.

8 Jer sada više ne zavisi od Mene i sve Moje svemoći, nego jedino samo od tebe usled tvoje slobode tvoje volje, koju sam ti teško dodelio.

9 Sada sebe možeš sačuvati ili upropastiti. – Zato drži ovu laku zapovest, postani drugi Bog iz Mene i u Meni."

10 I gle, jedva da se dan promeni sedam puta sa svojim tamnim pratiocem kada već ovaj prvi, od Boga toliko previsoko i potpuno slobodno postavljeni čovek požudnim i pogubnim pogledom svog drugog ja slabo, gluvo, slepo, a ipak znajući, na svoju sopstvenu preveliku štetu zaboravi Boga i zlonamerno posta neposlušan toliko lakoj i najveće ljubavi obilnoj zapovesti svoga toliko predobroga i svetoga Tvorca.

11 Na to se rasrdi Večni, Sveti i uništi svu vidljivu tvorevinu pred licem grešnika, koji se kajao. Ni kamen veličine jabuke ne poštedi, kao ni jednu životinju, koja hođaše hiljadama godina pre nezahvalnog čoveka zahvalno preko još jalovih polja zemlje. Tada sve potpuno pogibe u beskrajnom moru božanske ognjene jarosti.

12 Bogu više ne bi ništa sveto, kriv ili nevin, svejedno bi velikoj jarosti. Nad i u svim beskrajnim prostranstvima grme Njegov glas strašno silovito večno uništenje svakoga stvorenja. Svetovi zadrhtaše rastaviv se u svojim temeljima i ruševine ridajući i strašno kukajući razleteše se s jednog kraja beskonačnosti do drugog od jarosnog lica Božjeg.

13 Međutim, tu se događa nešto što za veke vekova nijedan anđeo neće shvatiti: Dokle On, Sveti, svojom desnicom uništava sve u jarosti zbog skvrnavljenja kroz greh velikog prestupnika, Njegova jednako sveta levica štiti plačućeg grešnika. I sićušna suza grešnika pade u toliko silovito grozno razjareno oko Božje, i gle, sva jarost nesta i već se smeši neposlušnome čoveku nova tvorevina u svim beskrajnim prostorima i iz njih, i zemlja i svi svetovi vrveše ponovo radosni bezbrojnim stvorenjima za službu neposlušnog čoveka.

14 Kao što beše pre greha, tako osta pomilovan nakon još skoro preko trideset godina u svoj neshvatljivoj moći i sili; ponovo pade pošto zanesen požudom zaboravi gordo svoga ljubaznoga Tvorca. Tvorac ga istera (to jest noseći ga na svojim rukama) iz raja, a na drugom mestu procveta pustinja pod korakom velikog grešnika.

15 Bratoubicu Kajina kazni preplodnom zemljom što plaka nad svojim nedelom i oslobodi ga povrh toga iz kandži svoga sina Hanoha, te mu pokloni more i sve kopno u njemu; isto tako Meduheda sa svojim velikim narodom; i sada se Njegova beskrajna ljubav iznova potvrđuje na vama, i Njegovo srce nije zatvoreno ni pred najvećim bezbožnikom Lamehom.

16 O gle, gle, vi prenedostojni ljudi, koju beskrajnu ljubav Bog imaše i još uvek ima prema vama uprkos svim vašim neiskažljivim gresima.

17 Čujte iz mene Njegov glas kako javlja vama Njegovu milost. Pogledajte tamo prema podnevu veliku zemlju već valjano pripremljenu za vas. Gle, kako vas je On nevidljivo štitio pri svom velikom, preljubaznom srcu pred našim pravednim gnevom.

18 I slušajte, čim svršim svoju zapoveđenu besedu prema vama i vi plačući bacite se pred Njegovu ljubav, zgrabiće vas vidljivo svojim anđelom i nežno vas sprovesti u onu lepu, spomenutu zemlju.

19 O ljudi, premišljajte ko je Bog, ko ste vi i ko možete i treba da budete Njegovom beskrajnom ljubavlju; a premišljajte i u vašoj milosti od Boga ko i šta smo mi sirote prezrene životinje i obuhvatite kao On – koji neće da bude samo vaš Tvorac kao naš, nego vama istinski Otac, što zapravo već veoma dugo jeste i beše pre nego što beše stvoren svet i mi – s Njegovom ljubavlju sva stvorenja nekoristoljubivo i premišljajte: i mi nema bića radujemo se životu. Zato u vašoj ljubavi iz Boga negda za velika dolazeća dana pustite i nas da ugledamo novu svetlost slobodnog života iz Boga, u kojoj valja da živi svaka tvar i živeće zanavek.

20 Sada padnite pred Bogom, vašim svetim Ocem, i plačite pokajničkim suzama istinske ljubavi, a zatim neka vas hvalovoljno digne blaga ruka svemoćnog Tvorca, sada takođe vašeg preljubaznog Oca, i neka vas Njegova blagosiljajuća desnica sprovede u naznačenu zemlju i budite tamo narod kakvim da budete još će vas silno učiti Njegova sopstvena sveta usta preko usana velika bratska anđela. Amin."

21 I gle, okončav medved svoju besedu, nesta brzo iz njihova vidika i mesto njega se pojavi u trenu anđeo odeven belim ruhom od svetlosti, i ovaj anđeo beše blagočestivi Avelj, koji zapravo već nevidljivo besedova preko duše životinja (što je zapravo uvek slučaj kada prirodni predmeti zbore preko usta videoca i proroka da anđeo iz predmeta u dušu videoca i proroka i taj tek tada odgovarajućim prirodnim rečima sam piše ili lakše pak smesta govori valjanom besedom, što dašta shvata samo videlac i prorok zašto je jedno teže a drugo lakše, zbog čega su već sami apostoli više govorili nego pisali kao svi raniji videoci i proroci).

22 Kada dakle ovih četrnaestoro ljudi oba roda tek potpuno ugledaše anđela, tek tada im on iz Mene poče upućivati vrlo blagu besedu i reče kao što sledi verno istinito, naime:

23 "Deco Kajinova, moga brata koji beše zao, koji još živi i koji će živeti telesno ubuduće za vladanja svih zemaljskih doba sve do kraja svih doba, nedostupan svim smrtnicima sve do skorog kraja svaka zla kada kasnim potomcima nakon velikoga veka svih vekova Svemoćni preko mala videoca bude objavio velike stvari i bude spomenuo opširno vašeg zločestog praoca (što se upravo događa i već se dogodilo), premišljajte valjano šta ću vam ovde kazati i objaviti po presvetoj volji Boga, svemoćnoga, večnoga Tvorca, kao i preljubaznoga Oca svih anđela i otaca i ljudi. Čuli ste vrlo skupocene reči iz čeljusti krvoločnih životinja, koje je Bog ublažio preko mene i osposobio da govore za vas, koji beste iskvareni više nego sve ove životinje preko velike zloće zmije Hanohove i sada osobito Lamehove, koji posta velik vinovnik užasa, pred kim se sada sva tvorevina strašno gnuša, i za čijim vratom već počivaju kao svetovi teški sudovi Božji i pomno posmatraju već skoro sasvim puni od nedela sasud nad zvezdama.

24 Pošto dakle beste i još jeste najmlađi koji ste se prisilno morali sjediniti sa zmijskom vojskom Tataharovom protiv svoje nešta bolje volje, tako se neizmerna ljubav Božja smilovala vama i dala vam prvo da spoznate beskrajni greh Lamehov, bezbožnika, u njegovom preoholom vlastobesnilu. Zatim vas je dovela ovamo na čudesan način za kratko vreme toliku daljinu koju običan hod čoveka jedva da bi prevalio za sto i dvadeset dana pošto vas je pre spasla iz smrtnih kandži zveri gde bogomrski Tatahar nađe svoj pravedan sud i pokaza vam kroz smrt samu vašu smrt i posla me sada vama, koji sam već dugo sasvim živ, da vas probudim iz sna smrtnog i da vam pokažem život u poniznosti i u stalnoj dragovoljnoj poslušnosti prema presvetoj volji Božjoj te da vas odvedem u zemlju koju je večna ljubav Božja za vas valjano pripremila. Pa spoznav sebe sasvim u ljubavi prema Njemu u svoj poniznosti, tek tada ćete takođe prispelom milošću spoznati istinsku, svetu, preveliku vrednost života u vama i otuda tek najsvetiju i najveću vrednost u večnoj ljubavi svetoga, svemoćnoga Tvorca svih stvari i preljubaznoga Oca svih anđela i ljudi ne samo ove zemlje nego još bezbrojnih drugih svetova, od kojih do sada još nikada niste imali pojma, jer to znati daje se samo deci i anđelima Božjim.

25 A ipak će se negda svetovi klanjati ovoj zemlji kada njena svetlost bude veća od svetlosti svih nebesa, jer tada će jednom Božja svetlost svetleti svim narodima koji budu dobre volje. Pa ako ostanete odani u poniznosti i u dobrovoljnoj poslušnosti prema presvetoj volji večnog, velikog Oca, tada će ova svetlost prodreti i do vas i oživeti vas načisto; međutim, ako se ikada budete dizali ili budete mogli dizati jedno nad drugim, tada će ova najsvetlija i najsvetija svetlost, potekla iz najunutarnije dubine Božje, do vas samo stići kao svetlost najudaljenijeg sunca tvorevine u premračnu noć zemlje.

26 Gle, potomci Lamehovi od svoje gordosti dosegnuće uskoro svojim glavama nebeski svod, probiće ga svojom bezočnom, slepom i gluvom upornošću kao mračni zločinci baš na mestu gde veliki sasud, skoro već sada sasvim pun grozota svake vrste, stoji veoma krhko. Zatim će se veliki sasud sručiti na zemlju pun gresima i prestrašnih sudova Božjih. Tada će se u bujicama kurvinjskog mulja zločina udaviti i ugušiti svi vinovnici zla i povući sa sobom prevelik broj dece Božje, koja će dopustiti da ih kćeri zmije zarobe u svojim srcima i sramno će s njima bludničiti i rađati decu gneva i kletve Božje, koja će se nazvati decom pakla i sisancima zmajeva, i tu se neće poštedeti više od osam osoba.

27 Međutim, pre nego što se sve to dogodi, Gospod će trista godina slati učitelje i proroke, koji će ih opominjati pred Njegovim sudovima i propovedati pokajanje za oproštenje svojih grehova i za potpunu promenu svog prividnog, noćnog, paklenog života obilnog smrti i pokazaće im trag istinskoga života iz Božje beskrajne milosrdne ljubavi i milosti i pokazaće im čudnovato čak u malom vrstu predstojećih velikih sudova Božjih.

28 Tada će se zbiti da će zla žgadija zgrabiti učitelje i proroke i delom ih ubiti, delom i obgrliti svojim zmijskim rukama i svući ih u glib svog bluda i upropastiti i usmrtiti u duhu i štaviše uz to još učiniti ubicama svoje sopstvene dece (kao kod vas sada u vašim vremenima klubova koja su mi nadasve "ugodna").

29 Tada će Bog zadnjeg učitelja – brata pravednog sina koji će se zvati Noje, što znači Pravedan Sin – imenom Mahal, na svoj samovoljan zahtev još pustiti da proputuje gradove užasa i da tamo propoveda. Toga će snaći zlo i sam će postati zao, na kraju napustiti Boga i propasti u glibu.

30 Tek tada će se spomenuti sasud, pun greha i suda razbijen i natovaren svom kletvom, baciti na zemlju i zapaliti je na svim zlim tačkama iz svog središta i samo radi ono malo pravednika milosrdna ljubav Božja će otvoriti silne ustave neba i svaliti visoke bujice čak preko najviših gora radi ublaženja paklenog ognja i održanja i čišćenja dece kao i same zemlje radi nošenja bolja pokoljenja po volji Božjoj.

31 No, vas neće snaći ni vatra ni bujice ako ponizno i poslušno obratite pažnju na volju Božju koja vam je sada objavljena, koja puna ljubavi glasi ovako:

32 Vaša prva misao da bude Bog, Njegova volja, Njegova ljubav i milost; i kada se dan preda u zvezdane i svetlucave ruke noći i zadnji zrak lepog sunca Božjeg blago mine preko dalekih polja zemlje, tada u ovim ispitujućim svetlosnim mislima vašeg besmrtnog duha da se date na blagosloven počinak svog tela.

33 Nemojte se starati o hrani telu, jer gde Gospod blagoslovi neku zemlju, tu njeni žitelji nikada neće trpeti glad dokle im je stremljenje usmereno da stalno imaju pred očima i u srcu samo presvetu, sve blagosiljajuću volju večnoga, velikoga Oca; jer zato su stvoreni ljudi da spoznaju Boga i Njegovu presvetu volju, da žive po njoj i rečju i obilnim delom da slave i hvale najsvetije ime velikoga, večnoga Boga.

34 Ako to budete činili u svoj poniznosti i slobodnoj poslušnosti od čiste, nekoristoljubive ljubavi prema Bogu, tada će i On svakad biti spreman da vam mislostivo objavi Njegovu presvetu volju, delom posredno preko rečite prirode, a delom i neposredno preko Njegove sopstvene žive reči glasno govoreći u vaše srce.

35 Ako to budete propustili samo jedan dan u vas ispitujućoj prividnoj dovoljnosti, tada će se srce zaboravšeg Boga opteretiti najpre opominjućom tugom i biće sedam dana nemo kao trulo drvo. I kao što će tlo zemlje po stupajevima poslušnog rađati i sazrevati plodove do njegovih usta, isto tako će zemlja po stupajevima nogu neposlušnog postati pustinjom i neće davati ništa do prašinu, kamenje, trnje i čičak i otrovne bobice.

36 Jer beskrajna ljubav i mudrost Božja daje svakome svoje; blagočestivoj, poslušnoj deci daje hleba, meda, mleka i slatke plodove telesno i duhovno; a neposlušnom, gordom nakotu zmije daje kamenje, prašinu, trnje i čičak i otrovne bobice duhovno i telesno kako bi zloban nakot nastradao i možda se održao mrtvi duh i malo-pomalo oživeo opet u beskrajnoj milosrdnoj ljubavi velikoga, večnoga preko svega jedino najsvetijega Oca.

37 Gle, svi ste vi jednaki; podjednako muško i podjednako žensko. Međutim, vi žene valjano da pokrivate svoje stidnice kao i celo telo, a prvenstveno svoju glavu, kako vaša pohotljiva ćud ne bi razdraživala muža na blud, kao što zmija vabi velikom, tajnom požudom svojih zavodljivih očiju slobodan rod ptica u smrtno zatočenje svojih otrovom punih čeljusti, jer vi žene ste najbliže deca zmije i pune njenog otrova. Zato budite smerne kao ženka pčele, koja se ne usuđuje svojim bićem na svetlost sunca, nego dan i noć brižno gmiže preko ćelija svoje bezazlene dečice; takve da i vi budete i poslušne u svemu svojim muževima, ukoliko najsvetija volja Božja iziskuje. Međutim, da neki čovek hoće – što se ne bi trebalo zamisliti – da vas prisili na nešto protiv najsvetije volje Božje, to da i vama bude dozvoljeno da otkrijete vašu glavu pred čovekom i da ga umilno opomenete na njegove obaveze proistekle od Boga. I ako izvršite sve ovo precizno, tada će vas Gospod zasuti velikim milostima i postaćete slatka milina za oči u beskrajnoj lepoti večnoga, svetoga Oca, večno i besmrtno.

38 A vama muževima ne daje se drugi zakon do svagda vama javljajuća presveta volja najvećeg Boga; ako je, pak, neko od vas ne bude primećivao u svojim grudima, pred njim će se postepeno sveta usta Božja, kao i prirode, zatvoriti. Tada će mu se, pošto se od Boga odvratio napolje, dati i spoljni zakon, koji će ga učiniti robom greha i slugom pakla, ako odmah ne slomi svoje srce, očisti ga u poniznoj poslušnosti, pa ga ponovo moleći i dugo moliv se odnese pred Boga u strahu i ljubavi da bi ga On opet blagoslovio i posvetio svojom najsvetijom voljom. – (To da i vama bude dobro znamenje kako i zašto da težite ka ponovnom rođenju.)

39 A sada ustajte i obucite ovu odeću, koju su za vas spremila deca Božja – ovu ovde vi muški i ovu ovde vi žene kako biste se razlikovali po rodu, takođe po nošnji odeće moralno, smerno i uglađeno. Ali daleko vam bila sva raskoš i oholost; samo da vas pokriva haljina i štiti od prehlade za svežih noći telesno i odvede duhovno do Boga u toploti večne ljubavi, blagosti i poslušnosti.

40 I tu neka svako od vas takođe uzme povez i neka veže sebi oči kako ga ne bi hvatala nesvestica pred provalijama preko kojih ću vas voditi. Pa kada se nađemo na određenom mestu, dajte opet na volju vašem očnom vidu i posmatrajte preushićeno vašu preteču domovinu, dražesno uređenu od prevelike ljubavi predobroga i presvetoga Oca. Tamo ćete se potkrepiti blagoslovenom hranom zemlje i jesti iz ruku dvoje velike dece Božje, koja će vas tamo već očekivati, jedoga čoveka i jedne žene, za večno ukrepljenje života svog duha. Sada pođite za mnom po najsvetijoj volji Božjoj. Amin."

41 I gle, tako ih vođaše Moj mili Avelj sedam dana i noći do određenog mesta brzo još preko trideset dana dug put, i to bez odmora i hrane jer tada behu Moji gosti i, kao što kažete, letele su im pečene ptice u usta, to jest: Ja sam ih hranio međutim duhovno, a duh ukrepi dušu, a duša ojača telo, te su ovom Mojom istinskom nebeskom hranom itekako mogli istrajati.

42 Pa kada dospeše ovako sasvim zdravi i čitavi na određeno mesto, tada odmah dođoše dvoje dece Božje ili dece Moje ljubavi, koji ih tu očekivaše, Aujel i njegova žena Aca (Sin Nebesa i njegova žena Mukla Ispravna Žudnja), unuci dece Adamove pre Seta, i uzeše im poveze s očiju i poželeše im dobrodošlicu najljubaznije. Tada se začudiše silno ovih četrnaest malih dvojima velike dece Moje ljubavi, koja imahu pravu meru čoveka, naime šeststo šezdeset šest palca čovek i šezdeset šest palca manje žena, dok spaseni imahu jedva vašu meru od šezdeset palca.

43 Pa sada pošto su ponovo potpuno upotrebljavali svoje oči i uši, tada anđeo opet prozbori i reče: "Deco, ovde je mesto vaše odredbe, i ovo dvoje velike dece Božje smatrajte vašim roditeljima danim ponovo vama od Boga i sledite ih u svemu, jer to je volja Božja koju sam morao da prećutim kada sam vas prvi put oslovio.

44 Oni će vam uvek potvrdno reći šta vam Bog bude govorio vašim srcima i vazda će vas buditi ako vašeg duha podođe san i ućiće vas mnoge korisne stvari, koje će vam vrlo služiti, kako telesno tako duhovno. I da se niste polno spoznali dokle vas ovi sada vaši roditelji ne blagoslove po presvetoj volji Božjoj; pa kada vas blagoslove, ipak daleko vam bio svaki blud, nego čednost da sja kao zimzelen na vašim čelima, i nikada da oskvrnavi nesloga, gnev, zavist, škrtost i blud presveto rađanje vaše dece, nego umerenost u svemu i ljubav Božja nadasve bila vaše pravilo. Postupite li tako, biće vam dug život tela i vaš odlazak sa zemlje će biti u velikoj svetlosti beskrajne milosti večnoga, svetoga Oca, gde vas tek iščekuje istinska nagrada kao večni život u širokom krilu presvetoga, preljubaznoga Oca u visokom nebu tamo preko zvezda i negda – ah! – negda u Njegovom samom preljubaznom srcu.

45 No, o tome će vas obavestiti vaši roditelji, koji su dobro obavešteni od Boga i nije im potrebno moje obaveštenje pred vašim ušima. Božja ljubav vas blagoslovila i Njegova milost vas obasjala i posvetila i odvela vas do života! Amin, amin, amin."

46 I gle, to je zasnivanje Sine ili Kine, koja osta pošteđena od potopa i još dan-danas u opštem jeste mnogo bolja no druge zemlje na zemlji izuzev poneka suluda pogoršanja, koja su tamo unesena tek kasnije poznanstvom s drugim ljudima zlobnog sveta. Tamo da se nije usudio neki neponovorođeni da propoveda Moje Jevanđelje! Amin!


37

1 Pre nego što otputujemo ponovo u Hanoh, moram još nužno da vam kažem malo podrobnije o stanovnicima Kine. Sada zapamtite i gledajte, što se prvo tiče visine velike dece Moje ljubavi iz Adama, to je vaša predstava pogrešna ako pod njom zamišljate telesnu visinu, nego tu šeststo šezdeset šest palca jesu potpun broj Moje ljubavi u čoveku. A palci prikazuju meru dobrote iz ljubavi prema Meni; tu su šeststo usmereni Meni, zatim šezdeset bližnjem i konačno šest sebi. I mera žene jeste jednaka božanskoj meri u čoveku, ali ženina ljubav prema bližnjem i ljubav prema sebi jeste razlika od šezdeset i šest, te u tome žena ima čoveku bezuslovno da se povinava u svemu ovom dotičnom. Budući da je stvorena iz čoveka kao ljubav prema sebi, jedino i može sebe da ljubi u čoveku, ako će njena ljubav biti ispravna; i pošto je najbliža čoveku, tako je i njena ljubav prema bližnjem najpre u čoveku, i otud razlika.

2 Uostalom ovo dvoje kao i sva deca Adamova behu i telesno znatno veća od veoma oslabele dece Kajinove i mnogo moćnija, jača i snažnija u svim svojim mišićima, žilama i drobi.

3 (A sličnost broja čoveka broju Moga protivnika dolazi otud što je kod njega upravo suprotan slučaj kako bi bio najgnusnije biće pred Mojim očima.)

4 I gle, kao što Siin bi prvi koji svoju ćud uputi Meni, to i bi najposlušniji sin ovih roditelja i vođaše i ostale vrlo brižno u poslušnosti; zato Aujel reče, blagosloviv ga najpre u Mome imenu u prisutstvu Aze i svih ostalih:

5 "Siine, blagosiljam te u ime moga i tvoga Boga! Zemlja da se zove po tvome imenu. Uzmi svoju najlepšu sestru za ženu i rađaj s njom u svoj blagoslovenoj pristojnosti decu poput dece Božje i nazovi ih Sinovima Neba i Kćerima Zemlje, pa kada se Moje veliko pokoljenje uzme sa zemlje od ljubavi Božje, tada tvoji potomci neka budu ljubazne vođe potomcima tvoje braće.

6 Ljubav traži, i mudrost će ti se dati, i tvoje koleno neće umreti sve do kraja svih vremena jer će Gospod tvom kolenu učiniti mnoge loze kako bi tvoje ime živelo sve do kraja svih vremena.

7 Tebi je data samo jedna žena, ali ubuduće s vremenom neka muževi u svoj smernosti uzimaju i više žena radi rađanja pokoljenja, međutim, daleko vam bio svaki blud i neblagosloveno rađanje; i ako na sve ovo obratite pažnju, biće vašeg naroda za hiljadu godina već kao trave na zemlji i kao zvezda na nebu.

8 Ja sa svojim malobrojnim potomstvom blagosiljaću vas i voditi još petsto godina, a zatim će doći red na tebe sve do kraja vremena. Vreme da merite po zrelosti jednog ploda koji sazreva pet puta za kruga zemlje oko sunca. Kad god spoznate neku stvar, pogledajte u sebe, i naćićete znak, i tim znakom uvek da predstavite i označite stvar. A vaše radnje uvek da se izraze raznim podobnim crtama i njihovo izvršenje tačkama. Ovim treba da zabeležite ono što ćete ubuduće od nas još sve čuti, naučiti i saznati a i što ste već pre nas čuli, naučili i saznali, i nužno od toga da pokažete i vašoj deci sve do kraja vremena za negdašnje veliko svedočanstvo o zlobnom nakotu zmija. Amin."

9 Međutim, bez uštrba po slobodu duha ni ovaj narod ne osta uvek isti. Posle računanja negde sto dvadeset godina po potopu potomci Siina takođe narastaše značajnim narodom i dospeše često u razne razmirice, te obrazovaše stranke, koje se razlikovaše po svojim običajima i bogosluženjima. Pojedini tvrdiše da su samo prvorođeni vični da upravljaju; drugi kazaše da prvorodstvo nije ništa osobito pošto se češće pojavljuju ženska prvorodstva – zato sposobnost upravljanja svakad treba poveravati razumnijem srcu. To dohvatiše opet drugi iz naroda i kazaše: "Ako se radi samo o srcu, pa zašto onda i razumno srce nižeg brata ne bi bilo sposobno da upravlja?" Pojedini, pak, odbaciše opet sve i rekoše: "Kao što beše u početku, neka ostane do kraja vremena!" Pojedini kazaše da valja svugde i svakad Boga pitati za savet a ne svojevoljno rasuđivati i postupati. Na to opet odvratiše drugi: "Ako je tako, onda to može svako činiti; čemu onda jedan ili više upravitelja?" – Drugi opet rekoše da se Bog ne objavljuje svakome kako ljudi ne bi bili izlišni jedan drugom. Na to odvratiše opet drugi: "Onda neka svaki videlac naučava što je saznao, a upravu da prepusti Bogu; čemu onda jedan ili više upravitelja?" Opet drugi primetiše: "A ko nam jamči da takav videlac i učitelj koji navodno stoji više zaista uvek govori reč Božju?" Drugi opet rekoše na to: "Pa, ako se učiteljima apsolutno više ne može i ne sme verovati, onda nam ništa ne vrede upravitelji i učitelji!" I više takvih nezgrapnih dosetki, čime se dogodi da se obrazovaše gomile jeresi i da se carstvo raspade na razne grane uprave i učenja i tako rascepkano potraja do godine 3737. po postanju Adama kada istupi graditelj Heu-Tsinove linije (zaštitnog zida) po imenu Či-Hoang-Ti (Mudri Samoupravitelj Naroda), koji je čak i vašim boljim istoričarima nešto poznat, poče narodu silno da propoveda i prorokova im kako ih je jedan narod nedaleko granica njihove zemlje krišom uhodio, i ako se svi zajedno ne late posla da duž sveg carstva postave velik i debeo zid, onda će ovaj narod nasrnuti u gomilama pun sile i sve ih gadno pobiti.

10 On sam ima moć od Mene da ovaj upad zadrži toliko dugo dokle se zid ne dovrši, međutim, samo na deset godina, zato da upotrebe svu vrednoću da što pre izvrše ovo veliko, sveto delo po Mojoj volji objavljenoj njemu, inače ih čeka veliko zlo.

11 Odmah prionuše na delo ko god je imao ruku, pa zid stajaše dovršen za osam i po godina dužine više od osamsto i sedamdeset hiljada čovečijih visina i širine devet čovečijih visina i visine devetnaest čovečijih visina i beše snabdeven na sto do sto čovečijih dužina kulom stražarom, koja je bila viša za još oko deset čovečijih visina, u kojoj je uvek moralo stražariti naizmenično sto ljudi, što dašta baš ne potraja dugo pošto ovaj krivi prorok razotkri sam sebe pred narodom tako što skuplja sve njihove verske spise i sve što u njima ne odgovaraše njegovom pravom nasilnom duhu spaljiva i uništava.

12 Ovim mu uspe da ovo pre njega mnogo razdeljeno, veliko carstvo ujedini, istina jedino silom, i da gospodari njim oko šezdeset godina kao pravi otimač. Njegov sin istog imena posta mlak i popustljiv, ali zato mora njegov sin, treći naslednik ove dvojice otimača, pri opštem ustanku naroda – pošto poče nastavljati još svirepije krvav progon bogomoljaca, što započe već njegov deda – ovaj veliki zločin platiti životom.

13 Carsvo se zatim opet raspa na mnoge delove sve dokle konačno godine sveta 3786. Lihu-Pang (Hajduk) skupi vojsku istomišljenika, kao vojskovođa sve podjarmi i konačno se nametnu za samodršca (cara) i nebeskog sina. Taj skupi, koliko bi moguće, stare još skrivene spise i priče, uredi veru, postavi sveštenike, koji morahu bdeti nad svetinjom, i odeli narod u određene razrede ili staleže, koje tada smrtnom kaznom niko ne sme prestupiti.

14 Ovako on zasnova tkz. Nebesko carstvo ili veliku dinastiju (Han) i proširi je i preko zida zapadno veoma znatno. I tako traja ovo carstvo sve do četvrtog veka pre velikog ovaploćenja Moje reči kada pretrpi ponovo prilično veliko razdvajanje i izgubi pri tom veliki deo Tatarije i Mongolije, dospe na tri sukobljena carstva, nazvana Čenkue, i još kasnije, u četvrtom veku posle velikog ovaploćenja Moje reči, ugasi se ova loza i ovo carstvo dospe u istom nebeskom obliku radi naroda i sveštenika pod mongolsko-tatarskog vladara, koji se podiže u kraju Bajkalskog jezera, pod čijom podnošljivom upravom se nalazi još dan-danas.

15 Sada imate celu, vrlo kratku povest Kine. Ko ima malo vere, neka otputuje onamo i uveri se, ali neće proći mnogo bolje od putovanja za Japon. Slepome ne pomaže fenjer ni na svetlom danu, a onome koji vidi dovoljna je svetlost sunca.

16 Dakle, pošto smo na ovaj način dobro zbrinuli naših četrnaestoro studenata, vratimo se na kratko još u Hanoh i posmatrajmo još malo Lamehove ludorije, i kada se tu sve do Nojevog vremena zasitimo ljutnjom, nakratko ćemo još posetiti praoca Adama pa odmah otvoriti ustave nebesa. Amin.


38

1 Možete lako zamisliti da su se ovakvim silnim iseljavanjem u jednoj godini kako Hanoh, tako i ostalih deset gradova veoma obezljudili, da je i uz to Lameh izgubio svoju odanu pratnju i da se njegova moć, u koju se toliko preuzdao, skoro poništila.

2 Ako samo predočite ovu okolnost, uvidećete lako bez mnogo truda da je Lameh barem u vremenu od trideset godina bio primoran da spusti glas kako bi mu se narod opet pokorio i počeo da radi za njega kako bi barem sa svojima mogao bezbrižno da ždere kao svinja i kao lenj vo.

3 A njegovi su se sastojali od dve žene, naime Ade i Cile (što znači: Valjano Posavetovana Vrlina u Vedrini – i Tiha Odanost i Trpljenje). Tu Ada imaše dva sina, naime Jabala (otac kolibara oko podnožja planina) i Jubala (muzičar, izumitelj pastirske frule i gusle, instrument ne nesličan vašoj, jedino što se sastojala od jednog komada drveta, kojeg je trudno izradio kamenim oruđem za brušenje i glačanje).

4 A Cila imaše jednoga sina, naime Tubalkajina, i njegovu sestru Naeme. Taj posta Mojim milostivim dopuštenjem majstor u obradi kovina, a Naeme ukroti zveri te omogući svom bratu i njegovim pomoćnicima pristup u planine obilne rudom i beše izuzetno lepa celim telom i imaše izuzetno poniznu ali i utoliko hrabriju dušu i njenim očima bi svojstvena velika sila da pri njenom pogledu tvrdo kamenje posta voskom i čvrsti zubi zveri kao paperje goluba.

5 Gle, to bi Lamehova porodica pored nekoliko slugu, koje mu ostaše, i nekoliko sobarica i beznačajnih naložnica; znači sve zajedno tridesetak osoba, koje sve moraše vredno raditi kako bi dobili što da jedu i da pokriju golotinju, kao što sam već rekao, tokom trideset godina kada narod opet, više zbog dobrih izuma nego zbog Lameha, poče dolaziti u Hanoh kako bi tamo kupio korisne predmete od kovina, što se gotovo događalo razmenom. Takođe iz drugih deset gradova putovaše da čuju muziku Jubalovu, koja omekša njihova srca i opet privole Lamehu. Takođe velika lepota Naemina primamljivaše sva srca – i nazvan bi nesretnim koji nije spazio Naemu, i plaka i rida danima.

6 A kako biste ipak videli kako to bi moguće, dodaću vam mali opis njenog izgleda. Ova Naeme je ista prilika koja se pod posebnim imenom "Venera" izgubi u starodrevno, crno paganstvo kao žena kovača i boginja lepote. Od Sare i Rahel telesno ni jedna tako lepa prilika nije stupila na zemlju osim Naeme. Njena visina je iznosila pet stopa [1.58m] po vašoj meri. Njena kosa beše crnja od uglja. Njeno čelo beše belo kao svež sneg, prema očima vrlo blago crveno. Oči behu velike i savršeno plave kao nebo, zenica plameno crna, očni kapci sveži i nežni kao i tamne obrve. Nos beše prav i završavao se u blagim, nežnim krajevima, po kojima dva utoka svojim blago zaobljenim oblikom pružahu dražesan prizor. Usta behu prava veličine oka i njene nežno pune usne ućutaše svaku ružu. Njeni obrazi, u prelepom, veselo nasmejanom, pravilnom obliku, behu blago naružičasti najnežnijim crvenilom svih ruža i njihova boja bi nalik ruži pokrivenoj snegom kada sneg takoreći zadnji zrak ljubavi ove kraljice cveća propušta da svetluca do svoje sjajnobele površine; tako beše i njena brada kao ni jedna više po zemaljskom liku; njen vrat ne beše ni predug ni prekratak, nego potpuno pravilan, gladak i okrugao bez i najmanje mane; početak grudi razlikovao se od vrata samo nežnim, bujnim, hitrim uzvišenjem, tako i ramena i potiljak sve pravilno po najboljim odnosima. Dojke su ličile više na zračno, belo, mekano izdignuće no na nešto mesnato, na čijim uzvišeno bujnim oblinama dve vesele, mlade ruže kao da su pupile. Njene ruke behu tako pune, mekane i nežne da to ne možete ni zamisliti, jer takvih ruku ima samo na nebu. I u ovoj prelepoj srazmeri beše i njeno celo telo prekriveno blistavom belinom snega sa zračnom nežnošću i mekoćom.

7 Ova Naeme posta žena svoga brata, koji s njom rodi sedmoricu sinova, koji izgledahu veoma nezgrapno i nakaradno i imahu mnogo sličnosti s vašim tkz. blesavcima. A uzrok tome bi što se ona po očevoj volji prečesto morala stavljati na raspolaganje čisto razvratnim svrhama zaradi vlastohleplja jer time sav muški svet opet posta pokoran Lamehu. Sve oči behu sada uperene na Naeme a sve uši na lakome zapovesti Lamehove jer Naeme sve do svoje osamdesete godine osta predmet divljenja ljudi, za koje vremena se narod opet veoma umnožio i sledio svim migovima Lamehovim. Kako Lameh vide koliko je opet postao moćan, posta strožiji i okrutniji i za nepokorne štaviše uvede svirepo već ranije spomenutu smrtnu kaznu.

8 Baš u to doba Naemino dogodi se po Mojoj naredbi od dece Adamove prvo poslanje jednog dobrog vesnika s planina u dubinu Hanohovu kako bi tamo objavljivao Moje ime, i baš na samom dvoru Lamehovom. I gle, Lameh vesnika dobro primi; a beše unuk Adamov poreklom od potomaka Adamovih pre Seta i zvaše se Hored (Strašni) i beše visok, mudar i nema ni ženu ni decu. I kada Lameh nakon Horedove nauke uđe u sebe, tada takvom vesniku ukaza veliku počast, sabra sav svoj ženski dvor i zamoli vesnika da izabere za sebe najlepšu ženu. I gle, tada Hored protiv Moje volje pogleda ženu Tubalkajinovu, te ova mora na život i smrt da se povinuje zapovesti Lamehovoj.

9 Jer premda tada Naeme već ima blizu osamdeset godina, ipak beše toliko lepa da bi se sada neka osamnaestogodišnja, prebujna, dražesna gospođica morala sakriti pred njom. Tubalkajina, naviknutog ionako već oduvek na neverstvo, ovaj slučaj ne dirnu toliko u srce, i to utoliko manje što ga Hored uveri da mu, prvo, zveri više ništa ne mogu zbog oružja i njegovog kovanog odela, i drugo, dostaviće mu s planina više jakih pomoćnika, koji će ga štititi od svega i pokazaće mu tek pravi način obrade kovina za razne korisne stvari.

10 Tubalkajin time i bi sasvim zadovoljan, te se tako ovo sramno svrši. Hored napusti Hanoh i vrati se sa svojom ženom na planine.

11 Međutim, što se tiče pomoćnika odozgo, to osta pri obećanju jer Hored sa svojom ženom više ne dođe do svojih, nego izabra usamljeno mesto kako mu niko ne bi zavideo u njegovoj sreći.

12 A Tubalkajin ovom prevarom tek bi prinuđen da nagovori svog brata Jabala, sina iz Ade, da se s njim udruži da uz planine sagradi kolibe da u njima obitava kao stražar i da se na ovaj način tek pojavi kao kolibar.

13 Na ovaj način zasnovaše pravu proizvodnju kovina i izrađivahu stotine delom korisnih, a i delom kitnjastih, otmenih, blistavih predmeta, koji su se grabljivo uzimali u zamenu za plodove. Jest, skoro iz svih gradova kao i sa svih strana velike zemlje putovahu do sigurnih koliba i kupovahu po potrebi i raskoši i prionuše za Tubalkajina i davahu svoje sinove na zanat kod Tubalkajina i na taj način narod u kolibama za kratko vreme toliko naraste da Lameh pred njim poče da strepi.

14 Tada razmišljaše: "Šta ću, šta da radim? Delo koje sam počinio na mojoj braći visi kao težak teret o mojim grudima. Onaj veliki strašni sa planina, koji je postao moj drugi zet, teško me prekorio za moj zločin; zapovedio mi je da narodu prijavim takvu grozotu. Međutim, ako to učinim, nisam siguran svoga života; a ako ne učinim, onda protiv sebe imam Boga i Njegovu veliku decu na planinama, koji će uništiti mene neposlušnoga."

15 I gle, snažan glas prozbori iz njegovih prsa: "Otkrij svojim ženama i reci im: Žene Lamehove, čujte moju reč i zapamtite dobro što vam kažem: Ubio sam čoveka sebi za kvrgu i mladića sebi za ranu; Kajin da se osveti sedam puta, a Lameh sedamdeset sedam puta!"

16 I gle, ovako bi pravo Lamehu, i učini smesta kako mu naloži glas. A kada to čuše njegove žene, zaprepastiše se toliko da odsada ostaše neme te o ovome nikome ništa ni ne mogoše saopštiti. Posle nekog vremena ga napustiše krišom i odoše ka svojim sinovima u kolibe. Međutim, pre nego što dospeše do njih, zaustaviše ih dvojica žitelja planina, dobiše ponovo svoj glas i povedoše ih na posvećene visine planina.

17 Čim dospeše na planine, raspitaše se o Naeme, međutim, vođe ih izvestiše da je Hored nestao iz njihovog vidokruga iz neverstva i zavisti i da im nije dano da vide gde se, poput crva, zavukao; pa ako žene hoće da dopuste da ih blagoslove, onda će ih uzeti za svoje žene. Jer Ada je imala tek sto deset a Cila tek sto godina i obe behu još izuzetno lepe i izgledahu kao da u sadašnje vreme imaju tek dvadeset četiri godine pri dobrom držanju.

18 Na to dozvoliše da ih blagoslove i postaše njihove žene pa otputovaše sa svojim muževima do boravišta Adamovog, koji već imaše devetsto dvadeset godina kako bi i od njega primili blagoslov.

19 Ugledav ih Adam reče tronutim glasom: "Slušajte, sinovi dece moje dece, znam sve svoje potomke odreda, koji su u mom blagoslovu po blagoslovu Aveljevom od večne ljubavi, ali ove dve žene ne znam. Otkuda su?" I ova dvojica odgovoriše: "One su prognane žene Lamehove, koje je njegovo nedelo prognalo."

20 I Adam reče: "Šta kažete? Znam sina Matusale, i taj ima tek sto dvadeset šest godina i još nikada nije spoznao ženu. (Napomena: Ovde sto dvadeset šest godina ne znače starost, nego prikazuju samo stanje u kojem čovek još nije zauzeo pravi odnos, koji je sto za Boga, deset za brata i bližnjeg i jedan za sebe. Ako umeš računati, računaj, i naćićeš kada je čovek sposoban da se ponovo rodi. Lameh još nije spoznao ženu što u duhu još nije stajao na stepenici koja je postavljena kamenom temeljcem večnog poretka. A. V. H. je tek sto tridest sedam godina; tu mora od trojke i od sedmice još ponešto da otpadne, amin. To kažem Ja, vaš Otac, amin, amin, amin. Matusala je imao tada dvesta trideset tri godine, a Lameh četrdeset šest.) Šta pričate? Prokleta da je laž i usta koja je izgovore i jezik koji govori neistinu naoči Boga! Zato pri kletvi Kajinovoj, ubice, govorite – otkuda ove žene?"

21 "Ne srdi se, oče Adame. I iz krila Kajinovog nastao je u prokletoj dubini jedan Lameh. Taj je ubio dvojicu braće. Ove žene behu blagočestive u kletvi, zato nas je Gospod probudio da spase izgubljeno. Pa kada učinismo volju odozgo, onda se ne srdi, oče, nego blagoslovi šta je Gospod spasao!"

22 I gle, Adam bi ganut i reče: "Što Gospod spase, već je blagosloveno, te bi moj blagoslov bio jedino greh. Nego pođite u miru. Što se sviđa Bogu, zar da se meni ne sviđa? Zato sačuvajte blaga večne ljubavi i smilovanja. Amin."


39

1 I gle, tada napustiše praoca i odoše i čuvahu ova blaga bezmalo previše u svojim srcima, to tako da za Mene preosta veoma mali prostor, što naravno uopšte više ne bi po Mome poretku. Tako postupno potamne njihovo srce te postaše sve čulniji. Takvima postaše i njihova deca te je uskoro bilo malo razlike između njih i Hanohovaca.

2 Kako deca Adamova primetiše ove žene da behu izuzetno lepe, upitaše ovu dvojicu otkuda ove žene.

3 A ovi odgovoriše: "Iz dubine Hanohove. Tamo ih ima na hiljade koje potiču iz krvi Kajinove. Idite onamo i objavljujte ime Gospodnje pa će vam pripasti ista nagrada. Hored ode onamo, i primi nagradu; mi odosmo, i nagrada nam je vezana srcu!" – Pitaše za Horeda; ova dvojica odgovoriše: "Braćo, naša ljubav nas je oslepela u njenoj blagoslovenoj slasti, zato ne znamo kuda se okrenuo. No mislimo da je krenuo putem Aujela i Ace, i znate da se tamo ne dospeva pre no što sunce iziđe i zađe osamdeset puta. Međutim, malo je do toga zavideti mu u njegovoj sreći, nego sve je do toga da činite volju Jehovinu i da idete i zagrmite u Hanohu Njegovu svetu volju, i plata vam se neće izostaviti."

4 A koji ovo čuše behu sedmorica i uputiše se u dubinu. – Međutim, pre toga bacimo još pogled u dubinu Hanohovu i očekivaćemo ih tamo još pre nego što im damo da tamo nastupe i da postupaju kao napozvani u Moje ime za vremensku korist.

5 Gle, Lameh sada nemaše nikoga više koji bi ga tešio. Ništa mu se više ne svidi; muzika je potresala njegovu savest i u nežnim titrajevima jedino je slušao zadnje uzdisaje svoje ubijene braće i zvuk svirajke prosecao mu je kameno srce. Pa psovaše Jubala što izume takvo bedno sokoćalo, koje ga pri zvuku svakoga tona ubija ne samo sedamdeset sedam puta, nego svagda mu nanosi hiljadostruku smrt. I zbog tog razloga, koji je svagda toliko silno uznemiravao njegovu savest, Jubal mora i da napusti dvor i više se ne sme pojaviti ako je još mario do svog života.

6 I njegove najlepše naložnice – ma koliko se dražesno upodobiše – više ne biše u stanju da izmame iz njega neko zadovoljstvo, zato pocepaše svoje haljine i plakaše i tugovaše. A videv ovo Lameh ode do njih i reče: "Moje Ade i Cile više nema, šta ću s vama? Idite na polja i radite da vam stomak ne bi bio prazan u Hanohu i da ne propadnete na mom dvoru, jer ne trebam nikoga više do sebe samoga. Da još imam svoju moć, poklonili bi se sunce, mesec i sve zvezde pred mojim gnevom; ali oslabio sam od Tatahara pa više nisam u stanju – čak ni mnogim pogubljenjima, koje su usledile po mom pravednom zakonu – da udesim opet svoju izgubljenu moć. Zato ću sve da udaljim i da budem sam s nekolicinom slugu i savetnika i ostalih slugu i ograničiću svoju vladavinu samo na svoj grad. A sve drugo neka bude bez zakona i van zakona i ko god se približi mom dvoru, biće kažnjen smrću.

7 Dižite se sada da ne budete prve koje će osetiti ovu presudu; i ni jedna da se nije usudila da odgovori reč ako neće da me vidi kako hladim svoj gnev u njenoj krvi."

8 I gle, tada se udalji naglo i sluškinje se udaljiše i beše ih trideset izuzetne lepote stare od dvadeset do četrdeset godina. Došavši na čistinu, spustiše se na zemlju, savetovaše se šta činiti i ne nađoše povoljnu odluku. I gle, kako miškuliriše tamo-amo, spaziše iznenada sedmoricu velikih, snažnih muževa kako ih okružuju i uplašiše se veoma neočekivanom iznenađenju. A kada muževi primetiše njihovu smetenost, osloviše ih ovako i rekoše:

9 "Ne bojte se, mlada, lepa deco, jer neće vam se dogodite zlo. Mi ne dolazimo iz Hanoha da vas povedemo kući u smrt, nego dolazimo odozgo, sa planina i hoćemo da vas spasemo; i ako hoćete, dajte da vas blagoslovimo pod priznanjem božanskog imena Jehove, onda ćemo vas ljubavlju Božjom, premoćnoga Oca našega oca Adama, moćno uzeti za naše drage žene. A zatim morate poći za nama na visine, onamo kuda je Naeme pošla za visokim Horedom i onamo kuda su se u sigurne i zaštitničke ruke Aolinove i Jolielove, dvojice braće, uputile bezbrižno Ada i Cila, koje pre behu žene Lamehove, groznoga bratoubice."

10 Tada sluškinje ustaše i kazaše: "Nas je trideset, a vas samo sedmorica; ako svaki od vas sme uzeti samo jednu ženu, kao što smo negda čule, postavlja se pitanje šta ćemo nas ostale dvadeset i tri činiti kraj vas?"

11 I sedmorica kazaše: "Nije tako kako mislite. Mada je u početku, kao što nas je poučio naš još živi praotac Adam, Jehovina svemoćna ljubav stvorila samo jednog čoveka i jednu ženu, ipak je nama deci dozvoljeno od Boga da uzmemo četiri i pet i još više žena radi rađanja. Zato nemojte se dvoumiti, dajte da vas blagoslovimo i pođite s nama."

12 I gle, čuvši to sluškinje, obradovaše se odveć, i pratiše muževe na svakom koraku. Pa pošto se uspeše na visine, tada sedmorica ne znađaše kako među sobom da podele ova blaga ljubavi. Tada se baciše dole na svoja lica i preklinjaše Mene za savet. – I gle, tada priđe Set i reče: "Ustajte, i ne kušajte Boga krivokletničkim srcem da pitate Svetoga kako biste delili među sobom nečist plen, nego idite Adamu, pokajte se tamo za vaš silan posrtaj pa razdelite žene vašoj braći tek pošto ih otac Adam bude blagoslovio kako biste se pojavili pravednim pred Bogom jer znate da je Bog svet i da se Njegova zemlja ne treba oskvrniti neposlušnošću i pohotljivošću vaših taštih srca."

13 I gle, na takav ukor odoše sedmorica s gospođicama, provedeni Setom, pred dom Adamov i nađoše ga kako se sa Evom moli i uzdiše Meni uz Enosa (Propovednik Moga imena), koji beše sin Setov, i uz Henoha (Volja Jehovina), preblagočestivog sina Jaredovog. Set smesta prijavi ocu Adamu šta se zbilo i zamoli ga da se smiluje krvi Kajinovoj kako bi ponovo uspostavio poredak, koji poremetiše ova sedmorica.

14 A Adam reče: "O ljubljeni sine moj Avelj-Sete, jest, ti si verna slika moga blagočestivog Avelja. Ti si, kao što on beše, sasvim ispunjen po mojoj ćudi ljubavlju. On iz ljubavi blagoslovi ubicu i ti tražiš blagoslov za krv moga neprijatelja.

15 O, budi hiljadostruko blagosloven, probuđeni semenu Božji, i blagoslovi ovim blagoslovom toliko duboko oskvrnavljenu krv i razdeli krv deci. I kako Gospodu blagovoli, neka svaki uzme jednu sluškinju i ne više, a i da ne ostane više ovde u zemlji Jehovinoj, nego da pođe prema zalasku trideset dana daleko i da se nastani u dubini dolina i da ne dođe pre ocima koji ovde prebivaju dokle sunce svrši sto puta krug svog putovanja, jer ti, ljubljeni moj Avelj-Sete, ionako znaš, ispunjen Jehovinom milošću, koliko je sveto ovo mesto, na kojem se Njegovo sveto ime toliko često spominje iz usta svakoga, gde stoji tvoj žrtvenik, gde takođe Enos propoveda svetu volju najvišega, svetoga Oca i gde Henoh ispunjava svetu volju do poslednje tačke. Zato postupaj u najsvetijem imenu Jehovinom i u mome imenu, koje je sveto ime budući da sam ga dobio od Njegovih najsvetijih usta kao prvi nerođeni, Božjom svetom rukom stvoreni čovek.

16 Ljubav da te sprovodi i milost da te vodi zanavek. Amin."

17 I gle, Enos i Henoh ispratiše oca Seta iz kolibe Adamove. I Eva plaka od radosti pošto vide Adama tako sretnoga, i reče: "Adame, kako se samo radujem kada si toliko sretan. Ali kada ponovo pogledam na sebe, opet se ražalostim kada saznam kolika je moja krivica i koliko zla je iz nje već poteklo. Kako li tek izgleda kod potomaka Kajinovih? O Bože, kakva sam velika grešnica."

18 A Adam odvrati tešeći je: "Mila ženo, moje drugo ja, tvoja žalost je uvek pravedna i Gospodu blagougodna. Zato budi mirna srcem i misli da ništa ne možemo bez Boga, ali s Bogom, kako nas je Henoh učio, možemo sve. Zato i bez Boga nikada ne možemo naći potpuni mir, a stoga i treba Gospodu sve da žrtvujemo. Gle, On je moćan, mudar i pun ljubavi i naćiće prava sredstva da opet ispravi što se kroz nas iskrivilo. Zato budi bez brige. Ljubav Gospodnja će sve u svoje vreme opet urediti. Amin."

19 I gle, tada pramati zahvali Adamu, a on je blagoslovi zadnji put Mojim imenom i požive potom još deset godina, a ona još trideset.

20 A Set učini kako ga Adam posavetova. A sedmorica zaplakaše što trebaju da se udalje. I Set se sažali srcem i baci se dole na svoje lice i preklinja Me govoreći u srcu. "O Jehova! Gle, suze ove dece peku me, pa ipak je moja ljubav jedino mržnja upoređena s Tvojim beskrajnim sažaljenjem. Objavi mi Tvojim ustima Henohu šta da činim, ili daj da umrem kao Avelj kako ne bih video suze dece koju valja izgnati. O Jehova! usliši kao uvek i ovaj put moje preklinjanje. Amin."

21 I gle, Henoh pogleda uvis k nebu, i Ja mu otvorih usta i on prozbori i reče: "Prislonio sam Svoje uho na zemlju i dobro sam čuo ljubav Setovu. Jedino ako ova sedmorica predaju sluškinje svojoj tridesetorici neoženjene braće, a oni da žive još deset godina čedno, onda da ostanu; ako ne, neka beže s Moga lica kao što im je Adam odredio. Amin."

22 I pošto ova sedmorica to čuše, razvedriše se i obradovaše se u svojim srcima i slaviše i hvališe Boga za tako veliku milost i odvedoše sluškinje velikom radošću svojoj braći vođeni od Seta, Henoha i Enosa.

23 A kada braća spaziše ove sluškinje, prepadoše se i ne znaše šta će biti od toga i odbiše da ih prime. A pošto primetih dragovoljnost sedmorice, rekoh ustima Henohovim:

24 "Saznao sam na sedmorici nesebično srce, koje se radovalo da obraduje vašu braću, zato zadržite sluškinje blagoslovene za vaše srce, petorica po četiri, a dvojica najstarijih pet, ali zapoveđena čednost da se drži. Amin."

25 I gle, Set, Enos i Henoh blagosloviše ih i napustiše ih slaveći Moje ime i odoše i ispričaše Adamu.


Adamova pripovest. Henohovo pozvanje. Kenanov san. Gospodnje Prisustvo. (Devetsto dvadesete godine Adamove)[uredi]

40

1 I čuv Adam ovo od Seta, Enosa i preblagočestivog Henoha, razveseli se vrlo kako vide koliko je Moja ljubav uzvišena nad ljubavi svih ljudi i začudi se ne malo pošto time sagleda da se Moja ljubav štaviše spusti u dubinu kletve ka pravom zmijskom nakotu, te reče ganut skroz-naskroz sledeću kratku besedu, koja potom bejaše čuvena i zadržaše se sve do potopa, ali se ne zabeleži, nego samo se prenošaše od usta do usta. A ova beseda glašaše ovako:

2 "O deco moja! Otvorite širom svoje oči i obuhvatite prostrana polja zemlje, koja su sada, dokle dosežu vaši pogledi, već skoro svugde obasuta mojom blagoslovenom decom. Pogledajte i nadole u dubinu i pregledajte sve tamne, prostrane dubine i pogledajte k jutru onu previsoku, uvek upaljenu goru. Obuhvatite celu zemlju ako ste kadri, pogledajte mene, prvog čoveka ove zemlje, – jest, šta kažem, pogledajte me kao tobož prvog, koji svim stvorenjima u duhu kao stvorenje prethođaše i bejaše svetao više no središte sunaca i hte biti veći od Boga. I Bog mi pokaza moć Njegove svetosti, i bih osuđen i bačen u beskrajne dubine božanskoga mora jarosti i hitnut od jednoga gneva do drugog kroz beskrajne dubine. Jest, minuše valjda večnosti za večnosti, ali bez obzira u dalekoj neizmernosti ne nađe se više mestašce gde bih u ovoj velikoj ništavnosti našao neki oslonac.

3 Pa padajući tako od jedne beskonačnosti do druge i sve dalje padajući večno, večno i neprestano večno, tada počeh da sagledavam veličinu i beskrajno i večno trajnu moć Božju, te se meni razjasni moja tašta težnja.

4 A ipak pomislih: "Šta mi sada vredi ovo poznanje? Sada sam previše udaljen od Boga i nemoguće je da išta više zna o meni, jer u ovoj beskrajnoj ništavnosti ne vlada ništa osim večnog zaborava Božjeg. Večno sam pao od gneva do gneva, gde beskrajne vatrene bujice neprestano udarahu o moje čelo i široki plameni jezici ližahu o moju drob i žežahu me više no belousijane metalne ploče, a sada sam sâm potonuo večno duboko pod ove gnevne struje. Gde je sada rasrđen Bog, a gde sam ja? – Ovde je sve gluva, beskrajna, večna noć."

5 I gle, dokle se u meni razmenjivahu takve misli kajanja, primetih iznenada biće slično sebi kako iz večnih visina lebdi za mnom. Ovo biće dostignu me brzinom munje, zahvati me silnom šakom i pogleda me blagim smeškom i reče: "Lucifere, jadni, pali duše, poznaješ li Me?"

6 I ja kazah: "Otkud da te znam u ovom praznom, mračnom ništavilu? A ako me možeš uništiti i izjednačiti s onim što nikada ne bejaše, nije i više neće biti, onda to učini, zahvaliću ti unapred kako se posle moga uništenja ne bi vratio nezahvalno s ovoga pustog mesta k tvojim meni nepoznatim visinama"

7 I čujte, biće reče: "Slušaj! Uništiti tebe neću, nego očuvati i vratiti stranim putevima onamo otkuda si izišao pun grešne oholosti."

8 I ja kazah: "Učini šta možeš, ali premisli veličinu gneva Božjeg. Jer bio sam velik i upropastio sam se, zato premisli – ako i jesi negde nastao još većim od mene – da je Bog večno i beskrajno i pun plamtećeg besnog gneva."

9 A biće uzvrati: "Zar nikada nisi merio i ljubav u Bogu? – Gle, mada su bujice gneva velike, ipak njegova ljubav doseže onamo gde su duboke struje gneva večno usahle pod beskrajnim rubovima beskonačnosti, gde započinje druga beskonačnost."

10 A ja uzvratih na to: "Gle, dokle još bejah knez sve svetlosti, pokaza mi se bled plamičak. Valjalo je da ga obožavam jer to navodno bi večna ljubav Božja. Nisam to verovao u svom blistavom sjaju i smatrah sebe daleko uzvišenijim nad bledim plamičkom. I gle, tada me zahvati gnev moje svetlosne visine. Razgoreh se još više te hteh uništiti svojom svetlošću plamičak sasvim, ali tada me zahvati božanski gnev i baci me ovamo u ovu večnu, mračnu prazninu, koju sam dostigao tek nakon nekih večnosti."

11 I gle, tada ugledah odjednom plamičak kako lebdi nad glavom toga bića i biće opet reče meni: "Lucifere, poznaješ li Me sada?" I ja odgovorih: "Da, Gospodaru, poznajem Te, Ti si ljubav Božja i dosežeš dalje od Njegovih beskrajnih bujica gneva. Pogledaj me u svojoj milosti i pribavi mi oslonac kako bih našao mir u ovoj večnoj praznini."

12 I gle, tada kanu suza iz svetloga oka večne ljubavi nadole u mračne prostore večnosti i posta velikim vodama. I ljubav dahnu nad velikim vodama u dubini i vode se podeliše i iz voda postaše bezbrojne kapi. I plamičak nad glavom večne ljubavi raširi se za tren i zapali kapi bezbrojnim velikim suncima; a sunca kresnuše u toploti večne ljubavi zemlje, a one njihove mesece.

13 I gle, iz sredine suze Božje ova zemlja ispliva do mene i ljubav je blagoslovi i dunu na nju, i zemlja se rascveta kao vrt i bi glatka, lepa i ravna; ali tu se još nije moglo ugledati nijedno živo biće. Ali ljubav pogleda zemlju, i provrve na njoj kao u morima i drugim vodama, na kopnu, kao i u čilom vazduhu životom svake vrste.

14 Gle, to sve videh, i sada sam potpuno svestan svega toga posebnom milošću Gospodnjom. – Kada pak zemlja bi uređena ovako po volji ljubavi Božje malo-pomalo skladno večnom poretku, tada ljubav uperi svoje oči u visinu Božju i reče:

15 "Hajde, svete moći Očeve, da stvorimo čoveka i damo mu živu dušu kako bi ono što je palo našlo oslonac i ponizilo se pred Tobom i Mnom i svom moću naše svetosti!"

16 Tada zagrme iz vatrom ispunjenih večnih prostora i grom beše glas Božji i taj glas razume jedino ljubav i ona oblikova zatim od tanane gline – gle ovamo – ove noge, koje me nose već preko devetsto godina, ruke, i ukratko, kako stojim pred vama, tako me oblikova večna ljubav.

17 I ubrzo stajah tu. Ali još bih mrtav i ne primeti se na meni nikakvo mrdanje ni kretanje. Tada se večna ljubav nagnu preko tog mrtvog oblika i dunu mu kroz nozdrve sa živim dahom živu dušu u drob; i gle, tada ožive, kao sada, ja, prvi čovek prostrane zemlje; i pogledah veliku tvorevinu, ali joj se ne radovah, i umorih se svog čudnovatog postojanja i ne mogah shvatiti kako, kada i šta i zašto i otkuda dođoh jer moj živi dušat oblik ne mogaše da vidi stvarajuću večnu ljubav.

18 I gle, tada večna ljubav učini da oblik utonu u prvi san pa reče meni: "Pogledaj tvoj oslonac! Uniđi u srce ovog živog doma, jer sam ga za tebe valjano pripremio. U njemu ćeš naći jednu valjano postavljenu ploču, na kojoj će biti nacrtana volja Božja velikim vatrenim potezima; na to ti valja da se obazireš i uzmeš sebi svoju volju i umesto nje prihvatiš volju Božju.

19 Gle, to je stran put na kojem hoću da te vratim. Nikada ne gledaj na sebe, nego uvek na ploču Božju, tada ćeš živeti sa Mnom zanavek i vladati s jednog prestola beskrajem. Ali teško tebi ako još jednom padneš; tada će tebi ljubav štaviše postati kletvom i Ja ću čoveku dati drugog duha, koji će najpre od Mene ishoditi; a ti ćeš tada ponovo morati da napustiš ovo stanovište na večne vekove i više ti se neće dati vreme do ono večnog ognja u jarosti Božjoj i u kletvi ljubavi.

20 Zato premišljaj šta to znači. Jarost Božja se može ublažiti ako ljubav posreduje, a ako te sama ljubav kune, ta ko će te zaštititi od večne jarosti Božanstva i koje li da bude sredstvo između gneva Božjeg i tebe? Ja ti kažem: Nema drugog do sud i prokletstvo jer si ti delo Božje iz Mene. A gde je biće koje bi dirnulo Božje veličanstvo? Jer ili će postati delo po volji slobodne moći večne svetosti Božje – jer zato ti se dala slobodna volja da spoznaš volju večne moći Božje u sebi – ili ako to nećeš, onda nije ništa stalo do tebe, pa ćeš spoznati beskrajnu moć Božju kada te izgna u večno, goreće ništavilo.

21 Jer kod Boga nijedno biće nije u nekom obziru i zanavek mu nije stalo do milijardu takvih duhova kao što si ti; jer On je u stanju pozvati svakoga trenutka bezbrojne milijarde još većih duhova od tebe da bi ih ponovo uništio zanavek ako ne odgovaraju Njegovom večnom veličanstvu.

22 Zato premišljaj šta je Bog i šta hoće i šta si ti i šta ti valja hteti tvojom slobodnom voljom dodeljenom tebi kako bi se veliko veličanstvo Božje u tebi otkrilo i tako i u svima koji su postali iz tebe i koji su pali u tebi i s tobom.

23 Pogledaj prostran grob zemlje a i svih bezbrojnih zvezdanih svetova. Uzimam ti teški teret onih palih s tobom i stavljam ga sada u zemlju i u sve zvezde, i nijedna čestica neka ne lebdi uzaludno i neka zbrinjava u sebi živo biće nalik tebi sve do vremena."

24 I gle, tada ljubav uze duha i stavi ga u spavajući oblik; i duhu se dopade u meni budući da vide da bi zbrinut valjano, i bi oslobođen takvog teškoga tereta, kojeg je toliko dugo morao da nosi, a sada, pak, bi nošen u živom domu, kojeg je spremila večna ljubav.

25 Pa postav na taj način jedno s duhom, gle, tada me probudi večna ljubav; probudih se i stajah kao jedan čovek naoči cele neizmerne tvorevine i ne videh nikoga osim sebe, trave zemlje i njeno žbunje i drveće, a i sjajno sunce na širokom, plavom nebeskom svodu. Tada počeh da strepim, napustih mesto, potražih društvo, ali ne nađoh ni jedno biće koje bi mi bilo nalik.

26 I umoriv se tražeći, opet se sruših dole na zemlju, i sladak san me savlada. I gle, usnih sledeći san: U sredini svog srca videh beskrajno dražesno biće i ovo biće reče meni u meni:

27 "Pogledaj me kakva sam lepa i dražesna i imam oblik nalik tebi i mogu ga valjano pregledati. Premda moj oblik negda beše samo velika svetlost koja svoje zrake slaše duž beskrajnih prostora i izjeđaše samu sebe u takvoj gorostasnosti, ipak nikada ne videh svoj oblik, nego bejah sama svetlost u kojoj se otkrivahu bezbrojni oblici. – Oblici mi se uzeše, u kojima sam gledala sebe beskrajno ustručenu i u kojima sam sebe valjano osećala, ali zato mi se sada dao oblik, i ovaj oblik je lepši od sve moje negdašnje svetlosti, i u ovom obliku sviđam se sama sebi toliko da uživam vrlo u sebi i ljubim samu sebe, i ti me ljubiš, i žudim veoma u sebi prema sebi, i mogu da te privučem sebi kada hoću, i ti uvek moraš slediti toku moje žudnje."

28 I gle, vrlo sam se svideo sebi u sebi. I spavajući još čvrsto i još čvršće u ovom uživanju, videh svetlu ruku kako me hvata skroz-naskroz do sredine srca, i zgrabi moje drugo ja. I ono se u početku opiralo, ali ubrzo podleže moćnim prstima ljubavi Jehovine jer svetla ruka bi ruka večne ljubavi.

29 Ubrzo moćni prst Božji slomi rebro mom drugom ja, zahvati u njegovu nutrinu, te odmah iz njegove drobi izvuče crva, pa konačno ponovo zatvori mesto gde moćni prst Božji napravi sebi put da uzme samoljubivu žudnju. Ali zatim ovo moje drugo ja više ne izgledaše toliko dražesno kao pre i njegov oblik beše poput mojega i više me nije vuklo onamo, nego nas dvoje je vukla večna ljubav. Tada videh duha da zadrema i u dremežu se rasplinu te se preli u sve moje delove te se potpuno sjedinismo.

30 Još ovako sanjajući, gle, iznenada me probudi blag glas i ovaj glas bi glas Gospodnji i reče: "Adame, sine zemlje, probudi se, i pogledaj svoju pomoćnicu! – I videh Evu preda mnom i obradovah se nadasve jer videh moje drugo ja istupljeno van mene, i ono se obradova vrlo meni, i ova radost bi prva ljubav koju ja, prvi nerođeni čovek, osetih, i videh prvi put moju ljubljenu ženu. – I ljubio sam je čisto u čistom krilu večne ljubavi Božje u izobilju prvoga života.

31 I gledajte dalje, u takvom slatkom osećanju proživeo sam tri dana i tri noći, ali tada odjednom osetih određenu prazninu u sebi i ne znah šta ću s tim ili šta bi s tim trebalo ili moglo biti.

32 Prazno bi oko moga srca i suvo u ustima, i gle, tada iznenada stanu večna ljubav preda me toliko blaga i ljubazna, zadahnu me te ukrepi, pa reče: Adame! Gle, gladan si i žedan hrane i pića, i tvoja ljubav, koja da se nazove Eva, ništa manje. – Pogledaj drveće koje ću sada blagosloviti, njihov plod jedite za ukrepljenje svog tela kao i svoje duše, ali s onoga drveta tamo u sredini vrta da ne jedete dok ponovo ne dođem da blagoslovim vas i drvo, jer onoga dana kako budeš jeo s toga drveta, ući će i smrt u tebe; bićeš kušan, ali budi postojan do trećega puta, tako ćeš crva smrti, koji glođe o isto drvo, upropastiti, Evu očistiti i tebi i njoj i svima koji iz tebe postaše i postaće prirediti preslobodan, blažen večan život u Bogu.

33 Gle, zato stvorih vreme kako bi tvoja provera trajala samo kratko, a izvojevan život večno.

34 Gle, ne moraš se boriti sa stranom silom, nego sa samim sobom jer Ja sam tebi sve podredio, samo tebe samoga nisam mogao i smeo kako bi tebi život postao sopstven. Zato nemoj omalovažiti ovu laku zapovest i uzdigni se iznad samog sebe kako bi živeo zanavek.

35 Gle, crv jeste tvoja sušta pakost i ima žaoku smrti u sebi. Stoga nemoj zagristi u žaoku crva kojeg sam ti uzeo pre Eve iz tvog srca u snu i stvorio iz njega Evu, koja ti je mila pošto je postala iz tvoje ljubavi i njena plot iz tvoje žudnje i osta u njoj koren smrti, kojega valja da oživiš tvojom poslušnjošću.

36 Ljubljeni Adame! Gle, ja večna ljubav Božja, iz koje struji sav život, kažem ti to moleći: Nemoj mi upropasti tako veliko delo na tebi. – Ta znaš koliko je proteklo vreme vremena kad sam te prihvatio u večnom padu iz života u smrt. Gle, moglo je proteći milijarda ovakvih zemaljskih godina, da je već tada postojalo vreme – i nisam zazirao svakoga stvaranja da tebe dragoga stvorenoga brata spasem. Ali pošto učinih toliko, učini ti još ovo malo i daj meni ponovo u Tebi Moga ljubljenoga brata kako bi u Bogu, našem svetom Ocu, ponovo postali jedna ljubav zanavek. Amin.

37 I gle, tada me napusti ljubav; a ja sam jeo i pio i ukrepio se – za neposlušnost! O deco! Čujte – postao sam neposlušan večnoj ljubavi!

38 Zemlja vam može propovedati veličinu moga nedela, jer tada ne osta kamen na kamenu i beskonačnost se ispuni velikim nasiljem jarosti Božje.

39 Sakrih se i plakah gorke suze kajanja te večna ljubav ne prezre moje suze i Evine suze joj behu prijatne. O deco! Čujte, ljubav opet sve popravi. Opet zgreših za Sabat i glasno plakah zbog moje izopačenosti, i gle, ljubav posla anđela i sprovede me iz vrta iskušenja u zemlju popravke, koju Set još dobro zna, ali i u zemlju tuge, pa opet u zemlju radosti; jer kada uzeh kletvu s glave Kajinove, koji posta kvarljiv mojom žaokom smrti pošto nasta od soka jabuke koju obalavi crv smrti, tada mi ljubav Gospodnja dade moga dragog Avelj-Seta; i sada pre sto godina dovede nas sve novi anđeo večne ljubavi Gospodnje ovamo u zemlju spoznanja Božjeg i večne istine, gde Avelj zasadi mač i sa žbuna ubra crvene i bele bobice.

40 Gle sada, deco, neizmernu ljubav Božju, šta sve činjaše na meni i na svima vama, još čini i večno će činiti. Zato budite radosni kada večna ljubav i decu Kajinovu pohodi; međutim, od nas da nije niko otišao tamo bez izričite zapovesti Gospodnje jer zemlja tamo sastoji se od izmeta crva; zato, ako Gospod pre toga ne blagoslovi nekoga, da se nije usudio onamo, jer sve zlo nalazi se u ženama dubine sada; zato ne kaljajte se s njima. Amin."


41

1 I kada Adam svrši ovu besedu Mojom posebnom dozvolom, ponovo se zatvori njegova nutrina njega radi; a Set, Enos i Henoh začudiše se nadasve i ne mogoše shvatiti uzvišeni smisao ove besede, i upitaše Adama šta li je time hteo kazati?

2 A on ih začuđeno pogleda i jedva znađaše da je išta rekao i odvrati im šta li je zapravo kazao?

3 A Set na to reče: "O oče, gle, otkrio si nam svoje čudesno postanje od početka svakoga bivanja i pokazao nam neshvatljivo vođstvo večne ljubavi. Ne razumesmo, i htesmo te zamoliti za bliže razjašnjenje, zato oprosti nam omašku naše radoznalosti. Koga neće začuditi takvo što, što je upravo s tvojih usta doprelo do naših ušiju."

4 A Adam se uspravi, uzbudi se i reče: "Pa kada upravo čuste nešto čudnovato, onda znate da to potiče od Gospoda, a ne od mene, te jašta i znate kome najpre pripada hvala i čast.

5 Zato hvalite Gospoda budući da je on sam najveća ljubav i mudrost u vasceloj svetosti i pomišljajte da čovek čoveku ništa ne može dati ako pre toga nije primio od ljubavi Gospodnje, koji je jedini davatelj svih dobrih darova. Ako sam vam dao išta dobro, nisam vam dao ja nego Gospod. Ako oskudevate svetlosti, pogledajte naviše ka svetlosti neba, pa ćete valjda veoma lako spoznati otkuda neprestano struji svetlost svih svetlosti. Jer kada se nekome da dar, onda veliki sveti davatelj nije daleko. Zato tražite Njega te ćete Ga sigurno naći i razumevanje dara sigurno neće izostati.

6 Ovo primite srcu, jer Adam, otac svih vas, kaže vam sada, kao pre toga ono o postanju preko čega sam prešao, iz snishodljive velike milosti večnoga, presvetoga, predobroga Oca. – A budući da Sveti, Ljubazni učini Njegovo, učinite i vi vaše i budite poslušni u svemu. Amin."

7 I gle, tada se pokloniše Adamu i pođoše svojim putem i razgovaraše među sobom šta činiti; i Henoh, najmlađi od svih, koji ionako zbog njegove posebne pobožnosti beše učitelj Moga imena, uze reč i reče svojim ocima:

8 "Oci! Adam, nas svih zemaljski otac, kaza reči pune mudrosti i dubokoga smisla; nismo ih razumeli jer je rekao da nije znao da je rekao. Ako je tako, onda je lako razumevanje kako je dirljivo govorio. Jer da je govorio kao čovek, zar ga ne bismo razumeli kao ljudi? A budući da je govorio, istina po ljudski, o stvarima iz imena Božjeg jezikom duha, koji beše svedokom ljubavi u Bogu i iz Boga, to naše telesno biće dašta nije moglo ništa razumeti od svega onoga što je Božje i Duha ljubavi.

9 A ako je sada rečeno iz duha ljubavi prema večnom rešenju svetosti Jehovine, moralo se reći radi preuznošenja presvetoga imena. Dašta ne razumemo našom kratkovidošću, ali ima Jednoga koji razume, i ovaj Jedan je večna ljubav Gospodnja. Iz nje je sve poteklo što postoji te i naša ljubav prema njoj. Pa tako osećam, da, ako bi ko pustio da njegova ljubav pretiče u sve delove svoga bića k večnoj ljubavi iz Boga i u Bogu, razumeo bi takvu besedu mudrosti; jer ljubav jeste koren svake mudrosti, i nigde nema mudrosti do jedino u ljubavi prema ljubavi u Bogu.

10 Zato, o oci, imamo koren iz Boga; pustimo ga da prodre u sve delove našeg života, i moj osećaj mi preglasno i jasno kaže da će nam još mnogo i veliko biti ponuđeno iz mora milosti večne ljubavi, što će biti još veće, dublje i uzvišenije no što nam Adam ispriča. Iz Adama i Eve smo rođeni, zato imamo puno ploti, ali malo poimanja srca, ali kada se jednom budu mogli roditi ljudi iz čiste ljubavi Božje, njima će naše poimanje biti igračka."

11 I gle, ova kratka pouka dopade se veoma Setu i Enosu, tako da Enos obrativ se Setu reče: "Oče Sete, ovakvu besedu punu tajna smisla sada izreče Henoh, tako da mi prođe kao vatrena struja kroz kosti i srž i moje srce se naježi pred tajnom mudrošću božanske ljubavi u njemu.

12 Čuj oče, njegov osećaj je prav, pošto se sve njegovo biće izražava u čistoj ljubavi i obilnoj poniznosti. Zato neka ubuduće bude opšti učitelj sve naše braće i dece u tajnoj mudrosti večne ljubavi. Jer premda je Gospod svakome dao ljubav i poimanje srca kao čistu milost iz Sebe samoga, ipak je s druge strane istina da ne može svako od nas imati isti teret; i jedan ima više sile u svojim nogama, drugi u svojim rukama, drugi u svojim prsima, drugi u svojim leđima, i opet drugi u svojoj drobi, i ovaj u ovom, onaj u onom. Istina i svako ima ljudsko lice, pa ipak ne izgleda svako sasvim sličan drugom. Zato mislim: Henoh ima veliku moć i silu u svom srcu i niko mu u tome neće biti ravan. Jer ne može se imati ljubavi kako ko hoće, nego onoliko koliko Gospod obdari nekoga. Istina, svakome je dao ljubavi, ali nisu svi jednaki u tome, zato i poimanje mora biti različito kako bi brat bratu bio nužan, čime se tek poravnjuje sve što je Gospod toliko premudro stvorio neravnim.

13 I ti moj dragi Henoše, koji si sada valjano čuo ove moje reči, reci mi, nije li tako, ili može ili treba ili sme li biti drugačije? Tvoje srce je jako i tvoje poimanje uništava moje, stoga reci i uči prave puteve Gospodnje i pokaži svima nama neshvatljive tragove Njegovih stopa i uči nas da dolično slavimo i hvalimo pravedno presveto ime Gospodnje, kako priliči nama deci Njegove večne ljubavi i njom deci našega staroga oca Adama."

14 I gle, čuv takvu besedu punu dostojanstva i uzvišenosti iz usta Enosovih, blagočestivi Henoh upita dvojicu otaca: "A da li priliči slabome detetu propovedati onima od kojih ima još dosta da nauči?"

15 A Set i Enos odvratiše i kazaše: "Dragi Henoše! Zar ne znaš kako nas je Adam češće učio: Oci su jedino blagoslovom Gospodnjim u telesima svoje dece rađali domove za svoju mlađu braću. A kako smo roditelji telesa, a ne i ljubavi, koja jeste živi duh iz ljubavi Božje, onda u ljubavi nismo ništa drugo do sama braća i sestre međusobno, i štaviše deca smo jednog te istog presvetog Oca u nebesima visine, koja je večno obitavalište svetosti Božje, koji je istinski Otac svih nas; zato samo ti propovedaj u svojoj ljubavi i budi siguran: razlikovaćemo valjano milošću Božjom jezik brata i deteta. Jer ako neko propoveda ljubav, govori kao brat iz srca večne ljubavi, i njegova reč će biti nalik izlazećem suncu, čija svetlost grejući rasteruje magle iz mračnih brazda zemlje; ako bi ko propovedao iz svoje pozajmljene mu mudrosti, učenje bi mu bilo nalik suncu u podne, čija svetlost više ne greje, nego jedino jako i nepodnošljivo peče, i od takvih blještavih zraka rado se beži u najdeblju hladovinu zbog bojazni od takvih žežećih zraka.

16 A ti, dragi Henoše, jedino imaš vrelo ljubavi, a ne ogoljene mudrosti u sebi; zato pusti da tvoje božansko jutarnje sunce iziđe nama tvojoj braći u Bogu."

17 I Henoh odgovori: "Dragi oci, ako je tako, budući da mi moje osećanje iz Boga takođe kaže da je tako, onda ste govorili sasvim pravo, ali samo jedno ste zaboravili, i ovo je veoma važno i glasi ovako: Svako može govoriti i postupati prema volji u čast Božiju kako i kada hoće, ali propovedati u Njegovo ime kadar je samo onaj kome je dano odozgo. Meni je dano samo od vas, ali još nije odozgo. Zato propovedam samo pred vama. A pošto mi se da i odozgo, tek tada mogu i smem propovedati svoj braći veliku silu imena večne ljubavi. A što se tiče kako priliči slaviti veliko ime, to vi dragi oci znate ionako koja slava i koja hvala jeste Gospodu najprijatnija, i takođe znate da ni reči, ni pokreti, ni misli, ni obredni običaji nemaju neki značaj već gotovo ne vrede ništa; a samo jedino ljubav i poslušnost jesu žrtva koju On najviše blagovoli, koju smo mi ljudi kadri prineti Njemu. On, koji je Bog i Otac nas svih, zna tačno šta hoće s nama; zato da svagda bude Njegova sveta volja. Amin."

18 "Jest", reče Set, "dragi Henoše, i ova tvoja reč bi reč puna mudrosti i beskrajne ljubavi Gospodnje i liči lepom jutru, koje svanjiva u tebi i nežno osvetljava naše brazde. Gle, Henoše, sva istina jeste svetlost, koja ishodi od nežnog plamena večne ljubavi, i ta prelepa, divna svetlost jeste istinsko jutarnje sunce srca. Da, ona jeste jedina svetlost, i osim ove svetlosti nema svetlosti, i čak svetlost sunca jeste samo bled odsjaj te divne, jedine svetlosti večne ljubavi. Gle, ta svetlost svetli tako nežno u tvome srcu; ona nas krepi svagda i greje naša srca velikim mislima dostojnim svetoga Oca; jest, kada govoriš, čini mi se kao da čujem zvuke iz nekog sveta, koji će negda našim kasnim potomcima svanuti nalik velikoj svetloj struji iz večnog jutra Božjeg. Gle, toliko nas krepi reč tvoga srca. Zato nemoj ćutati nego govori i pusti srcu na volji i pokaži nam šta ja i Enos želimo."

19 I kada Henoh to ču, pogleda prema nebu i reče tiho u svome srcu Meni ovako: "Sveti Oče, pogledaj milostivo dole na mene, Svoje slabo dete; gle, treba da dam, a nemam ništa jer moja ljubav prema Tebi – o Oče, moje srce gori od ljubavi prema Tebi, ne mogu ništa do da te ljubim, – o Oče, ne srdi se što se usuđujem da Tebe, o najsvetiji Oče, ljubim, koji nisam ništa do prah i zemlja, ali gle, Ti si toliko dobar Otac i Tvoja veličina ne prezire crva u prašini. O Oče, gle, svi smo prašnjavi crvi pred Tobom, svemoćni, večni, sveti Oče. Nema ničega dobroga na nama do jedino ljubav prema Tebi, koja najpre uđe u nas iz Tebe. Tom Tvojom ljubavlju u nama dopusti, o dobri sveti Oče, da ljubimo Tebe preko svake mere svom svojom snagom. Jer šta mogu ja slabi reći kada mi moja ljubav prema Tebi svagda ustavlja jezik. Zato ni ne mogu, kao što znaš, Tebe ni hvaliti ni slaviti, pošto mi ljubav prema Tebi uzima jezik.

20 O Oče! Zato pogledaj milostivo dole na mene prašnjavoga crva i razveži mi jezik ako Tvoja sveta volja jeste da budem kadar da govorim radi slavljenja Tvoga imena naoči svojih otaca, braće i dece. – Ti znaš da su Enos, Kenan, Mahalaleel i moj otac Jared svagda propovedali veliku veličanstvenost Tvoga presvetoga imena, o zato ne dopusti ni meni da budem nedostojan sin svojih blagočestivih otaca."

21 I gle, kada Henoh reče takvu molitvu u sebi u svom ljubaznom srcu, što beše istinska molitva i koja Mi i jedina bi prijatna i ostaće mi zanavek prijatna pošto bi prava molitva, zato smesta poslah anđela dole na zemlju da ukrepi tamo svoga brata Henoha i da mu razveže sasvim jezik; i pošto se dogodi, gle, tada se Henoh ohrabri iz svoje ljubavi i poče da govori ovako:

22 "O dragi oci i ljubimci Božji, gle, ljubav prema Bogu na kratko vreme me je oslepela, ogluvela i onemela. Gospod me je pogledao u mojoj ljubavi, i Njegova neizmerna ljubav me je ukrepila i razvezala moj slab jezik. Gle, sve to upravo učini večna ljubav, tek sada mogu i smem govoriti, zato čujte hvalu svetoga Oca.

23 Gle, tako hoće Gospod, koji je pun ljubavi, da čovek ljubi Njega svim svojim silama jer nigde ne postoji neka moć ili sila do jedino u Bogu, te je sva sila u čoveku samo sila ljubavi iz Boga i ova sila je položena u naše srce i nije nikakva druga do sama ljubav. A kako sada imamo ljubav, ne treba da je zadržavamo, već žrtvujemo onome koji nam ju je umetnuo našem srcu preobilno na toliko čudesan način iz Njegove milosti.

24 Gle, nemamo ništa što bismo dali Gospodu što pre ne bismo primili od Njega. I koju li radost da pričinimo Njemu da bili i kadri da Mu damo svu zemlju, jest, sav svet? Rekao bi nam: Deco, ovo Mi večno ne treba, jer da se radujem svetovima, mogao bih svakoga trena stvoriti bezbrojne milijarde, a imao bih i na večita vremena predovoljne prostore; ne raduju Me vaše žrtve koje Mi se priređuju iz materije, koja jeste kuća smrti, nego raduje Me samo kajuće, ljubeće Mene sasvim skrušeno srce; to je što je sasvim vaše kao slobodan dar od Mene, što sasvim posedujete. Ako hoćete, možete Mi ga ponovo dati, i ja ću se tu useliti Svojom milošću, te ćete večno živeti s milošću u Mojoj večnoj ljubavi i sve stvari će biti jasne kao kap vode. A kad se sami uselite u vaše srce, pa zašipite vrata preda Mnom da ne mogu ući kada hoću, odmah ćete vaš hleb života izjesti u vama; i kako Ja kao jedini davatelj hleba života više nemam pristupa svojim darom života, odmah će i večna smrt biti u vama nužna posledica ljubavi prema sebi i sujete.

25 Jer gle, govori dalje Gospod, ne radujem se uzimanju, nego Moje najveće blaženstvo sastoji se samo jedino u neprestanom davanju. Ko hoće da prima, neka svagda uzima voljno kada mu dajem i neka dopusti da se njegovo srce ispuni Mojom milošću kako bi se jednom Moja ljubav punom merom uselila. Jer kojega srce se ne ispuni sasvim Mojom ljubavlju, neće nikada okusiti života u sebi, nego smrt će ga zarobiti skroz-naskroz. Jer sada je vreme da svakom najpre dam milosti, tek zatim ljubavi iz Mene sve do velikoga veka svih vekova. A tada će ljubav biti prva, te ko ne bude imao ljubavi, nikada mu se neće dodeliti svetlost milosti, nego tada će upropastiti koga god svetlost sveta.

26 I gledajte, dragi oci, i primite dobro moje reči i čujte dobro kako Gospod još dalje govori, i Njegove reči glase: Čujte, deco Moga smilovanja! Moja milost jeste veliko blago i zemlja nema ništa što bi mu ličilo. Moja milost jeste prava svetlost iz visine Moje svetosti, kao što je Moja ljubav prava hrana života. Ako ko nije primio Moju milost, taj ne veruje da sam Ja iz kojega večno struji sav život. A ko nema vere, nalik je životinjama i sudi mu se gde ide i stoji. Međutim, ako bi bilo nekoga koji bi Me spoznao u svojoj ljubavi, nad njim će se izliti struje milosti i takav već unapred ima udeo u onome što će jednom biti ljudima zemlje u velikom veku vekova, koji imaju dobru volju.

27 Zato verujte kako biste dospeli do ljubavi i tim do života negda i ljubite Me u svom duhu i neka sva vaša dela vaših ruku i vaše volje budu svedoci života u vama i vaš jezik neka vam kaže da ste deca Božja. – Sudiću ljude po veri; a Moju decu hoću da vodim u Mojoj ljubavi i svetlost Moje mudrosti da im postane večnom svetiljkom najblaženijeg života u Meni, njihovom preljubaznom svetom Ocu, sada na sva večita vremena. Amin.

28 O dragi Oci! Jeste li čuli šta je rekao Gospod?" – I Set odgovori: "Da, ljubljeni Henoše, itekako smo čuli; međutim, ne shvatamo puno više no pri Adamovoj pripovesti, jer svi mi imamo, istina, milosti, ali premalo ljubavi."


42

1 I kada Set izgovori takvu kratku primedbu siromašnu ljubavi, evo gle, susretoše ovu trojicu još Kenan, Mahalaleel i Jared i pozdraviše ih svom ljubavlju i zahvališe Meni za milost ponovnog viđenja; i Set ih sve blagoslovi u Mome imenu da bi mogli i smeli da govore naoči Moje ljubavi i naoči Seta, drugog praoca vrlo blagoslovenog kolena po Adamu, kojeg sam konačno Ja sam u velikom veku svih vekova telesno svršio.

2 I pošto ova trojica primiše blagoslov, najpre Kenan otvori usta i reče: "Dragi oci i deco, čujte i primite valjano moje reči, jer hoću da ih prenesem vama verno kako sam ih primio u noćnome viđenju. Ovo viđenje predstavlja deset stubova i ovi stubovi strčahu iznad velikih voda, koje su često tukle o stubove. Na prvom stubu stajaše Adam i reče bujicama: "Čujte deco, Bog Gospod Savaot, moćni, veliki, sveti Otac sve dece rođene mnom jeste jedini Bog, kao što me je i stvorio jedinim čovekom zemlje; tako je On od večnosti jedini Bog i osim Njega nema Boga, jer sva beskonačnost od večnosti do večnosti je ispunjena Njegovom slavom, svetošću i ljubavlju. Zato verujte, bujice, da je Gospod jedini, veliki, večni, svemoćni, sveti, pravedni, premudri, ljubazni, milostivi, milosrdni, predobri i iznad svega uzvišeni Bog te Otac svih nas. Zato smirite se čili valovi i razbistrite se kako bi vas svetlost jedinoga Boga prosvetlila sve do dna vašega života. Amin."

3 I gle, tada se smiriše valovi oko stuba Adamovog i vrlo snažna svetlost s visine Božje pade na ravno ogledalo vode. Tada površina zablista nalik suncu i sa dna vode dođe jednoglasan hvalospev, diže se nalik svetlom oblaku iznad vode i uzdiže se naviše svetleći sve više k večnim svetim visinama svemoćnoga Oca, koji je jedini Bog.

4 I čujte dalje, dragi oci i deco, šta sam video u noćnom viđenju, istina ne očima tela, duhovnim očima sam ushićeno video.

5 Nedaleko od stuba Adamovog stajaše jedan skoro isto uzvišen stub. Čili valovi se jedva usuđivahu dići sevajuće glave ka uzvišenom stubu i kružahu njišući se nežno puni strahopoštovanja oko uzvišenoga stuba kao da hoće kazati: "Gle, smrtni čoveče, pogledaj ime Najvišega, koji je svet i ljubazan i zove se Jehova. Nikada ovo ime da izgovori sasvim uzalud opak jezik; ime svetoga Oca jeste sveto, sveto, uzvišeno sveto." O ljudi, o deco, tako vikahu kružeći valovi. Premišljajte, o premišljajte, kome je ovo ime svojstveno. Mislite u vašim srcima da je Bog jedan Bog, kome je ovo ime svojstveno.

6 I gledajte, čuv začuđeno ovo od kružećih nežno njišućih gomila valova, tek tada veoma bojažljivo mogoh podići vrlo začuđen pogled k visini stuba duha, i videh – o, ne mogu opisati kako vrelo a ipak milo mi bi oko srca. Na blistavoj visini stuba videh vrlo ozbiljnoga lica tebe, dragi oče, tebe, Sete, videh, videh da stojiš. I ti beše rekao nežno kružećim valovima što upravo kazah kada sam to čuo od njih sasvim verno, a verovah da čujem od svih onih kružećih valova što si samo ti rekao na svetoj visini valovima koji njišući se blago opkoljavahu sveti stub; i kako sam rekao, tako sam video.

7 I slušajte dalje, mili oci, a i deco, koja ste uvek poslušna; nedaleko od stuba Setovog video sam trećeg stuba sasvim okruženog svetlećim valovima. Stajao je kao crvenkastom svetlošću optečen uzvišenije od svih ostalih. I svi valovi, koji se sve brže uskomešavahu oko drugih stubova, ovde behu mirni i iz svojih nežno drhtećih brazda prožeti strahopoštovanjem i ljubavlju isparavahu vatren hvalospev prema Gospodu i večnome svetome Ocu.

8 Hteo sam da vrebam kuda će se uputiti te tolike vatrene pare, i gle, moje oči skoro zaslepljene svetim sjajem uzvišenih pesama, koje isparavahu iz mirnih čistih voda, ugledaše u svetoj visini trećeg stuba okruženog sevajućim oblacima trećeg od vas, dragih otaca, i taj beše Enos.

9 Jest, oče Enoše, ti stajaše na trećem stubu i reče vrlo vatrenim rečima osluškujućim valovima: "O čujte, sve vode zemlje, slušajte reči visine i primite zvuke svete besede! Možete bujati i talasati šest dana i noći radosnim nizovima, ali kada dođe sedmi dan, blagosloven svetim mirom, Sabat Gospodnji, sveti dan, čujte, da ga i vi svagda svetkujete radi predužne hvale i slave svetoga Oca; jer večnome poretku jeste shodno da sve što diše živi dah iz Boga i ljubećim, zahvalnim srcem oseća ljubav večnoga svetoga Oca pamti mir i svečanost svetoga dana. Jer ovo je svagda uzvišeno volja svetoga Oca: Šest dana mogu raditi sve vode, mogu bujati i talasati šumećim tokovima, ali sveti mir nalik vatrenim oblacima da diše svetim Sabatom uzvišeno nad muklim osluškujućim valovima pozivajući na svečanost."

10 I čujte, mili oci i poslušna deco, šta vam ovde javih, tako verno i tačno spazih.

11 I slušajte strpljivom voljom još dalje, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, kakva čuda božanske ljubavi i svetleće milosti još dalje verno videh začuđenim očima duha. – O oci i deco! Kako me ovde vidite i čujete da vam pripovedam drhtećom revnošću moja viđenja, zaista, tako stajah tamo u viđenju kao četvrti okružen crvenkastom svetlošću na jednom samo malo manje uzvišenom stubu, koji takođe kao prva tri beše svetlo zapljusnut čilo kružećim valovima sa svih mogućih strana. Sav začuđen takvim iznenadnim uzvišenim položajem, koji zauzeh jednako ocima, primetih tužno da sve dalje od stuba valovi postaju sve mračniji i burniji, i jarosnom revnošću na bezbrojim mestima nemirno podigoše naviše zapenušene glave nalik pušećim gorama visoko iznad stuba na kojem stajah sav zabrinut, kao deca koja se bez poslušnosti u srcu opako trude da stub oca i tako i matere obore i u padu rugajući se zlim jezicima zgaze tabajućim nogama na kojima prianja u gomilama smrtan prah crne nezahvalnosti.

12 I kako sam to posmatrao dugo vremena krvavim srcem, podiže se odjednom ishodeći iz stuba snažna oluja i besne silno nad penušavim glavama nabreklih valova. I gle, snažna oluja, koja poteče iz stuba, ne potraja kada se gomila besnih valova, prinuđena kažnjavajućom moću oluja, slegne ka blagosiljajućem miru, tako da samo tu i tamo redak tih žamor voljno poravnjenih brazda površine tako velike vode prekide radi potpunoga mira svetleće slojeve ne neprijatno dahu koji ističe iz božanskih usta. I kada moćna ljubav večnoga svetoga Oca takvim zadivljivim sredstvima postignu verno sasvim blagosiljajući mir, odmah poteče iz mojih usta divan zvuk, i čujte, ovaj zvuk zvučaše kao svete reči koje ističu iz ljubaznoga srca svetoga večnoga Oca iz visina visinâ večne svetlosti svetila beskrajnih svetlećih sfera i izli se u bogatim svetlećim strujama daleko glasno preko beskrajne osluškujuće površine velikih voda; i kako sam čuo, kažem verno smisao božanskoga glasa toliko divna zvuka; a smisao se izrazi na sledeći način prelepo i predivno.

13 Čujte, sveti glas kaza: "Bujice koje jedino hoćete da besnite, poslušnost i ljubav stubu Kenanovom dužni ste, drhteći valovi, ako ćete dugo da kvasite mrtvi i čvrsti krš tugujeće zemlje; ali teško penušavim valovima koji hoće da nabreknu, koji bi ikada kanili podići se preko svetloga stuba Kenanovoga.

14 Zjapećim gorama, ma koliko se dizali, naprasno ću ih stvrdnuti večnom silom Moga gneva i žareće jarosti za vremensku tako i duhovnu večnu muku u gorećem glibu Moje večne kletve.

15 Ali mirno poslušnim bujicama neka vremenski i večno uskoro bude talasanje u svetlosti večne ljubavi svetoga Oca otaca blagoslovenih, čilih, radosnih bujica tekućih k morima večnoga života iz Moga smilovanja.

16 Ne dižite se nikada iznad svetoga, svetlećega stuba Kenanovoga. Tako hoće večni sveti Otac otaca i sudija besnećih valova morâ života u beskrajnim nizovima i vatrenim strujama iz Boga." – Gle, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, kako sam ispripovedao, tako verno i tako istinito, jest, baš tako sam video obilna čuda unutarnjim vidom i višim upravljanjem večne ljubavi u Bogu i iz Boga.

17 Pa slušajte dalje kakva sam čuda božanske ljubavi u duhu začuđen video tako jasno kao da takve retke stvari sasvim ljupko stoje pred mojim jasno videćim, otvorenim očima plotskog tela.

18 Stajah još na svetlećem stubu i pogledah sada malo dalje prema petom od stubova, i čujte, kako se samo začudih novom nastajućem čudu božanske ljubavi večnoga svetoga Oca.

19 Stub beše mračan od stope do temena i valovi, koji ga zapljuskivahu snažnim udarcima, ražešćeni izgleda uništavahu sami sebe nalik užarenim kovinama; tada zabruja i zahuča smrt kroz užarene dubine gnevnih voda i val za valom se ukruti zahvaćen užarenim gnevom.

20 Pogledah noć brujećih dubina smrti i ugledah štogod – o čujte, jezik čoveka bi se pre ukočio no da prenese grozotu besnih valova užarenih smrtnim gnevom.

21 Videv ovo dosita svojim otvorenim očima duha u srcu duše ploti, tada stegnutim srcem pogledah naviše prema temenu mračnoga stuba i videh tamo, o čujte, tebe Jarede, sina moga sina, Mahalaleelova prva blagoslovena ljubav, kako vrlo ozbiljno zapomaže naviše za ljubavlju večnome svetome Ocu za razjarene i međusobno udarajuće, daveće i ubijajuće valove.

22 I kako stojah, moj Jarede, sruči se odjednom duž nadaleko otvorenog neba obilna bujica puna smilujuće ljubavi dole na valove ukrućene i zujeće žarom ubilačkog gneva. O čujte, tada ponovo zabruja i zahuča ukrućena površina mora obilnog smrti. Ponovo se počeše razvezivati valovi već učvršćeni smrću u svojoj ogorčenoj tvrdoći i kao braća i sestre, međusobno nežno bujajući i talasajući i brazdajući, prožimajući i pomažeći, tečahu zadovoljno u ruke i srca razgrejana ponovo večnom ljubavlju.

23 I kada to videh, tada iznenada moćna ruka hitne plameni mač u drhteće ruke preklinjućeg Jareda, i on ga zgrabi hitro i zamahnu njim Božjom voljom koliko se god daleko moglo zamahnuti; zatim sam čuo jasno označenim rečima:

24 "Zemaljska, neverna gomilo valova! Da se nisi usudila ubiti stvorena bića, decu večne ljubavi, jer Ja sam Gospodar kako života tako i smrti. Ko god ubije gnevna srca braću i sestre, valja ga odmah sasvim izvesno kazniti kaznama večne smrti na duhu i duši; zato neka jedan drugoga ne tiska, ni udara, ni psuje, ni mori, ni ubija, jer Ja sam Gospodar i moćan Bog kako života, tako i vremenske i večne smrti."

25 I čujte i gledajte, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, kako sam sada pripovedao verno i istinito, tako se i dogodilo od znamenja do znamenja, od reči do reči.

26 I čuv i jasno videv, odmah uperih oči k šestome od stubova i videh tamo, o čujte, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, zgražava se plašljivom jeziku Kenanovom kazati pred vašim ispitućim očima strašne grozote, koje sam ja, vaš Kenan, morao da vidim kako se događaju, i to kod šestoga od stubova.

27 Videh stub kako ga optiče krv i gadan mulj, i umesto valova, koji inače čilo okruživahu ranije stubove, čujte, gmižahu ovde grozno i gadno bez ikakvoga poređenja prejezivi i presramni crvi.

28 I čujte, sam stub, divan stub, beše, kao nijedan, od stope do temena uprljan i okrvavljen sramotom sramnih, gadnih crva; često crvi uspuzahu čak do temena; takođe se dizahu naviše gomile i gomile tako da niko nije opazio divnu oznaku božanske volje.

29 Dokle god je oko duha bilo kadro doseći, nije se videlo ništa do sama gomila, i gledalo je kako ove gomile crva, čas gnječeći se gnusnom žestinom, čas sjedinjujući se, postaju veći crvi, pa gmiljahu preko drugih vijući se i kriveći se pravo prema muljem prekrivenom stubu Mahalaleelovom, te ga obaviše sve do pod teme hoteći tako da mu uzmu sasvim božanski oblik, kojim se sveta volja večnoga svetoga Oca treba objaviti mirnim valovima velikih voda života u beskrajnome moru svete ljubavi u srcu večnoga svetoga Oca.

30 No čujte šta se dalje verno dogodi. Odjednom zatutnjaše užarena nebesa; sunce se ugasi, ni mesec više ne moga blago udeliti sjaj svoje vernosti, tako ni zvezde; padahu u velikom mnoštvu bezbrojno iz grimizno užarenog neba.

31 I čujte, kako se to dogodi, zakukaše i zaplakaše bezbrojni mrtvaci iz svih dubina smrdljivog mulja i kazaše: "O, pokrijte nas sve slomljene zvezde kako ne bismo videli večno lice Mahalaleelovo, jer taj je došao u ime večno gnevnoga Boga kao vatreni bič da nas bije, bedne crve, koji smo obavili visoki, divni stub."

32 I čujte, kako se ovo izdignu iz mračnih dubina smrti, tada prsnuše nebesa, iz čijih se otvorenih pukotina izliše snažne struje božanskoga ognja po Mahalaleelovom stubu.

33 A Mahalaleel prosvetljen duhom Gospodnjim reče: "Čujte, smrdljivi valovi u obliku crva: Ljubav Gospodnja jeste večna i sveta i čista, zato nemojte ni vi činiti nečistotu.

34 Vreme je došlo, sveti oganj s nebesa, da očisti vas smrdljive crve u večnome ognju gneva ako se prethodno ne operete u mirne i ljubavlju i milošću prosvetljene čile valove."

35 I pošto to iz vatrenih usta Mahalaleelovih jakim rečima poteče pod neprestanim munjama i snažnim pratećim gromovima, o čujte, tada gomile crva počeše tonuti, i poravnav se s ravnom površinom, tada se ovi sramni gadni oblici, poput ruda na praskavoj vatri natmurenih, žilavih kovača, ovde sliše u najpre još mutne, ali malo-pomalo u sve razbistrenije valove i mirne bujice, a tamo i uzvišeno razliše.

36 I čujte, ovako se poredak, divan poredak odmah opet ponovo uspostavi; i po uspostavljanju božanskog poretka, puknuh svojim okom gramžljivo u beskrajne daljine preko beličaste površine velikih sada pročišćenih voda i videh da se više nigde ne tiskaju gomile i videh da se samo tu i tamo tamniji valovi približavaju svetlijima i da u njihovoj blizini postaju sve svetliji i na posletku i sami čak svetli i videh još dalje, pošto od beskrajnih daljina talasajućih površina velikih voda povratih svoje ispitujuće oko prema Mahalaleelovom stubu, da opran od sve krvave sramote zasija vrlo umilno u beličastoj svetlosti okružen brazdama ljupkih, veselih, svetlih valova.

37 Mahalaleele, čuj, tebe videh tada kako klečiš i zahvaljuješ Gospodu, svetome Ocu svetlećih valova; i gle, svaka reč koja poteče od tebe sa drhtećih usana zahvaljujući Ocu večne ljubavi polete nalik svetlećem suncu naviše k večnim visinama večnoga svetoga Oca.

38 I čujte, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, kako sam video i verno čuo, tako verno i tako istinito predajem vama ovde.

39 I pošto ste ovo u vašim srcima voljno razabrali, slušajte još dalje mene Kenana kako pripovedam noćna čuda božanske ljubavi i presvetlo svetleće milosti večnoga svetoga Oca.

40 Sada čujte, kad se nagledah štošta u sjajnoj svetlosti milosti potičućoj iz večnih visina svetoga Boga i Oca ljubavi i svih mirnih svetlećih valova, odjednom moje oko naiđe na sasvim užareno crven sedmi stub; i Henoh, blagočestivi, pošteni Henoh stajaše skoro lebdeći na užarenome stubu.

41 Valovi optakahu potuljenim kretanjem Henohov stub, koji se dizao u vatreni vazduh. Posmatrah ne baš dugo začuđeno ovu čudnu sliku očima duha, kada ubrzo počeh da primećujem da se pod potuljenim bujicama nalaze, delom pokriveni muljem dna, jezovito vezane strane, otete, ukradene vode.

42 Behu tu vode ljubavi i vode milosti i behu tu vode života i vode svetlosti i tako još vode svake druge vrste; i sve ove bezbrojne vode, čujte, behu pričvršćene nalik onom providnom kamenju užarenim vezama sramne samo "ja" ljubeće ljubavi.

43 I gle, oci i deco, kako se desilo ovo bezljubavno otimanje i krađa, čujte, kako sam video, tako ću vam obznaniti: Podigoše se gomile potstaknute lopovskom žustrinom nalik ljupkim oblačićima iz ove potuljenje talasjuće površine velikih voda, kojima stub Henohov beše okružen u svim nepregledno mogućim pravcima. Ovi oblačići sada izleteše daleko preko granica oblasti njihovog stuba, pa kada videše sasvim mirne površine u drugim oblastima velikih voda, obrušiše se brže od munje, zgrabiše gramžljivom žurbom mirne valove, raspršiše ih u parovitu maglu te digoše ih i oteraše što brže, nalik olujnim vetrovima, u njihove potuljene vlažne, hladne, muljevite dubine svoje vrste; u njih potopiše ove podmuklo ukradene vrlo mirne vode, pa ih zgnječiše i sabiše svojom ukradenom silom sasvim u najtvđe kamenje, te ih pokriše na sraman način muljem i izmetom laži iz sramnog koristoljublja.

44 No, ne traja dugo ova podmukla razuzdana hajka, jer ubrzo videh Henoha kako zasija mnogo jače od sunca te užareni zraci isijav iz glave Henohove proriše moćnim strujama u trenu svetlo sve muljevite, kradljive dubine velike vode užarene pohlepom za otimanje.

45 I čujte, kada užareni zraci, suknuv iz glave Henohove, jedva dotakoše površinu potuljenih voda, tada valovi potuljenih voda počeše zujati i šušteti; tada se beskrajna površina pušiše i dimiše pa, prisiljena jarom zraka, vrati sve ukradene strane vode, koje je ranije toliko podmuklo ukrala i sopstvenom ljubavlju i lakomstvom učvrstila u muljevitom dnu; i strane vode, hitro se izvivši iz donjih, tamnih i mutnih para potuljenih bujica, uzneše se nalik vatrenim oblacima u bezbrojnim jatima naviše u čistiji, svetli vazduh; i gle, posle dizanja iz dubina smrti, tada dođoše radeni vetrovi potekav iz stuba Henohovog i vratiše vrtložnom radošću novu odvezanu decu vrlo nežno duž isparavanje potuljenih voda nazad u drage, iščekujuće ruke voda oplemenjenih božanskom milošću datih zakona. I pošto se dogodi ovo čudima svete ljubavi odozgo, odjednom Henoh vrlo moćno raširi ruke i reče oštro zapovedajući snažnim, gromkim glasom:

46 "Potuljeni, lopovski, grabljivi valovi, čujte dole u dubinama muljevita, mračna dna svetu volju večno moćnoga Boga! I čujte mirnom površinom moćne reči spasa, koje zazivaju: Svaka kap je mnogostruko izbrojana u srcu večne ljubavi, i prema tome svako je sam sebi i večnoj ljubavi vlastit; zato da niko prema drugom ne bude grozan radi plena, jer teško lopovu, potuljenom razbojniku i ubici svojine drugih čistijih voda i bića; teško tada valovima koji rđavo vole samo sebe; čujte, podmuklost razbojnika i lopova nikada više neće talasati u veselim brazdajućim krugovima, nego, čujte, učvršćena u krutoj smrti, baciće se smrtnom moću zapovesti odmah ili sigurno negda u donje dubine zemlje u užareno kamenje večne kletve; nemojte otimati ni krasti, tako glasi premoćna volja večnoga svetoga Boga. To zapamtite i poštujte, potuljeni valovi!"

47 I čujte, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, ovo behu zadnje grmeće reči Henohove sa blistavog stuba, divne, večne oznake božanske volje. I kada se izgubiše ove divne reči u daleka samome oku duha strana polja mračne površine talasajuće grozote, tada sam jasno mogao razbrati reči izašle iz dubina. Reči kazaše poslušnim zvukom naviše ka stubu: "Onda nas očisti, svetli poklicaru moćne volje svetoga večnoga Boga, da se svidimo poput drugih voda svetlome, svetome oku večne svete ljubavi."

48 I čujte, tada ishodeći iz svetlećeg stuba zaduvaše vrlo snažni ognjeni vetrovi i u svetlećem obilju čudesno primešaše oganj večne ljubavi talasajućim bujicama osluškujuće beskrajne površine te se takvom svetlećom blagošću pročistiše valovi i bujice; o čujte, zasijaše tako svetlo kao površina sunca, pa slavljahu i hvaljahu Gospodara milosti okružujući stub svetlećim valovima; tada sveti odjeci odjekivahu sazvučno po beskrajnim prostorima svetlećih bujica. – Čujte, tako sam verno video i tako verno i preneo vama.

49 I pošto ste ljubljeni oci i deco koja nas takođe ljubite, toliko dugo meni, duhovnom govorniku, toliko pažljivo nagnuli uho, to čujte dalje kakva sam sve čuda božanske ljubavi i milosti video i verno čuo.

50 Nedaleko ugledah sasvim gladak stub izgledajući skoro kao svetlucava kovina; istog okruživaše, o čujte, peščano more. Verovah da u daljini vidim stvarne bujice vode; kako mi se, pak, ove prašnjave bujice približiše, sve bistrije i jasnije videh da se ovde nikako ne talasa voda okružujući stub, nego suv pesak dignut vetrovima vrlo varljivo nalaga talasanje voda vihoreći se ispitujućem oku motrećeg Kenana.

51 Posmatrav ovo srditim čuđenjem i ne primetiv posle dužeg gledanja ama baš ni kap neke vode, tada digoh oči naviše k nebu i prekljinah večnoga svetoga Oca ljubavi za milost, za pomoć kao i za mudar savet; ali nemo osta nebo optečeno beličastim, tu i tamo samo bledocrvenkastim sjajem, i ne dođe ama baš nikakav odjek sa sve mutnije svete večne visine inače toliko povladljive ljubavi i od milošću strujećeg doma večnoga svetoga Oca.

52 I gle, ovi varljivi peščani valovi dizahu se neprestano sve više, i kako se uzneše sve više, postaše, lako shvatljivo, sve gušći te ni najblistaviji zrak ukrepljujući oko ne moga prodreti kroz smese varljiva peska, koje se prašnjivo talasahu.

53 No čujte, na svu sreću ova razuzdana zgoda pomračenja ne potraja dugo, jer ubrzo radosna srca videh Matusalu kako naoružan dvosečnim gorećim mačem stoji na stubu okruženom mračnim peskom. Oči mu biše povezane platnenim povezom uprljanim svetlucavom prašinom i uši zapušene lepljivom smolom. No gle, odjednom, zaslepljujući nebeskim sjajem, dolete vrlo hitrim letom moćan orao; oblete sve užim krugovima Matusalovu glavu nemu čula, odreši mu zaštitni povez s očiju i iskljuca pažljivo i čisto lepljivu smolu iz njegovih ušiju, do kojih ne dopre zvuk, pa oslobodiv tako čula Matusalova od zaštitnih sveza, moćan svetleći orao kao još u daljini svetleća zvezda uzlete naviše k svetim visinama nebesa odkuda je uzvišeno došao. A Matusala, verni i istiniti, dohvati dvosečni, goreći mač i zamahnu pretećom desnicom u krugovima poput reckastih munja u svim mogućim pravcima.

54 I za revnosnog mahanja odvojiše se od gorećeg mača plamteći, svetli jezici poput prštajućih iskri sa vatrom zahvaćenog smolastog stabla drveća, koje dole u podnožju planina obilno raste debelim stablima.

55 I čujte, ovi bezbrojni jezici poleteše hitro u svim mogućim pravcima preko beskrajne, prašnjave površine i moću svog ognja uzmešaše varljivi pesak u neku haotičnu stvar, kojoj uopšte nije bila jasna korist iz takve mešavine?

56 Posmatrah najvećim iščekivanjem ovo čudnovato komešanje i dugotrajno mešanje gorećih jezika s beskrajnim smesama varljivog peska, ali nikako da se pojavi nešto drugo osim peska, koji beše užaren sasvim belo.

57 No gle, usred ovih čežnjivo iščekujućih želja dignu se Matusala strahovita pogleda i poče silovito da propoveda presvetu volju večnoga presvetoga Oca pesku, koji se savim užario, i moćne reči, koje revnosno izvirahu iz Matusalovih usta, izliše se uzvišeno slično velikim vodama u širokim strujama strahovito hučeći i šumeći i besneći i pesak sa sobom noseći na sve moguće strane kao ranije jezici; i hučanje, šumenje i bešnjenje reče jasno razgovetne moćne reči, jest, reči moći i večne veličine svetosti Božje.

58 Reči glasiše (čujte oci i deco): "Ništavna prašino! Razaberite valjano volju svetosti Božje. Krivo varljivo talasanje da ti više nije svojstveno; obrati se u tečnu, čistu vodu te talasaj se takvom večnim svetlećim valovima, jer jedino laž ima jednom da nestane."

59 I gle, kada to primeti beskrajna površina, tada se zrnce po zrnce razloži na same kapi i one se vrlo radosno u svetlećoj istini stopiše i sliše u beskrajnu površinu prečistih voda, koja se zatalasa i brazda radosno slaveći presveto ime večnoga Boga te opra pesak, koji svedoči protiv njih, koji još prianja na Matusalovom stubu, pa ga hvaljahu kružeći u svetlim nizovima pošto najpre, ljubaznom gramžljivošću, svetlošću koja obilno isticaše iz stuba ukrasiše svoje rastresite, blistave, njišuće glave.

60 I gledajte i čujte, časni oci i draga deco, kako sam zaista verno video a i otvorenim ušima čuo, tako verno i prenosim vama. O oci i deco! Istina, jedino istina jeste zaista ljupko biće ljubavi, zato laž ima da nestane kao nijedan drugi porok, jer je jedina sasvim suprotna večnoj istini ljubavi Očevoj.

61 I čujte sada dalje, ljubljeni oci i deco, koja nas takođe ljubite, koja sam čuda ja, vaš Kenan, još sve video začuđenjim očima. – Učinilo mi se da se zajedno sa stubom, na kojem sam stajao, pomeram sve dalje i dalje u daleka područja drugih stubova; i kako mi se desilo ranije, tako se ponovo desi, i ja sa mog uzvišenog položaja videh devetoga od stubova.

62 O oci i deco, tu izgledaše veoma čudno. Čujte, iz beskrajne dubine večnih noći podiže se naviše vrlo strašan stub umrljan prljavim svakojako svetlucavim bojama u visinu koju oko više nije dosezalo. Oko stuba nije se videlo ni talasanje vode ni neke prašine peska, ni nekakva mrdanja ni stremljenja nekog bića koje ima ime, jedino večne trajne noći okruživahu nemo ovaj deveti šareni, beskrajni stub. Razmišljao sam u ovoj groznoj, beskrajnoj, beživotnoj pustinji: "Šta ovo znači? Za koga stoji ovde ovaj beskrajan stub?"

63 I tako dugo razmišljah tamo-amo, ali uprkos svemu svome beskorisnome razmišljanju nije htela ama ni najsitnija iskrica osvetliti večnu beskrajnu noć oko ovog beskrajnog šarenog stuba. O oci i deco, tada počeh strahovati, jer i svetlost moga stuba smanjivaše se sve više, toliko da jedva primećivah da moje noge još stoje na njegovom bledunjavom temenu. Saznav ovo tužno, tada padoh na svoje lice i svojski od srca počeh preklinjati večnoga svetoga Oca da ne dopusti da tu ovako propadnem.

64 I čujte, kada učinih ozbiljno, tada odjednom zazvuči opominjući glas i reče: "Kenane! Spusti svoje misli čisto ljubeći u Mene, svoga Oca i Boga, te ćeš odmah stvari videti sasvim drugim očima." I kako mi zapovedi sveti glas, tako odmah i učinih ni najmanje ne razmišljajući o ovome preljubaznome glasu.

65 I čujte, pošto učinih ovo srcem preispunjenim ljubavlju, tada ovaj stub, koji mi se činio beskrajnim, poče tonuti sve dublje nadole u ponor večne noći. I tonuće ne potraja dugo kada do mojih oštro načuljenih ušiju dospe udaljena huka vrlo velikih voda ne neslična gromku orenju sfera. Pre nego što se prilično osvrnuh, tada, čujte, o oci i deco, tada već videh kako se naglo nadole obrušavaju penušave bujice, gomile velike kao svet, nadole u mračne beskrajne prostore oko šarenog stuba. I čujte, ovo obrušavanje ne potraja dugo, kada već videh da je ranije mesto večnih noći ispunjeno još mutnom, ali beskrajno ustalasanom vodom. Takođe videh vrh stuba, koji mi se bio činio večnim, kako silazi s večnih visina nebesa i kako se spušta dole ka mutno njišućim bujicama novih voda svetlećeg temena, na kojem u svetlećoj slavi dostojno stajaše Lameh, Matusalov sinčić, kao ljubak poklisar božanske svete volje; i spaziv i mene, odmah uputi bujicama sledeće reči:

66 "O čujte, velike vode! Ne razjedajte sebe u vašim žudnjama, jer što imate sebe u ljubavi i milosti odozgo, jeste imanje za večita vremena za vas za beskrajnu dovoljnost, jer više od jedne stvari ne može zauzeti jedno mesto; zato stranim žudnjama nikako ne tražite da uništite same sebe i talasajte i kružite u svojoj sopstvenoj oblasti za slavu i hvalu večnoga svetoga Oca."

67 I čujte, pošto Lameh ovo izgovori mudro, tada se hitro razbistriše i zatalasaše bujice prosvetljene večnom svetlošću božanske volje; a ja, Kenan, video sam ovo verno; i kako sam video, čuo, tako sam sada i preneo verno i istinito.

68 I čujte, mili oci i deco, koja nas takođe ljubite, o čujte voljno još kraj moje besede i gledajte sa mnom, vašim Kenanom, nadole u dubinu božanskoga gneva i plamenovima gneva bledosjajnu milost nevernim narodima zemlje.

69 O čujte i gledajte, šta sam sve morao slušati i gledati na premračnom mestu desetog stuba. Čujte, svi raniji stubovi ipak imahu manje ili više sopstvenu svetlost, jest, deveti od stubova bi barem okružen šarenobledim svetlucanjem, ali ovaj po poretku deseti stub nemaše ama ni jednu najmanje bledu svetlucavu tačku; jest, beše toliko mračan da ga samo osećah a nikako videh uprkos svakog najoštrijeg naprezanja duhovnog vida. Da li voda, da li pesak, ili mračan, prazan i ništavan prostor okruživahu ga jedino; čujte, sve to bi jezovito skriveno pred ispitućim okom sanjajućeg Kenana zbog takve neverovatno mračne, najcrnje noći oko desetog od stubova.

70 Iščekivao sam sve s vremena na vreme i gledao utrostručenom silom moga vida neće li se negde videti neka svetlina, ali sav moj trud beše sasvim uzaludan. Čak ni moje najoštrije načuljene uši ne mogahu primetiti ama ni najtiši šapat najnežnijega daška.

71 O čujte, tada stadoh strahovati u ovoj mračnoj pustoši ispunjenoj večnom smrću. Ne mogah se moliti ni moliti večnoga Oca ljubavi da me što pre izbavi iz ove toliko jezovite noći sve smrti jer tek sada osetih da mi ne samo oči i uši, jest, gledajte i čujte, nego i jezik mi bi oduzet da govorim.

72 I pošto sam morao ovo da doživim ovako oporo na meni, tada sevnu iznenada snažna munja iz bezdane dubine večne noći sasvim naviše ka, kako mi je izgledalo, bronzanim visinama sasvim zatvorenog neba.

73 No, pošto posle munje obično sledi grom, ipak pri ovoj toliko beskrajnoj munji ne beše ni najmanja traga neke grmljavine. I kako beše pre munje, tako beše i potom, najgušća noć raširena od jedne beskonačnosti do druge; i ja, vaš Kenan, silno se uželeh svetlosti i životu; jer zaista, kažem vam, već se sasvim zasitih beskrajne noći smrti. O oci i deco, noć, o noć, trajaše dugo kada se pokaza sićušna zvezda na bronzanome nebu kao jedina tek kasna posledica one munje, koja već odavno iz dubine požuri nebu.

74 Sasvim netremice se sada moje toliko dugo zasenjene oči usmeriše prema ovoj bleducavoj tačkici; i dokle se čudih toj bleducavoj tačkici, tada, čujte, tada odjenom zazvuči veoma znonko u moje već veoma ogluvele uši, ne behu reči, ni ljudski glasovi, ni beše hučanje, ni zujanje, ni bešnjenje; o čujte, ovaj zvuk liči na zviždanje pastira baš kada hoće po starome već običaju skupiti oko sebe često ovce Aveljeve te dođu brzim korakom i začuđeno gledaju brižnoga pastira svojim glavama uperenim k nebu. No zviždanje samo zvonko čuh, ne videh ništa od ovaca Aveljevih.

75 Kada iskusih to na mojim već sasvim obamrlim čulima, tada mi kao munja prođe sasvim zvonko kroz dušu reč, čujte, reč, i ova reč, jest, ova preslatka reč kaza: "Jezik, čuj, Kenane, odreši ti se, sada se moli i moli Oca svetlosti i ljubavi i života za svetlost i ljubav i život za ovaj stub slomljen u smrti."

76 Tada padoh na lice i hitno počeh moliti i preklinjati svetoga Oca ljubavi i svega života što se miče da u svome smilovanju podari odozgo svetli plamičak milosti da ne bi gledale moje oči strašnu veličinu i predaleki protez mračne smrti. I kako dovoljno dugo verno i istinski preklinjah naviše ka svetome Ocu, tada me odjednom vrlo snažan glas zovnu po imenu i reče: "Digni se brzo i gledaj velike ponore mračne smrti; evo, označena je preljuba ovde na mestu desetoga slomljenoga stuba, od kojega razmrskana donja polovina ljubavi leži rasuto u najdubljem ponoru smrti, gornja polovina milosti, pak, visi o bronzanome beskrajnome luku neba i neće sići pre nadole do ruševina dokle se temelj ovoga stuba ne očisti od pogani zmije. Temelj jeste zemlja, grešan dom, a pogan zmije jeste svih žena dubine iz Hanoha vrlo dražesna plot. Zato teško zemlji zamašćenoj sada krvlju braće, koja su se o tela pohotljivih žena grozno poubijala i napojila zemlju svojom blagoslovenom krvlju. Pustiću uskoro da poteku velike bujice s neba i umoriću sve telo zbog dražesne ploti žena, kojom je izjedena sva voda ovde oko desetoga od stubova. Samo se šepuri, šepuri se divna, dražesna ploti svih žena potuljene dece zmaja! O šepuri se, primamljivo jelo crva gliba, smrade Moje časti! Kupaš se i pereš dnevno u prefinoj vodi spremljenoj iz svakojakih trava i začina i mažeš kožu najfinijim uljima kako bi postala još dražesnija i još privlačnija da zavedeš decu večnoga, svetoga Oca!

77 Zato da ti bude večna kletva za vratom! To kažem Ja, Jehova, Bog svemoćni, večni. Tebi ću skoro, o veoma skoro, pripremiti takvu kupku u kojoj ćeš se zanavek dovoljno nakupati i namazati!

78 I kako će se desiti, čuj Kenane, pokazaću ti baš sada sasvim valjano osvetljeno svetlošću milosti večnoga, svetoga Oca; zato da se digneš na svome takođe sasvim ugašenome stubu i da pogledaš nadole u dubinu, gde ćeš ugledati šta će se dogoditi – čuj, uskoro!"

79 I čujte oci i deco! Digoh se odmah i pogledah začuđenim pogledom nadole u dubinu smrti i videh vrlo moćna jata naše dece kako napuštaju svete planine i žure radosno nadole kćerima ljudi i tamo se s njima sjedinjuju i rađaju s njima decu, snažne sinove i dražesne kćeri. I videh sinove kako postaju gospodari, te kao takvi grozno ubijaju i kolju i more sirotu bespomoćnu decu ljudi. Tada potekoše potoci krvi ljudske braće i dece. I čujte, potoci nevino prolivene krvi vapijahu silno za osvetom naviše k bronzanim lukovima neba.

80 Tada se nebo precepi po sredini i iz svetle raseline dolete anđeo hitrim letom nadole k ljubavi Lamehovoj i reče joj: "Sada spremi, Noje, kako ti je već dugo Gospod verno zapovedio, kovčeg milosti i smesta u njemu sačuvaj sebe sa svim onim što ti je Gospod zapovedio, jer gle, kletvom teška zemlja već gori na bezbrojnim mestima zapaljena osuđujućim gnevom večnoga Boga. Tužeća krv, kao što vidiš, potresla je sada silno milost neba, zato je sveti Otac odlučio da opere zemlju od kletve i da istu nagnoji za bolje pokolenje, koje će ubrzo izići tebi, Njegovom jedino vernom, ostalom Noji."

81 I gledajte, mili oci i deco, koja nas takođe ljubite! Kada reče hitrim jezikom svetli anđeo k ljubavi Lamehovoj, čujte, tada prsnuše odjednom bronzani lukovi neba i iz njegovih široko zjapećih raselina i vatrenih pukotina grunuše odmah silne reke bujica ublažavajuće vode kao milost večnoga svetoga Oca radi gašenja vatre i jednom otplatu duga sa grešne zemlje.

82 Pa kada bujice počeše ispunjavati dubine zemlje, tada videh bezbrojna pokoljenja kako izlaze iz dubina i jadikujući traže visine planina. Videh predražesne žene, kćeri ljudi, prebele ploti kako se bojažljivo uspinju krvavim prstima i šakama iznureno na okomite vrhove stena i na vrtoglavim visinama ispružaju krvave šake naviše ka zjapećim pukotinama vatrenog neba i kako viču preglasnim bolnim glasovima utesi i pomoći. No, sva ova vika bi uzalud, i posred bujica, koje se samo sve silnije stropoštavaše duž zjapećih užarenih pukotina bronzanog neba, vatreni vrtložni vihori oboriše prenežnu decu ljudi, sažev ih, nasilno sa stenovitih vrhova planina, na koje se toliko naporno uzveraše, nadole u besneće bujice žalobnom krmom smrti.

83 I čujte, vatreni vihori, čim ukloniše grozno čas tu čas tamo sa štićućeg vrha planina prenežnu, prebelu, predražesnu plot, besneše i vikaše jezivo rugajući se: "Eto, kupaj se i peri i maži, sramna zavodljiva krmo đavola i njegovih pomoćnika, ukrašavaj se valjano u mirisnim rukama večne smrti, primi platu za svoj neumorni trud, kojim su pala sva pokoljenja zemlje od Adama prvoga do zadnjeg žitelja kletvom teške zemlje, idi smrtnim putem svake dražesne ploti!"

84 I čujte, tako vikahu besni vatreni vihori kad god obezdušiše čas jedan čas drugi štiteći vrh mučno uspetih visina i strmina planina.

85 No, ne potraja predugo, čujte, to jezovito davljenje i morenje grešne ploti bujnih žena i svih njenim zavodljivim lukavstvom grdno prevarenih i tako palih zemaljskih sinova i nebeske dece, jer ubrzo videh kako se valjaju i talasaju vrlo velike vode sasvim preko najviših stenovitih vrhova planina, i osim mene ne vide se nikakvo živo biće, niti se što ču osim jedino valova novih nastalih velikih voda, koji se tiskahu uz moj bledo svetleći stub.

86 Već se navikoh prethodnim devet slučajevima da čim vode ispune beskrajne dubine smrti, odmah vidim blistav stub kako već stoji uzvišeno svetao nad ustalasanom površinom bujica, a ako se stub kao kod devetoga ne bi ponudio odmah sasvim da ga gleda istražujuće oko Kenanovo, ipak ne potraja kada se već vide Lameh kako zapovedajući silazi na njemu iz neba, ali sada, čujte, ne hte se pokazati nikakav od stubova.

87 Iščekivah dugo, i ne začudih se malo kada mesto stuba ugledah kovčeg milosti kako plovi na mirnim valovima, pa kada dospe do mesta na kojem se raniji mračan stub ponudi meni slepome videocu da ga osetim, čujte, tada ustuknuše žestoki valovi i kovčeg milosti osta da stoji na velikom ljupko sada svetlucavom stubu koji se uznese iz vode.

88 Pa kada se blistav kovčeg milosti sada sasvim oslobodi svih talasajućih bujica i voda, čujte, tada se na njegovom krovu otvori sevajući prozor, kroz koji odmah izleteše blagi golubovi čilim letom i odleteše daleko preko valova i bujica.

89 No zadržaše se samo kratko nad bujicama leteći tamo-amo čili golubovi, jer osim stuba kovčega milosti ne vide se ništa osim kako se val tiska uz val, i pošto ne nađoše ništa ovi čili jedrioci vazduha gde bi se posle dužega leta spustili za nužan odmor, tako brzo ponovo doleteše do kovčega milosti, potražiše marljivo sevajući prozor i uleteše kroz njega hitro u kovčeg milosti.

90 I kada se sevajući prozor opet zatvori, tada smesta počeše, čujte, duvati vrlo snažni ognjeni vetrovi na sve moguće strane daleko preko površine talasajućih velikih voda, koja mi se činila večnom, i usled snažnoga duvanja ognjenih vetrova počeše se iz talasajuće površine uzdizati vrlo uzvišeno brzo kao munje vrlo moćne gomile oblaka. Ne potraja dugo ovo silno bešnjenje vetrova kada se tu i tamo već pokazaše nad ogledalom vode strčeći vrhovi gora; više njih čak odmah počeše da zelene i ubrzo ličiše na ljupke vrtove.

91 I čujte, kada se ovo pokaza istražujućem radosnom oku Kenanovom, opet sevnu prozor otvoriv se na krovu kovčega milosti i ubrzo kroz njega opet izleteše golubovi hitrim letom i odmah čilo odleteše ka zazelenelim vrhovima gora, obleteše ih u vedrim krugovima na umilan način i zadržaše se dugo na sveže izraslim granama njišući se na njima; no, zadržav se duže, napustiše ih opet i vratiše se odmah nazad obilno natovareni zelenim grančicama u iščekujući kovčeg milosti.

92 I sada čujte i gledajte, kada se ovo žurno dogodi, tada bujice brzo počeše tonuti i planine i ljupka polja sa plodnom zemljom se uzneše čudnovato brzo iz tonuće površine vode i zazeleniše se odmah ljupkim livadama i poljanama i plodnim, bujnim vrtovima oživljeni grejućim zracima sunca.

93 I tu na mestu stuba, o čujte, tu izraste toliko čudesno zemlja oko stuba sve više dok se konačno sam kovčeg milosti sasvim smiri na uzvišeno zelenoj zemlji. Gle, tada ponovo sevnu prozor na krovu kovčega milosti, i obilno mnoštvo čilih golubova izlete kružnom brzinom i posle dužeg čekanja ne vrati se više do otvorenog prozora na krovu kovčega milosti.

94 Tada Noje, ljubav Lamehova, u kovčegu milosti primeti potpuno povlačenje bujica, te poče otvarati vrata kovčega, pa pusti iz njega da veselo pođu sva sačuvana pokolenja zemlje i malo-pomalo i svoju decu i žene; pa dospev drhtećim srcem i drhtećim nogama na zazelenelu zemlju, baciše se dole na zemlju, te naoči svetlećeg otvorenog kovčega milosti zahvaljivaše i slaviše Gospoda, jedinog smilujućeg spasitelja iz takvih zasluženih sudova jarosti večnoga svetoga Boga.

95 Pošto dugo izvršiše puni zahvalnosti i puni ljubavi prema svetome večnome Ocu, tada vrlo hitro dolete svetleći anđeo i donese Noji radosnu vest od nadasve uzvišeno svetlećeg neba obavijenog šarenim lukom, i čujte, ovako reče svetleći anđeo:

96 "Čuj Noje, jedina vezo Moje ljubavi, iz tebe ću negda probuditi seme života, koje će moćno oteti smrti bezbrojni progutani plen; jer Meni je žao ploti tu pod čvrsto sada vezanim bujicama greha; zato ću negda poslati moćna izbavitelja i neću više pohoditi drhteću zemlju takvim sudovima. Šareni luk neka svagda obznanjuje narodima da ovakvo što više neću doneti zemlji sve do kraja vremenâ vremenâ; šta će se zatim dogoditi, to znam jedino Ja večni Otac."

97 I čujte, mili očevi i deco, koja nas takođe ljubite. Ovako sam sve ovo video i verno čuo, i kako sam primio, tako sam vam zaista sada preneo, i dalje mi se ništa nije dalo da gledam. I ovo viđeno tumačite vi, premudri oci i deco puna ljubavi, jer meni je sakriven smisao takvih retkih snova iz Boga.


43

1 I gle, kada Kenan svrši svoju pripovest sna u vrlo tečnom prijatnom vidu, tada ga svi pogledaše i pokloniše mu se jer ih sve zahvati visoko čudo i ne znađaše šta činiti s tim.

2 No, naposletku po dugom čuđenju oporavi se otac Set i valjano promišljeno uputi sledeće reči prisutnoj deci pošto zahvalno pogleda prema nebu, i prozbori kako sledi, naime govoreći: "O Kenane! O deco, šta je to? Šta treba ovo da znači? I šta će biti od ovoga?

3 Još nisu sva naša čula osetila tajnovitu besedu praoca Adama niti smo u našim srcima slabim ljubavi razumljivo raspleli ni slovceta, čak i Henohova zadnja vatrena beseda lebdi mi još kao tamno klube pred svim mojim čulima, a sada dođe i ti, dragi Kenane, nadsvetom obilnim strahotama, čiji smisao samo Bog jedino zna; jest, skoro bih tvrdio da bi čoveku jedva bilo moguće još zadržati život ako bi mu večni sveti Otac dao toliko mudrosti da shvati neshvatljivo preduboki smisao takvih tajnovitih, uzvišenih stvari.

4 O Kenane, Kenane, zašto si morao gledati i ispričati takvo viđenje nama slabim ocima i deci te smutiti sva naša čula? I tako si nas učinio sirotijima nego što smo bili pre dok nas još nisu brinuli takvih beseda podati putevi i rešenja večne svetosti Jehovine, čiji smisao pred nijednim anđelom ne može ležati otkrivenim sve dokle anđeo može biti i biće anđeo, a ipak nikada jednak Onome koji je dragi sveti Otac svih nas, koji je neistraživ u svakoj Svojoj večnoj reči.

5 O deco, izbijte iz glave, koja ste čuli ovo iz usta dragoga Kenana i bolje priznajte sa mnom svom skrušenošću i poniznošću našeg srca slabog ljubavi da svi zajedno ništa ne umemo; takođe niko od vas da ima sklonost u sebi da ovo shvati, nego prepustimo uvek samo ponovo Bogu takve neshvatljive stvari, koji će sigurno znati šta ovim hoće; a nama je sigurno dao pravim kamenom spoticanja kako bi nama sirotim slabima, prvo i prvo, stavio do znanja koliko je jak čak i u trunčici, i drugo, kako bismo se sami proveravali u našoj poniznosti da iz sebe nismo kadri ni za šta, nego da je svagda samo On, naš dragi sveti Otac, sve u svemu!

6 O deco! Premišljajte valjano besedu svoga oca Seta, i čuvajte se zato pred svakim iskušenjem, amin."

7 I pošto Set promišljeno svrši svoju besedu, tada Henoh, nadasve blagočestivi, odmah stupi pred oce, pokloni se njima i zamoli za dozvolu da naoči njih u ovom pogledu takođe sme kazati nekoliko reči, tim pre zato što veoma posebno upravo sada radi toga dobi unutarnji poziv.

8 Set ga pogleda i reče: "O govori, samo govori, vedri blagočestivi sine večnog proleća! I tvoje ognjene besede jesu samo sveža zora prema takvim nečuvenim sunčevim požarima iz usta Kenanovih; dobro će doći svima nama ako si u stanju da ih malo ugušiš, zato samo govori i zapravo već si odavno trebao govoriti; govori, amin."

9 I svi se složiše sa željom Setovom, a Henoh progovori kako sledi, naime govoreći: "O dragi oci i sva deco Božja, čujte i primite valjano reči koje izviru mojim ustima!

10 Ako hoćete i možete, pogledajte naviše ka neizmernim visinama nebesa Božjih, koji je naš najsvetiji predobri Otac, pa spustite vaše poglede ponovo u takođe neizmerene dubine istog jednog moćnoga Boga, čijoj vlasti nigde nema kraja, i zamislite šta je sve sakriveno u visinama kao i u dubinama što um nijednoga čoveka još nije mogao ni sanjati.

11 Jedino Kenan je bio toliko sretan, koliko za sada znam, da u duhu samo malo raščlanjeno ugleda sitno zrnce sunčeve prašine i naš praotac Adam takođe nam je pokazao jedno nešta razribano zrnce, moju navodnu ognjenu besedu da ne spomenemo, i to nas već toliko neshvatljivo čudi. A kako to da smo vični gledati kako pred našim slabim očima prolaze svetovi i sunca, a ipak još živimo? Ko je ikada video čuda u travci, koja se skromno povija pod našim stupnjem? Kolika veličina i uzvišenost nalazi se u njoj, a ipak je gazimo našim nedostojnim nogama, i još pri tom živimo.

12 Zar nam se u duhu ne dešava baš skoro onako kao onoj deci koja sasvim ožalošćeno posmatraju tvrđe parče hleba kada im se pruža u vreme kada još očekuju mekano mlečno jelo; a zar da im se zato ikada uskrati hleb zato što su navikli na mekano jelo? Kako će njim dospeti do snage zrelog doba?

13 Gle, baš tako se dešava i nama. Dokle smo još bili deca sa jedva mlečnjacima, davao nam je sveti Otac da pijemo mleka i mekanu hranu prikladnu našoj snazi; a sada kada u duhu trebamo postati muževi, vidite, više ne valja mekano jelo, nego Otac nam daje sada hleba kako bismo postali snažni muževi u Njegovoj milosti kada stvari ne valja samo da gledamo već i da shvatimo i da spoznamo Njegovu veliku ljubav i mudrost i iz istih u istima Njegovu presvetu volju.

14 Ako nam je sada praotac Adam ispripovedao predputeve svog negda zalutalog duha, u kojem i preko kojeg je i naš zalutao i smeteo se, onda u ovome baš ni nema toliko neshvatljivoga; jer duh je zaista morao postojati pre tela, kao što je Bog potreban pre neke tvari, koja tek potiče od Njega, pošto je On sušta osnova svih stvari; jer za koga bi trebalo ovo telo, ovo trošno zdanje iz ume, da nema duha, koji već odavno nužno postoji, za koga je zapravo Bog, naš sveti Otac, i podigao ovo prebivalište koje proverava njegovu slobodu?

15 Pa još nikada kokoška nije snela prazno jaje; takođe svi mi znamo predobro da sadržaj jajeta mora biti pre nego bela, tvrda valjano zatvorena ljuska; ili zar može ko mudrim načinom pretpostaviti da se duh tek u telu nastajući obrazuje i gradi? Jest, onaj koji bi to bio u stanju morao bi biti hiljadu puta nerazumniji no neko koji bi hteo da gradi kolibu za nekoga koji još ni ne postoji ludo misleći da će koliba, samo ako stoji, već sama po sebi proizvesti žitelja.

16 Pa zašto začeće ide pre rođenja; zašto muž pre žene? Kako to da čujemo vetar iz daljine da šušti dokle naše drveće još mirno stoji? A kada vetar dođe na naše drveće, onda se kreću sve grane; zar nije vetar već ranije morao postojati da bi došao do nas i da naše drveće radeno pokrene? Drveće sigurno nije proizvelo vetar, nego vetar je slobodno došao na njih i tek ih je oživeo.

17 Ili da li bi neko mogao tvrditi da je negde plod stvoren radi drveta? Zar nije drvo moralo postojati pre kako bi tek proizvelo plod? Ali kako ono kažete: "Bog je položio u zemlju svakakvo semenje, iz kojeg su tek iznikle razne trave, bilje, žbunje i drveće te ispoljilo je semenske plodove, u kojima se živo seme opet nalazi novorođenim."

18 A ako Bog nama, Svojoj deci, pokazuje večni poredak u svim Svojim bezbrojnim čudesnim delima da život ili sila uvek daleko mora prednjačiti onome što preko istog i konačno za isto nastaje, zar bi nas trebalo čuditi ako nam je Adam usled višeg prosvetljenja ispripovedao dugu povest svog duha i time nam pokazao da smo i kako smo i mi u tome bili zamršeni i kako će svi naši potomci sve do kraja svih vremena manje ili više biti, i povrh toga pokazao nam koliko je Bog svet i velik a ipak toliko ljubazni i pun milosti i milosrđa naš svemoćni Otac i koliko beskrajno dugotrpeljiv i popustljiv.

19 I kada to saznamo, zar da se plašimo kada dobro znamo koliko je beskrajno dobar Koji nam daje da saznamo ovakvo što. Jest, treba i mora da se plašimo Boga, ali ne zato da nam daje hleba, nego treba da se plašimo da ga ne ljubimo; jer koji je propustio jedan trenutak u ljubavi prema Bogu, bio je mrtav koliko je bio van ljubavi prema Bogu; zato da bude naš najvažniji rad da stalno ljubimo Boga, budući da nas je već toliko pre po svedočanstvu praoca Adama, pre nego što bejasmo, ljubio toliko silno da smo sada što jesmo kao Njegova deca postali jedino Njegovom beskrajnom ljubavlju, i zato svi naši radovi treba da budu na neprestano jačanje u ljubavi prema Bogu.

20 Pogledajte bezbrojna stvorenja oko nas, opstaju i nastaju takođe iz ove svemoćne ljubavi, ali ne mogu i ne smeju ovu ljubav ponovo da ljube pošto nisu zreli i sposobni za ljubav, kao što našim mladima uskraćujemo uzajamnu ljubav sve dok postanu zreli za nju.

21 A mi svi jesmo zreli za ljubav, zato neka naš najvažniji rad bude da neprestano ljubimo Onoga koji nas je učinio toliko savršeno zrelima za ljubav.

22 A kako kaže muž svojoj ženi da treba da ga ljubi svim postupcima zato što on ljubi nju svom svojom drobi; zar to sme da kaže i vrlan dečak nezreloj devojčici? Kažete: "Tako nam svetog Boga! Ne sme dok se drvo ne blagoslovi! Teško onom koji bi posegnuo za njim! Jer najpre mora biti zrelost, zatim blagoslov, pa tek ljubav."

23 O oci! Kada to kažete, imate potpuno pravo po volji Božjoj, ali kažite sami sebi i odgovorite sebi na pitanje da li bi bila još veća greška ako bi zreli i blagosloveni činili poput dece i bežali od drugog kao da nezrela deca hoće da se spoznaju?

24 Preko Kenana pokazao nam je Bog našu punu zrelost za slobodnom ljubavi prema Njemu, a zašto se čudimo tome kao da smo nezrela deca, kada bi mnogo više trebalo da se čudimo što smo svi mlaki i nestalni u ljubavi poput vodenih valova, čime se milost u nama raspršava poput sunca na nemirnoj površini vode.

25 Kažem, Kenanov san ne govori nam ništa drugo do da Boga, svog svetoga Oca, ljubimo sve više svom svojom snagom, i ljubavlju da se kajemo za svaki trenutak bez ljubavi, koji nas je umrtvio toliko dugo dokle smo stajali bez ljubavi; jer je jedno te isto: živeti i ljubiti; ko ima život, živi u radosti svoga sebe valjano svesnoga postojanja, te je prijatelj svoga života, to jest ljubi sam sebe u svome sopstvenome životu; a ako bi ko dospeo van radosti svoga sopstvenoga života, dospeo bi odmah i van života, kao da izgubi želju za životom, i ubio bi se sam pošto bi tada postao samoubicom, kao što je Kajin postao bratoubicom, i umro bi zatim dvogubo, najpre iz ljubavi Božje, a zatim iz svoje sopstvene ljubavi.

26 Gle, naš život ili naša ljubav jeste u Bogu i Bog jedino jeste naša ljubav i život; a ako oslabimo i pomlačimo u našoj ljubavi prema Bogu, tada i naš život sve više slabi, to tako da na kraju u ovoj nemoti života gledamo stvari u nama i oko nas kao da smo slepi i gluvi i neshvatamo ništa od onoga što se događa u nama i oko nas, pa mislimo, kada sveti Otac dolazi da nas lenje u ljubavi i trome probudi svojom milošću, da ne priliči probuditi se u ljubavi. O dragi oci, daleko bilo od nas, jer naš Bog je vrlo ozbiljan Bog i presvet kao naš preljubazni Otac, te se ne raduje zadevanju i iskušavanju, jer zašto bi nas iskušavao Onaj koji je izbrojao sve naše vlasi već mnogo pre nego što su uopšte izrasle nama na glavi; zar On neće znati šta ćemo činiti? O to mu nije potrebno!

27 Ali je nama potrebna utoliko više Njegova milost; a milost nije nikakvo zadevanje ni iskušavanje, nego je čist blagosloven dar svetoga Oca kako bi naš oslabljeni život sve više ojačao u Njegovoj ljubavi. O oci, pogledajte sada pravednom ljubavi prema Bogu, našem svetom Ocu, Kenanova viđenja, pa ćete lako primetiti da Bog nama ovim u duhu nije predstavio ništa drugo do mrtvu slabost naše ljubavi prema Njemu; zato budimo opet jaki u ljubavi u Njemu i prema Njemu, pa će nam opet sve biti jasno što nam je dosada ostalo tamno. Amin."


44

1 I čuv ovo Set, počeše mu se otvarati oči, kao i oči ostalih, jer sada shvatiše svi valjano, šta je Henoh ovim hteo reći, te behu zadovoljni pošto primetiše da Henoh ipak shvata takve stvari koje njima svima načisto behu neshvatljive, pa zato prostim srcem u sebi slaviše i hvališe Mene što sam jednome čoveku na njihovo dobro podario toliko mudrosti i pokazao stvari iz visine kao i iz dubine i dopustio otkriti njihov sakriveni smisao za duhovnu dobrobit onih koji Me tražahu u istinskoj ljubavi.

2 (Dao sam i vama već ponešto, i mnogo veće, ali još Mi niko nije svojski došao u srcu da me slavi i hvali u istinskoj ljubavi i da se obradovao preko mere zbog takve velike milosti, koja se sada toliko obilno lije vama, i ne uzdiše krišom za posvećenjem sluge, koji mora biti oruđe Moje milosti za malo veću platu za koju svako od vas treba da Mi služi u istinskoj ljubavi. Ja sam samo jednoga pred svetom probudio ludom za vas kako biste bili uzdignuti do velike časti pred anđelima, i ovaj jedan jeste moj slabi, ubogi sluga, koji je luda iz unutrašnjosti došao rano kod vas, i dugo beše među vama i niko nije opazio da je luda pred svetom; ali luda je tražio Mene i dao sam da Me nađe, i probudio sam ga pred vašim očima kako bi za vas postao tovarče da vam donese novi hleb ljubavi iz nebesa, koji je istinski hleb pošto ljubav daje i ljubav traži; a ako se tovarče na Sionu nalazi na blatnjavome putu, onda prilazite i uzimate gramžljivo hleb iz njegove korpe, ali za njegove noge malo marite, i ne vidite da najviše vas radi sve do gležanja stoje u gustom blatu. A ja kažem, ako su vam hleb života i voda života ukusni, ne dajte da blagodušno tovarče zaglibi; ko može da učini, neka učini i oslobodi njegove noge krišom pred svetom od kala, jer inače će vremenom, ako treba da ostane kod vas, njegove noge od straha oslabeti da će jedva biti sposoban da nosi hleba za vas, osim ako ga Ja sam ne oslobodim, ali ga zatim i odvedem kuda hoću, ali kod vas ga sigurno više neću ostaviti, jer Ja imam još puno dece, ali malo među njima koji dopuštaju da budu lude; jer je bolje i lakše jesti hleb kada je već zgotovljen, ali teže je za malu platu iz ljubavi biti upregnut u plug kao tovarče. To premislite valjano, i slavite i hvalite Mene vašom poslušnošću. Ko od vas nešto učini u tome, nikada neće izgubiti paru, i u svoje vreme će mu se uzvratiti vremenski i večno; a sluga će kazati onome koji hoće da učini gde su mu se noge zaglibile. Amin.)

3 Nakon što su Me svi slavili i hvalili oko sat vremena, tada se opet diže Set i naloži i ostalima da se dižu i reče im: "Deco! Naš dragi Henoh je sa vidljivom milošću odozgo podigao teške terete s naših pritisnutih srca i silno je hitnuo iste u nepregledne dubine miline i blaženstva; Bogu, svih nas presvetom najboljem Ocu, neka je zato večno slava i hvala; ali budući da je Henohu takvo što dato radi nas kao posledica njegove izvrsne poniznosti pred Bogom i pred braćom, i što je primio, verno nam je sve preneo bez najmanjeg uskraćivanja, a ako sada raspoloženo slavimo i hvalimo Boga svog presvetoga Oca, to mislim da stoga u našoj ljubavi i radosti ne treba da zaboravimo Henoha, jer budući da je postao miljenik Božji, zar neće biti i naš?

4 Premda znamo dobro da sve ovo što nam je rekao dolazi samo čisto odozgo, ipak mislim, pošto moramo da imamo uvaženje pred mestom gde je samo stupio otac svih nas Adam i mati Eva, da bi bilo još prikladnije ne zanemariti usta preko kojih je sam Bog govorio našim srcima.

5 O deco, uzmimo dragoga Henoha u našu sredinu i ne dajmo mu da dalje obrađuje jalovu zemlju kako bi mu rodila težak zalogaj, nego budući da ga je Bog, svih nas presveti Otac, u Njegovoj beskrajnoj ljubavi milostivo učinio obrađivačem naših srca siromašnih ljubavi, hajde da za njega obrađujemo zemlju našim mnogim drugim sinovima i kćerima, koji doduše svi imaju jake ude ali zato utoliko slabija srca.

6 A ti ćeš, dragi Henoše, ovo voljno i zahvalno prihvatiti što ti tvoji oci iz velike zahvalnosti, slave i hvale prema Bogu hoće dati kako bi imao obilne dokolice da čilo obrađuješ srca svih nas po presvetoj volji Božjoj.

7 A sada, deco, pođite za mnom u moju kolibu i hajde da ukrepimo naše ude jelom i pićem u ime svog presvetoga Oca, pa potom neka nam naš Henoh opet nešto ispripoveda o ljubavi. Amin."

8 Pa pošto Set to naloži svojoj deci, uputiše se odmah do kolibe Setove, koja je bila postrojena blizu kolibe Adamove; pa došav najpre se pokloniše svi pred kolibom Adamovom a zatim pred kolibom Setovom i posetiše nakratko praoca i pramater da bi ih Adam blagoslovio pre obeda, što se događalo dnevno kod prisutnih, a za udaljene izgovarao se opšti slobodan blagoslov. A kada ovo obaviše i kada se puni strahopoštovanja i žarko zahvalni htedoše udaljiti, gle, tada Adam reče dirnut sa već veoma drhtećim, dušu parajućim glasom:

9 "Draga deco. I ti moj najdraži Avelj-Sete. Ja, vaš otac Adam, sada sam vas blagoslovio i sada idete da ukrepite hranom i pićem vaše ude, i što to činite, pravo i valjano činite; ali gle, ja sam već veoma star i onemoćao, kao i mati Eva, i ne mogu više da radim; već više neće da me služe moji udi; znate da sam svagda još radio i nisam hteo da neko radi za mene kako bih svakome pružio dobar primer.

10 Međutim, danas više nisam bio kadar. Dokle ste svi bili radno nesposobni, radio sam ja, vaš otac, milostivom pomoću našega velikoga svetoga Oca za sve vas; a sada više nisam kadar.

11 Deco, gladan sam i žedan. Kada se budete utolili, onda mislite malim ukrepljenjem i na svoga staroga oca i vašu mater te dajte i meni da nešta jedem i pijem, i ubuduće nas nemojte ostaviti van vaše brige; i ono što činite nama, vašim roditeljima, činite, deco, iz ljubavi kako mi zalogaj koji mi budete pružili ne bi bio tvrd i gorak, nego da prija i bude ukusan vašim starim i oslabelim roditeljima; jer ovaj mali teret nećete imati dugo nad vama budući da ja, vaš slab otac, sigurno više neću dugo prebivati u ovoj kolibi među vama svagda vas blagosiljajući, nego ću je napustiti zanavek i useliti se u drugu kolibu tamo kuda je otišao Avelj. Zato se rado starajte za mene, svog starog, slabog oca, i isto tako za mater dokle smo još među vama, jer posle malo godina, koji će brzo proći, tražićete žaleći onoga koji vas sada nesposoban i slab moli za hranu i piće, ali na širokoj zemlji nigde se neće naći njegova koliba. Eto, draga deco, idite Božjim imenom praćeni mojim blagoslovom i ukrepite vaše ude, ali ne zaboravite svog starog gladnog oca i isto tako staru slabu mater. Amin."

12 A ova dobra deca kako čuju takve reči Adamove, ganuše se u svojim nežnim srcima toliko da sva zaplakaše naglas i dugo se ne mogahu povratiti, ali konačno se ipak diže Set i reče sav tronut:

13 "Oče! Deco! Od kada stoji zemlja i nebo je pokriva sa svojim zvezdama, mesecem i suncem, još nije nikada izgovorena tako sveta reč iz usta jednoga čoveka, od ove koju ću ja, posle Adama otac svih vas, sada reći. Ja kažem: Pre neka padnu sve zvezde s neba, i suncu i mesecu zanavek da se uzme njihova sjaj, sva mora, jezera i reke neka presuše do zadnje kapi i sva zemlja neka pre postane go kamen, jest, sve ovo neka se pre dogodi nego da zaželimo da stavimo zalogaj u usta pre nego što se dovoljno nasite naš otac Adam i naša mati Eva u svako doba dana!

14 O oče i mati, pa vi znate još odvajkada koliko me je svagda radovalo ako ste u danima vaše snage hteli prihvatiti nešo od mene; a koliko je veća sada moja radost što vam je sada potrebna naša briga kako bi mi se napokon udelila milostiva prilika da najvećom ljubavlju samo u najmanjem delu malo odužim moj preveliki dug i da vama, o oče i mati, odam najmanji deo vaših velikih dobročinstava. O oče i mati, primite milostivo i ostanite sve do kraja vremena blagosiljajući među nama.

15 A ti Enoše i Kenane, požurite u moju kolibu i donesite odmah najbolje jelo i sveže piće, i recite mojoj ženi Jehi, vašoj materi, da su njen otac Adam i njena mati Eva gladni i žedni za ovim, i dovedite je ovamo kako bi se i ona zavetovala čime sam se upravo sada toliko sveto zavetovao naoči Boga. Sada idite i dođite odmah! Amin, amin, amin.


45

1 I gle, jedva proteče sto otkucaja bila kada dvojica poslatih opremljeni jelom i pićem pored plaćuće Jehe stupiše puni strahopoštovanja u kolibu Adamovu i pružiše ponizno Setu kako bi zatim on kao najdostojniji klečeći pred Adamom i Evom pružio im najvećom dečjom ljubavlju i najvećom radošću što iskaše.

2 I gle, videv Adam veliku uslužnost svoje dece i njihovu veliku ljubav, podiže oči prema nebu pre nego što stavi zalogaj u usta i reče: "O veliki, predobri, presveti Oče, kolika li mora da je Tvoja ljubav prema nama slabim, neposlušnim ljudima kada najmanja iskra ove Tvoje beskrajne ljubavi u mojim potomcima i Tvojoj deci već toliko blago i divno zrači meni starom, slabom, prvom čoveku zemlje! O Oče, pogledaj milostivo dole s Tvoje svete visine na Svoga slaboga, paloga sina, čiji pad posta padom svim njegovim potomcima, i blagoslovi i Ti u Svojoj blagosti dragi dar mojih potomaka i Tvoje drage dece kako bi ukrepio mene i moju vernu ženu u našem stalnom kajanju zbog naše neposlušnosti prema Tebi, o sveti, predobri, preljubazni Oče! A blagoslovi i ovu Svoju dragu decu i dopusti milostivo da Tvoje sveto ime svagda bude slavljeno, hvaljeno i uznošeno! Amin."

3 Rekav ovo Adam, uze prineto jelo te jede i pi s Evom raspoloženo i pun zahvalnosti prema Meni i pun ljubaznosti prema svojoj deci. A deca mi zahvališe tiho u svojim srcima za veliku milost što sam ih udostojio da se sada velikom radošću smeju starati o svojim roditeljima. Gle, to mi bejahu vrlo draga deca, kakvih sada malo ima na sasvim pokvarenome svetu. O, to bejahu i deca po Mome srcu. Da je mnogo takve dece! O tada im ne bih bio toliko sakriven Otac kao što to sada nažalost moram biti tolikima kako ipak ne bi sasvim propali u njihovoj okoreloj slepoći.

4 I pošto se Adam i Eva nasitiše naoči svoje dece uplakane još uvek iz ljubavi, tada se Adam podiže i zahvali Meni duboko ganutog srca, pa se posle svršenog zahvaljivanja obrati svojoj deci i reče nadasve ljubaznim glasom, koji je bio sav drhtav i ganut: "Božji blagoslov i moj blagoslov neka bude svagda sa vama i u svim vašim potomcima, i sve dokle zemlja ostane zemljom neka dalje postoji vaša sada toliko mnogo blagoslovena loza do kraja svih vremena; i oni koji ikada budu iz vaše prave loze, na njima neka u svakom svom vladanju bude valjano vidljiv ovaj moj blagoslov praoca iz Boga, nas svih presvetoga Oca; i neka negda bude vidljiv ovaj moj blagoslov nad svima vama kao novo izlazeće sunce ljubavi i milosti iz Boga, Oca nad svim narodima zemlje, koji će tada gledati veliku slavu Božju u najvišoj ljubavi i blagosti kako silazi kao život sveg života, amin. A sada idite, draga deco, i ukrepite se i osvežite se pod Božjim i mojim blagoslovom. Amin."

5 A Set se podiže i reče: "O dragi oče! I mila mati! Ne bi bilo lepo, ako si gladovao samo pola dana, da iz ljubavi prema tebi takođe ne podelimo sa tobom tvoju nezasluženu nepriliku, za koju smo mi krivi što smo tako kasno došli do tebe; zato nam dopusti da iz velike ljubavi prema tebi i preko tebe i sa tobom prema Bogu danas ne uzimamo hranu kako bismo bili kadri da što čistije i dostojnije slavimo i hvalimo Boga našom preradosnom naštinom. O oče, primi milostivo ovu našu malu pravednu žrtvu, ali dozvoli zato tvome unuku Henohu da govori pred tobom i nama o ljubavi Božjoj kako bi se njegova usta posvetila i tvojim blagoslovom kao što su se posvetila pred nama od Boga preko tvoga pokojnoga sina Avelja. O oče, odobri milostivo moju krotku molbu. Amin."

6 A čuv ovo Adam, dirnut bi do suza i reče: "O deco! Činite više no što sam tražio od vas; u svemu dobrom neka vam se nikada ne postavi prepreka; činite kojekako vam koristi; ali činite što činite ne na moju, nego svagda na čast Božju i ne zaboravite svoga oca u njegovoj velikoj nevolji i sećajte se svagda slabosti vaše matere.

7 A ti, dragi Henoše, koga je Bog preko moga predragoga Avelja blagoslovio govornikom i propovednikom ljubavi, budi blagosloven i od mene u svim svojim potomcima i neka negda iz tvoje loze nastane velik propovednik svim narodima zemlje, koji će rečju večnoga života ljudima objavljivati carstvo Božje. A sada govori tvojim blagoslovenim jezikom. Amin."

8 A Henoh primiv takvo uzvišeno bodrenje, razveseli se preko mere, pa zahvali najpre Meni u svome srcu, a zatim pade ispred Adama, poljubi mu noge i haljinu Evinu, pa zamoli usrdno praoca da mu njegove blagosiljajuće očeve ruke stavi na glavu kako bi tek time njegov slab jezik postao dostojan da govori reči ljubavi pred i ka ušima koje negda same čuše reči iz usta večne ljubavi, jest pred i ka posvećenim ušima u koje toliko često prodre Božji glas.

9 A Adam učiniv Henohu što iskaše, reče: "Dragi Henoše! Svoju molbu si pravilno postavio da je Bogu i meni blagougodna; i jeste kako si rekao, ali jedno što tebi dašta ne bi priličilo da misliš a još manje da kažeš, moram dodati, i to jeste: Pred i ka kojim ušima Božji sveti glas negda govoraše uzalud u najvećoj ljubavi!

10 Gle dragi Henoše, meni prinadleži kao i svakome od vas priznati greške pred očima svih i tako poniziti se pred Bogom i zemljom; ali teško onome koji bi hteo umanjiti ime svoga brata i uzeti čast koju je dao njemu sam Bog; prema tome takva čast jeste svojina svakoga od Boga i niko nema prava takvu posvećenu svojinu drugoga napadati svojim jezikom ili svojom rukom; ali svako ima pravo poniziti se pred Bogom i pred zemljom, to jest, pred svojom odraslom braćom, jedino ne pred maloletnošću kako ne bi postala gorda i druge vrste se sablaznila.

11 Ovo neka sada svima vama bude dobar nauk, a meni veliko smirenje po kojem ću ja sam tek biti u dobrom stanju da Božju reč valjano čujem iz Henohovih blagoslovenih usta; jer drugo je ako neki brat govori bratu o zemlji, mesecu i svim zvezdama, jer to su stvari sveta, koje su stvorene radi mene i vas, a drugo je ako brat govori bratu reči iz Boga o stvarima koje su Božje, njih ne može i ne valja niko pre čuti dokle se nije ponizio pod sve sudećom svetošću Božjom.

12 A onaj koji bi mnio da brat govori stvari iz sebe a ne iz Boga, ako se njegov jezik blagoslovio, taj bi samome sebi presudio svojim uobraženjem pošto mneni da bi i sam bio tako dobar i da bi Bog kroz usta svakoga mogao i morao da govori i ne bi baš morala biti Henohova, ali tu kažem ja, telesni otac svih vas i roditelj vaše duše iz Boga, nije tako. Pogledajte cveće na livadi, zar nije svaki cvet drugačiji oblikom, bojom, mirisom i upotrebom, i od svih jeste najplemenitija ipak samo ruža njenim predivnim mirisom i njenom rosom, koja jača svako slabo oko ako se prethodno mirisom razgalilo srce; i ako posmatrate bezbrojne zvezde na nebu, naćićete, ako ih tačno posmatrate, da ih nema ni dve koje imaju jednu te istu svetlost, ali samo jedna među svim zvezdama koje ne napuštaju svoju zajednicu, koju nazivate Aveljevom zvezdom, jeste koja svetli nalik sjajnoj kapi rose na jutarnjem suncu. Istina, Bogu je svejedna briga o čestici sunčeve prašine ili o jednom suncu, i svejedno mu je da li hrani mušicu ili mamelhud, jer jeste kada neko ima mnogo, može odati mnogo i malo istom voljom i istom ljubavlju; onome kome treba mnogo – mnogo, i onome kome treba samo malo – samo mali dar; i može da razdeli raznorazne darove, ovome ovo, onome ono, i tako svakome nešto drugo; a Henohu se dodelila ljubav i primio je blagosloven jezik i vrlo prosvetljeno srce, zato neka i da što je primio; i kako je ljubav Božja njegov udeo, valja mu sada ponovo dati ljubav, kao što ruža daje što je primila, i niko ne sumnja da je najpre od Boga primila što daje pošto je dobar dar, koji koristi našim čulima; zar će iko sumnjati otkuda dolazi dar Henohov kada njegov jezik drhti od same ljubavi Božje?

13 Zato govori, Henoše, i ukrepi nas, svoje oce, preobiljem svoga dara iz Boga. Amin."


46

1 I gle, pošto otac Adam svrši takvu besedu, tada se tek sa strahopoštovanjem diže Henoh i uputi svoju besedu ocima, ali pre nego što potpuno započe reč, okrenu tiho svoje ljubeće srce Meni i zamoli Me za milosti da mu sada dam da govori o Mojoj ljubavi i svetosti Moga imena, koji je neizreciv svakome jeziku zanavek jer je toliko svet.

2 I Ja mu učinih odmah zašta Me zamoli te mu učinih jezik milozvučnim kao plemenita bronza, pa tako reče besedu obilnu dostojanstva i miline, i pre i posle njega ni jedan ljudski jezik ne reče besedu nalik ovoj, sve do Mojsija i svih proroka, koji takođe govorahu jezikom Henohovim i iz istoga duha, a ova beseda glasi ovako:

3 "O oci! Velika milost Božja, našega najsvetijega Oca, došla je među nas kao svež dah lebdeći iz dalekog jutra. Da, sveti večni Otac jeste među nama! Ti praoče Adame rećićeš možda: Henoše, čuj, to ne može biti, jer Gospod je rekao meni: Videti Me više nećeš, nego postaviću anđela da te vodi i sprovodi i proverava sve do vremena Moga blagovoljenja. Međutim, oče Adame, ako bi, pak, ko među ljudima imao slabu ženu, koja bi neka vedra jutra ožalostila ljupko i vedro lice svoga muža, koji je duboko ljubi, zato što ne hte poći s njim u odaju da primi blagoslov od Boga po rođaju sunca kad blagoslovi zemlju iz Boga svetlim zracima milosrdne ljubavi Božje. Primetiv muž takvu neposlušnost u ljubavi, rećiće: "Ženo, šta ću s tobom, budući da prezireš milost i silu Božju u meni i gordiš se na blagoslov Božji? Gle, kako bih zadostao svetosti Božju u Mojoj sili, budi napuštena od mene, pa neka te blagoslov ne takne pre nego što te pogleda sunce 7000 puta i umivajući te pogodi u suzama tvoga kajanja; tada ću mesto mene poslati nekog da te blagoslovi u moje ime; pa tek pošto se preobratiš, doći ću ponovo i izdaleka te pogledati da li si se udostojila da te dirnem svojom blagosiljajućom silom; moja uspomena će te okruživati i na tvojoj njivi valja da rastu trnje i čičak; ali seme iz kojega bi nastao izdanak iz Boga neka se zasad udalji od tvoje utrobe."

4 A rekav ovo muž, napustio bi ženu. I žena primetivši takvu svetu ozbiljnost, srušila bi se na zemlju i počela bi plakati i kukati nad sobom i svojom neoprostivom neposlušnošću protiv muževljeve svete sile iz Boga i valjala bi se u prašini zemlje od žalosti; a muž videv sada veliku ozbiljnost u kajanju žene, kazaće pri sebi: "Žali silno svoj greh i ne ume sebi pomoći zbog moje tvrdine, koja je zaštita svete sile iz Boga u meni, i njena kuknjava umuknjuje glas moga izaslanika. Zato ću prekršiti reč moje tvrdine u mome srcu i pustiti samo da me vodi moja nadasve popustljiva ljubav i pre vremena ću joj otići i tešiti je i dotaći je i sušiti njene suze i tako je opet prihvatiti za ženu."

5 A žena, skoro obnevidela plačući, spoznaje tek malo-pomalo veliko milosrđe svoga supruga, i diže se konačno sa zemlje i pogleda presrećna i začuđena lice svoga muža, a muž je opomene govoreći: "Ženo, čudiš se što sam prekršio reč, ali gle, moja ljubav je učinila da prekršim svoju reč i moja tvrdina se smilovala tebi pošto si je toliko silno ublažila svojim kajanjem, pa sam tako pre zaprećenog vremena došao tebi da te opet prihvatim u svoje srce."

6 O gle, oče, kako je ovaj muž iz velike ljubavi prekršio reč i zaboravio svoju tvrdinu zbog velikoga kajanja svoje žene, tako je i naš Bog, svih nas presveti Otac, već veoma često prekršio reč iz prevelike ljubavi i nije držao do Njegove pravedne tvrdine, i Njegov gnev je gnev goluba za pokajnike, ali Njegova ljubav je nalik silnom izvoru koji neprastano hrani veliko more.

7 O oci, a i ti mati Evo, pogledajte naviše i gledajte velikoga Svetoga među nama, jest, gledajte preljubaznoga Oca, koji je prekršio reč, među nama, svojoj deci!

8 O oče, završio sam besedu, te neka izvoli sada da govori Onaj koji mi je dao ovu besedu, jer pred Njim zaneme moj jezik.

9 O sveti Oče, reci u svojoj ljubavi sâm veliko "amin"!"

10 I gle, kako Henoh izvesti, tako i bi, i Ja kazah svima vidljivo veliko "amin". A ugledav Mene, padoše svi preda Mnom i velikom skrušenošću svoga srca u prašini obožavaše Me, svoga svetoga Oca, i ni jedan se ne usudi da pogleda naviše; međutim, pozvah ih sve po imenu i zapovedih im da usprave svoje glave kako bi prepoznali svoga svetoga Oca, i pogledaše naviše i Adam prepozna Mene i hte govoriti, međutim, njegov jezik se ne pokori njegovoj prevelikoj ljubavi, i Meni bi žao ove slabe dece, pa tako sačekah neko vreme među njima.

11 I gle, zbilo se da se niko ne usudi, a i od prevelikog straha i ljubavi niko ne bi vičan da prozbori ama ni reč; i bi Meni žao takvog siromaštva i potpune klonulosti, tako da im nadahnuh hrabrosti i snage kako bi bili vični podneti gromki zvuk Moga glasa i da valjano razumeju uzvišen smisao takve besede iz usta večne ljubavi, koja će se tu izliti nalik velikoj bujici iz večnoga praizvora sveg bivstva i postajanja.

12 Pošto se odmah ukrepiše sva njihova čula i ovim njihova duša i duh, tada se podiže Adam podupret svojom decom i reče pun ljubavi i poverenjem punim poniznosti: "O sveti Oče, koji si sâm večna ljubav, Ti si nas, koji smo svi puni greha, milostivo blago i pun ljubavi pogledao u Svome velikome milosrđu; zato se usuđujem, siroti sluga greha, u svome beskrajnome uništenju pred Tobom drhtećim srcem zamoliti i pitati: O sveti Oče, gde je na nama svima samo jedno vlakno koje bi još najmanje bilo dostojno da kaže sebi likujući: "zato što sam još neiskvareno, zato si došao među nas"?

13 Ali sve naše vlasi su se iskvarile i ne vredi svako vlakno našega života; o tako izvoli da nama milostivo otkriješ šta je pobudilo Tvoju ljubav da se tako milostivo uputiš u takvu niskost?

14 O sveti Oče! Nemoj primiti neblagonaklono našu skrušenu molbu i pitanje; ali kao svagda neka i ovaj put bude Tvoja presveta volja."

15 I gle, pošto Adam ovo reče iz dubine svoga srca pred Mojim licem, tada se opet svi baciše na svoja kolena i obožavaše Me svojom za čoveka neizrecivom ljubavlju. A Ja im priđoh bliže i pošto zadovoljiše svojoj ljubavi, naložih im da ustanu i otvore oči i uši te valjano prime Moju reč.

16 I pošto se to dogodi, tada tek usmerih sledeće reči k njihovim srcima, koje čulno ili prirodno glasiše ovako:

17 "Deco, čujte! Ovako govori Onaj koji vam je dao besmrtnu dušu i živi duh iz sebe kako biste spoznali Moju veliku ljubav prema vama da ću vam negda dati večan život iz vaše ljubavi prema Meni i iz Moje ljubavi prema vama kada veliki dug ljubavi isti dug prema svetosti bude izbrisala ljubav u vremenu koje ću tek stvoriti zaradi toga iz Mene; kao što sam vas sve stvorio iz Moga milosrđa, tako ću i to vreme ugotoviti iz Moje ljubavi.

18 A kao što sam sada Duh milosti među vama, tada ću biti čovek pun najveće ljubavi među ljudima. A kao što vi i sada prepoznajete da sam Ja vaš Otac došao među vas kao uzvišen večni Duh sve sile i moći i dobro znate da sam Ja, koji štogod sada govori vama, ali tada, pak, vaša potonja deca Mene neće odmah prepoznati među njima kao slabog sirotog brata, i progoniće Me i svirepo zlostavljati, pa će Mi učiniti što je Kajin učinio Avelju; ali teško će biti ubiti Gospodara života, jer tada će Moja prividna smrt poslužiti svima večnim životom koji budu verovali da sam Ja koji je kao moćni spasitelj došao među njih odenut svom moću ljubavi da okaje dug koji je vaša neposlušnost raširila nad vama kao i nad celom zemljom i nad svim zvezdama; jer i tamo ima dece koji su potekli iz tebe, Adame; ali će i nevernima i oprečnima u svojoj samoljubivoj zloći biti večnim sudom pa tako i večnom smrću.

19 Pa ću tako doći sedam puta, ali sedmi put ću doći u ognju moje svetosti. Tada teško onima koji će se naći nečistima, njih ubuduće više neće biti osim u večnome ognju Moga gneva.

20 Gle, jednom sam već došao ovamo u početku sveta da stvorim sve stvari radi vas i vas radi Mene. Uskoro ću doći ponovo u velikim bujicama voda da operem zemlju od kuge jer dubine zemlje postale su Mi gnusne pune prljava mulja i pune kuge koja je nastala iz vaše neposlušnosti; tada ću doći radi vas kako ne bi propao sav svet i da opstane jedna loza, čiji ću zadnji izdanak biti Ja.

21 I doći ću treći put mnogostruko kao sada bezbrojno vama, čas vidljivo, čas opet nevidljivo u reči duha kako bih pripremio svoje puteve. I doći ću četvrti put u velikoj nevolji telesno u velikom veku vekova. I doću ću odmah zatim peti put Duhom ljubavi i svega posvećenja. I doćiću šesti put iznutra svakome koji će u svome srcu istinski ozbiljno žudeti za Mnom, i biću vođa onoga koji će pun ljubavi pustiti da ga verno vučem k večnome životu; a tada ću i biti daleko svetu; a koji tada bude prihvaćen, živeće, i Moje carstvo će biti s njim zanavek.

22 A konačno doćiću još jednom, kako sam rekao, ali ovaj zadnji dolazak će svima biti trajan dolazak, bilo ovako, bilo onako.

23 Čujte i razumite valjano, ostanite u ljubavi, jer će vam ona biti spasitelj! Ljubite iznad svega Mene, to će vam biti život zanavek, a ljubite se i međusobno da se oslobodite suda! – Moja milost i moja prva ljubav s vama sve do kraja svih vremena, amin!" – I oči im se zatvoriše.


47

1 Kada se potpuno osvestiše, gle, podiže se Adam i reče malome skupu: "Pa, deco, videste li sopstvenim očima i čuste li sopstvenim ušima? Jest, videli ste Gospodara večnosti, Boga beskonačnosti, jest, našega preljubaznoga, svetoga Oca videli ste i čuli Njegov neizgovoriv sladak glas; jest, On je kakav je bio kada sam ga video pre no što Ga je videlo neko smrtno oko, koje je sada zamotano trostrukom noću smrti; i Njegov je glas isti nepromenjiv glas pun moći i sile, čijem beskrajno slatkom zvuku pokoravajući se sunca i svetovi napustiše svoje nebivstvo i postaše gde su i šta su; jest, Njegovim zvukom čak i najmoćniji i najveći duh posta ono što sada jeste – nemoćan crv u prašini zemlje ovde pred vašim očima, jer ja lično sam postavljen na njegovo mesto kao bedno, loše, nezahvalno stvorenje puno neposlušnosti od mene i iz mene samog.

2 O deco, gle, koliko je predobar naš Bog, jest, naš preljubazan sveti Otac! Gle, onaj veliki duh, čije mesto sada ja siroti i nadasve slabi prah-čovek zauzimam, beše pozvan da bude brat večne ljubavi svetosti Očeve, ali samoljubiva neposlušnost odnese tog velikog, moćnog duha ovamo u ovu bezimenu niskost, gde više nije moguće da u našoj potpunoj ništavnosti ikada uzmognemo dostojno se približiti Božanstvu samo za česticu sunčeve prašine; tako On hoće, kao što ste svi dobro čuli, kako bi nas bliže privukao sebi, da se uputi sam u našu ništavnost kako bi ovoj našoj ništavnosti dao više no što i najveća duhovna veličina ikada može shvatiti, to jest, ako sam dobro shvatio, neće nama crvima prašine da bude samo Bog, sveti Otac, što bejaše od večnosti, nego hoće da nama bude štaviše i jak brat kako bi nas bezvredne time sjedinio sa sobom za večan život.

3 O deco! – Ko može da shvati takvu beskrajnu ljubav? Gde je srce koje bi u svom najvećem raspaljenju podnelo samo beskrajno najmanji deo takve ljubavi koja bi uzmogla velikoga Boga, presvetoga Oca, svući k nama da se smiluje našoj ništavnosti i konačno iz takve ljubavi sam sebe da odene našom ništavnošću kako bi nam mogao postati sve, sve, sve!

4 O deco! Moj osećaj mi oduzima jezik; zato ti, Henoše, govori dalje, ti blagosloveni besedniče Božji, i daj nam da čujemo čudesnu silu tvog jezika; ali čuj, pošto sam završio da govorim, počni ti da govoriš o velikoj ljubavi svetoga Oca, amin."

5 I čuv Henoh takvu želju, gle, tada se opomene, podiže se sa tla, zahvali Mi sa svim poniznim uništenjem svog čistog srca, pokloni se konačno svima i ode konačno do Adama i pokloni se pred njim i reče:

6 "O oče mojih otaca! Gle, ovde su moji oci i tvoja deca; kako da se usudim pri takvoj nečuvenoj pojavi samo da počnem da mrdam svoj jezik pre onih koje je Bog pozvao pre mene iz tebe i preko prirode postavio meni ocima? Zato neka meni najpre ljubazno i snošljivo dozvole kako bih zatim s punim mirom svoje drobi valjano mogao da izgovorim reč velike milosti Božje naoči svih otaca i uzvišene matere Eve."

7 A čuv oci takvu poniznu skromnost, tada ustaše, pokloniše se pred Adamom i slaviše glasno Mene i zahvališe Meni što sam Henohu dao takvo skromno, ponizno srce, i iz lica svih strujaše uzvišena radost zbog divnog Henoha, i sam Adam hvališe nadasve njegovo razumevanje i poniznost i zamoli ga sada uz preradosno odobravanje svih da sasvim raspoloženo počne da govori o velikoj ljubavi Božjoj, večnoga svetoga Oca.

8 I čuv ovo Henoh, gle, tek tada, posle unutarnjeg, tihog pozivanja Moje milosti i smilovanja, poče da govori sledeće, i reče kako sledi:

9 "O ljubljeni oci! Šta treba, šta može sustao jezik slabog, ograničenog, malog čoveka da iznese i drhteći da muca na toliko posvećenome mestu gde je maločas večna ljubav i mudrost presvetoga Oca govorila bivstveno k našim srcima tako teške, večne, sadržajne reči.

10 O oci, šta je naša najveća reč prema Njegovoj najmanjoj, koja bi iz sebe dostala večnoj moći takve svete ljubavi da proizvede bezbroj velikih i malih stvari i njima da ispuni beskonačni, večni prostor Njegove volje, dok naše najveće besede nisu vične da razveju najmanju česticu sunčeve prašine iz svog određenog joj poretka.

11 O oci, gle, ako ovo pravo premislimo, zar nam se neće učiniti kao da stojimo na užarenom ugljevlju i ja, govornik, na gorućim zracima visoka podnevna sunca kada njegovi zraci nad našom glavom tope tvrdu kovinu.

12 Zamislite, Bog beše koji stajaše tu moćnim, večnim Duhom te nam reče iz sebe velike reči, a mi ih ne razumemo i zanavek ih nećemo sasvim razumeti; jer kako ono što nije ništa iz sebe da shvati večnu, beskrajnu sopstvenost Božju i da razume večni duh jedne reči iz usta Božjih, kada svi itekako dobro znamo koliko je reči bilo potrebno večnoj ljubavi i mudrosti da nas i svu beskrajnu vasionu toliko savršeno, kako je neshvatljivo, stvori za nas.

13 O oci, gle, kada se to premisli i kada bi se htelo govoriti o beskrajno velikoj slavi Božjoj, gde početi i gde završiti?

14 Da li da se obratimo čestici sunčeve prašine koja lebdi toliko neznačajno pod zracima sunca svetlucajući u vazduhu naše male kolibe ne znajući koja je prva kako bismo od nje počeli ili ko zna poslednju kako bi valjano odmereno počeo spravedljivo da slavi Gospoda, presvetoga Oca, beskrajnoga večnoga Boga?

15 O oci! A kako već u našoj kolibi uviđamo nemogućnost da ljupko i blagougodno za Boga pozdravimo prvu česticu sunčeve prašine i da zahvalimo Njemu za spoznanje poslednje, gde li da počnemo ako bismo stupili iz naše kolibe i gledali preko daleke zemlje beskrajnu množinu čestica.

16 Pa ipak moramo priznati da sve ovo što nam se čini beskrajnim pred Bogom ne predstavlja gotovo ništa premda bi nas potpuno otkrivanje samo jedne takve čestice uposlilo gotovo zanavek ako bi trebalo da je spoznamo u beskrajnome savršenstvu Božjem.

17 O oci, gledajte dakle, takva sićušna čestica kakvom je sada spoznajemo već je za nas toliko velika, koliko li tek mora biti beskrajno mnoštvo u svom poretku od prvog do poslednjeg? Gde je osim Boga biće koje bi shvatilo večnu mudrost svetoga Oca u ovome?

18 I kada je tako, šta da kažemo za samu zemlju i za sve bezbrojne zvezde, i svemu ovome što je na zemlji, i šta se tek sve nalazi u velikim zvezdama, i šta da kažemo o nama sada i prasuštastveno? A ipak je sve to samo prosta reč iz usta Božijih.

19 O oci, sada tek premislite pravo, koliko je reči pred našim očima, ušima i srcima rekao isti večni, beskrajni, presveti Otac, čijim se svemoćnim "da bude" ispunila beskonačnost sa beskonačnostima.

20 O čujte, večnost zanavek neće shvatiti i beskonačnost je premala da bi primila što smo upravo čuli blaženo umorni iz presvetih usta. Nama ljudima je nemoguće da mislimo, ali kada se sve ovo po takvom presvetom najvećem rešenju ispuni, tada će nebesa i zemlje sami morati postati beskrajni; prah će postati Zemljom i sama beskonačnost će se morati beskrajno proširiti pre nego što shvatimo samo česticu sunčeve prašine od onoga što je naumio presveti Otac svih nas kako bi nam postao sveti brat.

21 O oci! Gle, kakva je veličina i dubina u Bogu, a ja siroti crvić u prahu treba da se usudim da se posle takve besede pojavim pred vama i da je objasnim, premda je ovo rečeno za novo nebo za našu veliku utehu, a ne za ovu ograničenu zemlju. Mi ne možemo ništa osim da ljubimo Njega, koji je svagda svet, svet, svet, i biće zanavek. Sve što možemo spoznati neka se sastoji u tome da budemo vični da ljubimo uvek sve više Njega, svoga presvetoga Oca; i naša najveća mudrost neka se sastoji u tome da budemo vični da ljubimo iznad svega Onoga koji je sam sasvim večna ljubav, i mi i svi jesmo Njim zanavek. Amin, amin, amin.


48

1 I svršiv Henoh na taj način svoju izvinjavajuću besedu, zahvali tiho Meni što sam mu dao odličan smisao takve besede, pa se opet pokloni pred Adamom i pred svim svojim ocima, a Adam i oci se uspraviše i kazaše svi amin i zagrliše inače vrlo sramežljivog Henoha, koji je imao malo hrabrosti da se pred nekim istakne, ali zato utoliko više hrabrosti da me tiho ljubi iz beskrajne poniznosti svoga srca i isto tako da sluša svoje oce svom detinjom ljubavlju, i takođe puni ljubavi i jaka poverenja zahvališe Meni za milost što sam među njima probudio takva mila govornika ljubavi.

2 A Set zahvali još vrlo posebno ocu Adamu za blagoslov Henohovog jezika i zamoli Mene naoči svih da sve do kraja svih vremena neprestano održim ovaj blagosloveni jezik Henohov kod svih potomaka iz ove temeljne loze čovečanstva.

3 I svi kazaše amin, a Adam blagoslovi želju Setovu i reče: "Gospod će ostati odan u svim Svojim velikim obećanjima sve do kraja vremenâ; neka mu samo svi naši potomci budu sve verniji sve do kraja svih vremena, amin.

4 A sada, draga deco, idite pod mojim mnogostrukim blagoslovom i time u presvetom imenu našega večnoga, predobroga, preljubaznoga Oca u vaše domove i odmorite vaše ude i vašu dušu i duh u Bogu i ti Avelj-Sete ne zaboravi svoga oca i donesi mi moje jelo i piće, pa učini pod mojim trostrukim blagoslovom šta se savetovalo tvojoj deci, a Henoh da za moga života živi u mojoj kolibi i da jede iz moje zdele iz koje ja budem jeo, a neka zato bude spreman da svagda meni i svim svojim ocima, braći i sestrama služi u ljubavi duha iz Boga. I sada idite i činite kako ste čuli, amin!"

5 I smesta se svi pokloniše pred Adamom i odoše u svoje nedaleke kolibe, a Set uz pomoć svoje žene učini svoju obavezu; Henoh, pak, iz njegove neugledne kolibe donese svoj ležaj i odnese do kolibe Adamove i konačno, zahvaliv tiho, u samu kolibu Adamovu, gde mu stara mati Eva koliko može pomože da ležaj učini koliko god mekšim; pa kada sve bude valjano sređeno, već i Set sa svojom ženom prispe sa jelom i pićem i zahvali Meni najdirnutijim srcem za uzvišenu milost koja mu je pripala pre svih svojih starijih braća da sme pružiti jelo i piće svojim roditeljima i dragome Henohu, koji mu se učini kao izlazeća zvezda danica.

6 Pa večerav i zahvaliv reče još Adam Setu govoreći: "Avelj-Sete! Znaš da je sutra šesti dan sedmice i prekosutra se javlja sveti dan odmora Gospodnjeg. Tokom žrtve neka ovde budu prisutna sva moja deca iz tebe i njihova deca i unuci kao i koliko je moguće moja deca koju mi je dao Gospod posle tebe.

7 To neka im se sutra naznači, kao i onima koji su iz dubine doveli svoje žene, kako bi se očistili da stupe na ovo sveto mesto nad kojim je lebdeo večni Duh sve ljubavi i mudrosti u svoj istini, moći i sili i da ovde iz usta Henohovih čuju novo učenje iz Boga, koje će prijati njihovim srcima kao što je prijalo našem budući da se ispunilo toliko beskrajnim očekivanjima iz neizmerne ljubavi Božje. Sada, dragi Sete, za danas i sutra sve ti je poznato iz mene, sve ostalo će ti otkriti tvoje srce; pa tako neka te prati Božja milost kao i moj blagoslov, amin."

8 I pre nego što se Henoh dao na počinak, stupi stidljivo pred Adama i reče: "O oče otaca, hoćeš li mi još dozvoliti da padnem tebi na teret s malom molbom, ali oprosti mi najpre moje samovoljno pitanje."

9 Adam, sav ganut takvom skromnom, poniznom srdačnošću privuče Henoha uz svoje grudi i poljubi ga i milova ga i reče konačno plačući od radost: "O veliki, presveti, predobri Oče! Kakav divan plod si mi preko Seta dao umesto toliko oplakanog Avelja. Avelj beše junak pred Tobom i mnom, ali plod Setov jeste kao med koji kaplje iz Tvoga večnoga jutra. O Tebi hvala, večno Tebi hvala za toliku milost i smilovanje.

10 Gle, moja Evo, kako je dobar naš Bog, naš Otac; kakvim blazima nas je obogatio." A Eva reče: "O Adame, ne mogu ništa osim da plačem u prevelikoj radosti zbog toliko milosti i ljubavi; ni najmanje nismo dostojni; jer pored ove moje prevelike radosti osećam i veliki teret koji mojom jedinom krivicom pritiska dubine zemlje. – O Kajine, Kajine! Zašto si morao postati kletvom zemlji? O Adame, ova misao mome jeziku svagda uzima reč i moja radost se obavija trnjem koje primi moju prvu suzu u raju još. O Adame, pusti me da plačem i molim."

11 A Adam reče: "O ženo! Smiri se, pusti Boga da se stara, a čini što valja tvome srcu. A ti, dragi moj Henoše, otvori mi svoje srce puno ljubavi i reci mi do čega ti je smerno stalo; moje srce, moje oko i moje uho nagnuto je uz tvoja blagoslovena usta; zato govori kada hoćeš i kako hoćeš, i meni će svagda biti pravo, amin."

12 A Henoh, čuv ovo, otvori svoje srce i pusti svome jeziku pošteno na volju pred Adamom i reče: "O oče mojih otaca, blagoslovi moj ležaj u svojoj kolibi kako bi se i moja duša potpuno odmarala tu gde se uzvišena mati starala o odmoru moga tela.

13 Jer kada se telo odmara, duša mora da ima mir, jer inače se telo loše odmara i duh se međutim ne može vežbati u posmatranju sebe samog i u postajanju sličnosti svoga suštoga lika u Bogu. A kao što je san kao odmor tela dobročinstvo Božje preko prirode, tako je mir duše unutarnja tiha toplina večne ljubavi, iz koje se tek duhu sprema tvar kojom se potpuno oblikuje te opet negda postane istinski sasud za primanje ljubavi i tako života iz Boga.

14 O oče otaca, gle, nije me prinudila neka mala stvar da ti se približim i da te zamolim za blagoslov moga ležaja; jer nema ničega na svetu što ne bi bilo iz života i što nam ponovo vodeći životu ne bi pokazivalo puteve spasa preko beskrajnog smilovanja večne ljubavi i nemerljive milosti, ali neka ljudi ne propuste da sve najpre blagoslove iz ljubavi Božje: pojave, noć, ležaj, mir i sve u njemu i s njim; tada će čistom čoveku viđenja sna odano pokazivati dela ljubavi u duhu i biće mu lako da istraži samoga sebe; a ko ne primećuje pojave i ne mari za blagoslov ležaja, pa ni za mir, nalik je slepom i gluvom, i ljubav i život će nemo proći mimo njega.

15 A ako ne želim da opazim veliko u malom, kako li ću potom opaziti u velikom beskrajno, i u beskrajnom samu večnu ljubav i beskrajnu mudrost, moć i silu Božju?

16 Zato, o oče mojih otaca, ne uskrati mi blagoslov moga ležaja i daj mojoj duši mir kako bi radosno mirovala u ljubavi Božjoj da bi zatim snažno svedočila o velikoj milosti u duhu i svoj istini iz večnoga smilovanja, amin."

17 A čuv Adam takvu smernu molbu, ode pratnjom do ležaja Henohovog i blagoslovi ga triput, pa izvršiv delo blagosiljanja i vrativ se na svoje mesto, reče: "Henoše, dogodilo se po želji tvoje odanosti Bogu, ali gle, pošto je tebi nužan takav blagoslov, onda je jašta nužan svima, i sigurno ne bi bilo izlišno ni za mene; a ko li će blagosloviti moj ležaj?"

18 A Henoh uzvrati svom ljubavlju i dubokim strahopoštovanjem: "O oče mojih otaca, planine su pune tvoga blagoslova i tvoj ležaj je valjano pogledao Onaj koji te je blagoslovio već pre nego što je ljudsko oko pogledalo naviše ka svetlim domovima svetoga, velikoga Oca. A budući da je tebe blagoslovio sveti veliki Otac i sve što ti je dao, zar bi zatražio možda od mene blagoslov pošto sam sâm samo jedva mali deo tvoga blagoslova iz Boga?

19 O budi u svome miru iz Boga, jer sama zemlja jeste samo tebi postavljena pod noge iz velikog preobilja blagoslova iz tebe i za tebe; zato je i tvoj ležaj već dugo valjano blagosloven te ti se navidi slobodan odmor i uzvišen mir tvoje duše iz Boga, dok je moja duša samo duša iz tebe i dakle samo mali deo prevelikog blagoslova koji ti je postao delom neposredno iz ruke večne ljubavi svetoga Oca. Zato možeš valjano mirovati uzvišenim mirom na mestu koje je obasjano i preblagosloveno od presvetoga Božjega prisustva među svima nama. Gle, zato da se ne staraš o onome o čemu se starao Gospod već dugo pre nego što je neko sunce obasjavalo zemlju.

20 A ja samo smem tebi zahvaliti za tako uzvišenu milost što si blagoslovio moj ležaj, a tvoj ležaj blagosloviti mojom rukom – o oče mojih otaca, bila bi najveća drskost; ili kako da da onaj koji nema ništa onome koji je odavno primio sve od Boga?

21 Gle, nisam primio ništa osim ljubavi, pa zato mogu samo nju opet da dam kao što sam je primio; ali blagoslov je dat samo tebi, i mi smo sami tvoj blagoslov; zato odmaraj svim mirom svoje duše iz Boga, amin."

22 A Adam bi sasvim ganut ovim govorom i poljubi triput usta Henohova i reče sledeće duboke reči, govoreći naime: "O dragi, dragi Henoše! Tako reče negda i moj sin Avelj kada je pri bekstvu iz raja nosio mene i moj blagoslov na njegovim ramenima i ponovo mi ga odano vratio u zemlji Euhip.

23 O Henoše, što te duže slušam, postaje mi poznatiji zvuk tvoga govora, i kao da čujem sladak glas moga Avelja. Mada tvoje telo nije telo Aveljevo, ipak je tvoj izgled potpuno Aveljev i tako i govor i ljubav i duh.

24 O veliki, presveti Oče, na zemlji će ljudi živeti jedva deset puta onoliko koliko sam ja na njoj živeo i koliko ću još telesno živeti po Tvojoj svetoj volji, ali ako bih živeo i do kraja, šta bi moglo da se zamisli što bi moje srce na ovoj zemlji više blagoslovilo no da mi Ti, o Jehova, ponovo daš moga Avelja? Ali i ova želja, koja mi se činila neispunjivom, sada se tako divno ispunila; o Jehova, ne mogu zahvaliti Tebi za beskrajnu milost što si mi u Henohu vratio moga Avelja i prema tome sav blagoslov, koga smatraš dostojnim da iz njegove loze negda proiziđe izdanak kao veliki sveti brat svoj mojoj deci iz Tebe. O Jehova, primi milostivo moju duboku hvalu.

25 I ti mati Evo, gle, nisi uzalud tako radosno namestila Henohov ležaj nežnim i mekanim, jer onaj koga si šeststo godina oplakivala sada nam je opet dat u Henohu; zato raduj se sa mnom, jer, gle, više neće umreti, nego ako ostane preko našega vremena na zemlji, onda će se opet, kao što je došao i kao što je sada, vratiti onamo otkuda je došao; zato raduj se sa mnom, Evo.

26 I ti, Henoše, reci nije li tako?" A Henoh reče: "Da, oče Adame, moje telo je iz Eve i moja duša iz tebe i moj duh iz Boga; zar da ne budem onaj koga si blagoslovio ili Avelj ili tvoje blagosloveno seme kada je moj duh i Aveljev duh jedan te isti duh iz Boga? Zato odmaraj nežno u miru svoje duše i ti takođe, draga mati Evo u Bogu, amin." – I pošto Henoh ovo kaza, likova Adam i Eva se veoma radova i za kraj reče Adam: "Amin, Gospod, svih nas presveti Otac, neka je sa svima nama, pa sada idemo da mirujemo i ovaj mir neka je sa svom našom decom, amin."

Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom: