Bodin/17
| ←Treći prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić ČETVRTI PRIZOR |
Peti prizor→ |
ČETVRTI PRIZOR
Udobić i Ruslan dođe s leva.
RUSLAN (ljutit):
Pa zašt’ meni nebi Rašku dao
Od mladosti vernom prijatelju!
Ja umirih svetinu besneću
A on zemlju drugomu ostavi
Na sramotu meni i mojima.
UDOBIĆ:
Zašto? zašto ? — Zašto preteruje.
Hoće da je za života svetac;
A to nit ’ je kad u svetu bilo
Nit će njemu za rukom izpasti.
RUSLAN:
Tek od sebe ljude udaljuje
Koji su mu pravi prijatelji!
UDOBIĆ:
Samo da mu kogod ne pogine!
Da mu niko u zemlji ne plače!
Da se nikom ništa ne ošteti!
To je lepo al’ se ljudma neće!
Svakn želi napred koračati,
Svakomu se većim biti hoće;
A bez rata nema uzdizanja,
Bez promene nema mesta prazna.
Kaži ko se čemu od njega nada?
Ko uzroka ima čuvati ga?
Da li će se koliko ias naći
Koji bi se uz njega držali
Kad bi kogod na njega pošao
I nov nzgled ljudma otvorio?
Svetu samo snaga gospodari,
I korist ga za opasnost veže:
A blagost se brzo zaboravlja,
Pravda sama nagradu odbnja!
S tog se tako i plašim Bodina.
Ako ovaj na kralja ustane
Sav će svijet uz njega pristati.
RUSLAN:
Hoće Bog me, i imaće pravo.
Nije vredno uz njega stojati.
UDOBIĆ:
Zato ću mu opet govoriti
Da promene način postupanja.
Neka tebi Rašku zemnju dade
A Vukanu kršnu Podgoricu,
Neka Bosnu Stepanu povrati,
Sve odtera što mu nije verno
I što samo da hljeb gnjete živi
A posmešta što ginut’ ne mari
I što korist vrelom krvcom plaća.
RUSLAN:
Nikad ništa, taj se ne promeni.
Nego gledaj da Bodin ne dođe.
Ako dođe svi smo izgubljeni.
UDOBIĆ:
Hajde sa mnom!
RUSLAN:
Ne idem nikuda.
Mrzko mi je praznu mlatit’ slamu.
UDOBIĆ:
A gde ću te naći?
RUSLAN:
Tu u bašti!
Lakše mi je kad nikog ne vidim.
UDOBIĆ (ode na desno):
RUSLAN (ode na desno drugim putem od kuda bnjahu došli.)
|