Biblija (Bakotić) : Psalmi

←Jov

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Poslovice→

KNjIGA PRVA (Psalmi 1-41)

Psalam 1.

1 Blažen čovek koji po savetu bezdušnika ne hodi i na putu grešnika ne zastane, i u društvu pakosnika ne sedi,

2 već mu zakon Gospodnji omile i dan i noć o zakonu Gospodnjem misli.

3 On je kao drvo sađeno kraj vode žive, koje rod svoj daje kad mu vreme dođe, kome list ne vene, i što god uradi sve mu od ruke ide.

4 Nisu takvi bezdušnici; oni su ko pleva koju vetar vija.

5 Ne održavaju se zato bezdušnici u dan suda, ni grešnici na zboru pravednih.

6 Jer zna Gospod za put pravednika a u propast put grešnika vodi.

Psalam 2.

1 Našto ove bune po narodima, ove lude misli po plemenima?

2 Ustaju kraljevi zemlje i skupljaju se knezovi na Gospoda i na pomazanika njegova.

3 Vele: Raskinimo sveze njihove! zbacimo sa sebe lance njihove!

4 Onaj koji sedi na nebesima smeje im se, Gospod im se ruga.

5 Pa im govori u gnevu svome i jarošću svojom ih zbunjuje:

6 „Ja sam kralja svoga pomazao na Sionu, na svetoj gori svojoj.“

7 Objaviću zapovest; Gospod mi reče: „Ti si sin moj,

8 ja te danas rodih! Traži u mene i daću ti narode u nasleđe i krajeve zemlje tebi u državu.

9 Ti ćeš ih gvozdenom palicom salomiti, razbićeš ih kao lonce zemljane.“

10 Sada, dakle, kraljevi, urazumite se, naučite se, sudije zemaljske.

11 Gospodu sa strahom da služite, i s trepetom da se radujete!

12 Poštovanje Sinu dajte, da se ne razgnevi, da na putu svom ne izginete; Jer gnev njegov gotov je da plane. Blago svima koji se u njega uzdaju.

Psalam 3.

Psalam Davidov. Prilikom njegovog bekstva ispred Avesaloma, sina njegovog.

1 Mnogi li su, Gospode, neprijatelji moji! Mnogi li što ustaše na mene!

2 Mnogi li što govore za dušu moju: „Nema joj spasa od Boga“ Sela.^[1]

3 Ali ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, ti si slava moja, ti podižeš glavu moju.

4 Glasom svojim ka Gospodu vapijem, i čuje me on sa svete gore svoje. Sela.

5 Ja ležah i spavah; ali ustah! Jer me Gospod čuva.

6 Ne bojim se mirijada naroda koji sa svih strana navaljuju na me.

7 Ustani, Gospode! Spasi me, Bože moj! Jer ti neprijatelje moje u obraz udaraš, jer ti bezdušnima zube razbijaš.

8 Od Gospoda je spas! Neka je tvoj blagoslov na narodu tvome! Sela.

Psalam 4.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Psalam Davidov.

1 Kad te zovem, čuj me, Bože pravde moje! Ti što si mi u teskobi mojoj pomogao, smiluj mi se i usliši molitvu moju!

2 Dokle će se, vitezovi, slava moja ružiti? Dokle ćete ljubiti taštinu i za lažima trčati? Sela.

3 Znajte da je Gospod pobožnika izabrao. Čuje Gospod kad ga zovem.

4 Drhtite i ne grešite više! Razmislite u srcima svojim, na odrima svojim i utolite. Sela.

5 Prinesite žrtvu pravednu i uzdajte se u Gospoda.

6 Mnogi govore: „Ko li će nam sreću pokazati!“ Okreni na nas, Gospode, svetlost lica svoga!

7 Ti mi veću radost srcu daješ, no što je oni imaju kad im obiluje pšenica i vino.

8 Ja ću mirno ležati i mirno ću zaspati, jer mi ti, Gospode, spokoja u mome domu činiš.

Psalam 5.

Upravitelju zbora pevača. Uz frule. Psalam Davidov.

1 Čuj, Gospode, reči moje, čuj govor moj!

2 Slušaj vapaj moj, kralj moj i Bože moj, jer se tebi molim, Gospode!

3 Jutrom čuj glas moj, Gospode, jutrom ti ja molitvu svoju upućujem, i u tebe gledam.

4 Jer si ti Bog koji neće bezakonja; rđavome nema mesta kod tebe.

5 Ne održava se bezdušnik pred očima tvojim, ti mrziš sve one koji nepravdu čine.

6 Ti potireš lažljivce. Na krvnike i na varalice mrzi Gospod.

7 Ali ja po velikoj milosti tvojoj ulazim u dom tvoj, i sa strahom pred tobom se klanjam u svetome hramu tvome.

8 Vodi me, Gospode, po pravdi svojoj; radi neprijatelja mojih put svoj preda mnom poravni.

9 Jer u ustima njihovim nema istine, u srcu im je prevara, grlo im je grob otvoren, na jeziku im je podvala.

10 Uništi ih, Bože, nek se razbiju namisli njihove! Za njihova mnoga nevaljalstva obori ih, jer se na te pobuniše.

11 Pa će se radovati koji se u te uzdaju, doveka veseliće se oni koje ti zaklanjaš, dičiće se koji ljube ime tvoje.

12 Jer ti, Gospode, blagosiljaš pravednika, kao štitom zaklanjaš ga milošću svojom.

Psalam 6.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Za harfu sa osam žica. Psalam Davidov.

1 Ne kazni me, Gospode, u jarosti svojoj, ne osudi me u gnevu svome!

2 Smiluj mi se, Gospode, jer sam smalaksao; isceli me, Gospode, jer su kosti moje ustreptale,

3 i duša se moja uzdrhtala. Dokle ćeš tako, Gospode?

4 Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi, radi milosti svoje.

5 Jer u smrti nema spomena na tebe; ko će te u Šeolu slaviti?

6 Iznemogoh uzdišući; svaku noć plačem, odar svoj ja plavim, suzama svojim postelju natapam svoju.

7 Presahnu oko moje od žalosti, ostare od zuluma neprijatelja mojih.

8 Idite od mene vi koji nepravdu činite, jer Gospod ču glas plača moga, Gospod ču molitvu moju, Gospod molitvu moju primi.

9 Postideće se i zbuniće se svi neprijatelji moji, okrenuće leđa, i za čas će sramotni postati.

Psalam 7.

Plačna pesma Davidova, koju je pevao Gospodu zbog reči Husa od plemena Venijaminova.

1 Gospode, Bože moj, u tebe se uzdam; čuvaj me od gonitelja mojih, i izbavi me,

2 da me ne razdere neprijatelj kao lav, ne raskine, a da nema ko da me izbavlja!

3 Gospode, Bože moj, ako sam to učinio, ako je nepravda na rukama mojim;

4 ako sam zlo vratio onom koji mi zlo učini, ako sam oplenio onog koji me ni zbog čega mrzi,

5 nek me goni neprijatelj moj, i neka me stigne; nek pogazi život moj, i neka slavu moju na prašinu baci! Sela.

6 Ustani, Gospode! U gnevu svome digni se na bes neprijatelja mojih, preni se meni u pomoć i otvori sud!

7 Oko sebe sabor naroda sakupi, i iziđi iznad njega na visinu!

8 Gospode, ti koji narodima sudiš, sudi i meni, Gospode, po pravdi mojoj i po čistoti mojoj!

9 Prekini zlobu bezdušnika, a pravednoga podržavaj, ti koji ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!

10 Štit je meni u Boga, koji čuva ljude prava srca.

11 Bog je pravedan sudija, silan i strpljiv, ali i na gnev spreman.

12 Ako se bezdušnik ne obrati on oštri mač svoj, nateže luk svoj i gađa,

13 i zapinje strele svoje, strele svoje ognjene.

14 Gle, bezdušnik nepravdu zače, nabreknu zločinom i rodi laž.

15 Kopa jamu i iskopa, pade u jamu koju iskopa.

16 Zloba se njegova vrati na glavu njegovu, nasilje njegovo pade na teme njegovo.

17 Hvalim Gospoda za pravdu njegovu, i pevam imenu Gospoda Svevišnjega.

Psalam 8.

Upravitelju zbora pevača. Za Gitit. Psalam Davidov.

1 Gospode, Bože naš, veličanstveno li je ime tvoje po svoj zemlji! Iznad nebesa uzdiže se veličanstvo tvoje!

2 Iz usana dece i odojčadi crpeo si slavu svoju, da se zbune svi dušmani tvoji, da zamukne protivnik i osvetnik.

3 Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio,

4 šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?

5 Ipak si ga malo manjeg od anđela učinio, i slavom i čašću si ga ovenčao.

6 Učinio si ga gospodarem dela ruku svojih, i sve si pod noge njegove metnuo:

7 ovce i volove, sve, i zveri poljske,

8 i ptice nebeske, i ribe morske, i sve što puteve morske prevaljuje.

9 Gospode, Gospode naš, veličanstveno li je ime tvoje po svoj zemlji.

Psalam 9.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Gini za sina“. Psalam Davidov.

1 Hvaliću te, Gospode, svim srcem svojim! Kazaću sva čudesa tvoja!

2 Radovaću se, veseliću se o tebi, pevaću imenu tvome, Svevišnji!

3 Jer uzmiču neprijatelji moji, padaju i ginu pred licem tvojim.

4 Jer si pravdu moju podigao i odbranio me, seo si na presto svoj, sudijo pravedni.

5 Kaznio si narode, uništio bezdušnike, i ime si im za sve veke zatro.

6 Svršio je neprijatelj! Večne su to ruševine... Od gradova koje ti razvali i spomen pogibe!

7 Ali Gospod u večnosti živi. Utvrdio je presto svoj na pravdi.

8 I sudiće svetu po pravdi, po pravdi će narodima suditi.

9 Gospod je jako utočište potištenih, jako utočište u teskobi.

10 U tebe se uzdaju koji znaju ime tvoje, jer ti ne napuštaš one koji te traže, Gospode!

11 Pojte Gospodu koji sedi na Sionu, kazujte narodima dela njegova!

12 Jer on krv osvećuje i pamti nevoljnike, i ne zaboravlja jauka njihovih.

13 „Smiluj se na me, Gospode, pogledaj na patnje moje od neprijatelja mojih. Izbavi me od vrata smrti,

14 da bih na vratima kćeri Sionske sve hvale tvoje kazivao i spasenje tvoje slavio!“

15 Popadaju narodi u jamu što iskopaše, u zamke što postaviše hvataju se noge njihove!

16 Pokazuje se Gospod i pravdu čini, u dela ruku njegovih bezdušnika zapliće. Harfe. Sela.

17 Odneti će Šeol bezdušnike i narode koji za Boga ne mare.

18 Jer nisu za svagda zaboravljeni ubogi, niti nada nevoljnika za navek propada!

19 Ustani, Gospode, da se ne posili čovek, da prime narodi sud pred licem tvojim.

20 Pusti strah na njih Gospode, nek poznaju ljudi da su smrtnici. Sela.

Psalam 10.

1 Što stojiš daleko, Gospode? što se kriješ kad nevolja stegne?

2 Bezdušnik u besu svome nemilo muči uboge; padaju ubogi u zamke njegove.

3 Jer se bezdušnik diči opakim žudnjama svojim, i grabljivac grdi i mrzi Gospoda.

4 Bezdušnik u besu svome kaže: „Ne istražuje Bog! Nema Boga.“ To su sve misli njegove.

5 Putevi su njegovi svagda krivi; sudovi su tvoji suviše visoki da bi o njima mislio, i on se nadima na sve protivnike svoje.

6 U srcu svome veli: „Neću posrnuti, neće zlo na mene nikad doći.“

7 Usta su mu puna kletvi, prevara i podvala; pod jezikom njegovim pakost je i zloba.

8 Blizu sela sedi u zasedi, iz potaje ubogog ubija, oči njegove vrebaju uboge.

9 Sedi u potaji kao lav u pećini. Sedi u zasedi da uboge hvata; uboge u mrežu svoju hvata.

10 Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u kandže njegove.

11 A u srcu svome kaže: „Zaboravlja Bog! Krije lice svoje i nikada videti neće!“

12 Ustani, Gospode! Digni, Bože, ruku svoju! Nevoljnike ne zaboravljaj do kraja!

13 Zašto da bezdušnik ne mari za Boga? Zašto da u srcu svome kaže da ti ne istražuješ?

14 Ali ti vidiš! Ti posmatraš uvrede i muke, i u svoje ruke ih uzimaš. Tebi se ubogi predaje, ti si pomoć siročadi.

15 Bezdušniku satri ti mišicu i kažnjavaj zloću njegovu, da ga nestane ispred očiju tvojih!

16 Gospod je kralj od uvek i doveka. Poraženi su narodi u zemlji njegovoj!

17 Gospode, ti želje znaš ubogih! ti njihovo srce učvršćuješ, ti otvaraš uho svoje

18 da daš sud sirotom i nevoljnom, pa da čovek koji je od zemlje prestane zadati strah.

Psalam 11.

Upravitelju zbora pevača. Davidov.

1 U Gospoda se uzdam. Zašto duši mojoj vi da govorite: „Odleti u goru svoju kao ptica?“

2 Jer eno grešnici nategoše luk, za tetivu strelu zapeše, da iz mraka prave srcem prostreljaju!

3 Kada su temelji raskopani, što tad može pravednik?

4 Gospod je u svetom hramu svome, Gospodnji je presto na nebesima. Vide oči njegove, ispituje pogled njegov sinove čovečje.

5 Ispituje Gospod pravednika, a bezdušnika i ko voli nasilje mrzi duša njegova.

6 Pustiće on na bezdušnike ugalj živ; oganj, sumpor i plameni vetar biće deo pehara njihovog.

7 Jer je Gospod pravedan i on ljubi pravdu, i lice njegovo videće pravednici.

Psalam 12.

Upravitelju zbora pevača. Uz harfu sa osam žica. Psalam Davidov.

1 Pomagaj, Gospode, jer malakšu pobožnici i nestaje vernih među sinovima čovečjim.

2 Laže jedan drugoga, na usnama im je laskanje, dvoličnim srcem govore.

3 Da istrebi Gospod sva usta lažljiva, svaki jezik veličavi,

4 one koji govore: „Jezikom smo jaki, sa nama su usta naša, ko je gospodar nad nama?“

5 „Radi trpljenja nevoljnih, radi uzdisanja ubogih, sada ću ustati“, veli Gospod, „i daću spas onima kojima oni zlobe.“

6 Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno.

7 Ti ćeš pravednike, Gospode, sačuvati, i odbraniti od roda ovoga doveka.

8 Bezdušnici se sa sviju strana kupe kada niskost vlada kod sinova čovečjih.

Psalam 13.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Dokle ćeš me, Gospode, zaboraviti? dokle li ćeš kriti lice svoje od mene?

2 Dokle ću imati muku u duši svojoj i nemir u srcu svome dan i noć? Dokle će se dušman moj nada mnom podizati?

3 Pogledaj, usliši me, Gospode, Bože moj! Prosvetli oči moje, da ne zaspim na smrt;

4 da ne reče neprijatelj: „Savladao sam ga!“, da ne likuju dušmani, ako posrnem.

5 Ali se ja u milost tvoju uzdam. Radovaće se srce moje za spasenje tvoje,

6 pevaću Gospodu, koji mi dobro čini.

Psalam 14.

Upravitelju zbora pevača. Davidov.

1 Reče bezumnik u srcu svome: „Nema Boga!“ Nevaljali su, gadna su dela njihova, nikog nema da dobro čini.

2 Pogleda Gospod s neba na sinove čovečje, da vidi ima li koji razuman koji Boga traži.

3 Svi su zastranili, svi se pokvarili, nikog nema da dobro čini, nema ga ni jednog!

4 Ah! osetiće to svi koji nepravdu čine, koji narod moj razdiru, i jedu hleb moj ne prizivajući Gospoda!

5 Al' eno ih: zadrhtali su u strahu onde gde straha nema, jer je Gospod sa pravednicima,

6 Smejte se vi nadanju ubogoga!... Jer je Gospod zaklonište njegovo.

7 Ah kad bi sa Siona spasenje Izrailju došlo! Kada Gospod vrati zarobljen narod svoj radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.

Psalam 15.

Psalam Davidov.

1 Gospode, ko može sedeti u šatoru tvome? Ko li nastavati na svetoj gori tvojoj?

2 Onaj koji bez mane hodi i koji pravdu tvori i istinu iz srca svog govori.

3 Koji jezikom svojim ne opada, i ne čini drugu svome zla; i bližnjega svog ne ruži.

4 Pred čijim je očima prezren ko je prezriv a čašćen koji se Boga boji; koji zakletvu bližnjemu svome ne poriče;

5 koji ne daje srebra svoga na dobitak i ne prima mita na pravednog. Ko ovako radi nikad posrnuti neće.

Psalam 16.

Himna Davidova.

1 Čuvaj me ti, Bože, jer se u te uzdam!

2 Ja Gospodu rečem: „Ti si Gospod moj, ti si mi najveće dobro!“

3 A u svece koji su u zemlji, u pobožan svet ja svu ljubav svoju metoh!

4 Muke svoje množe koji za tuđim bogovima trče. Ne, ja im ne dajem krvavih žrtava njihovih, i ne mećem imena njihova u usta svoja.

5 Gospode, ti koji si dobro moje i deo moj, ti sudbinu moju uzdržavaš!

6 Sreća mi dade prekrasno nasleđe, lepa je baština moja!

7 Blagosiljam Gospoda koji me svetuje, a u tami noćnoj i srce me moje uči.

8 Svagda vidim Gospoda pred sobom; dok je on kod desnice moje, ne kolebam se.

9 Zato se raduje srce moje i veseli duša moja, i spokojno telo moje diše.

10 Jer ti nećeš dušu moju Šeolu predati, nećeš dati da miljenik tvoj trulenje gleda.

11 Pokazaćeš ti meni put života. Obilje radosti pred licem je tvojim, večne su utehe u desnici tvojoj.

Psalam 17.

Molitva Davidova.

1 Usliši, Bože, pravdu moju, čuj glas moj; primi u uši molitvu moju koja ne ide iz usta lažljivih.

2 Ispred lica tvoga nek iziđe pravda moja, oči tvoje nek poznaju pravdu moju.

3 Ispitaj ti srce moje, noću ga obići, okušaj me i nećeš nepravde ti na meni naći. Reči moje ne idu preko misli mojih.

3 U delima ljudskim ja sam, veran reč'ma usta tvojih, čuvao se puta nasilnika.

4 Stope moje tvrdo se držaše staza tvojih, noge moje ne zalutaše.

5 Prizivam te, jer me ti uslišiš, Bože! Prigni k meni uho svoje i čuj reči moje!

6 Pokaži divnu milost svoju, ti koji desnicom svojom spasavaš od dušmana one koji u te utočišta traže.

7 Čuvaj me kao zenicu oka; senkom krila svojih zakloni me

8 od bezdušnika koji me gone, od neprijatelja duše moje koji me opkoliše.

9 Srce svoje salom prigušiše, ustima svojim oholo govore.

10 Za nama idu, već nas opkoljuju, vrebaju nas da nas obore,

11 kao lav koji hoće da rastrže, kao lavić koji u potaji sedi.

12 Ustani, Gospode! Preteci ga, obori ga! Odbrani me mačem svojim od bezdušnika!

13 Rukom svojom, Gospode, od ljudi me oslobodi, od ljudi sveta, ovog čiji je udeo u ovom životu, kojima dobrima svojim trbuh puniš, kojima su deca sita, i što njima pretiče ostaje deci njihovoj.

14 Ali ja ću u čistoti svojoj gledati lice tvoje, u buđenju svome nasitiću se prilike tvoje.

Psalam 18.

Upravitelju zbora pevača. Od Davida, sluge Gospodnjega, koji izgovori Gospodu reči ove pesme, kad ga Gospod izbavi iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove. On reče:

1 Ljubim te, Gospode, snago moja!

2 Gospode grade moj, tvrđavo moja, spasitelju moj! Bože moj, zaklone moj, štitu moj, silo izbavljenja moga, visoko utočište moje!

3 Uskliknuo sam: „Hvaljen budi Gospode!“ i oslobođen sam od neprijatelja svojih.

4 Mreže smrti obuhvatiše me, uplašiše me bujice pogibli,

5 veze me Adske okupiše, stegoše me zamke grobne.

6 U teskobi svojoj Gospoda prizvah, k Bogu svome zavapih. I on ču glas moj iz dvora svoga, vapaj moj mu dođe do ušiju.

7 Zatrese se i uskoleba zemlja uzdrmaše se i pomeriše se temelji gora, jer je on gnevan bio.

8 Dim iziđe iz nozdrva njegovih, iz usta mu maven plamen suknu i usjale iskre izvrcnuše.

9 Spusti nebesa i siđe, gust mu oblak pod nogama beše.

10 Sede na heruvima i podiže se, polete na krilima vetrenim.

11 Koprenu od mraka oko sebe baci, i čador načini od oblaka crnih i od voda tamnih.

12 Od sevanja pred njim rasporiše se oblaci i udari grad i ugalj živ.

13 Zagrmi na nebesima Gospode, pusti glas svoj Svevišnji usred grada i ugljena živa.

14 Pusti strele svoje i razmetnu neprijatelje moje: silu munja pusti i rasu ih.

15 Rastvoriše se korita morska i otkriše temelji vaseljene od pretnje tvoje, Gospode, od silnog dihanja gneva tvoga.

16 Pruži On tad s visine ruku svoju, i uhvati me, i izvuče me iz vode velike.

17 I izbavi me od neprijatelja moga silnog, od protivnika mojih jačih od mene.

18 Ustaše na me u dan teskobe moje, ali me Gospod podrža;

19 Izvede me na čistinu, izbavi me, jer me voli.

20 Gospod mi po pravdi mojoj dade, za čistotu ruku mojih dariva me.

21 Jer se držah puteva Gospodnjih, Bogu svome ne sagreših.

22 Jer sam zakone njegove pod sobom držao i njegove zapovesti ne odbih od sebe.

23 I bih mu veran, i čuvao se od bezakonja svoga.

24 Zato mi dade Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih pred očima njegovim.

25 Milostiv prema milostivom, prema vernome si veran;

26 i čist si prema čistome; ali s nevaljalim po njegovom nevaljalstvu radiš.

27 Jer ti ponizne spasavaš, ali oči besne ponižavaš.

28 Ti buktinji mojoj svetlost daješ. Gospod, Bog moj; rasvetljuje tamu moju!

29 S tobom ja na celu vojsku se zaletim; s Bogom svojim i bedeme preskačem.

30 Put je Božji savršen, reč Gospodnja prekaljena, on je štit onima koji se u nj uzdaju.

31 Jer ko je Bog osim Gospoda? Ko je tvrda stena osim Boga našega?

32 Boga, koji me snagom opasuje i na pravi put izvodi?

33 On mi noge kao u jelena daje, i spokojna me čini na mojoj visini.

34 Ruke moje nauči na borbu i mišice moje bakren luk natežu.

35 Ti mi daješ štit spasenja svoga, desnica me tvoja podržava i velikim milost tvoja čini.

36 Ti širiš put pred koracima mojim i noge se moje ne spotiču.

37 Neprijatelje svoje ja teram i stižem, i ne vraćam se dok ih ne uništim.

38 Obaram ih, da ne mogu ustati, padaju pod noge moje.

39 Jer me ti u boju snagom opasuješ i poda me savijaš protivnike moje.

40 Neprijatelje moje ti na bekstvo ispred mene teraš, i tad ja potirem omraznike svoje.

41 Oni zavrisnuše ali im niko ne pomože; zavapiše ka Gospodu, ali ih on ne posluša.

42 Mrvim ih kao prah što vetar vija, kao blato ulično ih gazim.

43 Ti mene od bune naroda spasavaš, i na čelo naroda postavljaš; narodi za koje ne znah služe mi.

44 Čim me čuju slušaju me, pokorni su sinovi tuđinski.

45 Sinovi tuđinski smalakšu i drhću izlazeći iz gradova svojih.

46 Živeo Gospod! Blagosloven branič moj! Da je uzvišen Bog spasenja moga,

47 Bog koji mi osvetu daje i narode mi pokorava!

48 Ti me izbavljaš od neprijatelja, iznad protivnika mojih me podižeš i od nasilnika me oslobađaš!

49 Zato ću te hvaliti, Gospode, pred narodima i pevaću imenu tvome!

50 Silno kralja svoga On izbavlja i milost Davidu, svom pomazaniku, čini i kolenu njegovom doveka!

Psalam 19.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi.

2 Dan ih danu javlja, noć noći kazuje.

3 Niti je to jezik, niti su to reči čiji glas se svuda ne razbira.

4 Njihov zvuk kroz celu zemlju ide, njihov šum do na kraj vaseljene, gde no šator suncu Bog podiže.

5 I sunce izlazi kao ženik iz ložnice svoje, veselo kao junak teče putem.

6 Polazak mu je s kraja nebesa a trka mu do kraja njihova; ništa se toploti njegovoj ne krije.

7 Savršen je zakon Gospodnji, - on dušu krepi. Svedočanstvo Gospodnje je verno, - daje mudrost nevinome.

8 Pravedne su naredbe Gospodnje, - one srce vesele. Zapovest je Gospodnja svetla, - ona oči prosvetljuje.

9 Strah od Gospoda čist je i doveka traje. Sve su presude Gospodnje istinite i pravedne.

10 Bolje su od zlata, od mnogoga zlata žeženoga, i slađe od meda, od meda što se iz sata cedi.

11 I slugu su tvoga one prosvetlile. Ko ih drži, veliku nagradu ima.

12 Ko će znati sve pogreške svoje? Oprosti mi one koje su mi tajne!

13 Ali od oholih čuvaj slugu svoga, da ne obladaju mnome. Tako ću ja ceo i čist od velikih prestupa biti.

14 Neka su ti ugodne reči usta mojih, i pred tobom razmišljanja srca moga, Gospode, grade moj i izbavitelju moj!

Psalam 20.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Da te usliši Gospod u dan teskobe, da te spase ime Boga Jakovljeva;

2 da ti pošlje pomoć iz svetilišta i da te sa Siona podrži!

3 Da se svih prinosa tvojih opomene i da primi žrtve tvoje. Sela.

4 Da ti Gospod da po željama srca tvoga i namisli tvoje da ispuni!

5 Pevaćemo radosno za pobede tvoje, i u ime Boga svoga razvićemo zastave svoje! Da ispuni Bog sve molitve tvoje!

6 Ja već znam da će Gospod pomazaniku svome pobedu dati, i uslišiti ga sa nebeskog svetilišta svoga moćnim spasenjem desnice svoje.

7 Jedni se uzdaju u kola svoja, drugi u konje svoje, ali mi ime Gospoda, Boga svoga, prizivamo.

8 Oni posrću i padaju, mi se držimo i stojimo.

9 Gospode, spasi kralja! Usliši nas kad te prizivamo!

Psalam 21.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Gospode! veseli se kralj s moćne zaštite tvoje, i gle, kako od radosti kliče zbog pomoći tvoje!

2 Ispunio si želje srca njegovoga, i molitve usta njegovih nisi odbio. Sela.

3 Jer si ga dočekao blagoslovima milosti svoje, i na glavu si mu venac od žeženoga zlata stavio.

4 Molio te za život i dao si mu ga, dao si mu život koji večno traje.

5 Velika je slava njegova pomoću tvojom! Pokrio si ga slavom i krasotom,

6 blagoslov si mu doveka dao. Razveselio si ga radošću lica svoga.

7 Jer se kralj uzda u Gospoda, i milošću Svevišnjega ne koleba se.

8 Naći će ruka tvoja, kralju, sve neprijatelje tvoje, stići će desnica tvoja one što te mrze!

9 Činićeš ih kao peć zažarenu kada se u gnevu svom pojaviš. Gnev Gospodnji će ih uništiti, oganj će ih progutati.

10 Rod ćeš njihov istrebiti iz zemlje i seme njihovo izmeđ' sinova čovečjih.

11 Jer zlo na te podigoše, smisliše, al' neće izvršiti;

12 jer ćeš ti njih razbiti, i gađaćeš iz lukova svojih pravo u lice njihovo.

13 Podigni se, Gospode, snagom svojom! Mi ćemo pevati i moć tvoju slaviti!

Psalam 22.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Zorina košuto“. Psalam Davidov.

1 Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio? Zašto se udaljuješ i ne spasavaš me, i ne primaš reči jauka moga?

2 O moj Bože, prizivam te danju, i ti mi ne odgovaraš, i noću, i mira nikakvoga nemam.

3 Ipak si ti Svetac koji si na prestolu svome okružen hvalama Izrailjskim.

5 U tebe se oci naši uzdavahu, uzdavahu se i ti ih izbavljaše.

5 Tebe prizivahu i spasavahu se; u tebe se uzdavahu i ne ostajahu zabunjeni.

6 Ali ja sam crv a ne čovek, ruglo ljudima, prezren u narodu.

7 Koji me vide svi mi se rugaju, puće se i mašu glavom, i govore:

8 „Oslonio se na Gospoda, - nek mu on pomogne, nek ga on izbavlja kada ga miluje!“

9 Ta ti si me iz utrobe materine podigao, i mirio me na sisi majke moje.

10 Od rođenja svoga ja sam tebi predan, od utrobe majke moje ti si meni Bog.

11 Ne udaljuj se od mene, jer je blizu nevolja, i nikoga nemam da mi pomogne.

12 Mnogi me bikovi opkoliše, jaki me bikovi Vasanski opkoliše.

13 Razvališe na me žvale svoje, kao ljuti lavovi koji riču.

14 Ja sam kao voda koja se razliva, sve se kosti moje razglobiše. Srce moje kao vosak posta, rastopilo se u meni.

15 Sasuši se kao crep snaga moja, i moj jezik za nepce prionu. U smrtni si me prah bacio.

16 Mnogi psi me okoliše, oko mene ide četa zlikovaca, probodoše ruke moje i noge moje.

17 Sve bih kosti svoje izbrojiti mogao! Oni me gledaju i likuju!

18 Haljine moje među sobom dele i kocke za moju dolamu bacaju.

19 Ali se ti ne udaljuj Gospode, ti, koji si snaga moja, pohitaj mi u pomoć!

20 Dušu moju izbavi od mača, od pasijih šapa jedinicu moju!

21 Sačuvaj me od žvala lavovskih, od rogova bivolskih izbavi me, usliši me!

22 Proglasiću ime tvoje usred braće svoje, hvaliću te usred skupštine.

23 Vi koji se Gospoda bojite, - hvalite ga; slavite ga, celo pleme Jakovljevo! Boj ga se, celo pleme Izrailjevo!

24 Jer on niti prezre niti odbi tugu žalosnoga. Ne odvrati lica svoga od njega, nego ga usliši kad ga zazva.

25 Hvaliću te na skupštini velikoj. Zavete ću svoje ispuniti pred onima koji te se boje.

26 Ubogi će jesti i nasitiće se, hvaliće Gospoda oni koji ga traže; doveka će srce njihovo u radosti živeti.

27 Opomenuće se i obratiće se ka Gospodu svi krajevi zemlje, i pred njime će se sva pokloniti plemena naroda.

28 Jer u Gospoda je kraljevstvo, on narodima vlada!

29 Ješće i pokloniće se svi silnici zemlje. Pred njim će se pokloniti svi koji u prah silaze, i ne mogu život svoj sačuvati.

30 Seme njihovo će njemu služiti. Kazivaće se za Gospoda rodu budućem,

31 i doći će i on i kazivaće pravdu njegovu, i narodu koji će se roditi javiće delo njegovo.

Psalam 23.

Psalam Davidov.

1 Gospod je moj pastir, ništa mi ne fali!

2 Na zelenoj paši mi odmor daje, vodi me na tihe vode.

3 Dušu moju krepi, pravim stazama me vodi, za ljubav imena svoga.

4 I kada bih hodio dolinom senke smrti, ne bih se zla bojao, jer si ti sa mnome. Štap tvoj i palica tvoja hrabre me.

5 Ti postavljaš preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim; glavu si moju uljem pomazao i čaša je moja puna.

6 Da! Milost i sreća pratiće me u sve dane mog života, i ja ću u domu Gospodnjem prebivati do kraja dana svojih.

Psalam 24.

Psalam Davidov.

1 Gospodnja je zemlja i sve što je u njoj, vaseljena i sve što u njoj živi.

2 Jer je on nju na morima osnovao i na rekama utvrdio,

3 Ko će izići na goru Gospodnju, ko će stići do svetoga mesta njegova?

4 Čovek čista srca i nevinih ruku, koji ne upravlja dušu na taštinu i koji se lažno ne zakune.

5 On će dobiti blagoslov Gospodnji i milost od Boga spasenja svoga.

6 To je udeo roda koji ga traži, koji je rad pred licem tvojim da stoji, Bože Jakovljev! Sela.

7 Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide kralj slave!

8 Ko je taj kralj slave? Gospod silan i moćan, Gospod silan u boju.

9 Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide kralj slave!

10 Ko je taj kralj slave? Gospod nad vojskama! On je kralj slave! Sela.

Psalam 25.

Davidov.

1 Dušu svoju k tebi, Gospode, podižem!

2 Bože moj, u tebe se uzdam! Ne daj da se osramotim, da nada mnom ne likuju neprijatelji moji!

3 Ne, koji se u tebe uzdaju neće se osramotiti. Osramotiće se koji se besputno odmeću.

4 Pokaži mi, Gospode, puteve svoje, nauči me stazama svojim!

5 Uputi me istini svojoj, nauči me, jer ti si Bog spasenja moga i u tebe se ja uvek uzdam.

6 Opomeni se milosrđa svoga, Gospode, i milosti svoje, koje su od kada je veka.

7 Grehova mladosti moje ne pominji ni prestupa mojih! Po milosrđu svome opomeni se mene, po dobroti svojoj, Gospode!

8 Dobar je i pravedan je Gospod; zato on pokazuje grešnicima put.

9 Krotke pravdi upućuje, pute svoje krotkima kazuje.

10 Sve su staze Gospodnje milost i istina kojim’ drže savez njegov i naredbe njegove.

11 Radi ljubavi imena svoga, Gospode, oprosti mi prestup moj, jer je velik.

12 Koji se čovek boji Gospoda? Gospod njemu pokazuje koji put da izbere.

13 Duša će njegova u dobru počivati, i seme njegovo zemlju će držati.

14 Ljubav Gospodnja za one je koji ga se boje, i savez ih njegov upućuje.

15 Oči su mi svagda ka Gospodu upravljene, jer će on iz zamke izbaviti noge moje.

16 Pogledaj na me i smiluj se na me, jer sam sam i žalostan.

17 Namnožiše se muke srca moga. Izvede me iz teskobe moje!

18 Vidi jade i žalosti moje, i oprosti mi sve grehe moje.

19 Gledaj koliki su neprijatelji moji, i kako me besnom mržnjom gone.

20 Sačuvaj mi dušu moju i izbavi me! Ne daj da se zbunim, kad se u te uzdam!

21 Pravednost i duševnost neka me čuvaju jer se ja u tebe uzdam!

22 Izbavi, Bože, Izrailja od svih nevolja.

Psalam 26.

Davidov.

1 Sudi mi, Gospode, jer ja pravo idem, a u Gospoda se uzdam, ne kolebam se.

2 Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me, pretopi bubrege moje i srce moje;

3 jer je milost tvoja pred očima mojim, i ja hodim po istini tvojoj.

4 Ne sedim s lažljivcima, ne mešam se sa lukavima.

5 Mrzim društvo rđavih, s bezdušnicima ne sedim.

6 Nevinošću ruke svoje mijem, i tako oltar tvoj obilazim, Gospode.

7 Pevajući hvalu tvoju i kazujući sva čudesa tvoja.

8 Volim, Gospode, stan doma tvoga i naselje slave tvoje!

9 Ne zahvataj duše moje s grešnicima, ni života moga s krvnicima,

10 u čijim su rukama zločinstva i čija je desnica puna mita.

11 Jer ja hodim u čistoti svojoj. Izbavi me i smiluj se na me!

12 Čvrsto stoji na pravome putu noga moja. Blagosiljaću Gospoda na skupštinama.

Psalam 27.

Davidov.

1 Gospod je svetlost moja i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je branič života moga; koga da se plašim?

2 Kad navaljuju na me zlobni protivnici i dušmani moji da pojedu telo moje, spotiču se i padaju.

3 Kad bi protiv mene i čitava se vojska okupila ne bi se srce moje uplašilo; i kad bi se rat na mene digao ni tad ne bih klonuo.

4 Za jedno samo Gospoda ja molim, i to samo ištem: da živim u domu Gospodnjemu kroz sve dane svog života, da krasotu Gospodnju ja gledam i divim se hramu njegovome.

5 Jer će me on čuvati u šatoru svome u dan pogibije. Skloniće me u zaklon šatora svoga, popeće me na kamenu goru.

6 Tada će se podići glava moja nad neprijatelj'ma koji me opkoljuju, i ja ću u šatoru njegovom prineti žrtvu radosti, i zapevaću, i hvaliću Gospoda.

7 Čuj, Gospode, glas moj! Tebe ja prizivam! Smiluj se na me i usliši me!

8 „Tražite lice moje“ ti si reko, a srce ti moje odgovara; „Tražim lice tvoje, Gospode!“

9 Ne zakloni mi lica svoga, ne odbij u gnevu sluge svoga! Ti, koji si pomoć moja, ne odbij me i ne ostavi me, Bože spasenja moga!

10 Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Gospod prihvatiti!

11 Uzmi me na put svoj, Gospode, i vodi me pravom stazom radi neprijatelja mojih!

12 Ne puštaj me na volju dušmana mojih, sada kad ustaše na me lažni svedoci iz kojih zloba jedino govori.

13 Ah, da me ne drži vera da ću dobrotu Gospodnju videti na zemlji živih!...

14 Uzdaj se u Gospoda! Budi jak i nek je srce tvoje jako! Da, uzdaj se u Gospoda!

Psalam 28.

Davidov.

1 Tebe, Gospode, prizivam! Grade moj, ne ogluši se glasu mome, da ne bih od tvoga ćutanja bio kao oni koji u grob silaze.

2 Čuj glas molitve moje kada k tebi vapijem, kada dižem ruke svoje k svetome hramu tvome.

3 Ne zahvataj me s grešnicima, sa onima što nepravdu čine, koji sa bližnjim svojim o miru govore a u srcu zlobu kriju.

4 Podaj im, Gospode, po delima njihovim, po zlu dela njihovih! Po delima ruku njihovih im vraćaj; daj im što su zaslužili!

5 Jer ne paze na dela Gospodnja, na dela ruku njegovih. Da ih on obori, i više ne podigne!

6 Blagosloven da je Gospod, jer usliši glas molitve moje!

7 Gospod je štit moj i snaga moja, u njega se uzda srce moje i on mu pomože. Zato se veseli srce moje i pesmom ga svojom slavim.

8 Gospod je snaga naroda svoga, odbrana i spas pomazanika njegova.

9 Spasi narod svoj i blagoslovi dostojanje svoje! Spasi ih i podrži doveka!

Psalam 29.

Psalam Davidov.

1 Dajte Gospodu, sinovi Božji, dajte Gospodu slavu i čast!

2 Dajte Gospodu slavu imena njegova! Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti!

3 Glas Gospodnji tutnji nad vodama, Bog slave grmi, Gospod je nad vodama velikim.

4 Silan je glas Gospodnji, veličanstven je glas Gospodnji!

5 Glas Gospodnji kedre lomi, čupa Gospod kedre Livanske.

6 Kao telad skaču kedri od njega iščupani, a Livan i Sirion kao mladi bivoli.

7 Glas Gospodnji odapinje munje ognjene,

8 Glas Gospodnji potresa pustinju, potresa Gospod pustinju Kades.

9 Glas Gospodnji čini da se košute okote, a sa šuma lišće kida! Ali u dvoru njegovome sve mu kliče: Slava!

10 Gospod sede na prestolu svome iznad potopa, Gospod je na svom prestolu Kralj večni.

11 Gospod narodu svome silu daje; Gospod narod svoj blagosilja mirom.

Psalam 30.

Psalam Davidov. Pesma za osvećenje doma.

1 Uzvišavam te, Gospode, jer si me podigao, i ne dade neprijateljima mojim da se nada mnom vesele.

2 Gospode, Bože moj, ja zavapih k tebi, i ti me isceli.

3 Izveo si iz Šeola dušu moju, Gospode, oživeo me daleko od onih koji u jamu slaze.

4 Pojte Gospodu, vi vernici njegovi i slavite sveto ime njegovo!

5 Jer je njegov gnev samo za trenutak, a milost njegova za ceo život. Večerom i plač nam može na konak doći, ali nam jutro radost daje.

6 Ja rekoh u sreći svojoj: „Nikad neću posrnuti.“

7 Ti si, Gospode, dobrotom svojom, utvrdio bio goru moju, ali ti sakri lice svoje i ja se smetoh.

8 I tad rekoh: „Tebe ću ja, Gospode, zazvati, tebi ću, Gospode, uputiti molitvu svoju!

9 Koja ti je korist od krvi moje, i da učiniš da u grob siđem? Hoće li te prah slaviti ili istinu tvoju objaviti?

10 Čuj, Gospode, smiluj se na mene! Gospode, budi mi ti u pomoći!

11 I plač moj ti u radost okrenu, skide s mene kostret i opasa me veseljem,

12 da bi srce moje tebi jednako pevalo. Gospode, Bože moj, do veka ću te hvaliti!

Psalam 31.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 U tebe se, Gospode uzdam! Daj mi da se nikad ne zastidim! Izbavi me po pravdi svojoj!

2 Prigni k meni uho svoje, pohitaj, pomozi mi! Budi meni kamen-grad, tvrda kula mog spasenja!

3 Jer si ti moj grad i kula moja. Za ljubav imena svoga vodi me i upravljaj sa mnom.

4 Izbavi me iz mreže koju mi potajno namestiše, jer si ti moj branič!

5 U tvoje ruke duh svoj ja predajem! Ti si me izbavio, Gospode, Bože istine!

6 Prezirem one koji se lažnim idolima klanjaju; ja se u Gospoda uzdam.

7 Radovaću se i veseliću se o milosti tvojoj, jer si muku moju pogledao i video tugu duše moje,

8 i nećeš me predati neprijatelju mome, i noge ćeš moje postaviti na čistinu.

9 Smiluj se na me, Gospode, jer sam u žalosti! Iznemogoše od jada oči moje, duša moja i srce moje.

10 U žalosti život moj iščile i vek moj u uzdisanju. Snaga moja oslabi od muka, kosti moje sasahnuše.

11 Od mnogih dušmana svojih postah ruglo susedima svojim i strašilo svim znancima svojim. Koji me putem vide daleko od mene beže.

12 Zaboravljen u srcima, kao da sam mrtav, ja sam kao sud razbijen.

13 Od pakosti koje mnogi smišljaju na mene samo strah se oko mene širi, dok zavere oni na me kuju i život hoće da mi iščupaju.

14 Ali se ja u te uzdam, Gospode, i velim: Ti si Bog moj!

15 U tvojoj su ruci dani moji. Otmi me iz ruku neprijatelja mojih i od onih što me gone.

16 Neka zasja lice tvoje pred slugom tvojim! Spasi me milošću svojom!

17 Ne daj, Gospode, da se zastidim kad tebe prizivam. Neka se zastide bezdušnici, nek u Šeolu zamuknu.

18 Nek oneme usta lažljiva koja besno i oholo, s porugom na pravednike govore.

19 Velika li je dobrota tvoja što čuvaš za one koji te se boje, i daješ onima koji se uzdaju u tebe pred sinovima čovečjim!

20 Ti ih sklanjaš u senku svog lica daleko od buna ljudi, u svoj šator ih zaklanjaš daleko od svadljivih jezika.

21 Blagosloven da je Gospod, koji divnu milost svoju mi pokaza, i u grad utvrđen me uvede!

22 Ja rekoh u smetnji svojoj: „Odbačen sam od očiju tvojih“ -, ali ti ču glas molitava mojih, kad te prizvah.

23 Ljubite Gospoda, svi sveti njegovi! Gospod čuva vernike, ali oholima uvršeno vraća.

24 Budite jaki i neka je srce vaše krepko, svi koji se u Gospoda uzdate!

Psalam 32.

Davidov. Pesma.

1 Blažen čovek, kome je proštena krivica, i kome je greh pokriven!

2 Blažen čovek kome Gospod ne prima greha, i u čijem duhu nema lukavstva!

3 Dok ja ćutah sasahnuše kosti moje od mog uzdisanja po vas dan.

4 Jer me ruka tvoja dan i noć tištaše te se osuši sok života moga kao na letnjoj pripeci. Sela.

5 Greh svoj kazah tebi, ne zatajih ti krivice svoje. Rekoh: „Ispovedaću Gospodu prestupe svoje!“ i ti greha moga oprosti krivicu. Sela.

6 Neka ti se zato svaki vernik moli u pravo vreme, i neće ga stići potop vode velike.

7 Ti si zaklon moj i čuvaš me od teskobe i okružavaš me pesmama izbavljenja. Sela.

8 „Urazumiću te i pokazaću ti put kojim da ideš, svetovaću te i oko će moje na tebi biti.“

9 Ne budite kao konj i kao mazga koji nemaju razuma, koje uzdom i žvalama obuzdati valja da bi poslušali!

10 Mnoge su muke deo bezdušnika, ali ko se u Gospoda uzda, milost jeste oko njega.

11 Radujte se o Gospodu i pevajte pravednici! Veselite se svi koji ste prava srca!

Psalam 33.

1 Veselite se pravednici pred Gospodom! Pravednima dolikuje slaviti ga.

2 Slavite Gospoda harfama, udarajte u psaltir od deset žica!

3 Zapevajte pesmu novu lepo udarajte i veselo!

4 Jer je prava reč Gospodnja i svako se delo njegovo verno ispuni.

5 On ljubi pravdu i čestitost. Puna je zemlja dobrote Gospodnje.

6 Nebesa se rečju Gospodnjom stvoriše i duhom njegovih usta sva vojska njihova.

7 Kao u gomilu sabra vode morske, i kao u spreme valove bezdana skupi,

8 Nek se boji Gospoda sva zemlja, neka strepi pred njim sve što živi u vaseljeni!

9 Jer on reče, i postade; zapovedi, i pokaza se.

10 Gospod namisli naroda obara, uništava osnove plemena;

11 ali namisao Gospodnja večito postoji, misli srca njegova od kolena na koleno traju.

12 Blažen narod kom je Gospod Bog, Blago plemenu koje on sebi za nasleđe izabra!

13 S neba gleda Gospod i vidi sve sinove čovečje.

14 S prestola na kome sedi gleda sve koji na zemlji žive,

15 on koji je stvorio sva srca njihova, i zna sva dela njihova.

16 Ne spasava kralja velika vojska njegova, ne pomaže snaga velika junaku.

17 Konj je nepouzdan spas, ne može on nikog svojom snagom izbaviti.

18 Ali gle, oko je Gospodnje na onima koji ga se boje, i na onima koji milost njegovu očekuju,

19 da dušu njihovu izbavi od smrti i prehrani u gladne godine!

20 Duša se naša uzda u Gospoda. On je pomoć naša i štit naš.

21 O njemu srce naše se veseli, jer se mi u sveto ime njegovo uzdamo.

22 Nek je milost tvoja, Gospode, na nama, kao što se uzdamo u tebe.

Psalam 34.

Davidov. Kad se pred Avimelehom učini lud on ga otera, te otide!

1 Blagosloviću Gospoda u svako doba; hvala će njegova svagda biti u ustima mojim.

2 Neka se Gospodom hvali duša moja! Neka čuju koji stradaju i nek se raduju!

3 Veličajte sa mnom Gospoda, uzvisujmo svi ime njegovo!

4 Ja tražih Gospoda i on mi odgovori, i od svih me strava mojih izbavi.

5 Koji u njega gledaju prosvetljuju se, i lica se njihova neće postideti.

6 Kada nesrećnik zavapi, čuje njega Gospod, i izbavlja ga od svih nevolja njegovih.

7 Anđeo Gospodnji stanuje oko onih koji se njega boje, i izbavlja ih.

8 Osećajte i vidite koliko je Gospod dobar! Blažen čovek koji se u njega uzda!

9 Bojte se Gospoda, vi sveci njegovi! Jer koji se njega boje ništa im ne nedostaje.

10 Lavovi su jadni i gladni, ali koji Gospoda traže ne premiče im se niti jedno dobro.

11 Dođite, deco, slušajte me! Naučiću vas strahu od Gospoda.

12 Koji je čovek koji voli život i želi duge dane da bi u dobru bio?

13 Ustavljaj od zla jezik svoj, usta svoja od prevarnih reči.

14 Kloni se od zla i dobro čini, traži mir i gradi mir.

15 Oči Gospodnje su nad pravednima, uši njegove čuju jauk njihov.

16 Ali je protiv zlih lice Gospodnje, da istrebi iz zemlje spomen njihov.

17 Pravednike čuje Gospod kad zacvile, i izbavlja iz zemlje spomen njihov.

18 Gospod je kod onih koji su skromna srca, i spasava one koji su smerna duha.

19 Mnoge su nevolje pravednika, ali Gospod uvek ga izbavlja.

20 Čuva on sve kosti njegove, ni jedna mu se neće prelomiti.

21 Zlobnog zlo će ubiti, a koji mrze pravednika kaznu svoju će nositi.

22 Gospod iskupljuje dušu slugu svojih, i koji se u njega uzdaju neće se prevariti.

Psalam 35.

Davidov.

1 Gospode! Brani me od protivnika mojih, udri one koji na me udaraju!

2 Uzmi mali i veliki štit i digni se meni u pomoć!

3 Potegni koplje i preseci put goniteljima mojim. Reci duši mojoj: „Ja sam spasenje tvoje!“

4 Neka se postide i posrame koji mi život otimaju; nek' uzmaknu i nek se postide koji hoće propast moju!

5 Neka budu kao pleva na vetru i anđeo Gospodnji nek ih tera!

6 Nek im bude put taman i klizav i anđeo Gospodnji nek ih goni!

7 Jer ni za što mrežom jamu za mene zastreše, ni za što iskopaše jamu da mi život otmu.

8 Neka dođe na njih propast iznenada, i nek njih saplete mreža koju namestiše. Neka padnu u nju i neka propadnu!

9 I duša će moja radovati se o Gospodu, i veseliće se za pomoć njegovu.

10 Sve će kosti moje reći: Gospode ko može kao ti izbaviti jadnika od onoga koji je jači od njega, ubogoga i nevoljnog od onoga koji ga robi?

11 Ustadoše na me neverni svedoci, što i ne znam i o tome mi račun traže.

12 Vraćaju mi zlo za dobro. Sirota je duša moja.

13 A ja sam se u bolesti njihovoj u kostret oblačio, dušu svoju postom sam mučio i sagnute molio se glave,

14 kao da sam prijatelja ili brata izgubio; išao sam oborene glave kao onaj koji za majkom žali.

15 A oni se sad raduju kad se ja spotaknem, kupe se krišom od mene da me ruže.

16 Kao drski i pakosni izelice zubima svojim škrguću na mene.

17 Oh, Gospode, dokle ćeš ti to gledati? Otmi dušu moju od njihova napadanja, jedinicu moju ispred lavova!

18 Slaviću te na saboru velikome, hvaliću te usred celog naroda!

19 Nek se nada mnom ne raduju koji mi nepravedno zlobe, nek me pogledom svojim ne vređaju koji mrze na me ni zašto.

20 Jer o miru oni ne govore već na mirne u zemlji lažnim podvalama prete.

21 Razvaljuju na me usta svoja i govore: Ha, ha, vidi oko naše!

22 Ali i ti vidiš, Gospode! Nemoj ćutati, Gospode, nemoj odstupati od mene!

23 Probudi se, ustani radi pravde moje! Bože moj i Gospode moj, odbrani parbu moju!

24 Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode i Bože moj! Ne daj da se oni nada mnom vesele!

25 Ne daj da u srcu svome govore: Ha, to smo mi hteli!... Ne daj da govore: „Prožderasmo ga!“

26 Neka se postide i posrame svi koji se zlu mome raduju! Neka ih oblije stid i sram koji se besno nada mnom razmeću!

27 Neka pevaju i vesele se koji mi pravdu žele, i nek jednako govore: Velik je Gospod koji želi mira sluzi svome!

28 I moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi svaki dan.

Psalam 36

Upravitelju zbora pevača. Od Davida sluge Gospodnjega.

1 Zlobna reč bezdušnika srce mi pritište; nema straha od Boga pred očima njegovim.

2 Jer se on diči pred očima svojim da izvrši zlobu svoju, da ispuni mržnju svoju.

3 Reči usta njegovih nepravda su i podvala i on neće da je razuman i da dobro čini.

4 Pakost smišlja na postelji svojoj, na rđavom putu stoji, i na zlo ne mrzi.

5 Do neba je, Gospode, milost tvoja, do oblaka je istina tvoja!

6 Pravda je tvoja kao gore Božje, sudovi su tvoji kao bezdana duboki. Ti Gospode čuvaš ljude i životinje!

7 Dragocena li je milost tvoja, Bože! Sinovi čovečji sklanjaju se u sen krila tvojih.

8 Site se od izobilja doma tvoga; iz potoka ih sladosti svojih ti napajaš.

9 Jer u tebi izvor je života i mi svetlost preko tvoje svetlosti vidimo.

10 Raširi milost svoju na one koji te znaju i na dobra srca pravdu svoju.

11 Ne daj da ohola noga na me stane, niti da me ruka zlobnika zaljulja!

12 Već padaju oni što nepravdu čine! Smlaćeni su i ne mogu ustati!

Psalam 37.

Davidov.

1 Ne žesti se zbog zlobnika ne zavidi onima koji zlo čine.

2 Jer će se kao trava brzo pokositi, kao zelena će trava uvenuti.

3 Uzdaj se u Gospoda i čini dobro, i u svojoj ćeš zemlji živeti, hranićeš se u obilju mira.

4 Teši se Gospodom, i daće ti što ti srce želi,

5 Predaj Gospodu sudbinu svoju, i uzdaj se u njega; i on će uraditi,

6 učiniće da se pravda tvoja zasvetli kao zora, pravo tvoje kao podnevno sunce.

7 Ućuti pred Gospodom i nadaj se u njega. Ne žesti se na onog koji na putu svom uspeva, na čoveka koji misli svoje zle ispunja.

8 Zbaci gnev i ostavi jarost, ne draži se, jer to ka zlu vodi!

9 Jer će se istrebiti koji zlo čine, a koji se u Gospoda uzdaju držaće zemlju.

10 Još malo i nestaće bezdušnika. Pogledaćeš na mesto njegovo, i njega već neće više biti.

11 Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira.

12 Zlo bezdušnik misli pravedniku i škrguće na nj zubima svojim.

13 Gospod se na njega smeje, jer on vidi da se dan njegov primiče.

14 Mač potežu bezdušnici i luk svoj zapinju, da obore jadnog i ubogog, i pokolju one koji pravim putem idu.

15 Mač će njihov njima u srce prodreti, slomiće se lukovi njihovi.

16 Bolje je malo u pravednika neg' bogatstvo mnogih bezdušnika;

17 jer će se potrti mišice bezdušnika, a pravedne Gospod podržava.

18 Znade Gospod dane pravednika; deo njihov doveka istraje;

19 Neće se u nevolji postideti i biće siti u dane gladi.

20 Ali će da ginu bezdušnici, a Gospodnji će neprijatelji kao lepota od livada biti: prolaziće..., kao dim će prolaziti.

21 Bezdušnik uzima i ne vraća, a pravednik smiluje se i daje.

22 Koje Gospod blagosilja, oni će držati zemlju, a istrebiće se oni koje on prokune.

23 Gospod učvršćuje korake pravog čoveka i mili su njemu putevi njegovi;

24 ako posrne, ne pada, jer ga Gospod za ruku prihvaća.

25 Mlad bejah, ostareo sam, al' ne videh pravednika napuštena, niti hleba deca njegova da prose.

26 Uvek milosrdan je i daje, i blagoslov je na porodu njegovom.

27 Ukloni se od zla i dobro čini, i doveka ćeš u svojoj postojbini biti.

28 Jer Gospod ljubi pravdu i vernike svoje ne napušta. Uvek ih on čuva, a istrebiće se seme bezdušnika.

29 Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati.

30 Usta pravednika mudrost objavljuju, jezik njegov pravdu proglašuje.

31 Zakon Boga njegovoga u srcu je njegovom, stopala se njegova ne spotiču.

32 Zlobnik vreba pravednika, gleda da mu smrt pripremi.

33 Ali mu ga Gospod ne pušta u ruke, i ne osuđuje ga kad mu sudi.

34 Uzdaj se u Gospoda, drži se puta njegova, i on će te uzdignuti da zemljom vladaš, i, bilo kad, videćeš propast bezdušnika.

35 Videh bezdušnika u svoj sili njegovoj, uzvisivaše se kao kedri na Livanu.

36 Prođoh opet tuda... i njega više ne beše, tražih ga, i ne mogoh ga naći.

37 Gledaj čista čoveka i pazi na pravog čoveka, jer nasleđe miran čovek ima;

38 a bezdušnika sasvim nestaje, nasleđe se bezdušnika zatire.

39 Od Gospoda je pravednima spas, on je branič njihov u nevolji.

40 On pomaže njima, i izbavlja, izbavlja od bezdušnika i sačuva, jer se u njega pouzdaše.

Psalam 38.

Psalam Davidov. Za spomen.

1 Ne kazni me, Gospode, u gnevu svome, ne osudi me u jarosti svojoj!

2 Jer me strele tvoje probodoše, i ruka me tvoja tišti.

3 Na mojoj puti ništa zdravo nije od gneva tvoga; nema mira u kostima mojim od greha moga.

4 Jer bezakonja moja iziđoše svrh glave moje, otežaše mi kao teško breme.

5 Zaudaraše i zagnojiše se rane moje od bezumlja moga.

6 Zgrčio sam se i pogurio se i vas dan sam u žalosti.

7 Izgoreše utrobe moje, na mojoj puti ništa zdravo nije.

8 Iznemogao sam, slomljen sam; od trzanja srca svog jaučem.

9 Gospode, pred tobom sve su želje moje, i uzdisanje moje nije ti sakrito.

10 Srce je moje nemirno, ostavi me snaga moja, izdade me i vid očiju mojih.

11 Drugovi i prijatelji moji pobegoše od rana mojih; daleko stoje bližnji moji.

12 Koji traže život moj, zamke mi spremaju, i koji mi o zlu rade o pogibiji zbore i po vas dan o podvali misle.

13 A ja sam kao gluh: ne čujem; kao nem koji usta svojih ne otvara.

14 Ja sam kao čovek koji ne čuje, i ustima svojim ne da odgovora.

15 Ali se ja u te, Gospode, uzdam! Odgovaraj mi, Gospode, Bože moj!

16 Jer ja rekoh: „Ne daj da se raduju koji se nada mnom razmeću kada se spotakne noga moja.“

17 Jer ja posrćem, i tuga moja svagda je preda mnom.

18 Ja priznajem svu krivicu svoju i drhtim zbog greha svoga,

19 a neprijatelji moji puni su života i snage, i mnogi su koji me ni zbog čega mrze.

20 Vraćaju mi zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam za dobrim pristao.

21 Ne napuštaj me, Gospode, Bože moj! Ne udalji se od mene!

22 Pohitaj mi u pomoć, Gospode, spasitelju moj!

Psalam 39.

Upravitelju zbora pevača. Jedutunu. Psalam Davidov.

1 Rekoh: „Paziću na puteve svoje, da ne zgrešim ja jezikom svojim. Zauzdaću usta svoja dok je bezdušnik preda mnom.“

2 I ostadoh nem, glasa ne ispustih; ućutah, i ne bi mi dobro, i tuga se moja podiže.

3 Srce moje izgore u meni, u mislima mojim vatra planu i moj jezik progovori:

4 Kaži mi, Gospode, kraj života moga, i dokle će dani moji još trajati; daj mi da znam koliko sam ništav!

5 Gle po meri dlana dao si mi dane, i vek moj je kao ništa pred tobom.

6 Baš je samo dah svaki čovek živ! Sela. Baš kao senka čovek ide. Uzalud se kida, sabira, i ne zna ko će pokupiti.

7 Čemu mogu sada da se nadam, Gospode? Nadanje je moje u tebe!

8 Izbavi me od svih prestupa mojih, ne daj me na podsmeh bezdušniku!

9 Ućutao sam, usta svojih ne otvaram, jer to je tvoje delo.

10 Bič svoj ukloni od mene!

11 Kada kaznom svojom čoveka ti kazniš za prestupe njegove, rastoči se kao od moljaca sve što mu je najdraže. Baš je svaki smrtnik samo dah! Sela.

12 Slušaj molitvu moju, Gospode, čuj jauk moj, i na suze moje ne budi neosetljiv! Jer sam gost ja u tebe, došljak kao i svi stari moji.

13 Nemoj više da me gnevno gledaš, da odahnem pre nego otidem, pa da više me ne bude!

Psalam 40.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Pouzdah se u Gospoda, i on se saže k meni i ču vapaj moj;

2 i izvadi me iz jame propasti, iz dna blatne bare, i na kamen noge mi postavi, i utvrdi stope moje.

3 I novu pesmu u usta mi metnu, hvalu Bogu našemu. Mnogi to videše i zadrhtaše i u Gospoda se pouzdaše.

4 Blažen čovek koji nade svoje u Gospoda stavlja, i ne obraća se oholima i lažljivcima.

5 Mnoga su čudesa tvoja Gospode, Bože moj, i staranja tvoja za nas! Ne mogu se pred tobom nabrojiti! Hteo bih javiti i kazivati ih, ali im nema broja.

6 „Žrtve i prinosi ne daju mi radost“. Ti si meni uši otvorio da čujem; žrtve paljenice ni okajnice ne tražiš.

7 Zato velim: „Evo me, ja idem, kao što je pisano za mene na čelu knjige.

8 Izvršiću, Bože moj, ja volju tvoju, zakon tvoj je u mom srcu.“

9 Kazujem pravdu tvoju na saboru velikome. Evo: Usta svojih ne zatvaram; Gospode, ti znaš!

10 Pravde tvoje ne sakrivam ja u srcu svome, kazujem istinu tvoju i spasenje tvoje, i ne tajim milosti tvoje i vernosti tvoje od sabora velikoga.

11 Gospode, ne uskrati mi milosrđe svoje! Milost tvoja i istina tvoja neka me uvek čuvaju,

12 jer me nebrojena zla opkoliše, nepravde me moje dostigoše, da ih ne mogu gledati. Ima ih više nego kose na glavi mojoj, i srce me moje izdade.

13 Udostoji se Gospode da me izbavljaš, pohitaj mi u pomoć, Gospode!

14 Neka se zastide i posrame koji životu mome pogibao traže! Nek odstupe i nek se zastide koji u zlu mome uživaju!

15 Nek oneme svi u smetnji svojoj koji mi govore: „Ha! Ha!“

16 Nek se teše i vesele tobom svi koji tebe traže, Gospode, i koji ljube spasenje tvoje, i nek uvek govore: Hvaljen je Gospod“

17 Ja sam nesrećan i jadan, ali se Gospod stara za me. Ti, koji si pomoć moja i izbavljenje moje, Bože moj, ne časi!

Psalam 41.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Blago onome koji se za sirote brine! njega će Gospod u zli dan izbaviti.

2 Gospod će ga gledati i život mu čuvati! Biće u svojoj zemlji, i ti njega nećeš predati neprijateljima njegovim.

3 Gospod će ga bolna na odru krepiti; ozdravićeš ga ti od svih bolesti njegovih!

4 Ja vapijem: „Gospode, smiluj se na me, isceli mi dušu moju, jer tebi sagreših!“

5 Neprijatelji moji zlobno za me govore: „Kad li će umreti, kad li će imena njegova nestati?“

6 I ako ko dođe da me vidi, laže me, i srce njegovo zlobu u sebi slaže, i čim iziđe razglašuje.

7 Šapuću među sobom neprijatelji moji o meni, i zlo mi misle.

8 „Zlo dođe na njega“, kažu, - „legao je i više ustati neće!“

9 A i čovek s kojim sam u miru bio, u koga se uzdah, i koji hleb moj jede – podiže petu na me!

10 Ali ti, Gospode, smiluj se na mene, podigni me da im po zaslugama vratim!

11 Po tome ću poznati da sam tebi mio ako se ne uzraduje neprijatelj moj nada mnom.

12 Ti si me podržao zbog čistote moje, i daješ mi da pred licem tvojim doveka stojim.

13 Blagosloven Bog Izrailjev od veka do veka. Amin! Amin!

KNjIGA DRUGA (Psalmi 42-72)

Psalam 42.

Upravitelju zbora pevača. Pesma sinova Korejevih.

1 Kao što košuta potoke traži, tako duša moja za tobom čezne, Bože!

2 Žedna je duša moja Boga, Boga živoga. Kad ću stići i izići ja pred lice Božje?

3 Dan i noć su suze meni hrana moja, dokle oni meni jednako govore; „Gde je Bog tvoj?“

4 Duša moja potrese se kad se opomenem dana kada sam na čelu silnog sveta ulazio u dom Božji usred pesama hvale i pokliča radosti oduševljenog naroda.

5 Što kloneš dušo moja, i što žališ u meni? Uzdaj se u Boga, jer ću njega ja opet slaviti, spasitelja moga i Boga moga.

6 Klonula je duša moja u meni, i ja na te mislim iz zemlje Jordanske, sa vrhova Ermona, sa gore Misarske.

7 Bezdana bezdanu zaziva na glas slapova tvojih, i svi vali tvoji i svi talasi tvoji na mene navaljuju.

8 Pre je Gospod dane moje milošću svojom čuvao, a noću sam ja slavu njegovu pevao i moja se je molitva uzdizala Bogu života moga.

9 A sad rečem Bogu, gradu svome: „Zašto si me zaboravio? zašto ja da tužan idem pod teretom zuluma neprijateljskoga?“

10 Prebijaju mi se kosti moje, kad mi se neprijatelji moji rugaju govoreći mi jednako: „Gde ti je Bog tvoj?“

11 Što kloneš dušo moja, i što žališ u meni? Uzdaj se u Boga! jer ću njega ja opet slaviti, spasitelja moga i Boga moga.

Psalam 43.

1 Sudi mi Bože, i odbrani pravdu moju od naroda rđavoga! Od čoveka zlobnog i lukavog izbavi me!

2 Ti moj Bože zaštitniče, zašto me odbacuješ? Zašto ja da tužan idem pod zulumom neprijateljskim?

3 Puštaj svetlost svoju i istinu svoju, nek me one vode i izvedu na svetu goru tvoju i u dvore tvoje!

4 Oh! k oltaru Božjem da pristupim, k Bogu radosti i veselja svoga, i uz harfu da te slavim, Bože, Bože moj!

5 Što kloneš dušo moja i što žališ u meni? Uzdaj se u Boga: Jer ću njega ja opet slaviti, spasitelja moga i Boga moga.

Psalam 44.

Upravitelju zbora pevača. Pesma sinova Korejevih.

1 Bože, svojim ušima slušasmo, oci naši kazaše nam dela što si ti u dane njihove činio, u stare dane.

2 Rukom svojom izagnao si narode i oceve naše utvrdio; iskorenio si plemena i njih si raširio.

3 Jer ne dobiše oni zemlju mačem svojim, niti ih spase mišica njihova, nego tvoja desnica i tvoja mišica, i svetlost lica tvoga, jer ti bejahu mili.

4 Oh Bože! Ta ti si kralj moj! Objavi spasenje Jakovljevo!

5 S tobom ćemo oboriti neprijatelje svoje, u imenu tvome satraćemo protivnike svoje.

6 Jer se ja ne uzdam u svoj luk, niti će me mač moj da spasava;

7 već si ti koji nas izbavljaš od protivnika naših, i posramiš nenavidnike naše.

8 Bogom se svaki dan hvalimo, ime ćemo tvoje doveka slaviti. Sela.

9 Ali nas sada ti odbijaš i sramotom pokrivaš, i ne ideš više s vojskom našom,

10 i ispred neprijatelja činiš da bežimo, i koji nas mrze oni nas pljačkaju.

11 Daješ nas ko ovce, da nas kolju, i po narodima si nas rasejao.

12 U bescenje narod svoj prodaješ, ne držiš cenu njegovu visoko.

13 Daješ nas na podsmeh susedima našim, da nam se rugaju i da nas sramote oni koji su oko nas.

14 Činiš od nas priču svih naroda, gledaju nas i glavom mašu tuđinci.

15 Uvek je sramota moja preda mnom, i stid lice mi pokriva

16 kada uvrede slušam i porugu i kad gledam neprijatelja i osvetnika.

17 Sve ovo nas snađe koji na te ne zaboravismo, niti saveza tvoga prestupismo.

18 Ne odstupi srce naše, stope naše ne skrenuše s puta tvoga,

19 da nas sada u pećine šakalske proteraš, i pokrivaš tamom smrti.

20 Da smo ikad ime Boga svoga zaboravili, i sklopili ruke svoje ka bogu tuđemu,

21 ne bi li to Bog video, on koji tajne srca zna?

22 A ubijaju nas s tebe svaki dan, s nama rade kao s ovcama za klanje.

23 Ustani! Zašto spavaš Gospode? Probudi se, ne odbaci nas za svagda.

24 Zašto kriješ lice svoje i nevolju i muku našu zaboravljaš?

25 Duša naša u prah pade, telo je naše na zemlju bačeno.

26 Ustani, pomozi nam! Izbavi nas, radi milosti svoje!

Psalam 45.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Ljiljani“. Svadbena pesma Korejevih sinova.

1 Slatka reč iz srca moga teče. Rekoh: „Pesma moja je za kralja!“ Nek je jezik moj kao pero hitroga pisara.

2 Najlepši si izmeđ' sinova čovečjih, iz usta ti milost teče; zato te Bog doveka blagoslovi.

3 Pripaši, junače, mač svoj, i neka te kiti slava tvoja i krasota tvoja

4 i u punom sjaju svome uskoči u kola bojna, za istinu, za blagost i za pravdu, i desnica će tvoja čuda učiniti.

5 Oštre su strele tvoje, padaće pod snagom tvojom narodi, - prostreliće srca neprijatelja kraljevih.

6 Presto je tvoj večan, Bože, i skiptar je kraljevstva tvoga skiptar pravde;

7 Pravdu ljubiš a zlobu ti mrziš, zato i pomaza tebe, Bože, Bog tvoj, uljem radosti većma neg' drugove tvoje.

8 Haljine tvoje mirišu smirnom, alojem i kasijom, u dvorima od fildiša harfini zvuci te vesele.

9 Kraljevi te kćeri dvore; s desne ti je strane kraljica ofirskim zlatom ogrnuta.

10 „Čuj me, kćeri, gledaj i obrati k meni uho svoje; zaboravi narod svoj i dom oca svoga.

11 Kralju omile lepota tvoja, on je Gospod tvoj, njemu se pokloni.

12 Kći Tirova doći će ti s darovima i najmoćniji u zemlji od tebe će milost umoliti.“

13 Sva je u sjaju kći kraljeva u odajama svojim. Zlatom joj je haljina izvezena,

14 U vezenoj haljini je kralju vode. Za njom idu devojke, drugarice njene, i prilaze mu.

15 Vode ih, i usred veselja i radosti ulaze u kraljev dvor.

16 Sinovi će tvoji doći ti na mesto otaca tvojih, i ti ćeš ih učiniti knezovima u zemlji.

17 A ja ću za navek proslaviti ime tvoje, i narodi će te kroz sve vekove slaviti!“

Psalam 46.

Upravitelju zbora pevača. Pesma Korejevih sinova. Uz alamot.

1 Bog je nama utočište i sila, i pomoć što se uvek u nevolji nađe.

2 Zato se ne bojimo ako se i zemlja uskoleba, i gore se u srcu mora uzdrmaju,

3 ako i buče i kipe valovi morski, i planine se tresu od sile njegove. Sela. 4 Al' veseli vodom svojom reka jedna Božji grad, Svevišnjega sveti stan.

5 Bog je usred njega i on se ne koleba. Od rane mu zore Bog pomože.

6 Uzbuniše se narodi, zadrmaše se kraljevstva, ali on pusti glas svoj, i zemlja se previja u strahu.

7 S nama je Gospod nad vojskama, branič je naš Bog Jakovljev. Sela.

8 Hodite i vidite dela Gospodnja, čudesa što učini na zemlji!

9 Do kraja zemlje ratove prekide, te luk prebi i koplje salomi i ognjem kola bojna sažeže.

10 „Utolite“, reče, „i priznajte da sam Bog. Ja narodima vladam, ja nad zemljom vladam!“

11 S nama je Gospod nad vojskama, branič je naš Bog Jakovljev.

Psalam 47.

Upravitelju zbora pevača. Psalam sinova Korejevih.

1 Zaplještite rukama, svi narodi! Pokliknite Bogu glasom radosnim.

2 Jer je silan Gospod Svemogući, kralj najveći nad svojom zemljom.

3 Narode nam pokori, i plemena položi pod noge naše.

4 Izbra nama nasleđe naše, slavu Jakovljevu koja mu omile. Sela.

5 Uzdiže se Bog usred pokliča pobede, uzvisuje se Gospod usred glasova truba.

6 Pojte Bogu, pojte! pojte kralju našemu, pojte!

7 jer je Bog kralj nad celom zemljom. Pojte njemu pesmu slave!

8 Bog kraljuje nad narodima; Bog na svetom svom prestolu sedi.

9 Skupljaju se knezovi naroda i pristaju uz narod Boga Avramova. Jer od Boga su štitovi zemlje. On je Uzvišeni!

Psalam 48.

Pesma. Psalam sinova Korejevih.

1 Veliki je Gospod i hvaljen visoko u gradu Boga našega, na svetoj gori svojoj.

2 Kao slava nad svom zemljom divno se gora Sionska diže u severnu visinu. Divan je grad kralja velikoga!

3 U dvorima njegovim Bog se kao silan branič pojavi.

4 Jer gle, kraljevi se sabraše, al' prođoše svi.

5 Videše ga i zapanjiše se, i u strahu pobegoše.

6 Trepet obuze ih onde; mučiše se kao porodilja.

7 Nestade ih, kao da ih vetar istočni pomete koji lađe Tarsiske razbija.

8 Što slušasmo to mi i videsmo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega. Bog ga za uvek utvrdi. Sela.

9 Razmišljamo, Bože, o milosti tvojoj usred hrama tvoga.

10 Kao što je ime tvoje, Bože, tako je hvala tvoja do krajeva zemlje. Desnica je tvoja puna pravde.

11 Veseli se gora Sionska, raduju se kćeri Judejske sa sudova tvojih.

12 Pođite oko Siona, obiđite zidove njegove, prebrojite kule njegove,

13 pogledajte bedeme njegove, razmotrite dvore njegove, i recite mlađim kolenima

14 da je ovaj Bog, naš Bog na sve vekove i on će i preko smrti vođ naš biti.

Psalam 49.

Upravitelju zbora pevača. Psalam sinova Korejevih.

1 Slušajte ovo vi svi, narodi, pazite vi svi žitelji sveta,

2 mali i veliki, bogati i siromasi!

3 Usta moja mudro će govoriti, misli srca moga pune su razuma.

4 Prignuću uho svoje k priči svoga nadahnuća, uz harfu ću pesmu svoju otvoriti.

5 Čega da se bojim u zle dane, kad me okupi zloba neprijatelja mojih?

6 Oni se uzdaju u imanja svoja, i hvale se velikim bogatstvom svojim.

7 Ne može čovek iskupiti čoveka, niti Bogu za nj otkupa dati.

8 Velika je cena otkup duše njihove, i nikada neće dostajati;

9 neće oni doveka živeti, neće oni jamu da ne vide.

10 Jer će je videti! Umiru mudri a i ludi i bezumni jednako umiru, i drugima dobra svoja ostavljaju.

11 Oni misle da će kuće njihove doveka biti, i od veka do veka stanovi njihovi, te imenima svojim zemlje nazivaju.

12 Ali čovek koji je u časti za malo je; on je kao i životinje što se kolju.

13 To je njihov put, to je ludost njihova, i onih koji za njim idu hvaleći reči njihove. Sela.

14 Teraju se kao ovce u tor smrti, smrt se od njih hrani, i uskoro gaziće ih pravednici. Istrošiće se njihova krasota, Šeol će biti njihovo naselje.

15 Ali će Bog dušu moju izbaviti iz Šeola, jer će mene sebi on primiti. Sela.

16 Ne brini zato kad se ko bogati i kad raste blago doma njegovoga;

17 jer kad umre neće ništa sobom on poneti, nit će za njim ići blago njegovo.

18 Jer ma koliko se srećan on smatrao, i ma koliko te hvalili za uživanja tvoja,

19 ipak ćeš u stan otaca svojih ići, koji nikad više svetlosti videti neće.

20 Čovek koji je u časti a razuma nema on je kao i životinje što se kolju.

Psalam 50.

Psalam Asafov.

1 Silni Bog, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka do zapada sunčanog.

2 Sa Siona, divna u lepoti svojoj, pojavi se Bog u svetlosti svojoj.

3 Ide Bog naš, neće on ćutati! Pred njim je ognjeni plamen, od njega silan vihor.

4 Doziva nebesa gore, i zemlju da narodu svome sudi:

5 „Skupite mi“, reče, „vernike moje koji sa mnom savez činiše na žrtvi.“

6 I nebesa će njegovu pravdu objaviti. Jer Bog sudi. Sela.

7 „Slušaj, narode moj, ja ću govoriti; Izrailju! ja ću te opomenuti. Ja sam Bog, tvoj Bog!

8 Ne karam te ja za žrtve tvoje; žrtve tvoje paljenice svagda su preda mnom.

9 Ja telaca iz doma tvoga neću uzimati, ni jarića iz torova tvojih.

10 Jer je moje svekoliko gorsko zverje i sve životinje na hiljade po planinama.

11 Znam ja sve ptice nebeske, i sve što se po poljima miče preda mnom je.

12 Da ogladnem, ne bih ja to tebi rekao, jer je moja cela vaseljena, i sve što je u njoj.

13 Zar ja jedem meso volujsko ili krv jareću pijem?...

14 Bogu hvalu prinesi na žrtvu i ispuni Svevišnjemu zavete svoje.

15 Prizovi me tada u nevolji svojoj: i ja ću te izbaviti, a ti ćeš me proslaviti.“

16 Ali bezdušniku reče Bog: „Što! Ti zakone moje brojiš i moj savez nosiš u ustima svojim,

17 ti koji mrziš opomene, i za leđa reči moje bacaš!

18 Čim kradljivca vidiš pristaješ sa njime i s preljubočincima se družiš.

19 Usta svoja na zlo puštaš i jezik tvoj prevare plete.

20 Sediš i opadaš brata svoga, sina majke svoje oklevećeš.

21 Ti to učini, i ja ćutah, a ti misli da ja tebi ličim. Ali ću te ja kazniti i sve ću ti pred oči metnuti.

22 Razumite ovo vi koji Boga zaboravljate, da vas ja ne zgrabim i da niko ne izbavlja!

23 Koji mi hvalu na žrtvu prinosi taj me poštuje, a koji dobro svoj put bira tome ću ja Božje spasenje pokazati.“

Psalam 51.

Upravitelju zbora pevača Psalam Davidov. Kad mu dođe prorok Natan pošto David otide prema Vitsaveji.

1 Smiluj se na me, Bože, po milosti svojoj, po velikom milosrđu svome poništi prestupe moje!

2 Operi me sasvim od nepravde moje i od greha moga me očisti.

3 Jer ja priznajem prestupe svoje, i greh moj je jednako preda mnom.

4 Samom tebi sagreših i počinih što je zlo pred očima tvojim, i ti ćeš pravedan u reči svojoj biti, i čist u sudu svome.

5 Gle, u bezakonju se ja rodih, u grehu sam majke svoje začet;

6 ali ti istinu u srcu voliš; ulij, dakle, mudrost ti u mene!

7 Pokropi me isopom i očistiću se, umij me i biću belji od snega!

8 Daj mi da slušam radost i veselje, da uživaju kosti što si potro!

9 Pogled svoj od greha moga skidaj i očisti sva nedela moja!

10 Daj mi, Bože, čisto srce i duh prav ponovi u meni!

11 Ne odbij me od lica svoga, svetog duha svoga ne uzmi od mene!

12 Vrati mi radost spasenja svoga i duh spreman da me podrži.

13 Naučiću putevima tvojim one što ih krše, i grešnici će se k tebi obratiti.

14 Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga, i tvoju će milost jezik moj slaviti.

15 Usta moja otvori, Gospode, i ona će hvalu tvoju proglasiti.

16 Da si žrtve hteo ja bih ti ih prineo; ali ti za žrtve paljenice ne mariš,

17 Žrtva Bogu mila duh je skrušen; srca skrušena i smerna ti ne odbacuješ, Bože!

18 Po dobroti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu! Podigni zidove Jerusalimske!

19 Onda će ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; onda će se položiti junci na oltar tvoj!

Psalam 52.

Upravitelju zbora pevača. Pesma Davidova kad dođe Doig Idumejac koji reče Saulu: David otide u kuću Avimelehovu.

1 Što se hvališ nevaljalstvom svojim, silniče? Milost Božja uvek postoji.

2 Samo pakost jezik tvoj izmišlja, on ti je kao britva naoštrena, lukavi!

3 Više voliš zlo nego li dobro, više laž negoli pravdu. Sela.

4 Ljubiš samo reči od pogibli, prevarni jeziče!

5 Ali će te Bog za navek oboriti, zgrabiće te i izbaciće te iz stana tvoga, i koren će tvoj iz zemlje živih iščupati. Sela.

6 Videće to pravednici i bojaće se, podsmevaće se i kazaće:

7 „Gle čoveka koji ne držaše u Bogu kreposti svoje, već se u obilje uzdaše bogatstva svoga, i zlobom se svojom utvrđivaše!“

8 Ali ja sam kao maslina zelena u domu Gospodnjemu i u milost Božju se uzdajem bez prestanka i doveka.

9 Doveka ću te sa dela tvojih hvaliti i uzdaću se u ime tvoje, jer je blago pred vernicima tvojim.

Psalam 53.

Upravitelju zbora pevača. Uz frulu. Pesma Davidova.

1 Reče bezumnik u srcu svome: „Nema Boga“; Pronevaljališe se, zagrdiše u bezakonju: Nikog nema da dobro čini.

2 Pogleda Bog s neba na sinove čovečje, da vidi ima li koji razuman koji Boga traži.

3 Svi su zastranili, svi se pokvarili, nikog nema da dobro čini, nema ga nijednog.

4 Ah! osetiće to svi koji nepravdu čine, koji razdiru moj narod, i jedu moj hleb, Boga ne prizivajući!

5 Zadrhtaće od straha i gde straha biti neće. Jer će Gospod rasuti kosti onih koji na te ustaše, i ti ćeš ih posramiti, jer ih Bog odvrže.

6 Ah! ko će sa Siona spasenje Izrailju dati: Kada Bog povrati zarobljeni narod svoj radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj!

Psalam 54.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Pesma Davidova. Kad Zifeji dođoše k Saulu i kazaše mu: „Nije li se David kod nas sakrio?“

1 Spasi me, Bože imenom svojim, i krepošću svojom me odbrani!

2 Usliši, Bože, molitvu moju, čuj reči usta mojih!

3 Jer tuđini na mene ustaše, siledžije glavu moju traže, ljudi koji misli svoje Bogu ne upravljaju. Sela.

5 Gle, Bog je pomoć moja, Gospod dušu moju krepi.

6 Pašće zlo na neprijatelje moje. Uništiti ih vernošću svojom.

7 Radosnim ću srcem žrtve ti prineti; proslaviću ime tvoje, Gospode, jer je dobro,

8 jer me od svake nevolje izbavlja, i oko se moje nad neprijateljima mojim veseli.

Psalam 55.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Pesma Davidova.

1 Usliši, Bože, molitvu moju, i ne krij se od moljenja moga.

2 Čuj me i saslušaj me! U svom jadu cvilim i uzdišem

3 od vike dušmanske, od zuluma bezdušnika; jer zlo na me dižu i u gnevu me gone.

4 Srce moje uzdrhta u meni, i strah smrtni spopade me.

5 Strah i trepet dođe na me, groza poduze me.

6 I ja rekoh: Oh da su mi krila golubinja pa da odletim i počinka nađem!

7 Daleko bih pobegao, u pustinji bih se nastanio. Sela.

8 Pohitao bih da utečem brže od vihora, brže od oluje.

9 Porazi ih, Gospode, razdeli jezike njihove, jer vidim nasilje i svađu u gradu.

10 Danju i noću bruji po zidovima njegovim; zloba je i pakost u njemu:

11 Usred njega je pogibao. S tržišta njegovih ne odlazi prevara i podvala!

12 Jer ne ruži mene neprijatelj moj, - to bih ja podneo - ne ustaje na me protivnik moj, - od njega bih se ja uklonio.

13 Nego to ti činiš, drug moj, ti, drug moj i prijatelj moj!

14 Zajedno življasmo u slatkom prijateljstvu i zajedno u dom Božji mi uđosmo kroz sabor narodni!...

15 Smrt ih ugrabila! Živi u Šeol sišli! Jer je bezdušnost u stanu njihovom i u srcu njihovom.

16 Ali ja Boga prizivam, i Gospod će me spasiti.

17 Večerom i jutrom i u podne tužim i uzdišem! Čuće on glas moj,

18 i daće mira duši mojoj; skloniće je od napadaja njihovih, jer ih je mnogo na mene.

19 Čuće Bog te će ih poniziti, on, koji na svom večnom prestolu sedi. Sela. Jer se ne obraćaju i Boga se ne boje.

20 Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru bili, krše savez njegov.

21 Usta su im mekša od masla, ali im je rat u srcu. Reči su im blaže od ulja, ali su goli mačevi.

22 Sudbinu svoju na Gospoda stavi, i on će te podržati, i neće nikad dati da pravednik posrne.

23 Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibli! Varalice i krvopije neće sastaviti polovinu dana svojih. Ja se u te uzdam!

Psalam 56.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Golubica na dalekim čempresima.“ Kad ga Filisteji uhvatiše u Gatu.

1 Smiluj se na me, Bože moj, jer me razdiru ljudi; po vas dan ratuju na me i muče me.

2 Po vas dan me moji dušmani razdiru, i mnogi su i na mene besno napadaju.

3 Kad me strah spopada, ja se u te uzdam.

4 Božjom ću se pomoću hvaliti, rečju njegovom; u Boga se uzdam i ne bojim se. Šta mi može smrtnik?

5 Neprestano reči moje izvrću, što god misle o zlu mi misle.

6 Skupljaju se, prikrivaju se, na stope moje paze, jer oni moj život traže.

7 Daj im, Bože, po zloći njihovoj; u gnevu svome obori narode!

8 Ti brojiš korake potucanja moga; čuvaj suze moje u tulumima svojim: nisu li i one u knjizi tvojoj?

9 Uzmiču neprijatelji moji kad tebe prizivam. Znam da je sa mnom Bog!

10 Božjom ću se pomoću hvaliti, rečju njegovom, Gospodnjom pomoću hvaliću se, rečju njegovom.

11 U Boga se uzdam i ne bojim se. Šta mi može čovek?

12 Ispuniću, Bože, zavete svoje. Tebi ću žrtve i hvale prineti.

13 Jer si dušu moju izbavio od smrti i noge moje od spoticanja, da bih hodio pred licem Božjim u svetlosti živih.

Psalam 57.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu: „Nemoj pogubiti“. Himna Davidova. Kad od Saula uteče u pećinu.

1 Smiluj se na me, Bože, smiluj se na me, jer se u te uzda duša moja, i pod senku krila tvojih sklanjam se dok ne prođu nevolje.

2 Bogu Svevišnjemu vapijem, Bogu koji me čuva.

3 Poslaće on meni s neba spas, dok me dušman moj besom svojim goni. Sela. Poslaće Bog milost svoju i istinu svoju.

4 Duša je moja među lavovima. Ležim među ljudima koji plamenom dišu među ljudima čiji su zubi koplja i strele, i čiji je jezik oštar mač.

5 Uzvisi se iznad nebesa, Bože! Po svoj zemlji nek zasjaji slava tvoja!

6 Nogama mojim zamku namestiše i duša moja klonu. Iskopaše jamu preda mnom, sami u nju upadoše! Sela.

7 Očvrsnulo je srce moje, Bože, očvrsnulo je srce moje! Pevaću ti, zaoriće se glas struna mojih!

8 Preni se ti dušo moja! Prenite se, psaltire i harfo! Zoru ću da budim!

9 Hvaliću te po narodima, Gospode! Pevaću ti po plemenima,

10 jer je do neba milost tvoja a istina tvoja do oblaka.

12 Uzvisi se iznad nebesa, Bože! Po svoj zemlji nek zasjaji slava tvoja!

Psalam 58.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Nemoj pogubiti“. Himna Davidova.

1 Govorite li zaista pravedno, silnici, sudite li pravo, sinovi čovečji?

2 Ta nedela sastavljate u srcima svojim, a u zemlji zločinstva ruku svojih na merila mećete.

3 Od samoga su rođenja pokvareni ti zločinci, od utrobe materine tumaraju ti lažljivci.

4 U njima je jed kao jed od zmije; oni su kao gluhe guje koje uho svoje zatiskuju,

5 i ne čuju glasa bajača ni najveštijeg vračara.

6 Polomi im, Bože, zube u ustima njihovim, razbij čeljusti lavovima, Gospode!

7 Razlili se kao voda kad prekipi! Samo lomne strele puštali!

8 Ko puž koji se raščinja, iščileli! Kao dete što žena pobaci, sunca ne videli!

9 Pre no što kotlovi vaši osete toplinu potpaljena trnja, i sirovo i nagorelo razneće vihor.

10 Obradovaće se pravednik kad osvetu vidi, opraće noge svoje u krvi bezdušnika.

11 I reći će ljudi: „Zaista ima plata pravedniku, zaista ima Bog koji na zemlji sudi.“

Psalam 59.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Nemoj pogubiti“. Himna Davidova. Kad Saul posla da mu opkole kuću da bi ga ubio.

1 Izbavi me od dušmana mojih, Bože moj, zakloni me od neprijatelja mojih!

2 Izbavi me od zločinaca, čuvaj me od krvopija!

3 Jer, gle vrebaju me, skupljaju se na me siledžije, bez krivice moje i bez greha moga, Gospode!

4 Na nevinost moju stiču se i oružaju se. Ustani, dođi meni, i pogledaj!

5 Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev! Probudi se, kazni sve ove narode, ne požali odmetnika! Sela.

6 Navraćaju svako veče, laju kao psi, idu oko grada.

7 Gle, iz usta svojih zloću izbacuju, mač im je u ustima, i vele: „Ko nas čuje?“

8 Ali ćeš ti, Gospode, smejati se njima, i sve ćeš te narode posramiti.

9 I koja god bila sila njihova, ja se u te uzdam, jer je Bog moj jaki branič.

10 Bog će me moj svojom milošću susresti; Bog će dati da na neprijatelj'ma svojim gledam ispunjenu želju svoju.

11 Nemoj ih pobiti, da ne zaboravi narod moj; raspi ih silom svojom i obori ih, Gospode, štitu naš!

12 Svaka reč usta njihovih greh je jezika njihovih. Nek se uhvate u oholosti svojoj, jer samo kletve i laži govore.

13 Raspi ih u gnevu svome, raspi, da ih nema, i znaće se do krajeva zemlje da Bog vlada nad Jakovom! Sela.

14 Navraćaju svako veče, laju kao psi, idu oko grada.

15 Tumaraju hrane tražeć, i provode noći nenasiti.

16 Ali ću ja pevati silu tvoju; milost tvoju zorom ću glasiti, jer si ti odbrana i utočište u dan moje nevolje.

17 Snago moja, tebi ću pevati, jer je Bog, moj dobri Bog, moj jaki branič.

Psalam 60.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu: „Ljiljani svedočanstva.“ Himna Davidova, za učenje. Kad vojeva sa Sircima Mesopotamskim i sa Sircima Sovskim i kad se Joav povrati i pobi dvanaest hiljada Idumejaca u Slanoj dolini.

1 Bože, odbacio si nas, rasuo si nas, gnevio si se; Povrati nas!

2 Zatreso si zemlju, razvalio si je; stegni raseline njene, jer se razdrmala!

3 Dao si narodu svome da nevolju ljutu pozna, napojio si ga vinom od zanosa.

4 Ali onima što se tebe boje zastavu si dao da se za istinu vije. Sela.

5 Da se izbave mili tvoji pomozi nam ti desnicom svojom, i usliši nas!

6 Reče Bog u svetosti svojoj: I pobediću! Razdeliću Silom i dolinu Sokot razmeriću.

7 Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je branič glave moje, Juda je skiptar moj;

8 Moav je umivaonica u kojoj se umivam; na Edoma bacam obuću svoju; a ti zemljo Filistejska, pevaj mi!

9 Ko će me u tvrdi grad odvesti? Ko će me do Edoma izvesti?

10 Zar nećeš ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš više, Bože, s vojskama našim?

11 Daj nam pomoć u teskobi; jer je uzaludna odbrana čovečja.

12 S Bogom ćemo jaki biti. Pregaziće on dušmane naše.

Psalam 61.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Davidov.

1 Čuj, Bože, vapaj moj, slušaj molitvu moju!

2 S kraja zemlje zapomažem k tebi, jer srce moje klonu. Izvedi me na goru koju dostići ne mogu,

3 Jer ti si utočište moje, tvrdi zaklon od neprijatelja.

4 Da ostanem u tvom stanu doveka, i sklonim se u zaklon krila tvojih! Sela!

5 Jer ti, Bože, uslišiš zavete moje, i nasleđe mi daješ onih koji se boje imena tvoga.

6 Dodaj dane danima kraljevim, i produži godine njegove od kolena na koleno,

7 da doveka pred Bogom prebiva! Daj da ga čuvaju milost tvoja i istina tvoja ispunjavajući svagda zavete svoje.

Psalam 62.

Upravitelju zbora pevača. Jedutunu. Psalam Davidov.

1 Samo je u Bogu mir duši mojoj, od njega je spasenje moje.

2 Samo je on grad moj i spas moj, i utočište moje, i ja neću ni malo posrnuti.

3 Dokle ćete napadati na jednog čoveka, i tražiti svi da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu razgrađenu?

4 Zaveriše se da ga sruše s visine njegove. Omile im laž; ustima blagosiljaju a u srcu kunu! Sela.

5 Samo se u Bogu smiri, dušo moja, jer od njega je nadanje moje.

6 Samo je on grad moj i spas moj i ja neću ni malo posrnuti.

7 U Bogu je spasenje moje i slava moja; tvrdi grad i utočište meni je u Bogu.

8 Uzdajte se, narodi, u nj vi svagda! Izlivajte pred njim srce svoje! Bog je utočište naše! Sela.

9 Baš su ništa ljudi svikoliki, laž su velikaši. Na merilima svi su skupa lakši od daha.

10 Ne uzdajte se u silu, ne mećite nade u otimanje, a ako vaše bogatstvo naraste da za nj ne prione srce vaše!

11 Jednom progovori Bog i ja čuh dve stvari: Da je krepost u Boga,

12 i da je u tebe, Gospode, i milost, jer ti daješ svakome po delima njegovim.

Psalam 63.

Psalam Davidov. Kad beše u pustinji Judinoj.

1 Bože! Ti si moj Bog, tebe od rane zore tražim; žedna je tebe duša moja, za tobom telo moje čezne u ovoj zemlji goloj, suhoj i bezvodnoj,

2 da bih te kao u svetilištu tvome gledao diveći se sili tvojoj i slavi tvojoj!

3 Jer je milost tvoja bolja od života. Usta moja hvale ti pevaju,

4 i ja ću te celog svog života blagosiljati, i ruke ću uzdizati zazivajući ime tvoje!

5 Kao salom i uljem nasitiće se duša moja i radosnim glasom hvaliće te usta moja!

6 Kad na tebe mislim na postelji svojoj, u nesanim noćima razmišljam o tebi.

7 Jer si ti pomoć moja i u senci krila tvojih veselim se.

8 Duša je moja prionula za te i desnica me tvoja drži.

9 Ali ovi što moj život traže oni će pod zemlju ići;

10 od mača će izginuti i postaće plen šakala.

11 A kralj će se u Bogu veseliti; hvaliće se svaki koji se njime kune, jer će se lažljivcima zatisnuti usta.

Psalam 64.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Čuj, Bože, glas moj u jadu mome! Od strašnoga neprijatelja sačuvaj život moj!

2 Skloni me od zamke bezdušnika, od besne čete zločinaca,

3 koji kao mač svoj jezik oštre, i kao strele odapinju reči svoje žučne,

4 da pravednog iz potaje ubiju. Iznenada gađaju ga i ničega se ne boje.

5 Hrabre se u zloći svojoj, dogovaraju se da mu zamke kuju. Govore: „Ko će ih videti?“...

6 Izmišljaju zločinstva i govore: „Gotovo je, smislili smo svoje?“ Skrovite misli i srce njihovo provale su.

7 Ali će Bog odapeti na njih strele svoje; i eno ih: već su pogođeni!

8 Obori ih jezik njihov! Ko ih vidi glavom maše.

9 Svi su ljudi zadrhtali i kazuju delo Božje, i poznaju delo njegovo.

10 Veseliće se pravednik u Gospodu, i uzdaće se u njega, i hvaliće se svi koji su prava srca.

Psalam 65.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.

1 Tebi, Bože, poštovanje i hvala u Sionu! Tebi ispunjenje zaveta naših u Jerusalimu!

2 Ti slušaš molitve, k tebi svaka put prilazi!

3 Kad nas breme bezakonja pritiskuje ti prestupe naše pokrivaš.

4 Blago onom koga sebi izabiraš, i kog primaš da u dvoru tvom prebiva! Ah, da se nasitimo blaženstva doma tvoga, i svetosti hrama tvoga!

5 Divno nas ti uslišiš dobrotom svojom, Bože spasenja našega, uzdanico svih krajeva zemlje i dalekih mora.

6 On je silom opasan, i on snagom svojom gore utvrđuje,

7 huku morsku uništava, huku valova njegovih i bune naroda.

8 I koji žive u najdaljim krajevima boje se čudesa tvojih, i ti radost mestima zadaješ iz kojih zora niče i kuda sunce zalazi.

9 Zemlju pohođuješ i obilje joj daješ, bogato je ti opremaš. Bujnim vodama Božje reke žito spremaš, i nju plodnom činiš;

10 brazde joj napajaš ravniš grude njene, kišnim kapljima je razmekšavaš, i pupoljke blagosiljaš.

11 Blagodet'ma svojim letine krunišeš. Kuda kola tvoja idu tu obilje raste.

12 Tiju paše po pustinjama i humovi se radošću opasuju,

13 stadama se brda osipaju, doline se pšenicom odevaju, svud je radost, svud se pesma ori.

Psalam 66.

Upravitelju zbora pevača. Pesma. Psalam.

1 Pokliknite svi radosno Bogu stanovnici zemlje!

2 Zapevajte slavu imena njegovoga, hvalu i slavu mu dajte!

3 Recite Bogu: „Silna li su dela tvoja!“ Sa velike sile tvoje nestaje pred tobom neprijatelja tvojih.

4 Sva se zemlja tebi klanja, i poji slavi tvojoj, poji imenu tvome Svevišnji. Sela.

5 Hodite i vidite silna dela Božja! Silan je on u delima svojim nad sinovima ljudi.

6 On pretvori more u suho kopno, preko vode pešice pređosmo, i tu se u njemu veselismo.

7 Silom svojom on večito vlada, oči njegove paze na narode. Buntovnici da se niste digli! Sela.

8 Blagosiljajte, narodi, Boga našega, glasite hvalu njemu!

9 Duši našoj on život sačuva, ne da da poklizne noga naša.

10 Jer si nas ti okušao, Bože; na vatri si nas okušao, kao srebro što se kuša.

11 Uveo si nas u mrežu, metnuo si na leđa naša teško breme.

12 Na naše si teme ljude popeo; uđosmo u vatru i u vodu. Ali si nas izveo i obilje nam dao.

13 Sa žrtvama paljenicama u dom tvoj ću ući, ispuniću ti zavete svoje,

14 zavete što usta moja obrekoše i jezik moj kaza u teskobi mojoj.

15 Žrtve paljenice pretiline prineću s pretilinom ovnujskom; prineću ti junce i jariće. Sela.

16 Hodite i čujte svi koji se Boga bojite, kazaću vam što za dušu moju on učini.

17 K njemu zavapih ustima svojim i jezikom ga svojim proslavih.

18 Da sam ja nepravdu u srcu imao ne bi mene Gospod uslišio.

19 Al'me Bog usliši, i on primi glas molitve moje.

20 Blagosloven Bog koji molitve moje ne odbi, i ne ostavi me bez milosti svoje.

Psalam 67.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Psalam. Pesma.

1 Budi nam, Bože, milostiv i blagosiljaj nas; obasjavaj nas licem svojim, Sela.

2 da bi se na zemlji put tvoj znao i spasenje tvoje po svim narodima!

3 Da te slave narodi, o Bože, da te svi narodi slave!

4 Da se vesele i raduju sva plemena, jer ti pravo narodima sudiš i plemenima na zemlji upravljaš. Sela.

5 Da te slave narodi, o Bože, da te svi narodi slave!

6 Zemlja plod svoj dade, blagosilja nas Bog, Bog naš.

7 Blagosilja nas Bog i boje ga se svi krajevi zemlje.

Psalam 68.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov. Pesma.

1 Ustaje Bog i raspršuju se neprijatelji njegovi, i beže od lica njegova protivnici njegovi!

2 Razgoni ih kao dim što se razgoni! Kao vosak što se od ognja topi, tako bezdušnici nestaju ispred lica Božjeg!

3 A pravednici se pred Bogom vesele uživaju, i radosno slave!

4 Pojte Bogu, popevajte imenu njegovom! ravnite put pred onim koji pustinjom ide. Gospod mu je ime! Radujte mu se!

5 Otac je sirotama, udovicama sudija, Bog u svetom hramu svome.

6 Napuštenima Bog ognjište daje, sužnje izvodi i mir njima daje; samo nepokorni u zažarenoj pustinji čame.

7 Bože, kada ti iziđe na čelu naroda svoga i preko pustinje krenu, Sela

8 potrese se zemlja i rastopi se nebo pred licem Božjim. I sam Sinaj se zatrese pred Bogom, Bogom Izrailjevim.

9 Blagodetnu kišu izlivao si, Bože! Krepio si iznemoglo nasleđe svoje.

10 Narod se tvoj useli u zemlju, koju si dobrotom svojom, Bože, ti za jadnike spremio.

11 Gospod reč reče i glasnika dobre vesti velika bi četa:

12 „Kraljevi s vojskama beže, beže, a koja ostade da dom čuva, ta plen deli.

13 I dok ste se vi kod stada svojih odmarali golubičina su krila srebrom se pokrila, a perje joj žutim zlatom.“

14 Kad Svemoćni rasu kraljeve po zemlji zabeli se zemlja kao Selmonski sneg.

15 Goro Vasanska, Božja goro, humovita goro Vasanska,

16 što zavidiš goro humovita na goru na kojoj se nastani Bog? Na njoj će doveka Gospod stanovati!

17 Kola su Božja nebrojena, na hiljade hiljada. Među njima je Gospod kao na Sinaju, u svetilištu svome!

18 Uzvisio si se na visinu, roblje si odveo, ljude si kao darove uzeo, pa i oni koji se bune ostaće kod Boga večnoga!

19 Blagosloven Gospod! Svagda kada breme na nas prte, Bog nas izbavlja! Sela.

20 Bog je naš Bog spasitelj, i može nas Gospod i od smrti spasti.

21 Jest, Gospod će satirati glavu neprijatelj'ma svojim i kosmato teme onog koji nepravdu svoju tera.

22 Reče Gospod: „Od Vasane ću te izvesti, izvešću te iz dubine mora,

23 da ti noga u krvi ogrezne, i da jezik pasa tvojih dobije deo neprijatelja tvojih!

24 Vide oni ulazak tvoj, Bože! Ulazak Boga moga i kralja moga u svetilište.

25 Napred idu pevači a za njima svirači, usred devojaka s dairama.

26 Na saborima svojim Boga blagosiljajte! Blagosiljajte Gospoda, koji ste od izvora Izrailjeva!

27 Eno mladog Venijamina koji nad njima vlada, eno knezova Judinih i vojske njihove, eno knezova Zavulonovih i knezova Neftalimovih.

28 Bog tvoj krepi silu tvoju. Utvrdi, Bože, ovo što za nas učini!

29 Sa hrama svoga ti Jerusalimom vladaš; kraljevi će tebi dare prinositi.

30 Zapreti zveri u ritu i krdu bikova s teocima naroda, koji se klanjaju šipke noseći od srebra. Raspi narode koji ratove hoće!

31 Velikaši dolaze iz Egipta, i Etiopija ruke svoje Bogu pruža.

32 Kraljevstva zemlje pojte Bogu, popevajte Gospodu, Sela

33 koji sedi na nebesima, na nebesima večnim! Eno grmi glas njegov, silan glas njegov!

34 Dajte slavu Bogu! Veličanstvo je njegovo nad Izrailjem, sila njegova na nebesima.

35 Silan si ti Bože u svetilištu svome! Bog Izrailjev daje narodu svome silu i krepost. Blagosloven Bog!

Psalam 69.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu: „Ljiljani.“ Davidov.

1 Spasi me Bože, jer mi voda dođe do duše!

2 Propadam u dubokome blatu, gde mi noga ne može da stane. Upadoh u vodu veliku, i davi me struja njena.

3 Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, istrošiše mi se oči Boga gledajući.

4 Onih koji ni za što me mrze ima više nego kose na glavi mojoj. Jaki su oni koji me gone, neverni neprijatelji moji. I što nisam otimao, i to moram ja da vratim.

5 Ti znaš, Bože, bezumlje moje, i krivice moje nisu ti skrivene.

6 Da se ne postide zarad mene koji se u tebe uzdaju, Gospode, Gospode nad vojskama! Da se ne posrame zbog mene koji tebe traže, Bože Izrailjev!

7 Jer radi tebe ruženje podnosim i sramota lice moje spopade.

8 Tuđ postadoh braći svojoj, neznan sinovima majke svoje.

9 Jer me revnost za tvoj dom izjede, i ruženja onih koji te ruže na mene padaju.

10 Plačem i postom svoju dušu morim, i to mi se na zlo prima.

11 Od kostreti haljine sam krojio i postadoh ruglo njihovo.

12 O meni govore koji pred vratima sede, pijanice mi se pesmama rugaju.

13 Al' ja tebi, Bože, upravljam molitvu svoju! Po velikom milosrđu svome daj da joj je ovo pravo vreme! Usliši me, Gospode, po istini spasenja svoga!

14 Digni me iz blata, da ne propadnem! Čini da s' izbavim od dušmana svojih i od vode velike!

15 Da me valovi ne dave, da me vrtlog ne proguta, da ne sklopi jama ždrela svoga nada mnom!

16 Usliši me, Gospode, jer je milost tvoja puna dobrote; po velikom milosrđu svome pogledaj na me!

17 Ne sakrivaj lica svog od sluge svoga, jer sam u nevolji. Pohitaj, usliši me!

18 Približi se duši mojoj, izbavi je! Zbog dušmana mojih izbavi me!

19 Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi protivnici moji.

20 Sramota polomi srce moje. Iznemogoh. Čekam hoće li se kome sažaliti, ali niko me ne žali; hoće li me iko utešiti, ali niko me ne teši.

21 Žuč mi za hranu daju i octom me u žeđi mojoj poje.

22 Trpeza im njihova zamka bila, i kad se ne nadaju, ščepala ih!

23 Oči im potamnele, da ne vide; bedra se njihova neprestano tresla!

24 Izli na njih jarost svoju, i plamen gneva tvoga da ih zahvati!

25 Opusteo stan njihov i u šatorima njihovim niko živ ne bio.

26 Jer kog si ti porazio oni gone, razglašuju jade onih što si ti ranio.

27 Dodaj im krivicu na krivicu, da ne dođu do milosrđa tvoga!

28 Neka se izbrišu iz knjige života, i s pravednima da se ne zapišu.

29 Ja sam jadan i bolan! Pomoć tvoja, Bože, neka me podigne!

30 Pesmom ću ja ime Božje slaviti, veličaću ga hvalama svojim,

31 koje će Bogu milije biti od goveda i od teleta s rogovima i s papcima razdvojenim.

32 Videće to nevoljnici i radovaće se. A vi koji Boga tražite, da oživi srce vaše!

33 Jer Bog čuje uboge, i ne napušta sužanja svojih.

34 Neka ga hvale nebesa i zemlja i mora i sve što se u njima miče!

35 Jer će Bog spasti Sion, prezidaće gradove Judine. Njegov će narod u njima sedeti i držaće ih,

36 i deca će sluga njegovih dobiti nasleđe u njima, i koji ljube ime njegovo nastavaće u njima.

Psalam 70.

Upravitelju zbora pevača. Davidov za spomen.

1 Bože, pohitaj da me izbaviš! Gospode, hitaj da mi pomožeš!

2 Neka se postide i posrame koji traže život moj, nek odstupe i zbune se koji zlo mi žele.

3 Sa stidom nek se vrate koji mi vele: Ha! ha!

4 Nek se teše i vesele tobom koji tebe traže i koji tvoje spasenje ljube, - i nek jednako govore: veliki je Bog!

5 Ali ja sam jadan i ubog; Bože pohitaj k meni! Ti koji si pomoć moja i izbavljenje moje, Bože, ne časi!

Psalam 71.

1 U tebe se, Gospode, uzdam; ne daj da sam nikad pod sramotom!

2 Radi pravde svoje izbavi me i oprosti me! Prigni k meni uho svoje i spasi me!

3 Budi mi ti grad i utočište, gde bih svagda zaklon naći mogao! Ti si i uredio spasenje moje, jer si ti grad moj i tvrđava moja.

4 Bože moj, izbavi me iz ruku bezdušnika, i iz ruku zlobnih i nasilnih!

5 Jer si ti nadanje moje, Gospode Bože, pouzdanje moje od mladosti moje.

6 Ti si od rođenja moga pomoć moja bio. Od utrobe majke moje ti si me podigao; tebi je svagda hvala moja upravljena.

7 Čudo sam ja mnogima, ali si ti moje jako utočište.

8 Nek su usta moja puna hvale tvoje i slave tvoje svaki dan!

9 Ne odbaci me pod starost, ne napuštaj me kad me snaga moja izdaje!

10 Jer neprijatelji moji rešavaju o meni i koji život moj vrebaju dogovaraju se,

11 govoreći: „Ostavio ga Bog, poterajte i uhvatite ga, jer nema ko da ga izbavi.“

12 Bože, ne udalji se od mene! Bože moj, pohitaj mi u pomoć!

13 Neka se zastide i unište protivnici duše moje! Nek popadne i stid i sramota na one koji mi zla traže!

14 A ja ću se svagda u te uzdati i hvale ću tebi ponavljati.

15 Usta moja svagda će kazivati pravdu tvoju i dobročinstva tvoja kojima ja broja ne znam!

16 Kazivaću dela tvoja silna, Gospode veliki, i slaviću pravdu tvoju, samo tvoju!

17 Ti si mene, Bože, od mladosti moje učio, i do danas kazujem čudesa tvoja.

18 A ni u sedoj starosti mojoj ne ostavi me, Bože, dok ne kazujem kolenu ovome slavu tvoju, silu tvoju kolenu budućemu.

19 Pravda je tvoja, do neba visoka; velika su dela tvoja, Bože: Ko je tebi ravan?

20 Ti koji si na nas velike i ljute nevolje bacao, opet ćeš nam život dati, iz bezdana zemlje opet nas izvaditi.

21 Ti ćeš veličinu moju podignuti i utehu opet meni dati,

22 a ja ću te uz psaltir hvaliti i tvoju ću vernost slaviti, Bože moj! Tebi ću uz harfu ja pevati, Sveče Izrailjev!

23 Radovaće se usta moja kada tebi pevam i duša moja koju si spasao.

24 I jezik će moj svagda kazivati pravdu tvoju, jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.

Psalam 72.

Salomonov.

1 Daj, Bože, kralju pravdu svoju, sud svoj daj sinu kraljevu.

2 Daj mu da sudi narodu tvome po pravdi i nevoljnicima tvojim po pravici!

3 Nek rode narodu gore i humovi po pravdi njegovoj!

4 Nek sudi nevoljnima u narodu, nek pomogne sinovima ubogih, nek obori nasilnika!

5 Nek te se svi boje dok je sunca i meseca, od kolena do kolena!

6 Neka bude on kao kiša što na pokošenu livadu pada, kao pljusak koji zemlju natapa!

7 Procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče!

8 Vladao on od mora do mora i od reke do krajeva zemlje!

9 Pred njim popadaće ljudi iz pustinje, a dušmani će njegovi prašinu lizati.

10 Kraljevi Tarsiski i ostrva danak će mu plaćati, Šavski i Savski kraljevi dare će mu davati.

11 Klanjaće se njemu svi narodi, svi narodi njemu će služiti.

12 Jer će on izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema.

13 Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti.

14 Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će krv njihova biti pred očima njegovim.

15 Oni će oživeti i doneće mu zlato iz Šave, i svagda će za njega se moliti i svaki dan ga blagosiljati.

16 Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora! Lelujaće se klasje kao šuma Livanska, i po gradovima cvetaće ljudi kao trava na zemlji!

17 Ime će njegovo večno biti blagosloveno! Dokle teče sunca rašće ime njegovo, i blagosiljaće se u njemu svi ljudi i svi će ga narodi blaženim zvati!

18 Blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji jedini čudesa čini!

19 I blagosloveno slavno ime njegovo uvek! Slave njegove neka se sva zemlja napuni! Amin! Amin!

20 Svršetak molitava Davida, sina Jesejeva.

KNjIGA TREĆA (Psalmi 73-89)

Psalam 73.

Psalam Asafov.

1 Jeste, dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca.

2 ...Ali noga moja u malo ne klonu, u malo se ne spotakoše koraci moji;

3 jer zavideh bezumnima gledajući sreću bezdušnika.

4 Jer ih ništa do smrti ne muči, i telo njihovo zdravo je i gojno;

5 ne muče se kao drugi ljudi i ne trpe kao drugi ljudi;

6 oholost ih kao đerdan kiti; obest ih ko haljina pokriva.

7 iz očiju njihovih zloba viri, i izmišljanja srca njihovoga kipe.

8 Rugaju se, pakosno govore, besno o nasilju zbore.

9 Usta svoja protiv neba dižu, i zemlju prolazi jezik njihov.

10 Zato se njima i navraća narod i pije vodu iz punog izvora njihovog,

11 i govore: „Kako će to razabrati Bog?... Zar Svevišnji zna?“

12 Takvi su eto bezdušnici: i srećni su na svetu, i množe bogatstva svoja.

13 Zar sam, dakle, uzaludu očistio srce svoje i bezazlenošću umio ruke svoje?

14 jer ja svaki dan dopadam rana, i muke se moje svako jutro obnavljaju!

15 Kad bih rekao: „Govoriću kao i oni“, izneverio bih rod sinova tvojih.

16 Kad stadoh razmišljati da bih te razumeo, teško to beše u očima mojim;

17 dok ne uđoh u svetilište Božje, i kraj njihov ne posmatrah.

18 Ta na klizavo si ih mesto postavio i u propast ih ti bacaš!

19 Gle, kako za čas propadaju, ginu i nestaju od nenadne strahote.

20 Kao san, kad se čovek probudi, tako ti, Gospode, kada se probudiš, u ništa obraćaš priliku njihovu.

21 Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi,

22 tada bejah bez uma i bez razuma, kao životinja bejah pred tobom.

23 Al' ja hoću da sam svagda kod tebe; ti si mi desnu ruku prihvatio,

24 i savetom ćeš me svojim voditi, a posle ćeš me u slavu primiti.

25 Koga imam ja na nebu osim tebe? A kad tebe imam, ja na zemlji ništa drugo ni ne želim.

26 Telo moje i srce moje mogu da smalakšu, al' je Bog grad srca moga i deo moj do veka.

27 Jer evo ginu oni koji od tebe odstupaju i ti istrebljuješ svakog odmetnika.

28 A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda oslanjam nadu svoju, da kazujem sva čudesa njegova na vratima kćeri Sionove.

Psalam 74.

Pesma Asafova.

1 Zašto nas, Bože, jednako odbacuješ? Zašto si gnevan na stado paše svoje?

2 Opomeni se naroda svoga, koji si od starine stekao i iskupio sebi kao narod svog nasleđa! Opomeni se gore Siona, na kojoj prebivaš.

3 Upravi korak svoj na te večne razvaline. Sve razruši neprijatelj u svetilištu tvome.

4 Zarikaše neprijatelji tvoji na mestu sabora tvojih; svoje znake kao znamenje postaviše.

5 Izgledahu kao ljudi koji su sekire digli na gustu šumu;

6 tako oni sekirama i bradvama svu rezbariju oboriše.

7 Potpališe svetilište tvoje, porušiše i oskvrniše stan imena tvoga.

8 Rekoše u srcu svome: „Potrimo ih sasvim!“ Potpališe sva mesta sabora Božjih u zemlji.

9 Znamenja svojih više ne vidimo, nema više proroka, i nema u nas ko bi znao dokle...

10 dokle će se, Bože rugati nasilnik, dokle li će protivnik prkositi imenu tvom jednako!

11 Zašto ustavljaš ruku svoju, desnicu svoju? Vadi je iz nedara svojih i istrebi ih,

12 Bože, kralju moj, ti koji od starine spasenje na zemlji tvoriš,

13 ti si silom svojom more razdelio i aždajama morskim glavu satro.

14 Ti si razbio glavu levijatanu i dao ga zverima iz pustinje da jedu.

15 Ti si stvorio izvore i potoke i isušio reke obilate.

16 Tvoj je dan i tvoja je noć, ti si i sunce i mesec postavio.

17 Ti si utvrdio sve krajeve zemlje; leto i zimu ti si uredio.

18 Opomeni se da neprijatelj Gospoda vređa, da narod bezuman prezire ime tvoje.

19 Ne daj zverima duše grlice svoje! Ne zaboravljaj stada stradalaca tvojih za svagda!

20 Opomeni se saveza! Jer su sve pećine u zemlji pune stanova hajdučkih.

21 Nevoljnik da se ne vrati sramotan, ništi i ubogi da hvale ime tvoje!

22 Ustani, Bože, brani pravdu svoju! Spomeni se kako ti se bezdušnik jednako ruga!

23 Ne zaboravi obest neprijatelja svojih, viku što jednako dižu protivnici tvoji!

Psalam 75.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu „Nemoj pogubiti.“ Psalam Asafov. Pesma.

1 Hvalimo te, Bože, hvalimo te, ime je tvoje u ustima našim. Proglašujemo čudesa tvoja!

2 „Kada dođe vreme po pravdi ću ja suditi.“

3 Trese li se i zemlja sa svim što živi u njoj, ja utvrđujem stubove njene. Sela.

4 Ja oholima kažem: „Ne hvalite se!“ a bezdušnicima: „Ne podižite glavu!“

5 Ne podižite glave svoje, ne govorite protiv Boga besno.

6 Jer pomoć ne dolazi ni od istoka ni od zapada, ni od pustinje;

7 ne, nego Bog je koji sudi: jednoga ponizuje a drugoga uzvisuje.

8 Jer u ruci svojoj Gospod pehar drži u kome se peni vino pomešano. On ga toči..., i svi će ga bezdušnici na zemlji ispiti, i progutaće i talog njegov.

9 Ja ću to doveka objaviti i pevaću u slavu Boga Jakovljeva. -

10 Svu ću silu bezdušnika slomiti i ojačaće sila pravednika.

Psalam 76.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice. Psalam Asafov. Pesma.

1 Zna se Bog u Judeji, veliko je u Izrailju ime njegovo.

2 U Salimu je šator njegov, stan je njegov u Sionu.

3 Onde je on polomio strele, štit i mač i sve oružje bojno. Sela.

4 Silniji si ti, Bože, i jači od gora hajdučkih!

5 Izbezumljeni behu ti silni junaci, poslednjim snom svojim zaspaše; ne umeše da se brane, ti srčani ljudi!

6 Od pretnje tvoje, Bože Jakovljev, i kola i konje smrtni drem obuze.

7 Silan si ti! Ko će se pred licem tvojim održati kada gnev tvoj plane?

8 Sud svoj javio si sa visine neba; i zemlja se prepade i ućuta

9 kada Gospod ustade na sud, da pomogne svima koji stradaju na zemlji. Sela.

10 I bes ljudski obraća se u slavu tebi, kada se ti jednom celim gnevom svojim opašeš.

11 Položite i izvršujte zavete Gospodu, Bogu svome! Svi koji ste oko njega dare nosite Silnome!

12 On silu knezovima skrha, on je trepet kraljevima zemlje.

Psalam 77.

Upravitelju zbora pevača. Jedutunu. Psalam Asafov.
1 Glas se moj k Bogu diže, ja njega prizivam; glas se moj k Bogu diže, i on će me uslišiti.
2 U dan tuge svoje ja Gospoda tražim, ruke moje noću su dignute i ne sustaju, duša moja neće da se uteši.
3 Pominjem ja Boga i uzdišem; razmišljam i trne duh u meni.
4 Ti veđe očiju mojih budne držiš; a u svojoj zabuni govoriti ne mogu.
5 Stare dane ja prebrajam, godine što davno behu.
6 Pesme svoje ja noću spominjem, sa srcem svojim razgovaram i duh moj premišlja:
7 „Zar će se jednako gneviti na nas Gospod i neće nam više milost svoju dati?
8 Zar za svagda presta milost njegova, i reč se njegova za sva vremena prekinu?
9 Zar je zaboravio Bog na milosrđe? Zar je u gnevu zatvorio milosrđe svoje?“ Sela.
10 I rekoh: „Žalost je moja što desnica Svevišnjega nije više kao pre...
11 Spominjaću ja dela Gospodnja; spominjaću tvoja dela stara.
12 Kazivaću ja sva dela tvoja, spominjaću sve podvige tvoje.“
13 Svet je put tvoj, Bože! Koji je bog velik kao Bog?
14 Ti si Bog što učini čudesa; pokazao si silu svoju među narodima.
15 Mišicom si svojom narod svoj odbranio, sinove Jakovljeve i Josifove. Sela.
16 Videše te vode, Gospode! videše te vode i ustreptaše, bezdane se zadrmaše.
17 Zapljuštaše iz oblaka vode, zatutnjiše u oblacima munje, i odasvud strele tvoje leteše
18 i gromovi tvoji u vihoru zagrmeše. Munje tvoje rasvetliše vaseljenu; zatrese se i uzdrhta zemlja.
19 Put svoj usred mora si probio, staze svoje usred voda velikih, a trag tvoj se ne poznavaše.
20 Vodio si narod svoj kao stado rukom Mojsijevom i Aronovom.

Psalam 78.

Pesma Asafova.
1 Čuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rečima usta mojih.
2 Otvaram usta svoja da pričam priču, kazaću mudrost vremena starih.
3 Što slušasmo i saznasmo, što nam oci naši kazaše
4 to nećemo kriti od dece njihove; kolenu budućem javićemo slavu Gospodnju, silu njegovu i čudesa što učini.
5 Svedočanstvo podiže u Jakovu, a u Izrailju zakon postavi, koji on dade ocima našim da ga deci svojoj predaju;
6 da bi znalo i iduće koleno, deca koja će se tek roditi, a i ona svojoj deci da kazuju,
7 da u Boga svoje nadanje polažu, i da dela Božja ne zaborave; i da drže zapovesti njegove,
8 da ne budu kao oci njihovi, rod uporan i buntovan, rod u srcu svom nestalan i neveran Bogu duhom svojim.
9 Sinovi Jefremovi, ljudi ratnici, valjani strelci, uzmaknuše u dan boja.
10 Ne čuvaše Božjega saveza i po zakonu njegovu ne hteše hoditi; zaboraviše dela njegova
11 i čudesa što im on pokaza.
12 On čudesa pred ocima njihovim učini u zemlji Egipatskoj, na polju Soanskom.
13 Razdvoji more i provede ih, i od vode zid načini,
14 i vodi ih danju oblakom svojim i svu noć plamenom svetlim.
15 Raskida stene u pustinji i napoji ih kao na viru.
16 Izvodi potoke iz kamena i provede vodu kao reku.
17 Ali oni jednako njemu grešiše, u pustinji Svevišnjega gneviše.
18 I kušaše Boga u srcu svome, ištući jela po volji svojoj.
19 I vikaše na Boga i rekoše; „Može li Bog trpezu u pustinji spremiti?
20 Evo, on udari u kamen i poteče voda, i pođoše reke: ali može li on i hleba dati, hoće li i mesa narodu svome postaviti?“
21 Gospod ču i razgnevi se jako; i zaplamti oganj na Jakova; i podiže se gnev na Izrailja;
22 jer ne verovaše Bogu, i ne uzdaše se u pomoć njegovu.
23 A on zapovedi oblacima odozgo i nebeska otvori vrata,
24 i pusti da im padne mana za jelo, i dade im pšenicu sa neba.
25 Hleba nebeskog izede čovek; posla im da se nasite.
26 Pusti tad istočni vetar s neba i navede silom svojom vetar s juga,
27 i zasu ih mesom kao prašinom, i kao peskom morskim pticama krilatim;
28 i pusti ih usred logora njihova, oko šatora njihovih.
29 I pojedoše, i nasitiše se. Dade im Bog što želeše.
30 Ali ih još ne prođe želja, jelo beše još u ustima njihovim,
31 i gnev Božji se na njih podiže, i pomori najjače međ' njima, mlade ljude u Izrailju pobi.
32 Preko svega toga još grešiše, i ne verovaše čudesima njegovim.
33 I on istroši dane njihove taštinom i godine njihove iznenadnim krajem.
34 Kad ih smrću udaraše priticahu k njemu, obraćahu se, i tražahu Boga.
35 Sećahu se da je Bog odbrana njihova, da je Svevišnji spasitelj njihov;
36 i laskahu mu ustima svojim, i jezikom mu svojim lagahu.
37 Ali srce njihovo ne beše mu verno, i ne behu verni savezu njegovom.
38 Ali on beše milostiv i pokrivaše grehe, i ne uništi ih. Često ustavljaše gnev svoj i ne podizaše sve jarosti svoje.
39 Spominjaše se da su samo put, dah koji prolazi i koji se ne vraća.
40 Koliko ga puta rasrdiše u pustinji, koliko ga puta uvrediše u samoći!
41 Ne prestaše da Boga kušaju, nadražiše Sveca Izrailjeva.
42 Ne sećaše se ruke njegove, ni dana kad ih on od dušmana izbavi,
43 kad čudesa svoja u Egiptu učini, i podvige svoje na polju Soanu.
44 Provrže u krv reke i potoke njihove, da ne mogoše piti.
45 Posla na njih muhe otrovne da ih kolju i žabe da ih more.
46 Gusenicama dade letinu njihovu, skakavcima muku njihovu.
47 Gradom pobi vinograde njihove, slanom smokve njihove.
48 Gradu preda stoku njihovu, munji stada njihova.
49 Posla na njih oganj gneva svoga, jarost, srdnju i mržnju, četu zlih glasnika.
50 Ravni stazu gnevu svome, ne sačuva duše njihove od smrti; život njihov predade pomoru.
51 Sve prvence u Egiptu pobi, prvi porod po Hamovim šatorima.
52 Ali povede narod svoj ko ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.
53 Vodi ih pouzdano i od svake pogibli sačuva, a neprijatelje njihove zatrpa more.
54 I dovede ih do svete međe svoje, na goru što desnica njegova zadobi.
55 Odagna ispred njih narode, razdeli im zemlju u dostojanje, i po šatorima njihovim naseli plemena Izrailjeva.
56 Ali oni još kušaše i srdiše Boga Svevišnjega, i ne čuvaše uredbe njegove.
57 Ustuknuše, odvrgoše se kao i oci njihovi, slagaše kao rđav luk.
58 Uvrediše ga visinama svojim, razdražiše ga idolima svojim.
59 Bog to ču i razgnevi se, i odbi Izrailja jako.
60 I napusti naselje svoje u Silomu, šator što međ' ljudima razape.
61 I pusti u ropstvo slavu svoju, krasotu svoju u ruke dušmana.
62 Narod svoj predade maču, naljuti se na dostojanje svoje.
63 Mladiće njegove izede oganj, devojke njegove nemaše pesama.
64 Sveštenici njegovi od mača padoše, a udovice njegove ne proplakaše!
65 Tad se kao iza sna Gospod probudi, prenu se kao junak kad se napije vina,
66 i pobi s leđa neprijatelje svoje, i večnoj ih predade sramoti.
67 I Josifova šatora ne hte, ne izabra kolena Jefremova,
68 nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja mu omile.
69 I sagradi svoje svetilište visoko, večno kao zemlja koju za navek utvrdi.
70 I izabra Davida, slugu svoga, uze ga od torova,
71 i od dojilica dovede ga da pase narod njegov, Jakova, i nasleđe njegovo, Izrailja.
72 I on ih pase čistim srcem i vodi ih mudrom rukom.

Psalam 79.

Psalam Asafov.
1 Oh Bože! Uđoše narodi u nasleđe tvoje, oskvrnuše sveti hram tvoj, Jerusalim u ruševine pretvoriše.
2 Leševe sluga tvojih dadoše pticama nebeskim da jedu, tela svetih tvojih zverima zemaljskim.
3 Proliše krv njihovu kao vodu oko Jerusalima, i ne beše ko da ih sahrani.
4 Postadosmo ruglo suseda svojih; smeju nam se i ponizuju nas svi koji su oko nas.
5 Dokle ćeš, Gospode, jednako gnevan biti? Hoće li jarost tvoja kao vatra goreti?
6 Izlij gnev svoj na narode koji ne znaju za te i na kraljevstva koja ime tvoje ne prizivlju!
7 Jer proždreše Jakova, i naselje opustiše njegovo.
8 Ne pominji prošla bezakonja naša! I nek nas brzo presrete milosrđe tvoje! Jer smo mi propali, jadni!
9 Pomozi nam, Bože spasenja našega, radi slave imena svoga! Izbavi nas i očisti od greha, radi imena svoga!
10 Zašto da govore narodi: „Pa gde je Bog njihov?“ Neka se pokaže pred očima našim osveta nad narodima za prolitu krv sluga tvojih!
11 Neka iziđu pred lice tvoje uzdasi sužanjski! Silom ruke svoje sačuvaj one kojima se smrt priprema!
12 Sedam puta vrati u nedra susedima našim ruženja kojima te ružiše, Gospode!
13 A mi, narod tvoj, stado paše tvoje, do veka ćemo te slaviti, i od kolena do kolena kazivati hvalu tvoju!

Psalam 80.

Upravitelju zbora pevača. Po motivu: „Ljiljani svedočanstva“. Psalam Asafov.
1 Pastire Izrailjev, čuj! Ti koji sinove Josifove kao stado vodiš, koji sediš na heruvimima, objavi slavu svoju!
2 Pred Jefremom, Venijaminom i Manasijom probudi silu svoju, dođi da nas spaseš!
3 Bože, povrati nas! neka zasja lice tvoje na nas, i bićemo spaseni!
4 Gospode, Bože nad vojskama, dokle ćeš se gneviti na molitvu naroda svoga?
5 Suznim ih ti hlebom hraniš i suzama pojiš punom merom.
6 Učinio si od nas svađu suseda naših, i neprijatelji naši smeju se na nas.
7 Bože nad vojskama, povrati nas! Neka zasja lice tvoje na nas, i bićemo spaseni!
8 Iz Egipta lozu si preneo, izagnao si narode i posadio si je.
9 Iskrčio si zemlju za nju, i ona pusti žile i svu zemlju zauze.
10 Gore se pokriše senkom njenom, a grane joj behu kao kedri Božji.
11 Pusti grane svoje do mora, a ogranke do reke.
12 Zašto razvali ogradu njenu, da je kida ko god prođe?
13 Gorski je vetar podgriza i poljska je zver jede.
14 Bože nad vojskama, obrati se; pogledaj s neba i vidi i obiđi ovaj vinograd,
15 sad ovaj koji je desnica tvoja sadila, i rasad koji si ti sebi izabrao.
16 Popaljen je ognjem, isečen! Ispred strašnoga pogleda tvoga propade narod!
17 Neka bude ruka tvoja nad čovekom desnice tvoje, nad sinom čovečjim kog si sebi utvrdio!
18 I nećemo odstupiti od tebe! Oživi nas i zazvaćemo ime tvoje!
19 Gospode Bože nad vojskama, povrati nas! Neka zasja lice tvoje na nas, i bićemo spaseni!

Psalam 81.

Upravitelju zbora pevača. Na giteji. Asafov.
1 Pojte radosno Bogu, snazi našoj! Pokliknite Bogu Jakovljevu!
2 Zapevajte pesme, udarajte u cimbale, i u slatke harfe i psaltire!
3 Zatrubite o meni u trube, o uštapu, o prazniku našemu!
4 Jer je taki zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljeva.
6 Josifu je kao naredbu ostavi, kad iđaše iz zemlje egipatske... Glas nepoznat čujem koji govori:
7 „Uklonio sam ramena tvoja od bremena, Izrailju, i ruke se tvoje oprostiše kotarica.
8 Zazvao si me u nevolji i izbavih te, usliših te usred groma, i na vodi iskušah Merivi. Sela.
9 Slušaj moj narode i naučiću te: O Izraelu, onako me poslušao!
10 Ne bilo u tebe tuđeg Boga, bogu stranom ne klanjaj se.
11 Ja sam, Gospod, Bog tvoj koji sam te iz zemlje egipatske izveo. Otvori ti usta svoja i ja ću ih napuniti.
12 Al' moj narod ne posluša glasa moga, Izrael me ne posluša.
13 Tad ih pustih tvrđi srca njihovoga, i oni po svojim mislima hodiše.
14 Oh, kad bi me narod moj slušao, kad bi Izrael hodio putevima mojim!
15 U čas bih zabunio neprijatelje njegove, na protivnike njegove digao bih ruku svoju.
16 Koji mrze na Gospoda laskali bi mu, i sreća Izrailjeva do veka bi bila.
17 Najboljom bih ga pšenicom hranio, i medom iz sata sitio“.

Psalam 82.

Psalam Asafov.
1 Ustaje bog u saboru Božjemu, sud svoj usred bogova izriče.
2 Dokle ćete neduševno suditi i bezdušnicima ugoditi? Sela.
3 Sudite ubogome i siroti dajte pravo nesrećnome i bednome,
4 izbavljajte jadnoga i ništega i iz ruke bezdušnika otimajte.
5 Ništa ne znaju niti razumeju, po tami lutaju. Zadrmaše se svi temelji zemlje.
6 Rekoh: bogovi ste i sinovi Svevišnjega svi;
7 ali ćete kao i ostali ljudi vi umreti, i pašćete kao što svaki knez pada!
8 Ustani, Bože, sudi zemlji, jer su svi narodi tvoji.

Psalam 83.

Pesma. Psalam Asafov.
1 Bože, nemoj zaćutati! Nemoj onemeti i nepomičan ostati, Bože!
2 Jer gle uzavreše neprijatelji tvoji, i koji na te mrze glavu podigoše.
3 Zlo po narod tvoj naumiše, na izabrane tvoje dogovaraju se,
4 „Dođite“ - rekoše - „da ih istrebimo iz naroda, da se ime Izrailjevo više ne spomene.“
5 Složno pristaše i suprot tebe veru uhvatiše
6 šatori Edomovi i Ismailovi, Moavi i Agareni,
7 Gevah, Amon, Amalik, i Filisteji sa Tircima.
8 I Asur se njima pridruži, pomoć daje sinovima Lotovim. Sela.
9 Učini im kao što učini Madijamu, kao Sisari i Javinu na potoku Kisonu.
10 Koji su u En-Doru istrebljeni, i sobom su zemlju nagnojili.
11 Uradi s knezovima njihovim kao s Orivom i sa Zivom, i sa svim glavarima njihovim, kao i sa Zavejem i Salmanom!
12 Jer oni govore: „Osvojimo Božja naselja!“
13 Napravi ih, Bože, kao prah u vihoru, kao plevu u vrtlogu!
14 Kao što šumu oganj sažiže, kao što plamen gore zapaljuje,
15 tako ih ti olujom svojom goni i vihorom svojim smeti!
16 Pokrij lice njihovo sramotom, neka traže ime tvoje, Gospode!
17 Nek se stide i srame do veka, nek se smetu i izginu!
18 I nek znaju da si ti sam, kome je ime Gospod, Svevišnji nad celom zemljom.

Psalam 84.

Upravitelju zbora pevača. Na giteji. Psalam sinova Korejevih.
1 Mili li su stanovi tvoji, Gospode nad vojskama!
2 Gine duša moja i uzdiše za dvorima Gospodnjim. Srce moje i put moja radosno kliču Bogu živome.
3 I vrabac kuću nađe i lastavica gnezdo sebi, gde no ptiće svoje leže... Ja za oltarima tvojim uzdišem, Gospode nad vojskama, kralju moj i Bože moj!
4 Blago onima koji su u domu tvome! Oni te još mogu hvaliti. Sela.
5 Blago onima koji se na tvoju pomoć oslanjaju; oni u svom srcu nalaze puteve tvoje!
6 Idući dolinom plača, u izvore je pretvaraju, i kiša je jesenja blagoslovima zaliva.
7 I dok idu raste njima snaga i dolaze pred Boga u Sionu.
8 Gospode, Bože nad vojskama, usliši molitvu moju! Usliši je, Bože Jakovljev! Sela.
9 Bože, štitu naš, pogledaj i vidi lice pomazanika svoga!
10 Ta bolji je jedan dan u dvorima tvojim od hiljada na drugome mestu. Volim biti na pragu doma Boga svoga, nego živeti u šatorima bezdušnika.
11 Jer je Gospod Bog, sunce i štit. Gospod milost i slavu daje. Onima koji hode u čistoti on ni jednoga dobra ne ukraćuje.
12 Gospode nad vojskama, blago čoveku koji se u te uzda!

Psalam 85.

Upravitelju zbora pevača. Psalam sinova Korejevih.
1 Smilovao si se Gospode, na zemlju svoju, povratio si roblje Jakovljevo;
2 oprostio si nepravdu narodu svome, pokrio si sve grehe njegove. Sela.
3 Ostavio si svu jarost svoju, ublažio si žestinu gneva svoga.
4 Povrati se nama, Gospode spasenja našega! Prekini srdnju svoju na nas!
5 Zar ćeš se doveka gneviti na nas, i protegnuti gnev svoj od kolena na koleno?
6 Zar se nećeš povratiti i oživeti nas, da se narod tvoj raduje o tebi?
7 Pokaži nam, Gospode, milost svoju, daj nam pomoć svoju!
8 Poslušaću što Bog, Gospod, govori, jer on mir narodu svome i vernima svojim kazuje. Ali da ne budu opet besni!
9 Da, blizu je onih koji ga se boje pomoć njegova, da bi opet u našoj zemlji naselila se slava!
10 Milost i vernost srešće se, pravda i mir poljubiće se.
11 Vernost će iz zemlje izniknuti, a pravda će s neba priniknuti.
12 I Gospod će dati sreću, i zemlja će naša plod svoj dati.
13 Pravda će pred njime ići i stope će svoje na put utisnuti.

Psalam 86.

Molitva Davidova.
1 Prigni, Gospode, uho svoje i usliši me, jer sam nevoljan i jadan.
2 Sačuvaj dušu moju, jer sam ja tvoj poklonik. Spasi, Bože, slugu svoga, koji se u te uzda!
3 Smiluj se na me, Gospode, jer ja tebe po vas dan prizivam!
4 Obveseli dušu sluge svoga, jer ja k tebi, Gospode, podižem dušu svoju.
5 Jer si ti, Gospode, dobar i opraštaš, i pun si milosti za sve koji te prizivlju!
6 Čuj, Gospode, molitvu moju, slušaj glas molitve moje!
7 U dane tuge svoje prizivam te, jer me ti uslišiš.
8 Niko među bogovima nije kao ti, Gospode, i nema dela takovih kao što su tvoja dela.
9 Svi narodi koje si stvorio doći će i pokloniće se pred tobom, Gospode, i slaviće ime tvoje.
10 Jer si ti veliki i čudesa činiš; samo si ti Bog!
11 Pokaži mi, Gospode, put svoj, i ići ću po istini tvojoj. Učini da se srcu mome mili bojati se imena tvoga.
12 Slaviću te, Gospode, Bože moj, svim srcem svojim, slaviću ime tvoje doveka;
13 jer je milost tvoja velika nada mnom, i dušu si moju iz dubine Šeola izveo.
14 Oholi ljudi ustaše na me, Bože, četa nasilnika traži glavu moju, i nemaju tebe pred sobom.
15 Ali ti, Gospode, Bože milostivi i blagi, strpljivi i bogati dobrotom i istinom,
16 pogledaj na me i smiluj mi se; daj snage sluzi svome, pomozi sinu sluškinje svoje,
17 Pokaži mi znak dobrote svoje, da dušmani moji vide i zbune se, što me ti, Gospode, pomažeš i tešiš.

Psalam 87.

Psalam sinova Korejevih. Pesma.
1 Gospod ga utvrdi na gorama svetim.
2 On Sionska vrata voli više od svih stanova Jakovljevih.
3 Slavno za te kažu grade Božji! Sela.
4 „Među one koji me znaju brojim Egipat i Vavilon, gle, i Filisteji a i Tir s Etiopskom rodiše se u Sionu!“
5 O Sionu se govori: „Svi se oni u njemu rodiše sam Svevišnji ga utvrdi.“
6 Gospod u prepisu naroda pominje: „I ovaj se u njemu rodi!“ Sela.
7 I svi koji pevaju i igraju kliču: Svi su moji izvori u tebi.

Psalam 88.

Pesma. Psalam sinova Korejevih. Upravitelju zbora pevača, da se peva uz frulu. Pesma Emana od plemena Zarina.
1 Gospode, Bože spasenja moga, danju tužim i noću pred tobom!
2 Nek iziđe preda te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mome,
3 jer je duša moja puna jada i život moj se Šeolu primače.
4 Brojim se u one koji u grob odlaze, postah kao čovek bez snage.
5 Među mrtve bačen sam, kao ubijeni koji u grobu leže, kojih se ti više i ne sećaš, i koji su daleko od ruke tvoje.
6 Metnuo si me u jamu duboku, u tamu, u bezdanu.
7 Oteža mi gnev tvoj, udaraš me svim valima svojim. Sela.
8 Udaljio si od mene prijatelje moje, njima si me omrazio; zatvoren sam i izići ne mogu.
9 Oči moje usahnuše od jada. Zovem te, Gospode, svaki dan k tebi pružam ruke svoje!
10 Da li ti za mrtve čudesa činiš? Ustaju li mrtvi da te slave? Sela.
11 Pripoveda li se u grobu milost tvoja i istina tvoja u bezdanu?
12 Poznaju li se u tami čudesa tvoja, pravda tvoja, u zemlji zaborava?
13 Gospode! tvoj spas ja molim, i već s rana jutra molitva se moja tebi diže.
14 Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju i odvraćaš lice svoje od mene?
15 Mučim se i izdišem još od mladosti svoje, podnosim teret straha tvoga, smeten sam!
16 Gnev tvoj stiže me, strah tvoj razdire me;
17 optiče me svagda kao voda, steže me od svuda.
18 Udaljio si od mene drugove i prijatelje; nesta poznanika mojih s nevolje moje!

Psalam 89.

Pesma Etana od plemena Zarina.
1 Milosti Gospodnjoj uvek ću pevati. Od kolena na koleno javljaću vernost tvoju ustima svojim.
2 Jer ja rekoh: Milost tvoja ima večite temelje, na nebesima si vernost svoju utvrdio?
3 Učinih savez s izabranima svojim, reče Gospod, i zakleh se sluzi svome Davidu:
4 „Za navek ću utvrditi potomstvo tvoje i presto ću tvoj zauvek učvrstiti.“ Sela.
5 Nebesa kazuju čudesa tvoja, Gospode, i istinu tvoju sabor svetih.
6 Jer ko je na nebu ravan Gospodu, ko je nalik Gospodu među sinovima Božjim?
7 Silan je Gospod u saboru svetih, silniji od sviju oko njega.
8 Gospode, Bože nad vojskama, ko je moćan kao ti, Gospode? Vernost te tvoja okružuje.
9 Ti bes morski savlađuješ; kad podigne more vale svoje, ti ih krotiš.
10 Ti si oholi Egipat kao na smrt ranjenoga oborio; krepkom mišicom svojom rasejao si neprijatelje svoje.
11 Tvoja su nebesa i tvoja je zemlja. Ti si sazdao vaseljenu i sve što je u njoj.
12 Sever i Jug ti si stvorio; Tavor i Ermon u tvom se imenu raduju.
13 Krepka je mišica tvoja, silna je ruka tvoja i visoka desnica tvoja.
14 Pravda i pravičnost temelji su tvog prestola, pred tvojim su licem milost i istina.
15 Blažen narod koji poklič radosti zna; u svetlosti lica tvog on hodi, Gospode.
16 Imenom se tvojim uvek raduje i pravdom tvojom uzvisuje.
17 Jer si ti slava i sila njegova, i milost tvoja uzvisuje silu našu.
18 Ta od Gospoda je sva odbrana naša! Izrailjev Svetac je kralj naš!
19 Jednom si u viđenju vernome svome govorio i rekao: Poslah pomoć junaku, uzvisih iz naroda mladoga čoveka;
20 nađoh Davida, slugu svoga, uljem svojim pomazah ga.
21 Ruka će ga moja podržati, krepiće ga mišica moja.
22 Neprijatelj ga neće nadvladati ni bezdušnik pritisnuti.
23 Potrću pred njime dušmane njegove, poraziću nenavidnike njegove.
24 Vernost moja i milost moja sa njime će biti, i u ime moje uzvisiće se sila njegova.
25 Pružiću na more ruku njegovu i na reke desnicu njegovu.
26 On će mene ovako prizivati; - Ti si otac moj, Bog moj, grad spasenja moga! -
27 I ja ću ga učiniti prvencem svojim, najvećim među kraljevima zemlje.
28 Doveka ću mu milost svoju hraniti, i savez moj će sa njim veran biti.
29 Učiniću potomstvo njegovo večnim, i presto njegov kao dane nebeske.
30 Ako i sinovi njegovi ostave moj zakon i ne idu po zapovestima mojim;
31 ako pogaze uredbe moje i ne čuvaju zapovesti moje,
32 pokaraću ih bičem za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo;
33 ali milost svoju neću uzeti od njih niti ću se izneveriti vernosti svojoj.
34 Neću pogaziti saveza svoga i neću poreći ono što je iz usta mojih izišlo.
35 Jednom se zakleh svetošću svojom, hoću li Davidu slagati?
36 Potomstvo će njegovo doveka trajati, a presto njegov kao sunce preda mnom.
37 On će kao mesec večno stajati. Veran je svedok na nebesima. - Sela.
38 A sad si me odbio, odbacio si me, razgnevio si se na pomazanika svoga!
39 Prezreo si savez sa slugom svojim, zbacio si i skvrnio venac njegov!
40 Razvalio si sve bedeme njegove i gradove njegove razrušio.
41 Plene ga svi koji mu prilaze, ruglo svojih suseda postade.
42 Uzvisio si desnicu protivnika njegovih, obradovao si sve neprijatelje njegove!
43 Zavratio si oštrice mača njegovoga i nisi ga u boju ukrepio.
44 Uzeo si mu svetlost njegovu i presto si njegov na zemlju oborio.
45 Skratio si dane mladosti njegove, sramotom si ga pokrio. Sela.
46 Dokle ćeš se, Bože, jednako odvraćati? Dokle će ko plamen gnev tvoj plamteti?
47 Opomeni se kratkoće veka moga i kako si ni na šta stvorio sve sinove čovečje!
48 Koji je čovek koji može živeti a smrti da ne vidi, i iz Šeola dušu svoju da izbavi? Sela.
49 Gde su ranije milosti tvoje, Gospode, za koje si se vernošću svojom Davidu zakleo?
50 Opomeni se, Gospode, sramote slugu svojih, opomeni se od kolikih naroda ja uvrede nosim.
51 Opomeni se uvreda neprijatelja svojih, Gospode, i uvreda njihovih na stope pomazanika svoga!
52 Blagosloven Gospod uvek! Amin! Amin!

KNjIGA ČETVRTA (Psalmi 90-106)

Psalam 90.

Molitva Mojsijeva, čoveka Božjega.
1 Gospode, ti si nam utočište od kolena do kolena bio.
2 Pre nego se gore rodiše, i pre nego si zemlju sazdao i vaseljenu, od iskona i doveka ti si, Bože!
3 Ti pretvaraš čoveka u prah, i govoriš: „Vratite se sinovi čovečji!“
4 Jer je hiljada godina pred očima tvojim kao dan jučerašnji kad mine, kao straža noćna.
5 Ti ih kao san odnosiš; oni su kao trava koja u zoru niče,
6 u jutro se zeleni i cveta, a u veče pokosi se i sasuši.
7 Nestaje nas od gneva tvoga, smeteni smo s jarosti tvoje.
8 Stavio si preda se bezakonja naša, tajne grehe naše na svetlost lica svoga.
9 Od srdnje tvoje nestaju svi dani naši, godine naše kao uzdisaji prolaze.
10 Dana godina naših ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina, i sav je ponos njihov muka i nevolja; jer brzo teku i mi odlećemo.
11 Ko zna silu gneva tvoga i jarost tvoju, da bi te se ko što treba bojao?
12 Nauči nas tako brojiti dane naše da bismo srce mudro stekli.
13 Povrati se, Gospode!... Dokle ćeš?... Smiluj se na sluge svoje!
14 S jutra nas nasiti dobrote svoje, i radovaćemo se i veselićemo se u sve dane svoje.
15 Obraduj nas prema danima u koje si nas mučio, i godinama kad smo nevolju gledali.
16 Neka se pokaže na slugama tvojim delo tvoje, i slava tvoja na sinovima njihovim.
17 Nek bude milost Gospoda, Boga našega, sa nama, i delo ruku naših dovrši nam, delo ruku naših dovrši!

Psalam 91.

1 Koji nastava u zaklonu Svevišnjega on u seni Svemoćnog počiva.
2 Govorim Gospodu: „Ti su utočište moje, branič moj, Bog moj, u koga se uzdam.“
3 On će te izbaviti iz zamke ptičareve i od ljute kuge.
4 Perjem svojim pokriće te, i pod krilima ćeš se njegovim zakloniti. Vernost je njegova štit i oklop.
5 Nećeš se bojati strahote noćne, niti strele koja danju leti,
6 niti kuge koja mrakom ide, ni pomora koji u podne besni.
7 Pašće pored tebe hiljada i deset hiljada s desne tvoje strane, a tebe se neće doticati.
8 Samo ćeš očima svojim gledati i videćeš platu bezdušnika.
9 Jer kad si ti Gospoda, koji je zaklon moj, kad si Svevišnjega izabrao za utočište svoje
10 neće tebe ni jedno zlo snaći, niti će udarac stići do šatora tvoga;
11 jer će anđelima svojim on zapovedati da te čuvaju po svim putevima tvojim.
12 I oni će tebe na ruke uzeti da gde nogom svojom za kamen ne zapneš.
13 Nastupićeš na lava i na zmiju, pogazićeš lavića i zmaja. -
14 Kad postavi u me ljubav svoju izbaviću ga, uzvisiću ga; jer ime moje zna.
15 Zazvaće me i uslišiću ga; s njim ću biti u nevolji; izbaviću ga i proslaviću ga.
16 Nasitiću ga dugim životom i spasenje ću mu svoje pokazati.

Psalam 92.

Psalam. Pesma za subotu.
1 Lepo je hvaliti Gospoda, slaviti ime tvoje, Svevišnji!
2 Javljati jutrom milost tvoju a noću vernost tvoju,
3 uz gitaru od deset žica i uz psaltir, i uz harfin slatki zvuk!
4 Razveselio si me, Gospode, delima svojim; dela ruku tvojih radosno ja pevam!
5 Velika li su dela tvoja, Gospode, i duboke li su promisli tvoje!
6 Bezumnik u njima ništa ne poznaje a lakomisleni ne pazi.
7 Ako bezdušnici kao trava niču i cvetaju svi koji zlo čine, to je zato da se za navek istrebe.
8 Ali ti, ti si Svevišnji, za navek, Gospode!
9 Jer gle, neprijatelji tvoji, Gospode, jer gle, neprijatelji tvoji propadaju, rasipaju se svi koji zlo čine.
10 Ali ti meni daješ snagu od bivola; ja sam novim uljem namazan.
11 Uživaju oči moje gledajući sudbinu neprijatelja mojih, i uši moje slušajući opake protivnike moje.
12 Pravednici kao palme cvetaju, kao kedri Livanski se uzvisuju.
13 Zasađeni u domu Gospodnjemu cvetaju u dvorima Boga našega;
14 i rod još i u starosti nose, i jedri su i zeleni,
15 od objave da je Gospod pravedan! On je stena moja i nema u njemu nepravde.

Psalam 93.

1 Gospod kraljuje! Obučen je u veličanstvo, Obučen je Gospod, silom opasan. Zato je vaseljena tvrda i ne pomera se.
2 Presto je tvoj od iskona utvrđen, od uvek Ti si.
3 Podižu reke, Gospode, podižu reke glas svoj, podižu reke hučne valove svoje.
4 Ali je i od hujanja voda velikih i silnih, od besnih valova morskih, silniji Gospod na visini neba.
5 Svedočanstva su tvoja tvrda, domu tome svetost pripada, Gospode, za navek.

Psalam 94.

1 Bože od osvete, Gospode, Bože od osvete, pokaži se!
2 Podigni sve, sudijo nad zemljom, vraćaj oholima po delima njihovim!
3 Dokle li će bezdušnici, Gospode, Dokle će se bezdušnici hvaliti?
4 Ruže i drsko govore, hvale se svi koji zlo čine!
5 Gaze narod tvoj, Gospode, i muče nasleđe tvoje;
6 udovicu i stranca kolju a sirote ubijaju,
7 i govore: „Ne gleda to Gospod, ne mari zato Bog Jakovljev.“
8 Pazite se, o preludi ljudi! A vi bezdušnici, kad li ćete pamet steći?
9 Koji je uho stvorio zar ne čuje? Zar ne vidi koji je oko načinio?
10 Neće li kazniti onaj koji i narode kažnjava? On, koji je čoveku razum dao?
11 Zna Gospod misli čovečje, zna da su ništave.
12 Blažen čovek, Gospode, koga ti urazumljuješ i zakonima svojim učiš,
13 da bi mu mir u zle dane dao, dok se jama bezumniku kopa.
14 Jer ne odbacuje Gospod naroda, svoga i ne ostavlja nasleđa svoga;
15 jer će sud po pravdi biti, i odobriće ga svi koji su prava srca.
16 Ko će za me protiv zlih ustati? Ko će stati za me protiv onih koji zlo čine?
17 Kad mi Gospod ne bi u pomoći bio, brzo bi se duša moja u predeo ćutanja preselila!
18 Kada rekoh: „Spotiče se noga moja!“ prihvati me, Gospode, milost tvoja.
19 Kad se u srcu mome umnože brige, utehe tvoje ublažuju dušu moju.
20 Zar će te krvnici na svoj presto postaviti, koji protiv zakona nasilja izmišljaju?
21 Navaljuju na dušu pravedničku, i krv pravu okrivljuju.
22 Ali je Gospod moje zaklonište jako, Bog je moj tvrdo utočište moje.
23 On će njima vratiti bezakonje njihovo, za zloću njihovu on će njih istrebiti, istrebiće ih Gospod, Bog naš.

Psalam 95.

1 Dođite! Zapevajmo radosno Gospodu! Pokliknimo gradu spasenja svoga!
2 Iziđimo pred lice njegovo sa hvalom, pesmama mu uskliknimo!
3 Jer je Gospod veliki Bog i veliki kralj nad svim bogovima.
4 U njegovoj su ruci dubine zemlje i njegove su visine gora,
5 njegovo je more, on ga je stvorio, njegova je i suha zemlja, njegove su je ruke načinile.
6 Dođite! Poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom, tvorcem svojim!
7 Jer je on Bog naš i mi narod paše njegove, stado koje ruke njegove vode. Ah, kad biste danas glas njegov slušati hteli!...
8 Da ne odrveni srce vaše kao u Merivi, kao u dan Mase, u pustinji,
9 kad me oci vaši iskušaše, ispitaše, i videše delo moje!
10 Četrdeset se godina na rod onaj srdih, i rekoh: „Tumara narod ovaj srcem i puteva mojih ne zna.“
11 Zato se u gnevu svome zakleh:. „Neće oni u moj mir nikada ući!“

Psalam 96.

1 Pevajte Gospodu pesmu novu, Pevajte Gospodu, svi koji ste na zemlji!
2 Pevajte Gospodu, blagosiljajte ime njegovo, javljajte svagda spasenje njegovo!
3 Kazujte po narodima slavu njegovu, po svim plemenima čudesa njegova.
4 Jer je velik Gospod i dostojan hvale, silan iznad svih bogova.
5 Jer su svi bogovi naroda ništavi, a Gospod je nebesa stvorio.
6 Slava je i veličanstvo pred licem njegovim, sila i lepota u svetilištu njegovom.
7 Dajte Gospodu, plemena naroda, dajte Gospodu slavu i čast!
8 Dajte Gospodu slavu imena njegova! Nosite dare i idite u dvore njegove!
9 Poklonite se Gospodu u krasnom svetilištu, strepite pred njim svi koji ste na zemlji!
10 Recite narodima: „Gospod kraljuje! Zato je vaseljena tvrda i ne pomera se. Svevišnji sudi narodima pravo.“
11 Nek se vesele nebesa i nek se raduje zemlja, nek popljeska more i sve što je u njemu.
12 Neka slavi polje i sve što je u njemu i nek poklikuju sva drveta šumska,
13 pred licem Gospodnjim! Jer ide, ide on da zemlji sudi; vaseljenoj će suditi po pravdi a narodima po istini svojoj.

Psalam 97.

1 Gospod kraljuje! Nek se raduje zemlja! Nek se mnoga ostrva vesele!
2 Oblak je i mrak okolo njega, pravednost i pravda temelji su prestola njegovoga.
3 Plamen pred njim ide i unaokolo pali protivnike njegove.
4 Munje njegove sevaju po vaseljenoj. Zemlja ga vidi i strepi;
5 gore se kao vosak tope pred licem Gospodnjim, pred licem Gospoda cele zemlje.
6 Nebesa kazuju pravdu njegovu, svi narodi vide slavu njegovu.
7 Zbunjeni su svi koji kipovima služe, koji se idolima hvale. Svi se bogovi klanjaju pred njime.
8 Sluša ga i raduje se Sion, i kćeri se Judejske vesele radi sudova tvojih, Gospode!
9 Jer si ti Gospode, Svevišnji nad celom zemljom, uzvišen nad svim bogovima.
10 Vi koji Gospoda ljubite, mrzite na zlo! On vernika svojih duše čuva i iz ruku bezdušnika izbavlja.
11 Svetlost se za pravednika seje a veselje za one koji su prava srca.
12 Radujte se pravednici u Gospodu, slavite, sveti, ime njegovo!

Psalam 98.

1 Pojte Gospodu pesmu novu, jer čudesa učini. Pomože mu desnica njegova i sveta mišica njegova.
2 Pokaza Gospod spasenje svoje, otkri pred narodima pravdu svoju.
3 Opomenu se milosti svoje Jakovljevu i vernosti svoje k domu Izrailjevom! Videše svi krajevi zemlje spasenje Boga našega!
4 Uskliknite Gospodu svi stanovnici zemlje, poklikujte i popevajte!
5 Popevajte Gospodu uz harfe, uz harfe pesme popevajte!
6 Uz poklič truba i uz zvuk rogova poklikujte kralju, Gospodu!
7 Nek odjekne more i što je u njemu, nek poklikuje vaseljena i sve što u njoj živi!
8 Nek pljeskaju reke i sve gore nek radosno pevaju
9 pred licem Gospodnjim! Jer ide on da zemlji sudi. Sudiće on vaseljenoj po pravdi a narodima po pravici.

Psalam 99.

1 Gospod kraljuje; strepe narodi; sedi na heruvimima; drma se zemlja!
2 Velik je Gospod u Sionu, uzvišen nad svim narodima.
3 Nek se slavi veliko i silno ime tvoje! On je svet!
4 Nek se slavi sila kralja koji pravdu ljubi! Ti si pravdu utvrdio, sud i pravdu ti si u Jakovu uredio!
5 Uzvisujte Gospoda, Boga našega, klanjajte se ispred podnožja njegovog! On je svet!
6 Mojsije i Aron, sveštenici njegovi, i Samuilo s onima koji ime njegovo prizivahu, prizvaše Boga, i on ih usliši.
7 Sa stuba od oblaka govoraše njima; i oni čuvaše zapovesti njegove i zakon koji im dade.
8 Gospod, Bože naš, ti si ih uslišio, ti si njima bio Bog koji prašta, ali si kaznio grehe njihove!
9 Uzvisujte Gospoda, Boga našega, klanjajte se svetoj gori njegovoj, jer je svet Gospod, Bog naš!

Psalam 100.

Psalam hvale.
1 Dižite radosne glasove Gospodu svi vi stanovnici zemlje!
2 Služite Gospodu radosno, s pesmama idite pred lice njegovo!
3 Znajte da je Gospod Bog! On nas je stvorio, njegovi smo; njegov narod i njegove paše stado.
4 Sa hvalom ulazite na vrata njegova, s pesmom u dvore njegove. Slavite i blagosiljajte ime njegovo!
5 Jer je Gospod dobar; milost je njegova večna i vernost njegova za sva pokoljenja.

Psalam 101.

Psalam Davidov.
1 Milost i pravdu pevaću, tebe ću, Gospod, slaviti!
2 Pravog ću se puta držati, - ah, kad ćeš mi doći?... Čuvaću čistotu srca svoga u domu svome.
3 Neću ništa zla pred oči svoje metnuti; jer ja mrzim na dela grešnika i ona neće za mene prionuti.
4 Srce pokvareno biće daleko od mene, bezdušnika neću da poznajem.
5 Istrebiću one koji tajno bližnjega svog kleveću, i neću oka prezirnog trpeti, ni srca nadutog.
6 Oči moje na verne će u zemlji paziti, da bi sa mnom sedeli. Ko pravim putem hodi taj će meni služiti.
7 Neće koji lukavo radi u mom domu sedeti, neće koji laž govori pred očima mojim stajati.
8 Svako ću jutro zatirati bezdušnike u zemlji, da bih svekolike koji zlo čine istrebio iz grada Gospodnjeg.

Psalam 102.

Molitva nevoljnika kada klone i pred Gospodom izliva tugu svoju.
1 Gospode, čuj molitvu moju, vapaj moj neka do te dođe!
2 Ne sakrij lica svog od mene u dan nevolje moje, prigni k meni uho svoje kada te prizivam! Pohitaj, usliši me!
3 Jer mi dani kao dim prolaze i kosti mi kao ugarci gore.
4 Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje; i hleb svoj ja jesti zaboravljam.
6 Od uzdisanja moga kosti mi za kožu prionuše.
7 Postadoh kao gem u pustinji, kao sova na zidinama.
8 Nemam ni sna, te sam kao ptica bez druga na krovu.
9 Svaki dan me ruže neprijatelji moji i imenom se mojim pomamni dušmani moji uklinju.
10 Jedem pepeo kao hleb, i sa suzama piće svoje ja pomešam,
11 zarad gneva tvoga i srdnje tvoje. Jer si me ti uzdigao pa me daleko odbacio.
12 Dani su moji kao senka pred mrakom, ja se kao trava sušim.
13 Ali ti, Gospode, večito ostaješ, i spomen tvoj od kolena na koleno ide.
14 Ti ćeš ustati i na Sion ćeš se smilovati, jer je vreme da mu se smiluješ, jer je došlo vreme!
15 Jer sluge tvoje vole i kamenje njegovo, i prašinu njegovu ljube.
16 Tada će se narodi bojati imena Gospodnjega, i kraljevi zemlje slave tvoje.
17 Jest, Gospod će prezidati Sion i u slavi javiće se svojoj.
18 On molitvu nesretnika sluša, ne prezire on molitve njegove.
19 Za budući rod je to napisano, i narod na novo stvoren hvaliće Gospoda!
20 Jer je pogledao sa svete visine svoje, pogledao je Gospod s neba na zemlju,
21 da sužanja izdisanje čuje, i odreši one koji u smrt idu,
22 da se na Sionu proglasi ime Gospodnje i hvala njegova u Jerusalimu,
23 kad se svi narodi i kraljevstva skupe da Gospodu služe.
24 Slomio je snagu moju na mom putu, skratio je dane moje!
25 Rekoh: Bože moj, ne uzmi me u polovini dana mojih, ti, čije su godine večne.
26 Davno si ti, Gospode, zemlju osnovao, a i nebesa su delo ruku tvojih.
27 To će sve da prođe, ali ti ostaješ; sve će se to kao haljina istrošiti, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se,
28 ali ti si uvek isti, i godine tvoje neće isteći.
29 Sinovi će sluga tvojih sedeti u zemlji svojoj, i seme će se njihovo pred licem tvojim utvrditi.

Psalam 103.

Davidov.
1 Blagosiljaj, dušo moja Gospoda, i sve što je u meni neka blagoslovi sveto ime njegovo!
2 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj ni jedno dobročinstvo njegovo!
3 On ti sve grehe oprašta, sve bolesti isceljuje tvoje.
4 On izbavlja život tvoj od groba, kruniše te milosrđem i dobrotom.
5 Život tvoj on dobrima ispunja i podmlađuje te kao orla.
6 Gospod pravdu čini, poniženim pravo daje.
7 On pokaza Mojsiju puteve svoje, dela svoja sinovima Izrailjevim.
8 Gospod je milostiv i dobar, spor na gnev i bogat u dobroti.
9 Ne pravda se bez prestanka niti se doveka srdi;
10 ne postupa s nama po gresima našim, niti vraća po nepravdama našim.
11 Koliko je nebo od zemlje visoko, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje;
12 koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas.
13 Kao što otac sinove svoje žali, tako žali Gospod one koji ga se boje;
14 jer on zna za građu našu, pamti da smo prah.
15 Čovek!... Dani su njegovi kao trava. Kao cvet u polju, tako i on cveta;
16 dune li na nj vetar, nestaje ga, i ne poznaje ga više mesto gde je bio.
17 Ali milost Gospodnja doveka ostaje na onima koji ga se boje, a pravda njegova na sinovljevim sinovima
18 onih koji drže savez njegov i njegove zapovesti pamte, da ih izvršuju.
19 Gospod na nebesima presto svoj postavi i kraljevstvo njegovo svime vlada.
20 Blagosiljajte Gospoda, anđeli njegovi, koji ste silni i jaki, i izvršujete reč njegovu, slušajući glas reči njegove!
21 Blagosiljajte Gospoda, sve vojske njegove! sluge njegove, koji činite volju njegovu!
22 Blagosiljajte Gospoda, sva dela njegova, po svim mestima gospodstva njegovog! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!

Psalam 104.

1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, neizmerno si velik! Obučen si u svetlost i u veličanstvo!
2 Obukao je svetlost kao plašt, razapeo nebo kao šator;
3 na vodama prostora nebeskih podigao je dvore svoje. Od oblaka čini kola svoja, leti na krilima vetra.
4 Glasnike svoje od vetrova čini, sluge svoje od plamena ognjenih.
5 Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, i ona se nikad pomestiti neće;
6 morima si je kao haljinom odenuo, - povrh gora vode protekoše.
7 Na pretnju tvoju ustuknuše, od gromovnog glasa tvoga u strahu pobegoše.
8 Podigoše se gore i spadoše doline na mesta koja si im utvrdio.
9 Postavio si među da je vode ne prelaze i ne vraćaju se da zemlju pokriju.
10 Ti izvore na doline izvodiš, koji tokom svojim izmeđ gora teku.
11 Iz njih se sve zveri poljske napajaju, i divlji magarci žeđu svoju gase.
12 Do obala njihovih ptice nebeske stanuju i glas se njihov kroz grane razleže.
13 S visina stanova svojih ti gore zalivaš; plodovima dela tvojih siti se zemlja.
14 Ti daješ da raste trava stoci i bilje čoveku, da zemlja hranu izvodi i vino
15 koje srce čoveka veseli, i od kog se lice kao ulje sjaji, i hleb koji snagu čoveku krepi.
16 Site se drveta Božja, kedri Livanski, koje on posadi.
17 Na njima ptice gnezda viju, stanak rodi je na čempresima.
18 Gore visoke divokozama, kamen je utočište damanima.
19 Stvorio si mesec da vreme pokazuje, i sunce koje zapad svoj poznaje.
20 Stereš tamu i biva noć, kad sve šumsko zverje izilazi.
21 Lavići riču za plenom i od Boga hranu sebi traže.
22 Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.
23 Tad izlazi čovek na svoj posao, na rad svoj do večera.
24 Mnogo li je dela tvojih, Gospode! sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga!
25 Eno more veliko i široko: tu vrve bez broja životinje male i velike;
26 tu i lađe plove i Levijatan, koga si stvorio da se u valovima igra.
27 Sva su ta stvorenja u tebe uzdaju da na vreme hranu njima daješ.
28 Ti im daješ i ona primaju: otvaraš ruku svoju i ona se dobra nasite.
29 Odvraćaš li lice svoje, smetu se; uzmeš li im dah, ginu, i u prah se svoj vraćaju.
30 Pošlješ dah svoj, i ona postaju, i ti zemlji lice ponavljaš.
31 Nek je večna slava Gospodu! Nek se veseli Gospod u delima svojim!
32 Kad on zemlju pogleda, tad se ona trese; dotakne li se gora, tad se one dime.
33 Pevaću Gospodu dokle sam god živ, hvaliću ja Boga svoga dokle god postojim.
34 Nek mu bude mila pesma moja! Veseliću se o Gospodu!
35 Nek nestane grešnika sa zemlje, i bezdušnika da ne bude više!
36 Blagosiljaj dušo moja, Gospoda!
Aliluja[1]!

[1] Aliluja, Halelujah znači: Hvalite Gospoda.

Psalam 105.

1 Hvalite Gospoda, prizivajte ime njegovo, javljajte po narodima velika dela njegova!
2 Pevajte mu i slavite ga, kazujte sva čudesa njegova!
3 Hvalite se svetim imenom njegovim, nek se veseli srce onih koji Gospoda traže!
4 Tražite Gospoda i pomoć njegovu, tražite lice njegovo jednako!
5 Pamtite čudesa njegova, znake njegove i sudove usta njegovih,
6 vi, seme Avramovo, sluge njegove, sinovi Jakovljevi, izabrani njegovi!
7 On, Gospod, on je Bog naš, sudovi se njegovi u celoj zemlji vrše.
8 Savez svoj on uvek pamti, obećanje na hiljadu kolena,
9 savez koji sa Avramom učini i zakletvu kojom se Isaku zakleo.
10 On nju potvrdi Jakovu za zakon a Izrailju za savez večni,
11 govoreći: „Zemlju Hanansku daću tebi u nasleđe.“
12 Malo ih je tada bilo, vrlo malo i behu došljaci u zemlji,
13 i iđahu od naroda do naroda, od jednog kraljevstva ka drugom plemenu;
14 al' ne dade Gospod nikom da ih ponizi, nego kazni zbog njih kraljeve.
15 „Ne dirajte“ - reče - „u pomazanike moje, prorocima mojim ne činite zla!“
16 I pusti glad na zemlju, i potra sav hleb za hranu.
17 Posla pred njima čoveka, Josifa, koji bi u roblje prodan.
18 Okovima noge stegoše njegove, metnuše ga u gvozdene verige,
19 dok se ne ispuni reč njegova. I reč Gospodnja ga okuša i prizna ga.
20 Kralj naredi da se odreši, gospodar ga nad narodima pusti.
21 Postavi ga gospodarem u domu svome i upravnikom nad svim imanjem svojim,
22 da nad knezovima njegovim po svojoj volji vlada, i starešine njegove da urazumljuje.
23 Tada dođe Izrailj u Egipat, i Jakov se naseli u zemlji Hamovoj.
24 I namnoži Bog svoj narod i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.
25 I prevrnu srce njihovo te na narod njegov omrzoše, i napakostiše slugama njegovim.
26 Posla Mojsija, slugu svoga, i Arona, izabranika svoga.
27 Oni ispuniše među njima čudesa po moći njegovoj, i znake u zemlji Hamovoj.
28 Pusti mrak i dovede tamu, i ne protiviše se reči njegovoj.
29 U krv vodu njihovu pretvori i pomori ribu njihovu.
30 Provre zemlja njihova žabama, pa i odaje kraljeva njihovih.
31 Reče i dođoše muhe otrovne i obadi po svim krajevima njihovim.
32 Mesto kiše posla na njih grad, i živ oganj na zemlju njihovu.
33 Pobi im loze njihove i smokve njihove, i potra drveće u krajevima njihovim.
34 Reče i dođoše skakavci i gusenice nebrojene,
35 i potraše svu travu u zemlji njihovoj i rod pojedoše u polju njihovom.
36 Pobi sve prvence u zemlji njihovoj i prvine svakog truda njihovoga.
37 I izvede Izrailja sa srebrom i zlatom, i niko ne susta u plemenima njegovim.
38 Obradova se Egipat izlasku njihovom, jer strah od njih beše pao na njega.
39 Razastre Gospod oblak da ih pokrije, i zapali oganj da im noću svetli.
40 Moliše ga, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.
41 Otvori kamen, i protekoše vode, kao reke protekoše po pustinji suhoj.
42 Jer se opomenu svete reči svoje i Avrama, sluge svoga;
43 i svoj narod u radosti izvede, izabranike svoje u veselju.
44 Dade im zemlju naroda, trud naroda u nasleđe,
45 da bi zapovesti njegove čuvali, i zakone njegove pazili.
Aliluja!

Psalam 106.

Aliluja!
1 Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milosrđe njegovo!
2 Ko će iskazati silna dela Gospodnja, ko će objaviti svu slavu njegovu?
3 Blago onima koji drže zakon i pravdu svagda čine!
4 Opomeni me se, Gospode, po milosti što imaš k narodu svome, pohodi me pomoću svojom,
5 da vidim sreću izabranika tvojih, i veselim se u veselju naroda tvoga, i hvalim se nasleđem tvojim.
6 Zgrešismo i mi i oci naši, krivci postadosmo, zlo učinismo.
7 Oci naši u Egiptu ne paziše na čudesa tvoja, ne opominjaše se velikog milosrđa tvoga, buniše se kraj mora, kraj mora Crvenoga.
8 Ali im on pomože radi imena svoga, da pokaže svoju moć.
9 Zapreti moru Crvenom i ono presahnu, i provede ih preko bezdana kao preko poljane.
10 Sačuva ih od ruke nenavidnika, izbavi ih iz ruke neprijatelja.
11 Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.
12 Tada verovaše rečima njegovim i pevaše slavu njegovu.
13 Al' zaboraviše brzo dela njegova, ne počekaše volju njegovu.
14 Polakomiše se u pustinji i iskušaše Boga u samoći.
15 On im molbu njihovu ispuni, al' pogibao posla na glave njihove.
16 Pozavideše Mojsiju u logoru, i Aronu, Svecu Gospodnjemu.
17 Otvori se zemlja i proguta Datana, i zatrpa četu Avironovu;
18 i oganj spali sabor njihov, plamen grešnike sažeže.
19 Načiniše tele kod Horiva, klanjaše se kipu livenome.
20 I izmeniše tako slavu svoju na priliku vola koji travu jede.
21 Zaboraviše Boga, spasitelja svoga, koji učini dela velika u Egiptu,
22 divna dela u zemlji Hamovoj, silna dela na moru Crvenom.
23 I on htedne da ih istrebi; al' Mojsije, izabranik njegov, stade pred njim ko u raselini, da odvrati jarost njegovu, da ih ne istrebi.
24 I prezreše zemlju blagodeti, ne verovaše reči Gospodnjoj.
25 Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glasa njegova.
26 Podiže on tad ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,
27 i raseje im seme po narodima, i rasturi po plemenima.
28 Oni pristaše za Velfegorom i jedoše žrtve mrtvima prinesene.
29 Rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.
30 Al' ustade Fines da izmoli milost, i prestade pogibao;
31 i to mu se u pravdu primi od kolena do kolena i doveka.
32 Razgneviše Gospoda na vodi Merivi, i Mojsije postrada s njih;
33 jer dotužiše duhu njegovom i on ustima svojim pogreši.
34 Ne istrebiše narode kao što im Gospod zapovedi,
35 već se pomešaše s narodima i njihova dela naučiše.
36 Služiše idolima njihovim, i oni im zamka postadoše.
37 Sinove i kćeri svoje prinesoše đavolima,
38 i krv pravu proliše, krv sinova i kćeri svojih, što idolima Hananskim prinošahu. I zemlja se krvnim delima oskvrni.
39 Oskvrniše se delima svojim, osramotiše se postupanjem svojim.
40 Tada planu gnev Gospodnji na narod njegov, i omrznu mu nasleđe njegovo;
41 predade ih u ruke naroda; koji njih mržahu postaše im gospodari.
42 Dosadiše im neprijatelji njihovi, i vlasti njihovoj behu pokoreni.
43 Mnogo ih je puta izbavljao, al' ga oni srdiše namerama svojim, i s bezakonja svoga propadahu.
44 Al' on opet pogleda, na nevolju njihovu čuvši tuženje njihovo.
45 Opomenu se saveza svoga s njima, smilova se po velikom milosrđu svome.
46 i učini te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.
47 Spasi nas, Gospode, Bože naš, i pokupi nas iz naroda, da slavimo sveto ime tvoje, da se tvojom slavom hvalimo!
48 Blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, od veka do veka, i sav narod neka reče: Amin!
Aliluja!

KNjIGA PETA (Psalmi 107-150)

Psalam 107.

Aliluja.
1 Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je za navek milosrđe njegovo!
2 Tako neka reku izbavljeni koje izbavi Gospod iz ruke neprijatelja,
3 i skupi ih iz svih zemalja, od istoka i zapada, od severa i od mora.
4 Lutaše po pustinji, po stazama pustim, i ne nahodiše grada da ih primi.
5 Behu gladni i žedni i duša njihova iznemože u njima.
6 Al' zavapiše ka Gospodu u muci svojoj, i on ih izbavi iz nevolje njihove,
7 i izvede ih na pravi put da bi stigli u grad naseljeni.
8 Neka hvale Gospoda za dobrotu njegovu, za čudesa njegova radi sinova čovečjih!
9 Jer on nasiti dušu klonulu, i napuni dobra dušu gladnu.
10 Sedeše u tami i u senci smrti, okovani u bedu i u gvožđe,
11 jer se protiviše reči Božjoj, i za volju Svevišnjeg ne mariše.
12 I on srce njihovo mukama ponizi; spotakoše se i ne beše nikog da pomože.
13 Al' zavapiše ka Gospodu u muci svojoj, i on ih izbavi iz nevolje njihove.
14 Izvede ih iz tame i iz senke smrti i raskide okove njihove.
15 Neka hvale Gospoda za dobrotu njegovu, za čudesa njegova radi sinova čovečjih!
16 Jer on razbi vrata bakrena i gvozdene prevornice slomi.
17 Bezumnici! Stradaše za puteve svoje nevaljale, i za nepravde svoje.
18 Svako im jelo beše otužno, dođoše do vrata smrti.
19 Al' zavapiše ka Gospodu u muci svojoj, i on ih izbavi iz nevolje njihove.
20 Posla im reč svoju i isceli ih, izbavi ih iz groba njihovog.
21 Neka hvale Gospoda za dobrotu njegovu, za čudesa njegova radi sinova čovečjih!
22 Nek prinesu žrtvu zahvalnicu i kazuju dela njegova u radosti!
23 Ploveći morem lađama, trgujući po vodama velikim,
24 videše oni dela Gospodnja, čudesa njegova na pučini.
25 On reče, i diže se oluja koja morske valove podiže.
26 Dizahu se vali do nebesa i spuštahu do bezdana, i duša se njihova previjaše u nevolji.
27 Posrtahu i ljuljahu se kao pijani, sva im pamet njihova uzaludna beše.
28 Al' zavapiše ka Gospodu u muci svojoj, i on ih izbavi iz nevolje njihove.
29 On ustavi oluju i povrati tišinu, i valovi ućutaše.
30 Oni se veseliše zato što se smiriše i on ih uvede u luku željenu.
31 Neka hvale Gospoda za dobrotu njegovu, za čudesa njegova radi sinova čovečjih!
32 Neka ga na saboru naroda uzvisuju, i slave ga na skupštini starešinskoj!
33 U pustinju reke on pretvara, u suhotu izvore vodene,
34 rodnu zemlju u slanu pustaru, zbog nevaljalstva stanovnika njezinih.
35 U jezera pustinju pretvara, suhu zemlju u izvore vode,
36 i onamo gladne naseljava, i oni zidaju grad za stanovanje,
37 seju polja, sade vinograde, i letine sabiraju obilate.
38 On ih blagosilja, i oni se jako množe, a ni stoke im ne umaljuje.
39 Ako li su umanjeni od zla, od nevolje i od tuge,
40 ako li sramotu na knezove sipa i čini da lutaju po pustinji besputnoj,
41 izbavlja on ubogoga iz nevolje, i plemena kao stada množi.
42 Dobri vide to i raduju se, ali svako nevaljalstvo usta zatiskuje.
43 Ko je mudar nek ovo zapamti i nek pozna dobrotu Gospodnju.

Psalam 108.

Pesma. Psalam Davidov.
1 Očvrsnulo je srce moje, Bože, očvrsnulo je! Pevaću i slaviću; to je moja slava!
2 Prenite se psaltire i harfo! Zoru ću da budim!
3 Slaviću te, Gospode, po narodima, pojaću ti po plemenima,
4 jer je iznad nebesa dobrota tvoja i vernost tvoja do oblaka.
5 Uzvisi se iznad nebesa, Bože! po svoj zemlji nek zasjaji pravda tvoja!
6 Da se izbave mili tvoji pomozi nam ti desnicom svojom, i usliši nas!
7 Reče Bog u svetosti svojoj: „Pobediću! Razdeliću Sihem i dolinu Sohot razmeriću.
8 Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je branič glave moje, Juda je skiptar moj,
9 Moav je umivaonica moja u kojoj se umivam, na Edoma bacam obuću svoju, a nad Filistejskom zemljom radosno ja kličem.“
10 Ko će me u tvrdi grad uvesti? Ko će me do Edoma izvesti?
11 Zar nećeš ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš više, Bože, s vojskama našim?
12 Daj nam pomoć u teskobi, jer je uzaludna odbrana čovečja.
13 S Bogom ćemo jaki biti, pregaziće on neprijatelje naše!

Psalam 109.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.
1 Bože hvale moje, nemoj ućutati!
2 Jer se usta bezdušnika i lukava na mene otvoriše. Lažljivim mi jezikom govore,
3 rečma me zlobnim opkoljuju, rat na mene dižu ni za što.
4 Za ljubav što za njih imam ustaju na mene, ali se ja samo molim.
5 Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6 Bezdušnika postavi nad njime, tužitelja s desne strane njemu.
7 Kad mu sude kriv on izišao; i molitva njegova u greh mu se primila!
8 Kratki bili dani njegovi, vlast njegovu drugi dobili,
9 Siročad deca njegova bila, njegova žena udovica!
10 Potucala se i prosila deca njegova, i daleko od razvaljenog doma svoga hleba tražila!
11 Sve što ima kamatnik mu uzeo, razgrabio tuđin muku njegovu!
12 Ne našao se niko da ga voli, niko se na sirote njegove ne smilovao!
13 Zatrlo se potomstvo njegovo, u drugom kolenu nestalo imena njegova!
14 Zapamtio Gospod bezakonje otaca njegovih, ne izbrisao se greh matere njegove!
15 Svagda pred Gospodom bili, i istrebio on uspomenu njegovu na zemlji!
16 Jer se on nije sećao milosrđa, već je gonio ništega i ubogoga, i tužnom je srcu smrt tražio.
Kletvu je ljubio, - stigla ga! Nije za blagoslov mario, - pobegao on od njega!
18 Obukao se u kletvu kao u haljinu, ušla ona u nj kao voda, i kao ulje u kosti njegove!
19 Haljina mu bila u koju se oblači i pojas kojim se svagda paše!
20 Takva plata, od Gospoda bila onima koji me nenavide i govore zlo na mene!
21 A meni, Gospode Bože moj, budi u pomoći zbog imena svoga. Velika je milost tvoja! Izbavi me,
22 jer sam nesrećan i jadan, i srce je moje ranjeno u meni.
23 Nestaje me kao senke kad s' odmiče, teraju me kao skakavca.
24 Kolena moja iznemogoše od posta, telo moje propade i omrša.
25 Ja postadoh ruglo njima: gledaju me i glavom mašu.
26 Pomozi mi, Gospode Bože moj! Spasi me po milosti svojoj!
27 I neka poznaju da je to tvoja ruka, i ti, Gospode, da si to učinio.
28 I neka oni kunu, samo ti blagosiljaj! Ako ustanu, biće zastiđeni, a sluga će se tvoj radovati.
29 Neka se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom stidom svojim se pokriju!
30 Hvaliću Gospoda glasno ustima svojim, slaviću ga usred naroda;
31 jer on stoji s desne strane ubogome, da ga spase od onih koji mu glavu traže.

Psalam 110.

Psalam Davidov.
1 Reče Gospod Gospodu mome: "Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim."
2 Silu skiptra tvoga Gospod će ti sa Siona dati: “Vladaj usred neprijatelja svojih!"
3 U dan rata tvoga narod tvoj je spreman za te. Ukrašena svetošću, kao rosa iz zorina krila, mladost tvoja ka tebi prilazi.
4 Gospod ti se zakle i neće se pokajati: "Ti si sveštenik na sve vekove po redu Melhisedekovu."
5 Gospod, koji ti je s desne strane, pobiće u dan gneva svoga kraljeve,
6 sudiće narodima, napuniće zemlju leševa. Satraće glavu neprijatelju na zemlji širokoj.
7 Iz potoka će na putu piti, al će zato uzvisiti glavu!

Psalam 111.

Aliluja!
1 Hvaliću Gospoda od sveg srca na veću pravednih i na saboru.
2 Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ga ljube.
3 Delo je njegovo slava i lepota, a večna je pravda njegova.
4 Čudesa je svoja učinio, da se ne zaborave; dobar je i milosrdan Gospod.
5 Hranu daje onima koji ga se boje, uvek pamti savez svoj.
6 Silu dela svojih javio je narodu svome, kad mu dade nasleđe naroda.
7 Dela su ruku njegovih istina i pravda, verne su sve zapovesti njegove,
8 tvrde za sve vekove, na istini i na pravdi osnovane.
9 Izbavljenje posla on narodu svome, utvrdi za navek savez svoj; sveto je i silno ime njegovo.
10 Početak je mudrosti strah od Gospoda. Dobra su razuma svi koji drže zakon njegov. Slava njegova večno postoji.

Psalam 112.

Aliluja!
1 Blažen čovek koji se Gospoda boji i kome su omilele zapovesti njegove!
2 Seme će njegovo silno biti na zemlji, blagosloven biće rod pravednika.
3 Obilje je i bogatstvo u domu njegovom, a pravda njegova doveka traje.
4 Pravednima, dobrima, milosrdnima i pravima i u tami svetlost sjaje.
5 Blažen koji je milosrdan i daje i po pravdi dela svoja upravlja,
6 jer on neće nikad posrnuti. Uspomena pravednika doveka traje.
7 Ne boji se zla glasa; srce mu je mirno, uzda se u Gospoda.
8 Mirno mu je srce i bez straha, i on će nad neprijateljima svojim videti želju svoju.
9 Izdašan je, daje ubogima, pravda njegova večno postoji, sila se njegova uzvisuje u slavi.
10 Bezdušnik ga gleda i jedi se, škrguće zubima i previja se. Propadaju želje bezdušnika!

Psalam 113.

Aliluja!
1 Hvalite, sluge Gospodnje, hvalite ime Gospodnje,
2 Nek je ime Gospodnje blagosloveno od sad i doveka!
3 Od istoka sunčanoga do zapada da se slavi ime Gospodnje!
4 Uzvišen je nad svim narodima Gospod, i iznad nebesa je slava njegova,
5 Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sedi na prestolu na visini,
6 i pogled svoj spušta na nebo i na zemlju?
7 On iz praha ubogog podiže, ništega iz blata uzvisuje
8 i posađuje ga s knezovima, s knezovima u narodu njegovom.
9 Nerotkinji kuću naseljava, čini je majkom radosnom među sinovima. Aliluja!

Psalam 114.

1 Kad iziđe Izrailj iz Egipta, dom Jakovljev iz naroda tuđeg,
2 Judeja posta svetilište Božje a Izrailj oblast njegova.
3 More ga vide i pobeže, Jordan se natrag okrenu
4 Poskakaše gore kao ovnovi a humovi kao jaganjci.
5 Što ti bi, more, te pobeže, i tebi, Jordane, te se natrag okrenu?
6 Gore, što skakaste kao ovnovi i vi humovi, kao jaganjci?
7 Drhti zemljo pred licem Gospodnjim, pred licem Boga Jakovljeva,
8 koji pretvara stenu u jezero i liticu u izvor vodeni!

Psalam 115.

1 Ne nama, Gospode, ne nama nego svom imenu slavu daj, radi dobrote svoje, radi vernosti svoje!
2 Zašto da govore narodi: „Gde li je Bog njihov?“...
3 Bog je naš na nebesima i zemlji, i tvori sve što hoće!
4 Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečjih!
5 Usta imaju a ne govore, oči imaju a ne vide,
6 uši imaju a ne čuju, nos imaju a ne mirišu,
7 ruke imaju, a ne hvataju, noge imaju, a ne hode, i iz grla svoga glasa ne puštaju.
8 Takvi će postati oni koji grade i svi koji u njih se uzdaju.
9 Izrailju, uzdaj se u Gospoda! On je pomoć tvoja i štit tvoj.
10 Dome Aronov, uzdaj se u Gospoda! On je pomoć tvoja i štit tvoj.
11 Koji se bojite Gospoda, uzdajte se u Gospoda! On je pomoć vaša i štit vaš.
12 Gospod pominje nas i blagosiljaće nas, blagosiljaće dom Izrailjev, blagosiljaće dom Aronov,
13 blagosiljaće one koji se Gospoda boje, male i velike.
14 Umnožio vama Gospod milosti svoje, vama i sinovima vašim!
15 Blagoslovio vas Gospod, tvorac neba i zemlje!
16 Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je sinovima čovečjim dao.
17 Ne hvale te mrtvi, Gospode, niti oni koji silaze u mesto ćutanja, nego ćemo mi živi blagosiljati Gospoda od sada i doveka! Aliluja.

Psalam 116.

1 Ljubim Gospoda, jer usliši glas moj i molitve moje;
2 jer on prignu k meni uho svoje, i ja ću ga prizivati celog svog života,
3 opkoliše me veze smrti, zaokupiše me jadi Šeola, naiđoh na tugu i na muku,
4 ali prizivah ime Gospodnje: „Gospode izbavi dušu moju!“
5 Dobar je Gospod i pravedan, milosrdan je Bog naš.
6 Čuva Gospod ljude smerna srca. U nevolji bejah i on me izbavi.
7 Vrati se dušo moja u svoj mir, jer te Gospod obasu dobrotom.
8 Da, ti si dušu moju od smrti izbavio, oko moje od suza i nogu moju od spoticanja.
9 Hodiću ja pred licem Gospodnjim po zemlji živih.
10 Uzdah se kad govorih: „u teškoj sam nevolji!“
11 Rekohu smetnji svojoj: „Svaki je čovek laža.“
12 Kako ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi učini?
13 Uzeću pehar spasenja i prizvaću ime Gospodnje;
14 izvršiću zavete svoje Gospodu pred svim narodom njegovim.
15 Skupa je pred Gospodom smrt vernika njegovih.
16 Jest, Gospode, jer sam sluga tvoj, sluga tvoj, sin sluškinje tvoje, raskovao si s mene okove moje.
17 Prineću ti žrtvu zahvalnicu i prizvaću ime Gospodnje;
18 ispuniću zavete svoje Gospodu pred svim narodom njegovim,
19 u dvoru doma Gospodnjega, usred tebe, Jerusalime! Aliluja.

Psalam 117.

1 Hvalite Gospoda, svi narodi, slavite ga, sva plemena!
2 Jer je velika milost njegova ka nama, i vernost njegova doveka postoji. Aliluja!

Psalam 118.

1 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je za navek milosrđe njegovo!
2 Neka reče Izrailj: da, za navek je milosrđe njegovo!
3 Neka reče dom Aronov: da, za navek je milosrđe njegovo!
4 Neka reku svi koji se boje Gospoda: da, za navek je milosrđe njegovo!
5 U teskobi svojoj zavapih ka Gospodu, i usliši me Gospod i izvede na čistinu.
6 Gospod je sa mnom; ne bojim se; šta mi može čovek?
7 Gospod je sa mnom, on je pomoć moja, videću šta želim na neprijateljima svojim.
8 Bolje je oslanjati se na Gospoda nego uzdati se u čoveka.
9 Bolje je oslanjati se na Gospoda nego uzdati se u knezove.
10 Svi me narodi opkoliše, ali ih razbih u ime Gospodnje!
11 Optekoše me, opkoliše me, ali ih razbih u ime Gospodnje.
12 Opkoliše me kao pčele, ugasiše se kao oganj u trnju; u ime ih Gospodnje ja razbih!
13 Jako si me odgurnuo da me srušiš, ali me Gospod prihvati.
14 Gospod je snaga moja i hvala moja, on je spas moj bio.
15 Glasovi se radosti i spasenja čuju u šatorima pravednika: „Desnica Gospodnja čuda čini!
16 Desnica Gospodnja visoko je uzdignuta, desnica Gospodnja čuda čini!“
17 Neću ja umreti; živ ću biti i kazivaću dela Gospodnja.
18 Kaznio me je Gospod, ali me smrti ne dade.
19 Otvorite mi vrata pravde! Ući ću ja na njih, Gospoda ću slaviti!
20 Evo vrata Gospodnja, na njih pravedni ulaze.
21 Hvalim te, jer si me uslišio i jer si mi spasenje dao.
22 Kamen koji zidari odbaciše postade glava od ugla.
23 To bi od Gospoda, i divno je u očima našim.
24 Ovo je dan koji Gospod stvori; radujmo se i veselimo se u nj!
25 Oh, Gospode, pomozi nam! Gospode, napretka nam daj!
26 Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjega.
27 Gospod je Bog i on nas osvetljuje. Žrtvu prazničnu privežite užama i vodite k uglu od oltara.
28 Ti si Bog moj, tebe ću ja hvaliti, Bože moj, tebe ću uzvisiti.
29 Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je za navek milosrđe njegovo.

Psalam 119.

Ovaj je psalam pisan u akrostiku. Svaki stih svake pojedine strofe u jevrejskom originalu počinje istim slovom po redu jevrejske azbuke.

Alef
1 Blago onima koji su čisti na svom putu, koji hode po zakonu Gospodnjemu!
2 Blago onima koji čuvaju naredbe njegove i svim srcem ga traže;
3 koji ne čine bezakonja i njegovim putevima hode!
4 Ti si dao zapovesti svoje da se dobro čuvaju.
5 Bili putevi moji na dobro upravljeni, da naredbe tvoje čuvam!
6 Tada se neću zastideti pazeći na sve zapovesti tvoje.
7 Hvaliću te pravim srcem, učeći se pravednim zakonima tvojim.
8 Čuvaću naredbe tvoje! Ne napuštaj me sasvim!

Vit
9 Kako li će mladić put svoj čist da drži? Pazeći na nj po rečima tvojim.
10 Svim te srcem svojim tražim, ne daj da zađem od zapovesti tvojih!
11 U srce svoje tvoju reč zatvorih, da ti ne grešim.
12 Blagosloven da si, Gospode! Nauči me naredbama svojim!
13 Ustima ja svojim javljam sve zakone usta tvojih.
14 U vršenju naredaba tvojih radujem se kao da je sve blago u rukama mojim.
15 Razmišljam o zapovestima tvojim i pazim na puteve tvoje.
16 Naredbama tvojim se tešim, reči tvoje ne zaboravljam.

Imel
17 Čini milost sluzi svome, da živim i reč tvoju čuvam!
18 Otvori mi oči moje da čudesa tvog zakona vidim.
19 Gost sam ja na zemlji, ne sakrij od mene zapovesti svoje!
20 Iznemože duša moja od želje što je zakonima tvojim jednako vodi.
21 Ti oholima pretiš, tim prokletim koji zastranjuju od zapovesti tvojih.
22 Odvrati od mene ruglo i sramotu, jer ja čuvam naredbe tvoje.
23 Neka sede knezovi i govore protiv mene, sluga tvoj razmišlja o naredbama tvojim.
24 Naređenja tvoja uteha su moja, i naređenja tvoja savetnici moji.

Dalet
25 Duša je moja za prah prionula; oživi me po reči svojoj!
26 Kazujem ti puteve svoje i ti me uslišiš; nauči me naredbama svojim!
27 Urazumi me o putu zapovesti svojih, i razmišljaću o čudesima tvojim.
28 Suze lije duša moja od tuge; okrepi me po reči svojoj!
29 Put lažni ukloni od mene i zakon svoj daruj mi po milosti svojoj!
30 Put vernosti sam ja izabrao, zakone tvoje pred očima držim.
31 Za naredbe tvoje prionuh, Gospode, Gospode, ne daj da se osramotim!
32 Ići ću putem zapovesti tvojih, jer ti širiš srce moje.

He
33 Pokaži mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga do kraja držim.
34 Urazumi me, da se zakona tvog držim i svim srcem da ga čuvam!
35 Vodi me stazom zapovesti svojih, jer je ja volim.
36 Prikloni srce moje k naredbama svojim a ne ka lakomstvu.
37 Odvrati oči moje od lažnih sujeta i daj da na putu tvom oživim.
38 Sluzi svome svoju reč ispuni, koja je za one koji se tebe boje.
39 Ukloni od mene sramotu, koje se ja plašim, jer zakoni tvoji puni su dobrote.
40 Mile su mi zapovesti tvoje, pravdom svojom oživi me!

Vav
41 Neka dođe na me milost tvoja Gospode, i spas tvoj po reči tvojoj;
42 i odgovoriću onom koji me ruži, jer se u reč tvoju uzdam.
43 Reč istine ne uzmi od usta mojih, jer se ja uzdam u zakone tvoje.
44 Čuvaću zakone tvoje stalno, svagda i za navek.
45 Hodiću slobodno, jer ja tražim zapovesti tvoje.
46 Pred kraljevima ću o naredbama tvojim govoriti i neću se postideti.
47 Tešiću se zapovestima tvojim, jer ih ljubim.
48 Ruke svoje pružiću k zapovestima tvojim ljubljenim, i razmišljaću o naredbama tvojim.

Zain
49 Opomeni se reči svoje k sluzi svome, jer si ti meni nadu dao.
50 Uteha mi je to u nevolji mojoj, jer reč tvoja život daje.
51 Rugaju mi se oholi, ali ja ne odstupam od zakona tvoga.
52 Opominjem se davnih sudova tvojih i tešim se.
53 Gnev me na bezdušnike obuzima, koji zakon tvoj napuštaju.
54 Naredbe su tvoje pesme moje u putničkom stanu mome.
55 Noću ime tvoje pominjem, Gospode, i zakon tvoj čuvam.
56 To je moje: da zapovesti tvoje čuvam.

Het
57 Deo moj, Gospode, to kažem, taj je da reči tvoje čuvam.
58 Molim ti se svim srcem svojim, smiluj se na me po reči svojoj!
59 Razmišljam o putevima svojim i obraćam noge svoje k naredbama tvojim.
60 Hitam, ne zatežem se u čuvanju zapovesti tvojih.
61 Mreže me bezdušnika dohvataju, ali zakona tvog ne zaboravljam.
62 Usred noći ja ustajem da te slavim za zakone pravde tvoje.
63 Prijatelj sam svima koji se tebe boje i čuvaju zapovesti tvoje.
64 Dobrote je tvoje, Gospode, puna zemlja; nauči me naredbama svojim!

Tet
65 Učinio si dobra sluzi svome, Gospode, po reči svojoj.
66 Zdravom razumu i pameti nauči me, jer ja verujem zapovestima tvojim.
67 Lutao sam pre stradanja svoga, ali sada tvoju reč ja čuvam.
68 Ti si dobar i ti dobro činiš; nauči me naredbama svojim!
69 Laž na mene oholi pletoše, ali se ja svim srcem držim zapovesti tvojih.
70 Zadriglo je srce njihovo kao salo, ali se ja tešim zapovestima tvojim.
71 Dobro mi je što postradah, da se naučim naredbama tvojim.
72 Miliji mi je zakon usta tvojih nego hiljade zlata i srebra.

Jod
73 Ruke su me tvoje stvorile i načinile, daj mi razum da se naučim zapovestima tvojim!
74 Koji se tebe boje vide me i raduju se, jer se u reč tvoju uzdam.
75 Znam da su sudovi tvoji, Gospode, pravedni, i po pravdi si me unizio.
76 Nek dobrota tvoja bude uteha moja, kao što si sluzi svome obećao!
77 Neka dođe na me milosrđe tvoje, da živim, jer je zakon tvoj uteha moja.
78 Nek se zastide oholi, jer su s' lažima pravdu moju pokvarili; ali ja razmišljam o zapovestima tvojim.
79 Nek se k meni obrate koji se tebe boje i koji tvoje naredbe poznaju.
80 Srce moje nek je savršeno u naredbama tvojim, da se ne bih sramotom pokrio.

Kaf
81 Duša moja čezne za spasenjem tvojim, u reč se tvoju uzdam.
82 Oči moje čeznu za obećanjem tvojim; govorim: „Kada ćeš me utešiti?“
83 Postah kao mehur na dimu, al' ne zaboravljam naredaba tvojih.
84 Koliki su dani sluge tvoga? Kad ćeš suditi goniteljima mojim?
85 Jame ispred mene iskopaše oholi, oni koji ne rade po zakonu tvome.
86 Sve su zapovesti tvoje istinite; bez krivice me oni gone; pomozi mi!
87 U malo me ne uništiše na zemlji, al' ja zapovesti tvojih ne napuštam.
88 Oživi me po milosti svojoj i čuvaću naredbe usta tvojih.

Lamed
89 Za navek je, Gospode, utvrđena tvoja reč na nebesima.
90 Od kolena na koleno ide vernost tvoja. Ti si zemlju postavio i ona tvrdo stoji.
91 Po tvojoj naredbi sve postoji sada, jer sve tebi služi.
92 Da mi nije zakon tvoj bio uteha moja, poginuo bih u nevolji svojoj.
93 Zapovesti tvoje nikad neću zaboraviti, jer me njima oživljuješ.
94 Ja sam tvoj; pomozi mi, jer ja tražim zapovesti tvoje!
95 Bezdušnici me vrebaju da me ubiju, al' su bezgranične zapovesti tvoje.
96 Kraj ja videh svemu savršenom, al' su bezgranične zapovesti tvoje.

Mem
97 Nego ljubim zakon tvoj! Vas dan ja o njemu mislim.
98 Zapovesti tvoje čine me mudrijeg od neprijatelja mojih, jer su one uvek sa mnom.
99 Razumniji postah od svih učitelja svojih, jer naredbe tvoje predmet su misli mojih.
100 Mudriji sam od staraca, jer ja tvoje zapovesti čuvam.
101 Od svakoga zloga puta uklanjam ja noge svoje, da bih tvoju reč čuvao.
102 Ne odstupam od naredaba tvojih jer me ti učiš.
103 Slatke li su reči tvoje mom jeziku! slađe su od meda ustima mojim.
104 Od zapovesti tvojih postadoh razuman, zato i mrzim na svaki put lažni.

Nun
105 Reč je tvoja žižak nozi mojoj, svetlost stazi mojoj.
106 Zakleh se čuvati naredbe pravde tvoje i čuvaću.
107 U velikoj sam žalosti; oživi me, Gospode, po reči svojoj!
108 Primi, Gospode, iskrene prinose usta mojih i nauči me zakonima svojim!
109 U opasnosti je uvek život moj, ali zakona tvog ne zaboravljam.
110 Bezdušnici zamke mi podmeću, al' od zapovesti tvojih ne zastranih.
111 Naredbe su tvoje večno nasleđe moje, jer su one radost srcu mome.
112 Srce svoje sam ja privoleo da naredbe tvoje tvori uvek i do kraja.

Sameh
113 Mrzim ljude kolebljive, a zakon tvoj ljubim.
114 Ti si zaklon moj i štit moj; u reč tvoju se ja uzdam.
115 Idite od mene bezdušnici, da zapovesti Boga svoga čuvam!
116 Ukrepi me po reči svojoj da bih živeo, ne daj da se u nadi tvojoj osramotim.
117 Podrži me i biću spasen, i naredbe ću tvoje uvek pred sobom držati!
118 Ti prezireš sve koji odstupaju od naredaba tvojih, jer su podvale njihove lažne.
119 Kao penu izbacuješ bezdušnike iz zemlje; zato ja naredbe tvoje ljubim.
120 Drhti od straha tvoga telo moje i sudova tvojih bojim se.

Ain
121 Zakon i pravdu vršim, ne puštaj me neprijateljima mojim!
122 Zajemči dobro sluzi svome, ne daj da me oholi zadave.
123 Oči moje čeznu za spasenjem tvojim i za rečju pravde tvoje.
124 Sluzi svom učini po milosti svojoj, nauči me naredbama svojim!
125 Ja sam sluga tvoj, urazumi me, da poznam naređenja tvoja.
126 Vreme je da Gospod deluje, jer zakon tvoj ovi oboriše.
127 Zato ljubim zapovesti tvoje većma nego zlato, većma neg žeženo zlato.
128 Zato znam da su prave zapovesti tvoje, i mrzim na svaki lažni put.

Pe
129 Divne su naredbe tvoje. Zato ih duša moja čuva.
130 Objavljenje reči tvoje prosvetljuje, daje razum prostima.
131 Usta svoja otvaram i uzdišem, jer sam željan zapovesti tvojih.
132 Pogledaj me i smiluj se na me, kao što činiš s onima koji ljube ime tvoje.
133 Stope moje utvrdi u reči svojoj i ne daj nikakvom bezakonju da oblada mnome!
134 Izbavi me od nasilja ljudskog, da bih čuvao zapovesti tvoje.
135 Svetlošću svog lica obasjavaj slugu svoga, nauči me naredbama svojim!
136 Potoke suza oči moje liju što se zakon tvoj ne čuva.

Sade
137 Pravedan si, Gospode, i pravi su sudovi tvoji.
138 Na pravdi su osnovane naredbe tvoje i na večnoj istini!
139 Revnost moja jede me, jer protivnici moji zaboravljaju reči tvoje.
140 Reč je tvoja čista i ljubi je sluga tvoj.
141 Ja sam malen i prezren, ali ne zaboravljam zapovesti tvoje.
142 Pravda je tvoja pravda večna a zakon je tvoj istina.
143 Snađoše me tuga i nevolja, ali su uteha moja zapovesti tvoje.
144 Naredbe tvoje večna su istina; daj mi razum da bih živeo!

Kof
145 Prizivam te iz sveg srca; usliši me, Gospode, da naredbe tvoje čuvam!
146 Prizivam te; pomozi mi, da naredbe tvoje ispunim.
147 Ja pretečem zoru i vapijem: U reč tvoju se ja nadam!
148 Oči moje pretiču straže noćne da o reči tvojoj razmišljam.
149 Čuj glas moj po milosti svojoj, Gospode, oživi me po pravdi svojoj!
150 Blizu su oni što bezakonja vole, koji se od tvog zakona udaljuju.
151 Ali si i ti blizu, Gospode, i tvoje su zapovesti istina.
152 Znam odavna za naredbe tvoje koje si za navek postavio.

Reš
153 Pogledaj nevolju moju i izbavi me, jer zakona tvoga ja ne zaboravljam!
154 Pravde moje primi se i odbrani me; po svojoj me reči ti oživi.
155 Od bezdušnika daleko je spasenje, jer se oni ne drže naredaba tvojih.
156 Veliko je tvoje milosrđe Gospode! Po pravdi me svojoj ti oživi!
157 Mnogo je gonitelja i protivnika mojih, ali ne odstupam od naredaba tvojih.
158 Zgadim se na odmetnike koji reči tvoje ne čuvaju.
159 Gledaj kako ljubim zapovesti tvoje! Oživi me Gospode, po milosti svojoj!
160 Osnova je reči tvoje istina, i svaki je sud pravde tvoje večan.

Sin
161 Knezovi me gone ni za što, al' se srce moje boji samo reči tvoje.
162 Radujem se reči tvojoj kao onaj koji veliko blago nađe.
163 Mrzim na laž i gadim se na nju, a ljubim zakon tvoj.
164 Sedam puta na dan te ja hvalim za zakone pravde tvoje.
165 Veliki mir imaju koji tvoj zakon ljube; u njih nema spoticanja.
166 Uzdam se, Gospode, u spasenje tvoje i sve tvoje zapovesti vršim.
167 Duša moja čuva naredbe tvoje i veoma ih ja ljubim.
168 Čuvam zapovesti i naredbe tvoje, jer su svi putevi moji pred tobom.

Tav
169 Vapaj moj nek preda te iziđe, Gospode! Po reči me svojoj urazumi!
170 Nek molitva moja tebi dođe! Po reči me svojoj izbavi!
171 Usta moja tebi hvalu nek pevaju, jer ti mene učiš naredbama svojim.
172 Neka jezik moj tvoju reč kazuje, jer su zapovesti tvoje sve pravedne.
173 Nek mi bude ruka tvoja u pomoći, jer mi omileše zapovesti tvoje!
174 Čeznem za spasenjem tvojim, Gospode, i zakon je tvoj uteha moja.
175 Neka živi duša moja da te hvali, a pravda tvoja neka me podrži.
176 Lutam kao ovca izgubljena. Traži slugu svoga, jer ja zapovesti tvoje ne zaboravljam.

Psalam 120.

Pesma hadžijska.
1 U nevolji svojoj ka Gospodu zavapih, i on me usliši.
2 Dušu moju izbavi Gospode od usta lažljivih, od jezika poganoga.
3 Što će ti se dati i što li dodati pogani jeziče?
4 Oštre strele ratničke sa smrekovim ugljem živim.
5 Teško meni u Mesehu kod šatora Kidarskih!
6 Duša moja dosta je živela! s onima što na mir mrze!
7 Ja mir želim, ali čim progovorim oni rat spremaju.

Psalam 121.

Pesma hadžijska.
1 Oči svoje ka gorama dižem. Otkud će mi pomoć doći?
2 Pomoć je meni od Gospoda koji je nebo i zemlju stvorio.
3 Nek ti da on da ne klizne noga tvoja, da čuvar tvoj ne zadrema!
4 Ne, ne drema, niti spava Čuvar Izrailjev.
5 Gospod tebe čuva. Gospod je senka tvoja, a on ti je s desne strane.
6 Danju neće te ubiti sunce, niti mesec noću.
7 Čuvaće te Gospod, od svakoga zla, sačuvaće Gospod dušu tvoju.
8 Gospod će tvoj ulazak i izlazak čuvati, od sad i doveka.

Psalam 122.

Pesma hadžijska. Davidova.
1 Obradovah se kad mi rekoše: „Hajdemo u dom Gospodnji!“
2 Noge naše evo stoje na vratima tvojim, Jerusalime!
3 Jerusalime, koji si sazidan kao grad u jednu zgradu sliven,
4 kud idu plemena, - plemena Gospodnja, - po zakonu Izrailjevu da slave ime Gospodnje.
5 Jer su onde prestoli pravde, prestoli doma Davidova.
6 Izmolite mira Jerusalimu! U miru bili svi koji te vole!
7 Mir neka je okolo zidova tvojih i sreća u dvorima tvojim!
8 Radi braće svoje i radi prijatelja svojih govorim: „Mir tebi!“
9 Radi doma Gospoda, Boga našega, zavete za sreću tvoju činim.

Psalam 123.

Pesma hadžijska.
1 Tebi oči svoje ja podižem, k tebi koji na nebesima sediš!
2 Gle, kao što su oči sluge uprte u ruku gospodara njegova, i oči sluškinje u ruku gospođe njene, tako oči naše uprte su u Gospoda, Boga našega, dok se na nas smiluje.
3 Smiluj se na nas, Gospode, smiluj se na nas, jer smo se sramote siti nasitili.
4 Dovoljno se duša naša nasitila ruga od ponosnih i sramote od oholih.

Psalam 124.

Pesma hadžijska. Davidova.
1 Da nije bio Gospod s nama, - neka reče Izrailj,
2 da sa nama nije bio Gospod kad ustaše na nas ljudi,
3 žive bi nas progutali kad se gnev njihov na nas raspali;
4 voda bi nas potopila, reka bi preko duše naše prešla;
5 prešla bi preko duše naše besna voda!
6 Blagosloven Gospod koji nas ne dade zubima njihovim!
7 Duša se naša izbavi kao ptica iz zamke lovačke; zamka se raskide i mi se izbavismo!
8 Pomoć je naša u imenu Gospodnjem, koji je nebo i zemlju stvorio.

Psalam 125

Pesma hadžijska.
1 Ko se u Gospoda uzda on je kao gora Sion koja se ne pomera, no doveka stoji.
2 Oko Jerusalima su gore a Gospod je oko svog naroda od sad i doveka.
3 Jer neće skiptar bezdušnika ostati nad delom pravednika, da ne bi pravednici ruke svoje k bezakonju pružali.
4 Učini, Gospode, dobro dobrima i onima koji su prava srca;
5 a koji na krive pute svrću teraće Gospod s onima koji nepravdu čine. Mir Izrailju!

Psalam 126.

Pesma hadžijska.
1 Kad Gospod roblje Sionsko povrati tad bejasmo kao u snu.
2 Tada usta naša behu puna veselih usklika i naš jezik radosnih pesama. Tada se po narodima reče: "Veliko delo učini Gospod na njima!"
3 Veliko delo učini Gospod na nama! Razveselismo se.
4 Vraćaj, Gospode, roblje naše, kao potoke na zemlju južnu!
5 Koji su u suzama sejali, neka pevajući žanju.
6 Koji plačući ide kada nosi svoje seme za sejanje, sa pesmom se vraća noseći snopove svoje.

Psalam 127.

Pesma hadžijska. Solomonova.
1 Ako Gospod ne sagradi doma, uzalud se muče koji ga grade; ako Gospod ne čuva grada uzalud su straže budne.
2 Uzalud ranite i dockan ležete i umorni hleb jedete; milim svojim blagoslov on daje i u snovima njihovim.
3 Evo deca su nasleđe koje od Boga dolazi; nagrada je plod utrobe materine.
4 Kao što su strele u ruci junaku, takva su deca iz mladosti.
5 Blažen čovek koji je njima tul svoj napunio! Neće se pred pragom svojim zbuniti kada s neprijateljem razgovara.

Psalam 128.

Pesma hadžijska.
1 Blago svakom koji se Gospoda boji i koji njegovim putevima hodi!
2 Ti uživaš tad od truda ruku svojih, srećan si i napreduješ;
3 žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvoga; sinovi su tvoji kao grane maslinove oko trpeze tvoje.
4 Gle, tako je blagosloven čovek koji se Gospoda boji.
5 Blagosloviće te Gospod sa Siona, i gledaćeš sreću Jerusalima u sve dane svog života,
6 i videćeš sinove sinova svojih! Mir Izrailju!

Psalam 129.

Pesma hadžijska.
1 Mnogo me ugnjetaše u mladosti mojoj, - neka reče Izrailj -,
2 Mnogo me napadoše u mladosti mojoj, ali me ne savladaše!
3 Na leđima mojim oraše orači i vodiše duge brazde svoje.
4 Gospod je pravedan, iskida uže bezdušnika.
5 Da se postide i odbiju svi koji Sion mrze!
6 Da budu kao trava na krovovima, koja se sasuši pre nego procveta!
7 Od nje ruke svoje žetelac ne puni, ni naručja svoja koji snopove veže,
8 i koji prolaze ne kažu: „Blagoslov Gospodnji na vama!“
9 A mi vas imenom Gospodnjim blagosiljamo!

Psalam 130.

Pesma hadžijska.
1 Iz bezdana vapijem k tebi Gospode:
2 Gospode, čuj glas moj, neka čuju uši tvoje glas moljenja moga!
3 Ako bi ti, Gospode, bezakonja pamtio, Gospode, ko bi mogao opstojati?
4 Ali kod tebe je smilovanje da bi te se bojali.
5 Ja se uzdam u Gospoda, uzdaje se duša moja; u njegovu reč se uzdam.
6 Duša moja čezne za Gospodom više nego straže noćne što za zorom čeznu, više nego za zorom noćne straže.
7 Nadaj se Gospodu, Izrailju! Jer je u Gospoda milost i obilan otkup je u njega.
8 Izrailj će on otkupiti od svih bezakonja njegovih.

Psalam 131.

Pesma hadžijska. Davidova.
1 Gospode, ne nadima se srce moje, niti se uznose oči moje, niti idem na veliko, ni na veće od sebe.
2 Smirio sam i ukrotio dušu svoju kao čedo odbijeno od sise u krilu materinu; kao čedo odbijeno od sise, tako je duša moja u meni.
3 Uzdaj se u Gospoda, Izrailju, od sada i doveka!

Psalam 132.

Pesma hadžijska.
1 Opomeni se, Gospode, Davida, i svih muka njegovih!
2 On se zakle Gospodu, zavet ovaj učini Bogu Jakovljevu:
3 „Neću ući u šator doma svoga, niti ću na odar odmora svoga leći,
4 neću dati sna očima svojim ni odmora veđama svojim,
5 dokle mesta Gospodu ne nađem, stana Bogu Jakovljevu.“
6 Evo čusmo o njemu u Efrati, i nađosmo ga na poljima Jarimskim...
7 Uđimo u stan Gospodnji, poklonimo se podnožju nogu njegovih!
8 Ustani, Gospode, dođi na mesto odmora svoga, ti i kovčeg veličanstva tvoga!
9 Sveštenici tvoji nek se obuku u pravdu a vernici tvoji neka poklikuju!
10 Radi Davida, sluge svoga, ne odbijaj svog pomazanika!
11 Gospod se Davidu zakle u istini od koje on neće odstupiti: „Plod utroba tvojih na presto ću tvoj ja postaviti
12 Ako sinovi tvoji savez moj čuvaju i naredbe kojim ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi sedeti doveka na prestolu tvome.“
13 Jer je Gospod Sion izabrao, omile mu sedeti u njemu:
14 „Ovo je moje odmorište večno, ovde ću se naseliti, jer sam to želeo.
15 Hranu ću njegovu blagosiljati, uboge njegove hlebom nasititi;
16 sveštenike njegove u spasenje obući i vernici će se njegovi radovati.
17 Tu ću podići silu Davidovu, spremiću kandilo svom pomazaniku.
18 Neprijatelje njegove sramotom ću pokriti, a kruna će se njegova sjajiti na njemu.“

Psalam 133.

1 Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!
2 To je kao skupoceno ulje na glavi koje se stače na bradu, na bradu Aronovu, koja mu se na prsima odežde talasa.
3 To je kao rosa Ermonska koja slazi na gore Sionske! Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!

Psalam 134.

Pesma hadžijska.
1 Blagosiljajte sad Gospoda, sve sluge Gospodnje koje noću služite u domu Gospodnjem, u odajama doma Boga našega!
2 Podignite ruke svoje k svetilištu i blagosiljajte Gospoda!
3 Blagoslovio te Gospod sa Siona koji je nebo i zemlju stvorio!

Psalam 135.

Aliluja.
1 Hvalite ime Gospodnje, hvalite ga, sluge Gospodnje
2 koji ste u domu Gospodnjem, u dvorima doma Boga našega!
3 Hvalite Gospoda, jer je Gospod dobar, pojte imenu njegovom, jer je blago.
4 Jer Jakova izbra sebi Gospode, izbra Izrailja za nasleđe svoje.
5 Ja znam da je Gospod velik, da je Gospod naš iznad svih bogova.
6 Sve što hoće, sve to Gospod tvori na nebesima i na zemlji, u morima i u svim bezdanima.
7 Izvodi oblake od krajeva zemlje, munje pušta ispred kiše i izvodi vetar iz riznica svojih.
8 On prvence u Egiptu pobi, od čoveka i od životinja;
9 on pokaza znake i čudesa usred tebe, Egipte, na Faraonu i na svima slugama njegovim.
10 Udari narode velike, i kraljeve silne pobi:
11 Siona kralja Amorejskoga, i Oga, kralja Vasanskoga, i sve kraljeve Hananske;
12 i dade zemlju njihovu u nasleđe, u nasleđe Izrailju, narodu svome.
13 Gospode, ime je tvoje večno; Gospode, spomen je tvoj od kolena na koleno.
14 Jer će Gospod suditi narodu svome, i na sluge svoje smilovaće se.
15 Idoli su naroda srebro i zlato, delo ruku čovečjih.
16 Usta imaju, a ne govore, oči imaju, a ne vide,
17 uši imaju, a ne čuju, niti ima dihanja u ustima njihovim.
18 Kakvi su oni takvi će postati i svi oni koji ih grade i svi koji se u njih uzdaju.
19 Dome Izrailjev, blagosiljaj Gospoda! Dome Aronov, blagosiljaj Gospoda!
20 Dome Levijev, blagosiljaj Gospoda! Koji se bojite Gospoda, blagosiljajte Gospoda!
21 Blagosloven sa Siona Gospod koji sedi u Jerusalimu! Aliluja.

Psalam 136.

1 Slavite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milosrđe njegovo!
2 Slavite Boga nad bogovima, jer je doveka milosrđe njegovo!
3 Slavite Gospodara nad gospodarima, jer je doveka milosrđe njegovo!
4 Koji jedini čini čudesa velika, jer je doveka milosrđe njegovo!
5 Koji je stvorio nebesa mudro, jer je doveka milosrđe njegovo!
6 Utvrdio zemlju nad vodama, jer je doveka milosrđe njegovo!
7 Stvorio svetlila velika, jer je doveka milosrđe njegovo;
8 sunce da upravlja danom, jer je doveka milosrđe njegovo;
9 mesec i zvezde da upravljaju noću, jer je doveka milosrđe njegovo!
10 Koji pobi Egipat u prvencima njegovim, jer je doveka milosrđe njegovo!
11 Izvede iz njega Izrailja, jer je doveka milosrđe njegovo;
12 rukom silnom i mišicom pruženom, jer je doveka milosrđe njegovo!
13 Koji razdvoji more Crveno, jer je doveka milosrđe njegovo!
14 i provede Izrailja posred njega, jer je doveka milosrđe njegovo;
15 a Faraona i vojsku njegovu rinu u more Crveno, jer je doveka milosrđe njegovo!
16 Koji provede narod svoj kroz pustinju, jer je doveka milosrđe njegovo
17 Koji pobi kraljeve silne, jer je doveka milosrđe njegovo;
18 i pogubi kraljeve silne, jer je doveka milosrđe njegovo;
19 Siona, kralja Amorejskoga, jer je doveka milosrđe njegovo;
20 Oga, kralja Vasanskoga, jer je doveka milosrđe njegovo;
21 i dade zemlju njihovu u nasleđe, jer je doveka milosrđe njegovo!
22 u nasleđe Izrailju sluzi svome, jer je doveka milosrđe njegovo!
23 Koji nas se spomenu u poniženju našemu, jer je doveka milosrđe njegovo;
24 i izbavi nas od neprijatelja naših, jer je doveka milosrđe njegovo!
25 Koji daje hranu svakome stvorenju, jer je doveka milosrđe njegovo!
26 Slavi Boga nebeskoga, jer je doveka milosrđe njegovo!

Psalam 137.

1 Na obalama reka Vavilonskih seđasmo i plakasmo spominjući se Siona.
2 O vrbe kraj obala povešasmo harfe svoje.
3 Tamo nam pobedioci naši iskahu da pevamo i mučioci naši da se veselimo, veleći nam: „Pevajte nam pesme Sionske!“
4 Kako mi pesme Gospodnje da pevamo u zemlji tuđoj?
5 Ako na te zaboravim, Jerusalime, nek me desnica moja zaboravi!
6 Nek prione jezik moj za nepce moje ako na te prestanem misliti, ako ne uzdržim Jerusalima iznad svake radosti svoje.
7 Spomeni se, Gospode, sinova Edomovih, koji u dan Jerusalimski govorahu: „Raskopajte, raskopajte ga do temelja!
8 Kćeri Vavilonska, na propast osuđena, blago onom koji ti vrati zlo što nama učini!
9 Blago onom koji zgrabi i smlati decu tvoju o kamen!

Psalam 138.

Davidov.
1 Slavim te, Gospode, svim srcem svojim, pred anđelima pevam hvalu tvoju.
2 Klanjam se pred svetim hramom tvojim, slavim ime tvoje za dobrotu tvoju i za vernost tvoju, jer si iznad svake slave reč svoju podigao.
3 U dan kad te zazvah ti si me uslišio, u dušu moju hrabrost si ulio.
4 Slaviće te, Gospode, svi kraljevi zemlje kada čuju reči usta tvojih,
5 i pevaće puteve Gospodnje, jer je velika slava Gospodnja.
6 Visok je Gospod i on vidi poniženog i ohola iz daleka poznaje.
7 Kad me tuga hvata, ti mi život daješ, ruku svoju na bes neprijatelja mojih istežeš, i desnica me tvoja zaklanja.
8 Gospod će delati za me. Milost je tvoja Gospode doveka! Dela ruku svojih ne napuštaj!

Psalam 139.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.
1 Okušao si me i znaš me, Gospode.
2 Znaš kad sedim i kada ustajem, ti znaš misli moje iz daleka.
3 Kada hodim i kad se odmaram ti me gledaš i ti vidiš sve puteve moje.
4 Još ne dođe reč na jezik moj, a ti je, Gospode, već svu znaš.
5 S lica i sa leđa ti me zaklanjaš i postavljaš na me ruku svoju.
6 Čudno za me jeste znanje tvoje, visoko, ne mogu ga dokučiti.
7 Kuda bih otišao od duha tvoga, kuda bih od lica tvog utekao?
8 Da na nebo iziđem, ti si onde; da u Šeol siđem, i onde si!
9 Da se dignem na krilima zore i preselim se do na kraj mora,
10 i tu će me voditi ruka tvoja, i stići me desnica tvoja.
11 Da rečem da će me mrak sakriti, svetlo će okolo mene biti;
12 ni sam mrak ne može ništa kriti od tebe, i noć svetla je kao dan, i mrak je kao svetlost za te.
13 Ti si utrobe moje stvorio, i sastavio me u utrobi majke moje.
14 Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja.
15 Ni jedna se kost moja nije sakrila od tebe kad sam tajno sazdan, otkan u utrobi zemlje.
16 Zametak moj videše oči tvoje, i u knjizi tvojoj svi su zapisani bili dani sudbine moje, pre no što i jedan od njih osvanu.
17 Skupocene li su mi promisli tvoje, Bože! Velik li je broj njihov!
18 Da ih brojim, više ih je nego peska. Prenem se i jošte sam sa tobom.
19 Da hoćeš, Bože, ubiti bezdušnika! Krvopije, idite od mene!
20 Oni zlobno za te govore; zbog laži uzimaju neprijatelji tvoji ime tvoje!
21 Zar da ja ne mrzim one koji te mrze Gospode? i da se ne gadim na one koji na te ustaju?
22 Punom mržnjom mrzim na njih: to su neprijatelji moji.
23 Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me i poznaj pomisli moje,
24 i vidi jesam li na zlu putu i izvedi me na put večni.

Psalam 140.

Upravitelju zbora pevača. Psalam Davidov.
1 Izbavi me, Gospode, od čoveka zloga, sačuvaj me od nasilnika,
2 koji zlo u srcu svom smišljaju i uvek rat podižu.
3 Oštre jezik svoj kao zmija, jed je gujin na ustima njihovim. Sela.
4 Sačuvaj me, Gospode, od ruku bezdušnika, sahrani me od nasilnika koji hoće noge moje da potkinu.
5 Oholi mi zamke i prugla namestiše, metnuše mi mrežu na put, pređu mi razapeše. Sela.
6 Rečem Gospodu: Ti si Bog moj, usliši, Gospode, glas moljenja moga!
7 Gospode, Gospode, silo spasenja moga, ti, koji glavu moju u dan rata zaklanjaš,
8 ne ispunjaj, Gospode, želju bezdušnika, ne daj da postigne što je naumio, da se ne uznese. Sela.
9 Zloba onih što su oko mene i pogibao usta njihovih neka na njih padne!
10 Neka na njih živi ugljen padne; neka se u oganj bace, u propast iz koje više ustati neće!
11 Čovek poganog jezika neće se utvrditi na zemlji, siledžiju će zloća njegova u pogibao baciti!
12 Znam da će Gospod pravdu dati nevoljnome i osvetu ubogome.
14 Da! Pravednici će ime tvoje slaviti, pravi će pred licem tvojim stati.

Psalam 141.

1 Prizivam te, Gospode. Pohitaj k meni! Čuj glas molbe moje kada k tebi vapijem!
2 Nek molitva moja iziđe kao tamjan pred lice tvoje, i dizanje ruku mojih kao prinos večernji!
3 Postavi, Gospode, stražu jeziku mome, čuvaj vrata usta mojih!
4 Ne daj srcu mome da na zlo zastrani, da čini dela grešna s ljudima koji nepravdu čine, a na gozbi njihovoj da me nema!
5 Nek me bije pravednik; to je milost; nek me kazni; to je melem za glavu moju, glava ga moja neće odbaciti, ali će se molitva moja opet dizati protiv zloće njihove.
6 Rasuće se po kamenim vrletima sudije njihove, al' slušaće se reči moje, jer su blage.
7 Kao kad se zemlja ore i krči, rasuše se kosti naše pred vratima Šeola.
8 Ali su k tebi, Gospode Bože, upravljene oči moje, u tebe se uzdam. Ne napuštaj dušu moju!
9 Sačuvaj me od zamke što mi metnuše i od lukavstva onih koji zlo čine!
10 Nek padaju u mreže svoje bezdušnici. Ja ću jedan proći!

Psalam 142.

Pesma Davidova, kad beše u pećini. Molitva.
1 Glasom svojim Gospoda prizivam, glasom svojim Gospodu se molim.
2 Izlivam pred njim jade svoje, tugu svoju pred njim kazujem.
3 Kada duh moj iznemogne u meni, ti znaš stazu moju. Na putu kojim ja hodim sakriše mi zamku.
4 Pogledaj mi ti na desno i vidi! Niko me ne poznaje, nestade mi svakog utočišta, niko za dušu moju ne mari!
5 K tebi, Gospode, vapijem! Velim: „Ti si utočište moje, deo moj na zemlji živih!“
6 Čuj tuženje moje! Ja se mnogo mučim. Izbavi me od gonitelja mojih, jer su jači od mene.
7 Izbavi mi dušu iz tamnice da slavim ime tvoje. Oko mene skupiće se pravednici kad mi dobro činiš.

Psalam 143.

Psalam Davidov.
1 Gospode usliši molbu moju, primi mi molitvu moju! Po istini svojoj i po pravdi svojoj usliši me!
2 Ne napravi sud sa slugom svojim, jer niko živ nije prav pred tobom.
3 Goni dušman dušu moju, gazi u prah život moj, kao davno pomrle u mrak me tera.
4 Trne duh moj u meni, nestaje u meni srca moga.
5 Pominjem dane stare, prebrajam sva dela tvoja, razmišljam o delima ruku tvojih.
6 Pružam k tebi ruke svoje; uzdiše za tobom duša moja kao suha zemlja, žedna pred tobom. Sela.
7 Pohitaj, usliši me, Gospode! Nestaje duha moga. Ne odvraćaj lica svoga od mene! Da ne budem kao oni što u grob silaze.
8 Zorom mi milost svoju javi, jer se u te uzdam. Pokaži mi put kojim da idem, jer ja k tebi podižem dušu svoju.
9 Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode, jer ja zaklon u tebi tražim!
10 Nauči me tvoriti volju tvoju, jer si ti moj Bog. Duh tvoj blagi nek me pravom stazom vodi.
11 Radi imena svoga, Gospode, oživi me! Po pravdi svojoj izvedi iz muke dušu moju,
12 i po milosti svojoj istrebi neprijatelje moje. I pogubi sve koji muče dušu moju, jer sam ja sluga tvoj.

Psalam 144.

Psalam Davidov.
1 Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,
2 dobrotvor moj i grad moj, utočište moje i izbavitelj moj, štit moj u koga je nada moja, koji mi narod moj pokorava!
3 Gospode, šta je čovek da znaš za njega, i sin čovečji da na njega paziš?
4 Čovek je kao dah. Dani njegovi kao senka prolaze.
5 Gospode! spusti nebesa svoja i siđi! Dotakni se gora da se dime!
6 Sevni munjom i razagnaj neprijatelje moje! Pusti strele svoje i raspi ih!
7 Pruži ruke svoje s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tuđinaca,
8 čija usta laž govore i čija je desnica prevarna desnica.
9 Pesmu novu pevaću ti, Bože, u psaltir od deset žica udaraću ti!
10 Tebi koji kraljevima spasenje daješ, i Davida, slugu svoga, od ljutog mača izbavljaš!
11 Izbavi me i otmi me iz ruku tuđinaca, čija usta laž govore i čija je desnica prevarna desnica.
12 Sinovi su naši kao bilje u mladosti svojoj negovano, kćeri naše kao stubovi istesani, koji palate krase;
13 žitnice su naše pune i obilne svakim žitom; ovce se naše na hiljade i na deset hiljada po stanovima našim množe;
14 goveda naša plodna su. Nema stradanja ni robovanja, niti ima vike po ulicama našim.
15 Blago narodu u koga je sve ovako! Blago narodu čiji je Bog Gospod.

Psalam 145.

Hvala Davidova.
1 Uzvisiću te, Bože moj, kralju moj, blagosloviću ime tvoje za sve vekove.
2 Svaki ću te dan blagosiljati i hvaliću ime tvoje za sve vekove.
3 Velik je Gospod i dostojan hvale, veličanstvo se njegovo ne može dostići.
4 Nek sva kolena hvale dela tvoja i silu tvoju kazuju!
5 Ja ću slavnu svetlost veličanstva tvoga kazivati i divna ću dela tvoja pevati.
6 Pripovedaće ljudi silnu moć tvoju a ja ću kazivati veličanstvo tvoje.
7 Nek se hvali velika dobrota tvoja i slavi pravda tvoja.
8 Milostiv je i milosrdan Gospod, spor na gnev i pun dobrote.
9 Dobar je Gospod svima i žalostiv na sva dela svoja.
10 Slaviće te, Gospode, sva dela tvoja, i vernici tvoji blagosiljaće te.
11 Kazivaće slavu kraljevstva tvoga i propovedaće silu tvoju,
12 da bi javili sinovima čovečjim silu tvoju i visoku slavu kraljevstva tvoga.
13 Kraljevstvo je tvoje kraljevstvo svih vekova a gospodstvo tvoje na sva kolena.
14 Gospod prihvata sve koji padaju i ispravlja sve pognute.
15 Svačije su oči k tebi upravljene, i svakome na vreme hranu daješ.
16 Otvaraš ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima.
17 Pravedan je Gospod u svim putevima svojim i milosrdan u svim delima svojim.
18 Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, koji ga u istini prizivaju.
19 Želju ispunja onima koji ga se boje, vapaj njihov čuje i pomaže im.
20 Čuva Gospod sve koji ga ljube, a sve bezdušnike istrebljuje.
21 Hvalu Gospodu neka govore usta moja nek blagosilja svako telo sveto ime njegovo kroz sve vekove!

Psalam 146.

1 Aliluja! Hvali dušo moja, Gospoda!
2 Hvaliću Gospoda celog života svoga; pevaću Bogu svome dokle god postojim.
3 Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema.
4 Izlazi li duh iz njih, vraćaju se u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njihove.
5 Blago onom kome je Bog Jakovljev u pomoći, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovomu,
6 stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima, i koji uvek veru hrani,
7 daje pravo onima kojima se krivo čini, a gladnima hranu deli. Gospod sužnje dreši,
8 Gospod oči slepima otvara. Gospod oborene podiže, Gospod ljubi pravednike,
9 Gospod čuva strance, pomaže siroti i udovici, a prevraća put bezdušnika.
10 Gospod u večnosti kraljuje. Bog tvoj, Sione, od kolena do kolena kraljuje. Aliluja!

Psalam 147.

1 Hvalite Gospoda, jer je ugodno slaviti Boga našega, jer blagome prilikuje hvala.
2 Gospod prezida Jerusalim, sabira rasejane sinove Izrailjeve.
3 Isceljuje one koji su srca skrušena i previja rane njihove.
4 Izbraja zvezde mnoge i sve ih po imenu zove.
5 Velik je Gospod naš i velika je moć negova, i neizmeran je razum njegov.
6 Prihvata smerne Gospod a bezdušnike do zemlje ponižava.
7 Pevajte Gospodu hvalu, udarajte Bogu našemu u harfe!
8 On zastire nebo oblacima, sprema zemlji kišu i čini da niče po gorama trava.
9 Daje stoci hranu njezinu i vranićima koji ciče k njemu.
10 Ne mari Gospod za silu konjsku ni za brzinu trke čovečje;
11 mili su Gospodu oni koji ga se boje, koji se uzdaju u milost njegovu.
12 Slavi, Jerusalime, Gospoda! Hvali Boga svoga, Sione!
13 Jer on utvrđuje prevornice vrata tvojih i sinove tvoje blagosilja u tebi.
14 On mir na međama tvojim utvrđuje i jedre te pšenice siti;
15 Šalje naredbe svoje na zemlju. Brzo teče reč njegova;
16 pušta sneg kao vunu, inje kao pepeo sipa,
17 baca grad svoj kao zalogaje, mrazu njegovome ko odoleti može?
18 Pošlje svoju reč i led se raskravi, dune vetrom svojim i poteku vode.
19 On je javio reč svoju Jakovu, naredbe i zakone svoje Izrailju.
20 To nije učinio ni jednom drugom narodu, i naredaba njegovih oni ne znaju. Aliluja!

Psalam 148.

1 Aliluja! Hvalite Boga na nebesima, hvalite ga na visini!
2 Hvalite ga svi anđeli njegovi, hvalite ga sve vojske njegove!
3 Hvalite ga sunce i meseče, hvalite ga sve zvezde sjajne!
4 Hvalite ga nebesa nad nebesima, hvalite ga vode nad nebesima!
5 Neka hvale svi ime Gospodnje, jer on zapovedi i stvoriše se,
6 i postavi ih za svagda, za sve vekove, dade naredbu koja neće proći.
7 Hvalite Gospoda sa zemlje vi morske aždaje i sva mora velika,
8 oganj i grad, sneg i magla, i ti vihore silni, vršioče reči njegove,
9 i vi gore i svi humovi, rodna drveta i svi kedri,
10 zveri i sve životinje, crvi i ptice krilate,
11 i vi kraljevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske,
12 momci i devojke, starci i deca!
13 Nek svi hvale ime Gospodnje, jer je samo njegovo ime uzvišeno, i slava je njegova iznad zemlje i neba.
14 On je vratio silu narodu svome, slavu svih vernika svojih, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu srca njegova. Aliluja!

Psalam 149.

1 Aliluja! Pojte Gospodu pesmu novu, hvala da mu je na zboru vernika!
2 Nek se veseli Izrailj stvoritelju svome, nek se Sionski sinovi raduju kralju svome!
3 neka hvale ime njegovo igrajući, u daire i u harfe nek udaraju!
4 Jer je mio Gospodu narod njegov, ukrašava smerne i spasava.
5 Nek se vesele vernici slavom ovenčani, neka poklikuju u mestima svojim!
6 Hvala Bogu nek je u ustima njihovim i mač dvorezni u ruci njihovoj,
7 da se svete narodima i plemena da kazne,
8 da svežu kraljeve njihove u lance, vlastelu njihovu u okove gvozdene,
9 i izvrše na njima sud napisani. To je čast svima vernima njegovim! Aliluja!

Psalam 150.

1 Aliluja! Hvalite Boga u svetilištu njegovom, hvalite ga na svodu slave njegove!
2 Hvalite ga radi silnih dela njegovih, hvalite ga po visokom veličanstvu njegovom!
3 Hvalite ga uz glas truba, hvalite ga uz psaltir i harfe!
4 Hvalite ga s dairama i igrom, hvalite ga uz žice i svirale!
5 Hvalite ga uz zvučne cimbale, hvalite ga uz gromke cimbale!
6 Sve što diše neka hvali Gospoda! Aliluja!

---

1. Sela: Reč koja označuje pauzu koliko u pevanju toliko i u čitanju.