Biblija (Bakotić) : Pesma nad pesmama

←Propovednik

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Isaija→

Glava 1.

1 Solomonova pesma nad pesmama.

2 Oh, kad bi me poljupcima usta svojih poljubio! Jer je ljubav tvoja slađa od vina.

3 Mirisi tvoji divno mirišu, i samo je ime tvoje miris koji se širi. Zato te devojke vole.

4 Vodi me ti sa sobom! Trčimo... Kralj me uze u odaje svoje... Radovaćemo se, veselićemo se tobom, slavićemo ljubav tvoju više nego vino... I pravo je što te vole.

5 Crna sam, ali sam lepa, kćeri Jerusalimske, kao šatori Kidarski, kao sagovi Solomonovi.

6 Ne gledajte što sam crna, sunce me opalilo. Sinovi se majke moje naljutiše na me; daše me da vinograde čuvam, ali ne čuvah vinograda svoga. -

7 Kaži mi, ljubavi duše moje, gde ti paseš svoje ovce, gde li im odmor daš u podne; da ne lutam kao luda kod stada drugova tvojih. -

8 Ako li ne znaš, o najlepša između žena, pođi tragom za ovcama i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih. -

9 S bedevijom svojom u kolima Faraonovim poredih te, mila moja!

10 Lepi su obrazi tvoji u đerdanima, lepo je grlo tvoje u biser-nizovima.

11 Načinićemo ti zlatne đerdane sa slikama srebrnim.

12 Dok je kralj na svom divanu svoga naroda miris ja osećam.

13 Dragi moj je kita smirne koja među mojim dojkama počiva.

14 Dragi moj je grozd od kipra iz Engadskih vinograda. –

15 Lepa li si, mila moja, lepa li si! Oči su ti do dve golubice. –

16 Lep li si mi, dragi, i sladak li si mi! Postelja je naša leja cveća,

17 grede su domova naših kedri, zidovi su nam čempresi.

Glava 2.

1 Ja sam ruža Saronska, liljan sa dola. -

2 Što je liljan među trnjem, to je draga moja među devojkama. -

3 Što je drvo jabukovo među drvetima šumskim, to je dragi moj među momcima. Zaželeh se hlada njegova i sedoh, i voće njegovo bi slatko usnama mojim.

4 Uveo me u dom gde se vino lije i zastavu je ljubavi nada mnom razvio.

5 Cvećem me osvežujte, krepite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.

6 Ah, da mi je leva ruka njegova pod mojom glavom, a desnicom da me grli!...

7 Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubav moju, ne budite je, dok se sama ne probudi.

8 Glas dragoga moga! Eno ga... ide... Preko gora skače, preko humova poskakuje.

9 Dragi moj je kao srna, kao jelenče. Evo ga iza zida našega; kroz prozor gleda, kroz rešetku viri.

10 Progovori dragi moj i reče mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, dođi!

11 Jer, gle, prođe zima, stalaje kiša, minula je.

12 Niče cveće, dođe vreme pevanju, i glas grličin se čuje u polju našemu.

13 Namirisala je smokva svoje voće, loza ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, dođi!

14 Što zastaješ, golubice moja, u kamenim raselinama, što se u vrletnim zaklonima kriješ? Daj da gledam tvoje lice, daj da čujem glas tvoj, jer je glas tvoj sladak i lice tvoje milo.

15 Pohvatajte nam lisice, male lisice što kvare vinograde, jer su naši vinogradi u cvetu.

16 Moj je dragi moj i ja sam njegova, on pase svoje stado među liljanima.

17 Pre nego dan zatrepti i otidu senke vrati mi se... budi mi kao srna, kao jelenče, mili moj, po gorama što nas dele.

Glava 3.

1 Na postelji svojoj celu noć ga tražih, njega, koga duša moja voli... tražih, ali ga ne nađoh.

2 Ustaću, rekoh, ceo grad ću da obiđem, po trgovima, po ulicama tražiću ljubav svoje duše... Tražila sam, ali ga ne nađoh.

3 Nađoše me straže gradske.. "Videste li ljubav duše moje?"

4 Zaminuh ih malo i tad nađoh ljubav duše svoje. Ustavih ga... i ne pustih ga dok ga ne odvedoh u dom svoje majke, u odaje one pod čijim sam se srcem začela. –

5 Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubav moju, ne budite je dok se sama ne probudi.

6 Što je ono što se iz pustinje kao lagan stub od dima diže, kao kad od smirne i tamjana i od svakih trava mirisavih? –

7 Gle, odar Solomonov; oko njega šezdeset junaka od junaka Izrailjevih.

8 Svi mač imaju, vešti su boju; svaki mač nosi od noćnoga straha.

9 Odar je kralj Solomon sebi načinio, od drveta Livanskoga.

10 Stupci su mu srebrni, zlatno mu je uzglavlje, sedište od skerleta, a vezom je vezen od ljubavi kćeri Jerusalimskih.

11 Iziđite, kćeri Sionske, gledajte kralja Solomona, pod vencem kojim ga okiti njegova majka u dan svadbe njegove, u dan veselja njegova srca.

Glava 4.

1 Lepa li si, mila moja lepa li si! Oči su ti do dve golubice pod koprenom tvojom. Kosa ti je kao stado koza koje stranom Galadskom slaze.

2 Zubi su ti kao stado ovaca striženih koje se s pojilišta dižu; svaka bliznad nosi, i ni jedna nije jalova.

3 Usne su ti kao konac skerleta, ljupka su ti usta tvoja. Kao kriške narove jagodice su tvoje pod koprenom tvojom.

4 Vrat ti je kao kula Davidova za oružje sazidana; o njoj visi hiljada štitova, sve po izvor štitova junačkih.

5 Dve su dojke tvoje kao dva laneta, kao dva srnčeta blizanca, koji među liljanima pasu.

6 Pre nego dan zatrepti i otidu senke, ići ću gori smirnovoj, i humu tamjanovu!

7 Sva si lepa, mila moja, nema mane na tebi.

8 Hodi sa mnom s Livana, nevesto moja, hodi sa mnom s Livana, hodi! Pogledaj s venca Amanskoga, s vrhova Senirskoga i Ermonskoga, iz pećina lavovskih, s gora leopardovih.

9 Srce mi otimaš, sestro moja, nevesto moja, srce mi otimaš pogledom svojih očiju i đerdanom grla svoga.

10 Slatka li je ljubav tvoja, sestro moja, nevesto moja, tvoja ljubav slađa je od vina, i od svih mirisa lepši je tvoj miris!

11 S usana tvojih med kaplje, dragana, pod jezikom ti je med i mleko a miris je haljina tvojih kao miris Livanski.

12 Ti si bašta zatvorena, sestro moja, nevesto moja, izvor zatvoren, studenac zaptiven.

13 Pupoljci su tvoji bašta sveža sa krasnim voćem od nara, od kipra i narda,

14 od narda i šafrana, iđirota i cimeta sa svim drvetima što tamjan daju, od smirne i aloja s najlepšim mirisima,

15 o izvore ured bašte, o izvore vode žive, vode žive sa Livana!

16 Diži se severe, dođi juže! Dunite po bašti mojoj, neka se mirisi njeni šire! Neka dođe dragi moj u svoju baštu i nek jede svoje slatko voće.

Glava 5.

1 Gle, uđoh u svoju baštu, sestro moja, nevesto moja, berem smirnu svoju i mirođije svoje, jedem sat i med svoj, pijem vino i mleko svoje... Jedite, o prijatelji, pijte, opijte se od ljubavi!

2 Spavala sam, ali je srce moje bilo budno... Eno kuca dragi moj, eno glasa njegova: "Otvori mi, sestro moja, mila moja, golubice moja, diko moja! Jer je glava moja rosom orošena, puna je noćnih kapi moja kosa." -

3 Skinula sam haljinu svoju, kako da je obučem? Oprala sam noge svoje, kako da ih okaljam?-

4 Dragi moj kroz prozor ruku promoli, a srce mi ustrepta.

5 Ustah da svom dragome otvorim, i prokapa smirna s mojih ruku, procuri niz prste moje smirna na ključanicu.

6 Otvorih svome dragome, ali dragog mog ne beše... otide. Bejah l' izvan sebe kad on progovori? Tražila sam, ali ga ne nađoh; zvala sam, ali mi se ne odazva.

7 Nađoše me straže gradske; biše me, raniše me, koprenu moju s mene skidoše straže sa bedema.

8 Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske, ako dragog mog nađete, što ćete mu kazati? ... da sam bolna do ljubavi. -

9 Što je dragi tvoj bolji od drugih, o najlepša između žena? Što je dragi tvoj bolji od drugih te nas tako zaklinješ?-

10 Moj je dragi beo i rumen, poznaje se u deset hiljada,

11 glava mu je suho zlato, kosa mu je talasasta, crna kao gavran. _

12 Oči su mu dva goluba na vodenim obalama kao u mleku okupana, u obilju odmerena.

13 Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja, kao cveće mirisno; usne su mu liljani s kojih smirna kaplje.

14 Ruke su mu zlatne grivne virilima okićene; telo mu je pravi fildiš ukrašen safirima.

15 Noge su mu stubovi od belog mermera na temelju zlatnom. Stas mu je kao Livan, lep je kao kedar.

16 Usta su mu sama sladost, sav je pun milina. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kćeri Jerusalimske.

17 Kuda otide tvoj dragi, o najlepša između žena? Kuda se okrenu tvoj dragi? Da ga s tobom tražimo? –

Glava 6.

1 Dragi moj siđe u svoju baštu ka lejama mirisnoga bilja, da u bašti stado svoje pase, da bere liljane.

2 Ja sam njegova a on je moj, on pase svoje stado među liljanima.

3 Lepa si ti, draga moja, kao Tersa, mila si kao Jerusalim, ali si strašna kao vojska pod zastavama bojnim.

4 Oči svoje okreni od mene, jer me bune! Kosa ti je kao stado koza koje stranom Galadskom slaze.

5 Zubi su ti kao stado ovaca koje se s pojišta dižu; svaka bliznad nosi, i ni jedna nije jalova.

6 Kao kriške narove jagodice su tvoje pod koprenom tvojom.

7 Šezdeset ima kraljica, osamdeset inoča, a devojkama broja nema;

8 ali je samo jedna golubica moja, dika moja. Jedinica je u majke svoje, ljubimica one što joj svetlost dana dade. Gledaju je devojke i blaženom nazivaju, a i kraljice je hvale i inoče. –

9 Koja je ona što kao zora prilazi, lepa kao mesec, čista kao sunce, ali strašna kao vojska pod zastavama bojnim? –

10 Siđoh u orašje da vidim voće u dolu, da vidim cvate li loza, pupe li narovi.

11 Ništa ne znam, ali me želja moja baci na kola Aminadavova.

12 Vrati se, vrati se, Sulamko! Ded vrati se da te gledamo. - Što da gledate Sulamku, pored igre Mahanaimske!

Glava 7.

1 Lepe li su noge tvoje u obući tvojoj, kćeri kneževska! Sastavci su tvojih bedara kao đerdani, delo ruku umetnika.

2 Krioce je tvoje pehar uglađeni, kome nikad vino mirisno ne nedostaje; trbuh ti je kao kupa pšenice obgrljena liljanima.

3 Dve su dojke tvoje kao dva laneta, kao dva srnčeta blizanca.

4 Vrat ti je kao kula od fildiša. Oči su ti kao jezera Esvonska na vratima Vatravimskim; nos ti je kao kula Livanska što u Damask gleda.

5 Glava ti je kao Karmil ponosna, a kosa na glavi tvojoj kao porfira kraljevska u bore nabrana.

6 Lepa li si i ljupka li si, o ljubavi moja usred milina!

7 Struk ti je tvoj kao palma, dojke tvoje kao grozdovi!

8 Rekoh: Popeću se ja na palmu, dohvatiću grane njene!... Neka su ti dojke tvoje kao grozdovi na lozi, a miris daha tvoga kao miris jabuke;

9 usta tvoja kao izabrano vino... Ono se mili dragomu mome, i čini da govore usne od sna savladane.

10 Ja sam dragoga svoga i želja ga njegova k meni vodi!

11 Dođi, dragi moj, hajdemo u polje, ostaćemo u selima!

12 Jutrom ćemo u vinograde da vidimo pupi li loza, otvara li se cvet, cvatu li narovi. Onde ću ti ljubav svoju dati.

13 Mandragore šire svoj miris, a pred vratima je našim svako voće odabrano, novo i staro. O ljubavi moja, tebi sam ga čuvala.

Glava 8.

1 Ah, što mi nisi brat, hranjen na sisi moje majke! Čim bih te zatekla poljubila bih te, i ne bih bila prekorna.

2 Povešću te, dovešću te u dom svoje majke. Ti ćeš me učiti, a ja ću te pojiti vinom mirisavim, sokom svojih narova. –

3 Ah da mi je leva ruka njegova pod mojom glavom, a desnicom da me grli!...-

4 Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske, ne budite ljubav moju, ne budite je, dok se sama ne probudi.

5 Ko je ona što se iz pustinje diže naslonjena na svoga dragoga? -Pod jabukom probudih te! Tu te rodi tvoja majka; tu te rodi, tu ti svetlost dana dade. -

6 Metni me kao pečat na svoje srce, kao grivnu na svoju mišicu, jer je ljubav kao smrt jaka, a kao pakao strašna je ljubomora; žar je njen žar ognjen, plamen Božji.

7 Ni velike vode ne mogu ljubav ugasiti, niti reke potopiti, i kada bi čovek celo blago doma svoga za tu ljubav dao, on bi samo omrazu dobio.

8 Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka. Što ćemo činiti sa svojom sestrom kad je budu tražili? -.

9 Ako je ona zid na njoj ćemo krunu od srebra praviti; ako je kapija kedrovim ćemo je daskama utvrditi. -

10 Ja sam zid, a dojke su moje kao kule. Ja bejah pred očima njegovim kao ona koja mir donosi. -

11 Solomon je u Valamonu vinograd imao; čuvarima on dade vinograd, i svaki mu za rod njegov po hiljadu sikli srebra donošaše.

12 Svoj vinograd ja sam čuvam. - Neka tebi Solomone, hiljade sikli, i dvesta onima koji rod njegov čuvaju.

13 Ti koja u baštama prebivaš! Drugovi slušaju glas tvoj, daj i meni da ga čujem!

14 Brže, dragi moj! Budi mi kao srna, kao jelenče po gorama mirisnim.