Biblija (Bakotić) : Osija
| ←Danilo | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Joilj→ |
Glava 1.[uredi]
1 Reč Gospodnja koja dođe Osiji, sinu Veirijevu za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, kraljeva Judinih, i za vremena Jerovoama sina Joasova, kralja Izrailjeva.
2 Prvi put kad Gospod govori Osiji, Gospod reče Oseji: Idi, uzmi ženu bludnicu i decu bluda, jer se zemlja podaje bludu i odstupa od Gospoda.
3 On otide i uze Gomeru, kćer Divlajimovu. Ona zatrudne i rodi mu sina.
4 I Gospod mu reče: Nadeni mu ime Jezrael; jer još malo pa ću kazniti dom Jujev zbog krvi prolivene u Jezraelu i ukinuću kraljevstvo doma Izraelova.
5 Toga ću dana slomiti luk Izrailjev u dolini Jezraelskoj.
6 Ona opet zatrudne i rodi kćer. I Gospod reče Osiji: Nadeni joj ime Loruhama[1]; jer se neću više smilovati na dom Izrailjev, neću mu više oprostiti.
7 Ali ću se smilovati na dom Judin; izbaviću ih Gospodom, Bogom njihovim, a neću ih izbaviti ni lukom ni mačem, ni ratom, ni konjima, ni konjanicima.
8 Ona odbi od sise Loruhamu; pa zatrudne i rodi sina.
9 I Gospod reče: Nadeni mu ime Loamija[2]; jer vi niste moj narod i ja nisam vaš Bog.
10 Ipak će broj sinova Izrailjevih biti kao pesak morski, koji se ne može izmeriti ni izbrojiti, i umesto da im se reče: Niste moj narod!, reći će im se: Sinovi Boga živoga!
11 Sinovi Judini i sinovi Izrailjevi sabraće se u jedno, postaviće sebi poglavicu i izići će iz zemlje, jer će dan Jezraelski velik biti.
Glava 2.[uredi]
1 Recite braći svojoj: Ami[3]! a sestrama svojim: Ruhama[4]!
2 Pravdajte se s materom svojom, pravdajte se, jer ona nije moje žena, niti sam ja muž njezin! Nek ona skine blud svoj s lica svoga i od svojih dojaka nevernih!
3 Inače ću je ja golu svući i učiniću je kao što je bila u dan kad se rodila, napraviću je kao pustinju, kao suhu zemlju, i učiniću da umre od žeđi;
4 i neću se smilovati deci njezinoj, jer su to deca bluda.
5 Jer je mater njihova bludu se podala, ona koja ih je nosila, sramotom se pokrila. Jer ona reče: Ići ću ljubavnicima svojim, koji mi hleb moj daju i vunu moju i lan moj, ulje moje i piće moje.
6 Zato ću ja trnjem put njen zagraditi, i zid ću podignuti, da ne nađe više staza svojih.
7 Ona će trčati za ljubavnicima svojim, ali ih neće stići, tražiće ih, ali ih neće naći. Pa će reći: Ići ću, vratiću se svome prvome mužu, jer sam onda srećnija bila nego što sam sada.
8 Ona ne priznaje da sam joj ja davao žito i vino i ulje; a srebro i zlato što joj ja razdavah posveti se Vaalovoj službi.
9 Zato ću ja vratiti žito svoje u svoje vreme, i vino svoje u svoj zeman, i dignuću vunu svoju i lan svoj koji pokrivaju golotinju njenu,
10 I sad ću ja otkriti sramotu njenu na oči ljubavnika njenih, i niko je neće spasiti iz ruku mojih.
11 Ukinuću joj svaku radost, – i praznike njene i mladine njene i subote njene i sve svetkovine njene.
12 Razriću vinograde i smokvenjake njene, o kojima govoraše: To je plata koju mi dadoše ljubavnici moji! Pretvoriću ih u šumu, i zveri će ih poljske zatrti.
13 Kazniću je zbog dana kad ona Vaalima kađaše i, okićena prstenjem i đerdanima svojim, trčaše k ljubavnicima svojim, a zaboravljaše na me, govori Gospod.
14 Zato ću je, gle, primamiti i odvesti u pustinju, i govoriću srcu njenom.
15 Tu ću joj dati vinograde njezine i dolinu Ahor kao vrata nade, i onde će ona pevati kao u mladosti svojoj i kao kad je izlazila iz zemlje egipatske.
16 Toga ćeš me dana, govori Gospod, zvati: Mužu moj!, i nećeš me više zvati: Gospodaru moj!
17 Oteću iz usta njezinih imena Vaala, da im se imena više ne spominju.
18 I tog ću dana napraviti za njih savez sa zverima poljskim i sa pticama nebeskim i s gmizavcima zemaljskim, polomiću u zemlji luk i mač i rat, i učiniću da se bez straha odmaraju.
19 Zaručiću te sebi za uvek, zaručiću te sebi pravdom, pravednošću, milošću i milosrđem;
20 zaručiću te sebi vernošću, i poznaćeš Gospoda.
21 Toga ću ja dana uslišiti, govori Gospod, uslišiću nebesa, i ona će uslišiti zemlju;
22 zemlja će uslišiti žito i vino i ulje, i ona će uslišiti Jezraela.
23 Posadiću za sebe Loruhamu u zemlji, i smilovaću joj se, i reći ću Loamiji: Ti si moj narod! i on će odgovoriti: Bože moj!
Glava 3.[uredi]
1 Gospod mi reče: Idi opet i ljubi ženu koju ljubavnik ljubi, i koja preljubu čini, ljubi je kao što Gospod sinove Izrailjeve ljubi, koji se drugim bogovima obraćaju i vole kolače od grožđa.
2 Ja je kupih za petnaest sikli srebra, za gomor ječma i za letek ječma.
3 I rekoh joj: Ostani dugo sa mnom, ne podaj se bludu, ne idi s drugim čovekom, a tako ću i ja prema tebi biti.
4 Jer će dugo sinovi Izrailjevi ostati bez kralja i bez poglavara, bez žrtve, bez kipa, bez efoda i bez terafima.
5 Posle toga će se sinovi Izrailjevi obratiti i tražiće Gospoda Boga svoga, i Davida, kneza svoga; i uzdrhtaće od radosti pred Gospodom i pred dobrotom njegovom u poslednja vremena.
Glava 4.[uredi]
1 Slušajte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer sa žiteljima zemlje Gospod raspru vodi; jer ni istine, ni milosrđa nema, nema u zemlji poznanja Boga.
2 Sve je samo laž i krivokletstvo, ubistva krađe i preljube; nasilje se samo čini i ubistvo svrh ubistva.
3 Zato će tužiti zemlja i propašće stanovnici njeni, i sa njima i zveri poljske i ptice nebeske; a i ribe morske će nestati.
4 Ali niko da se ne prepire i niko ne prigovori, jer je narod tvoj kao oni koji se sa sveštenikom prepiru.
5 Danju ćeš propasti, i s tobom će pasti prorok noću, a i mater tvoju pogubiću.
6 Izgibe moj narod, jer nema poznanja. Što ti odbaci poznanje, odbaciću ja tebe, i skinuće se sa tebe svešteništvo moje; a što si ti zakon Boga svoga zaboravio i ja ću sinove tvoje zaboraviti.
7 Što se više množiše, to mi više zgrešiše. U sramotu pretvoriću slavu njihovu.
8 Od greha moga naroda se hrane, lakomi su na nedela njihova.
9 Svešteniku biće kao i narodu, kazniću ga po putevima njegovim, platiću mu po delima njegovim.
10 Ješće, al' se neće nasititi, provodiće blud ali se množiti neće, jer su ostavili Boga i naredbe njegove.
11 Blud, vino i šira pamet mute.
12 Narod moj pita drvo svoje, a štap njegov odgovara; jer duh bludnički zavodi, i napustivši svog Boga, oni blud svoj provode.
13 Na visovima gora žrtve prinose, na humovima tamjan pale, pod hrastovima, topolama i brestima, čija prijatna je senka. Zato kćeri vaše blud provode i preljubu snahe vaše čine.
14 Neću kćeri vaše zbog njihovog bluda kazniti, niti snahe vaše zbog preljube njihove; jer i oni sami bludnicama idu i sa razvratnim ženama žrtve prinose. Nerazuman narod u propast juri.
15 Ako se ti bludu predaš, Izrailju, nek ne greši Juda. Ne idite u Galgal, ne penjite se na Vet-aven, i ne kunite se: Živ je Gospod!
16 Jer je kao jogunasta junica Izrailj uporan; ali će ga Gospod sada pasti kao jagnje na prostranoj paši.
17 Jefrem prionu za idole svoje... ostavi ga.
18 Čim prestanu piti, bludu se podaju, lakomi su na sramotu glavari njihovi.
19 Vetar će ih krilima svojim zahvatiti i stideće se žrtava svojih.
Glava 5.[uredi]
1 Čujte sveštenici! Pazi, dome Izrailjev! Slušaj kraljev dome! Jer je za vas ovaj sud, jer ste vi u Mispi zamka bili, i mreža u Tavoru raspeta.
2 Žrtvama svojim u zločinu ogreznuše nevernici, ali ću ja svima njima kaznu izricati.
3 Znam ja Jefrema, i ni Izrailj nije sakriven od mene: jer si ti, Jefreme, bludu se predao i Izrailj se oskvrni.
4 Dela njima njihova ne daju da se Bogu svome vrate, jer duh bluda je u njima i Gospoda ne poznaju.
5 Oholost Izrailja na njega svedoči; pašće Izrailj i Jefrem sa nedela svojih, a s njima će propasti i Juda.
6 Ići će sa govedima i ovcama svojim da Gospoda traže, ali ga neće naći; uklonio se on od njih.
7 Izneveriše Gospoda, jer nezakonitu decu izrodiše. Dosta će biti mesec dana da se proždru oni i blago njihovo.
8 Zatrubite u trubu u Gavaji! Zatrubite u trubu u Rami! Poklič dajte u Vet-avenu! Za tobom Venijamine!
9 Zatrće se Jefrem u dan kazne njegove. Svu istinu plemenima Izrailja objavljujem.
10 Knezovi su Judini kao oni koji međe pomiču, na njih ću ja kao bujicu gnev svoj izliti.
11 Potišten je Jefrem, satrala ga kazna, jer za nagonima svoje volje pođe.
12 Kao moljac ću ja Jefremu biti, kao koščana griža za dom Judin.
13 Jefrem vidi bolest svoju, a i Juda rane svoje; Jefrem Jarimu kralju u Asirsku ide; al' vas kralj taj neće moći isceliti, ni melema vašim ranama dati.
14 Jefremu ću ja kao lav biti, kao lavić domu Judinom. Zarobiću ja plen svoj i niko mi ga oteti neće.
15 Otići ću i vratiću se na postojbinu svoju dok krivicu svoju ne priznaju, i ne traže lice moje. Tražiće me kada ih teskoba snađe.
Glava 6.[uredi]
1 Dođite i vratite se Gospodu! Jer on razdre, ali će nas i lečiti: udari nas, al' zaviće rane naše.
2 Za dva dana život će nam povratiti, i u treći će nas dan podignuti, i mi ćemo živeti pred njime.
3 Poznajmo, gledajmo da poznamo Gospoda! Dolazak je njegov kao zorin dolazak izvestan. - Doći će on nama kao kiša, kao proljetna kiša što zemlju natapa.
4 Šta da učinim, Jefreme? šta da učinim, Juda? Vera je vaša kao oblak jutarnji, kao rosa što brzo nestaje.
5 Zato ću ih preko proroka udariti, pobiću ih rečima usta svojih i sud moj će kao svetlost sinuti.
6 Jer ja veru tražim, a ne žrtve, poznanje Boga više nego žrtve.
7 Kao Adam savez prestupiše i tada me izneveriše.
8 Galad je grad razbojnički, na njemu su krvavi tragovi.
9 Skup je sveštenika kao četa u zasedi, koja ubistva vrši na putu Sihemskom; jer se oni zločinu predaše.
10 Strašnih sam ja stvari u domu Izrailjevu video. Tu se Jefrem bludu preda i Juda se oskvrni.
11 I tebi je, Juda, žetva već spremljena čim povratim roblje naroda moga.
Glava 7.[uredi]
1 Kad ja htedoh Izrailja lečiti pokaza se bezakonje Jefrema i zloća Samarije; jer prevarno radiše; stiže lupež i po polju rasturi se četa.
2 A srcu svome ne govore da ja zloću njihovu svu pamtim. Sad ih opkoliše dela njihova, preda mnome su.
3 Zlobom svojom kralja razvesele a lažima svojim knezove.
4 Svi su brakolomnici; kao peć su što hlebar užari; on prestaje vatru ložiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.
5 U dan kralja našeg razboleše se knezovi od teškoga pića, a kralj ruku podrugljivcima pruža.
6 Na zasede srce svoje upravljaju koje je kao peć; svu noć hlebar njihov spava, a u jutru gori peć kao ognjeni plamen.
7 Svi su kao peć ugrejani i proždiru sudije svoje. Padoše svi kraljevi njihovi, niko od njih mene ne zaziva.
8 Pomeša se Jefrem s narodima, Jefrem je pogača koja se nije prevrnula.
9 Tuđini njegovu snagu troše, a on za to i ne haje; starost ga osvaja, a on to ne vidi.
10 Oholost Izrailja na njega svedoči. Jer se ne vraćaju oni Gospodu, Bogu svome, i uza sve to i ne traže ga.
11 Jefrem je kao lud golub, bez pameti; oni Egipat mole, u Asiriju idu.
12 Kad otidu razapeću na njih mrežu svoju, skinuću ih kao ptice nebeske; kazniću ih kao što im je u zboru njihovome već rečeno.
13 Teško njima, jer beže od mene! Pogibija na njih, jer me izneveriše! Hteo bih ih izbaviti, ali oni laži na mene govore.
14 Ne vapiju oni k meni u srcu svome, ali viču na postelji svojoj; skupljaju se radi vina i žita, a od mene odstupaju.
15 Pošto ih kaznih ukrepio sam mišice njihove, a oni na me zlo smišljaju.
16 Ne obraćaju se oni Svevišnjemu; postaše ko rđav luk. Od mača će popadati knezovi njihovi zbog poganog jezika njihovog. Smejaće se njima u zemlji egipatskoj.
Glava 8.[uredi]
1 Trubu na usta! Kao oro zaleti se[5] na dom Gospodnji, jer moj savez prestupiše i otpadoše od zakona moga.
2 Zavapiće oni k meni: Bože moj, znamo mi tebe, mi, Izrailj!
3 Izrailj odbaci dobro; goniće ga neprijatelj.
4 Kraljeve bez moje naredbe postaviše i knezove bez saznanja moga, srebrom svojim i zlatom idole napraviše; zato će se istrebiti.
5 Odvrže Bog tele tvoje, Samarijo! Jarost moja raspali se na njih. Dokle li će oni odricati da se očiste?
6 Od Izrailja dolazi, radnik ga je gradio, i nije Bog; zato će Samarijino tele u komade otići.
7 I pošto su vetar posejali, oluju će žeti; klasja neće imati pšenice; što proklija neće brašna dati, ako l' daje proždreće ga tuđin.
8 Uništi se Izrailj! Po narodima su sada kao sud koji nema cene.
9 Jer u Asiriju pođoše kao divlje magare koje krajem puta ide. Jefrem dare dade da prijatelje stekne.
10 Ma i dali među narodima darove, opet ću ja njih sabrati, i breme će kralja nad knezovima osetiti.
11 Umnoži Jefrem oltare da zgreši, i u greh ga baciše oltari.
12 Da naredbe zakona svoga za njega ja sve napišem, one se kao tuđe posmatraju.
13 Žrtve kolju, što meni prinose, i oni im meso jedu; Gospod ih ne prima, nisu mu ugodne. Sad se Gospod seća bezakonja njihova i kazniće grehe njihove: Vratiće se oni u Egipat.
14 Izrailj tvorca svoga zaboravi i sagradi dvorove, i Juda tvrde gradove umnoži. Ali ću ja pustiti oganj na gradove njihove koji će i dvore njihove proždreti.
Glava 9.[uredi]
1 Ne predaj se, Izrailju, veselju i radosti, - kao i narodi - , što od Gospoda odstupi i bludu se preda, što si po svim gumnima žitnim zavoleo platu ti poganu.
2 Gumno i tisak neće njih hraniti, a ni šire imati neće.
3 Neće oni ostati u zemlji Gospodnjoj; Jefrem će u Egipat se vratiti i pogano jelo u Asiriji jesti.
4 Neće oni Gospodu nalive prinositi, nit bi oni bili Gospodu ugodni. Žrtve će njihove kao hleb od ukopa biti: Opoganiće se svi koji njega jedu; jer će njihov hleb samo za njih biti, neće on u dom Gospodnji ulaziti.
5 Što ćete vi u svečane dane, u dane praznika Gospodnjega?
6 Jer, gle, radi pustošenja odlaze; Egipat će ih primiti, Memfis grob će njima dati; dragocenosti njihove i srebro njihovo koprive će progutati, i trnje će rasti u šatorima njihovim.
7 Stižu sada dani kazne, stižu dani odmazde; osetiće ih Izrailj! Lud je prorok, u bunilu nadahnuti jesu ljudi, za velika bezakonja tvoja i veliko odmetanje tvoje.
8 Jefrem je straža protiv Boga moga; Prorok... zamka ptičareva na svakom je putu njegovom, neprijatelj je u domu Boga njegovoga.
9 Ogrezli su u poroku kao u vreme Gavajsko. Opomenuće se Gospod bezakonja njihova i kazniće grehe njihove.
10 Našao sam Izrailja kao grožđe u pustinji, ugled'o sam oce vaše kao smokovo prvo voće; ali oni k Velfegoru otidoše, gadnom se idolu posvetiše, i postaše gadovi kao i delo ljubavi njihove.
11 Odleteće kao ptica slava Jefremova, prestaće svako rođenje, oplođenje i začeće.
12 A ako i svoje sinove othrane, oteću ih njima pre nego odrastu. Teško njima kad odstupim od njih!
13 Kol'ko okom svojim ja na Tirsku stranu mogu da dopirem, Jefrem na lepom mestu je posađen; ali će Jefrem izvesti decu svoju onom koji će ih poklati.
14 Daj im Gospodel... Šta ćeš im ti dati?... Daj im utrobu pometljivu i sise usahnule.
15 Sva se zloća njihova u Galgalu pokazuje; tu sam ih ja zamrzio. Za zloću dela njihovih izgnaću ih ja iz doma svoga. Neću ih ja više voleti; svi su odmetnici knezovi njihovi.
16 Pogođen je Jefrem, usahnu mu koren; neće oni roda više roditi; a ako i sinove imaju, istrebiću plod ljubavi njihove. -
17 Odbaciće ih Bog moj što ga ne slušaše, i oni će skitači po narodima biti.
Glava 10.[uredi]
1 Izrailj je rodna loza bio koja je obilan rod davala. Što je više roda davala, više je on svoje množio oltare; što mu je srećnija zemlja bila, više je on kipove kitio.
2 Srce je njihovo nesložno, i oni će sami kaznu svoju nositi, Oboriće Gospod njihove oltare, polomiće kipove njihove.
3 I uskoro reći će: Nemamo mi kralja svoga, jer se nismo Gospoda bojali; i kralj, što bi nama on pomogao?
4 Prazne reči govore i krivo se kunu kada savez zaključuju. Zato će u brazdama na njivama kazna kao otrovna trava rasti.
5 Zgranuće se stanovnici Samarije zbog teleta u Vetavenu, i žaliće narod za idolima svojim; zadrhtaće za nj sveštenici njegovi, i za slavu njegovu koja će otići od njih.
6 On će se u Asiriju odvesti, na dar kralju Jarevu. Zbuniće se Jefrem, zastideće se Izrailj namere svoje.
7 Svršeno sa Samarijom i sa kraljem njenim, kao sa penom povrh vode!
8 Raskopaće se Vetavenske visine, gde je Izrailj zgrešio; trnje rasti će i čkalj na oltarima njihovim. I kazaće gorama: Pokrijte nas! i bregovima: Padnite na nas!
9 Od vremena Gavajskoga, grešio si Izrailju! Tu oni (ipak) ostaše, ne stiže ih u Gavaji rat na bezakonje.
10 Po svojoj ću ih volji ja kazniti i skupiće se narodi na njih, kada se u lance za dvojako bezakonje njihovo povežu.
11 Jefrem je izvežbana junica, koja rado vrše, ali ću joj ja na lepi vrat da dođem; upregnuću Jefrema; Juda će orati a Jakov će vlačiti,
12 Po pravdi sejite, po milosrđu žanjite, iskrčite sebi novu njivu! Vreme je da tražite Gospoda, dok on ne dođe i izlije na vas pravdu.
13 Zloću ste negovali, bezdušnost ste poželi, plod od laži jeli ste; jer si u svoj put se pouzdao, i u broj junaka svojih.
14 Pobuna će zato u narodu tvome planuti, i raskopaće se svi gradovi tvoji, kao što Salman Vet-Arvel u dan rata raskopa, kad je majka sa sinovima razmrskana.
15 To će vama Vetilj dati za veliku zloću vašu. Kad pukne zora neće više kralja Izrailja biti.
Glava 11.[uredi]
1 Kad Izrailj dete beše zavoleh ja njega, i ja iz Egipta zazvah sina svoga.
2 Al' se oni udaljiše od onih koji ih zvahu, Vaalima žrtve prinosiše, idolima kadiše.
3 Ja hoditi Jefrema učih držeći ga za ruke; ali oni ne poznaše da sam ih ja lečio.
4 Uzicama ih čovečnosti vodih, vezama ljubavi svoje: bejah im ko onaj koji s čeljusti jaram popusti, i hranu im davah.
5 Neće se oni u zemlju egipatsku vratiti; ali će njima kralj Asirac biti, jer ne hteše da se obrate.
6 Mač će na gradove pasti njihove, i potrće podrške njihove, proždreće ih za namere njihove.
7 Narod moj hoće da se udalji od mene; zovu ga ka Svevišnjemu ali ga ni jedan ne slavi.
8 Šta da od tebe radim, Jefreme? Hoću li te predati, Izrailju? Hoću li ja s tobom kao s Admom postupati? Da te činim da ko Secojim budeš? Srce moje ustrepta u meni sve žalosti moje zadrhtaše.
9 Neću ja po ljutom gnevu svom delati, neću Jefrema ja zatrti; jer sam Bog ja, a ne čovek, svetac sam ja usred tebe; neću sa ljutinom doći.
10 Ići će oni za Gospodom koji će kao lav rikati, a kad rikne sa strahom će dotrčati sinovi sa mora.
11 Sa strahom će kao ptice iz Egipta doleteti, ko s' Asirske zemlje golubovi, i naseliću ih u kućama njihovim, govori Gospod.
Glava 12.[uredi]
1 Lažima me Efrajim opkoli a prevarom dom od Izrailja. Juda još je naspram Boga bez uzde, naspram vernog Sveca.
2 Jefrem se vetrom hrani i vetar istočni lovi, i svaki dan laži i nasilja množi; veru hvata s Asirijom i u Egipat ulje nosi.
3 I Gospod se i s Judom pravda, i kazniće Jakova zbog dela njegovih i platiće mu po delima njegovim.
4 U utrobi materinoj Jakov brata svoga uhvati za petu, i u sili svojoj s' Bogom se on bori.
5 S angelom se bori, i dobi ga, plaka i moli mu se. Jakov njega u Vetilju nađe, i tu nama progovori Bog.
6 Gospod je Bog nad vojskama, Gospod mu je ime.
7 A ti Bogu svome se obrati, čuvaj milosrđe i pravdu i u Boga svoga uvek se pouzdaj!
8 Jefrem je trgovac koji merila lažna drži, mila mu je podvala.
9 I Efrajim veli: baš se obogatih, blago stekoh; to je plod truda moga, neće se naći na meni nepravde, niti ono što je zlo.
10 Ali ja, ja sam Gospod, Bog tvoj još iz zemlje egipatske; i još ću tebi dati da u šatorima kao o praznicima sediš.
11 Govorio sam prorocima, množio sam viđenja i preko proroka poređenja izrekao.
12 Ako je Galad samo ništa gotova je propast njihova. U Galgalu junce prinose na žrtvu, a oltari će im kao groblje po brazdama na njivi biti.
13 Beži Jakov u zemlju Aramsku, Izrailj za ženu služi, i za ženu stada čuva.
14 Iz Egipta Gospod Izrailja preko proroka izvede, i preko proroka Izrailja čuva.
15 Jefrem je grdno Gospoda razgnevio, i Gospod će njegov na njega baciti krv koju on proli, i sramotu njegovu.
Glava 13.[uredi]
1 Strah beše kad Jefrem govoraše; uzvišivaše se u Izrailju. Al' se ogreši o Vaala i umre.
2 A sad oni još i dalje greše; srebrom svojim kipove sebi liju, idole po volji svojoj. Svi su delo radničko. O njima se kaže: koji žrtve prinose, nek teoce ljube!
3 Zato će oni kao oblak jutarnji biti, kao rosa koje ubrzo nestaje, kao pleva što vetar s gumna nosi, kao dim što na prozor izlazi.
4 Ali ja sam, Gospod, Bog tvoj, još iz zemlje egipatske, Boga osim mene nisi poznao, osim mene niko ne spasava.
5 U pustinji tebe poznah, u toj zemlji zasušenoj.
6 Nasitiše se na pašama svojim, nasitiše, i srce se njihovo ponese; zato me zaboraviše.
7 Ja ću njima kao lav biti, kao panter ću ih vrebati na putu.
8 Baciću se na njih kao medvedica, mladi njeni kojoj su oteti; rastrgaću žile srca njihovoga, kao lavica ću ih ja proždrati; zveri poljske će ih raskinuti.
9 Što propade, Izrailju, to je što si protiv mene bio, protiv onog od koga si mogo spas dobiti.
10 Gde ti je kralj tvoj? Neka te izbavi u svim gradovima tvojim. Gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi kralja i knezove?
11 Dadoh tebi kralja ja u gnevu svome i uzeću ti ga u jarosti svojoj.
12 Svezano je bezakonje Jefrema, sačuvan je greh njegov.
13 Na njega će boli porođaja doći; dete je on nerazvijeno, koje, kad mu vreme dođe, ne izlazi majci iz utrobe.
14 Izbaviću ja njih iz Šeola, i od smrti ću ih sačuvati. Gde je, Smrti, kuga tvoja? Gde li je, Šeole, zatiranje tvoje? Ali ispred očiju mojih uzmiče kajanje.
15 Neka je i plodan Jefrem među braćom svojom, doći će mu vetar od istoka, dignuće se iz pustinje vetar Gospodnji; osušiće izvore njegove, sasušiće studence njegove. Pleniće se iz blaga sav adiđar.
16 Kazniće se Samarija, što se od Boga odmetnu, od mača će poginuti; razmrskaće se deca njihova, a trudnim će se ženama njihovim utrobe rasporiti.
Glava 14.[uredi]
1 Obrati se, Izrailju, Gospodu, Bogu svome, jer si ti za svoje bezakonje pao.
2 Ponesite dobre reči sobom, i vratite se Gospodu. Recite mu: Oprosti nam sve nepravde naše, i nas milostivo primi. Poštovanje usni naših prinećemo tebi u mesto telaca.
3 Neće nas Asirac spasti, nećemo na konje uzjahati i nećemo delu ruku svojih reći: Bože naš! Jer siroče samo u tebe samilost nalazi.
4 Popraviću nevernost njihovu, pravu ljubav za njih ću imati; jer se gnev moj odvrati od njih.
5 Kao rosa ću ja Izrailju biti, procvetaće on kao liljan i pustiće žile kao Livan.
6 Raširiće se grane njegove, lepotu će maslinke imati i miris od Livana.
7 Vratiće se oni pod senku njegovu, i oni će žitu opet život dati, i kao loza procvetaće, i imaće slavu vina Livanskoga.
8 Šta da radim, Jefreme, više s idolima? - Uslišiću ga, čuvaću ga, biću mu kao zelen čempres. Od mene ćeš plod svoj ti primiti.
9 Ko je pametan nek ovo zapamti! Ko je razuman neka razume! Jer su pravi putevi Gospodnji; pravedni će njima ići, al' će prestupnici propasti na njima.