Библија (Бакотић) : Осија
| ←Данило | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Јоиљ→ |
Глава 1.
[уреди]1 Реч Господња која дође Осији, сину Веиријеву за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, краљева Јудиних, и за времена Јеровоама сина Јоасова, краља Израиљева.
2 Први пут кад Господ говори Осији, Господ рече Осеји: Иди, узми жену блудницу и децу блуда, јер се земља подаје блуду и одступа од Господа.
3 Он отиде и узе Гомеру, кћер Дивлајимову. Она затрудне и роди му сина.
4 И Господ му рече: Надени му име Језраел; јер још мало па ћу казнити дом Јујев због крви проливене у Језраелу и укинућу краљевство дома Израелова.
5 Тога ћу дана сломити лук Израиљев у долини Језраелској.
6 Она опет затрудне и роди кћер. И Господ рече Осији: Надени јој име Лорухама[1]; јер се нећу више смиловати на дом Израиљев, нећу му више опростити.
7 Али ћу се смиловати на дом Јудин; избавићу их Господом, Богом њиховим, а нећу их избавити ни луком ни мачем, ни ратом, ни коњима, ни коњаницима.
8 Она одби од сисе Лорухаму; па затрудне и роди сина.
9 И Господ рече: Надени му име Лоамија[2]; јер ви нисте мој народ и ја нисам ваш Бог.
10 Ипак ће број синова Израиљевих бити као песак морски, који се не може измерити ни избројити, и уместо да им се рече: Нисте мој народ!, рећи ће им се: Синови Бога живога!
11 Синови Јудини и синови Израиљеви сабраће се у једно, поставиће себи поглавицу и изићи ће из земље, јер ће дан Језраелски велик бити.
Глава 2.
[уреди]1 Реците браћи својој: Ами[3]! а сестрама својим: Рухама[4]!
2 Правдајте се с матером својом, правдајте се, јер она није моје жена, нити сам ја муж њезин! Нек она скине блуд свој с лица свога и од својих дојака неверних!
3 Иначе ћу је ја голу свући и учинићу је као што је била у дан кад се родила, направићу је као пустињу, као суху земљу, и учинићу да умре од жеђи;
4 и нећу се смиловати деци њезиној, јер су то деца блуда.
5 Јер је матер њихова блуду се подала, она која их је носила, срамотом се покрила. Јер она рече: Ићи ћу љубавницима својим, који ми хлеб мој дају и вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.
6 Зато ћу ја трњем пут њен заградити, и зид ћу подигнути, да не нађе више стаза својих.
7 Она ће трчати за љубавницима својим, али их неће стићи, тражиће их, али их неће наћи. Па ће рећи: Ићи ћу, вратићу се своме првоме мужу, јер сам онда срећнија била него што сам сада.
8 Она не признаје да сам јој ја давао жито и вино и уље; а сребро и злато што јој ја раздавах посвети се Вааловој служби.
9 Зато ћу ја вратити жито своје у своје време, и вино своје у свој земан, и дигнућу вуну своју и лан свој који покривају голотињу њену,
10 И сад ћу ја открити срамоту њену на очи љубавника њених, и нико је неће спасити из руку мојих.
11 Укинућу јој сваку радост, – и празнике њене и младине њене и суботе њене и све светковине њене.
12 Разрићу винограде и смоквењаке њене, о којима говораше: То је плата коју ми дадоше љубавници моји! Претворићу их у шуму, и звери ће их пољске затрти.
13 Казнићу је због дана кад она Ваалима кађаше и, окићена прстењем и ђерданима својим, трчаше к љубавницима својим, а заборављаше на ме, говори Господ.
14 Зато ћу је, гле, примамити и одвести у пустињу, и говорићу срцу њеном.
15 Ту ћу јој дати винограде њезине и долину Ахор као врата наде, и онде ће она певати као у младости својој и као кад је излазила из земље египатске.
16 Тога ћеш ме дана, говори Господ, звати: Мужу мој!, и нећеш ме више звати: Господару мој!
17 Отећу из уста њезиних имена Ваала, да им се имена више не спомињу.
18 И тог ћу дана направити за њих савез са зверима пољским и са птицама небеским и с гмизавцима земаљским, поломићу у земљи лук и мач и рат, и учинићу да се без страха одмарају.
19 Заручићу те себи за увек, заручићу те себи правдом, праведношћу, милошћу и милосрђем;
20 заручићу те себи верношћу, и познаћеш Господа.
21 Тога ћу ја дана услишити, говори Господ, услишићу небеса, и она ће услишити земљу;
22 земља ће услишити жито и вино и уље, и она ће услишити Језраела.
23 Посадићу за себе Лорухаму у земљи, и смиловаћу јој се, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ! и он ће одговорити: Боже мој!
Глава 3.
[уреди]1 Господ ми рече: Иди опет и љуби жену коју љубавник љуби, и која прељубу чини, љуби је као што Господ синове Израиљеве љуби, који се другим боговима обраћају и воле колаче од грожђа.
2 Ја је купих за петнаест сикли сребра, за гомор јечма и за летек јечма.
3 И рекох јој: Остани дуго са мном, не подај се блуду, не иди с другим човеком, а тако ћу и ја према теби бити.
4 Јер ће дуго синови Израиљеви остати без краља и без поглавара, без жртве, без кипа, без ефода и без терафима.
5 После тога ће се синови Израиљеви обратити и тражиће Господа Бога свога, и Давида, кнеза свога; и уздрхтаће од радости пред Господом и пред добротом његовом у последња времена.
Глава 4.
[уреди]1 Слушајте реч Господњу, синови Израиљеви, јер са житељима земље Господ распру води; јер ни истине, ни милосрђа нема, нема у земљи познања Бога.
2 Све је само лаж и кривоклетство, убиства крађе и прељубе; насиље се само чини и убиство сврх убиства.
3 Зато ће тужити земља и пропашће становници њени, и са њима и звери пољске и птице небеске; а и рибе морске ће нестати.
4 Али нико да се не препире и нико не приговори, јер је народ твој као они који се са свештеником препиру.
5 Дању ћеш пропасти, и с тобом ће пасти пророк ноћу, а и матер твоју погубићу.
6 Изгибе мој народ, јер нема познања. Што ти одбаци познање, одбацићу ја тебе, и скинуће се са тебе свештеништво моје; а што си ти закон Бога свога заборавио и ја ћу синове твоје заборавити.
7 Што се више множише, то ми више згрешише. У срамоту претворићу славу њихову.
8 Од греха мога народа се хране, лакоми су на недела њихова.
9 Свештенику биће као и народу, казнићу га по путевима његовим, платићу му по делима његовим.
10 Јешће, ал' се неће наситити, проводиће блуд али се множити неће, јер су оставили Бога и наредбе његове.
11 Блуд, вино и шира памет муте.
12 Народ мој пита дрво своје, а штап његов одговара; јер дух блуднички заводи, и напустивши свог Бога, они блуд свој проводе.
13 На висовима гора жртве приносе, на хумовима тамјан пале, под храстовима, тополама и брестима, чија пријатна је сенка. Зато кћери ваше блуд проводе и прељубу снахе ваше чине.
14 Нећу кћери ваше због њиховог блуда казнити, нити снахе ваше због прељубе њихове; јер и они сами блудницама иду и са развратним женама жртве приносе. Неразуман народ у пропаст јури.
15 Ако се ти блуду предаш, Израиљу, нек не греши Јуда. Не идите у Галгал, не пењите се на Вет-авен, и не куните се: Жив је Господ!
16 Јер је као јогунаста јуница Израиљ упоран; али ће га Господ сада пасти као јагње на пространој паши.
17 Јефрем приону за идоле своје... остави га.
18 Чим престану пити, блуду се подају, лакоми су на срамоту главари њихови.
19 Ветар ће их крилима својим захватити и стидеће се жртава својих.
Глава 5.
[уреди]1 Чујте свештеници! Пази, доме Израиљев! Слушај краљев доме! Јер је за вас овај суд, јер сте ви у Миспи замка били, и мрежа у Тавору распета.
2 Жртвама својим у злочину огрезнуше неверници, али ћу ја свима њима казну изрицати.
3 Знам ја Јефрема, и ни Израиљ није сакривен од мене: јер си ти, Јефреме, блуду се предао и Израиљ се оскврни.
4 Дела њима њихова не дају да се Богу своме врате, јер дух блуда је у њима и Господа не познају.
5 Охолост Израиља на њега сведочи; пашће Израиљ и Јефрем са недела својих, а с њима ће пропасти и Јуда.
6 Ићи ће са говедима и овцама својим да Господа траже, али га неће наћи; уклонио се он од њих.
7 Изневерише Господа, јер незакониту децу изродише. Доста ће бити месец дана да се прождру они и благо њихово.
8 Затрубите у трубу у Гаваји! Затрубите у трубу у Рами! Поклич дајте у Вет-авену! За тобом Венијамине!
9 Затрће се Јефрем у дан казне његове. Сву истину племенима Израиља објављујем.
10 Кнезови су Јудини као они који међе помичу, на њих ћу ја као бујицу гнев свој излити.
11 Потиштен је Јефрем, сатрала га казна, јер за нагонима своје воље пође.
12 Као мољац ћу ја Јефрему бити, као кошчана грижа за дом Јудин.
13 Јефрем види болест своју, а и Јуда ране своје; Јефрем Јариму краљу у Асирску иде; ал' вас краљ тај неће моћи исцелити, ни мелема вашим ранама дати.
14 Јефрему ћу ја као лав бити, као лавић дому Јудином. Заробићу ја плен свој и нико ми га отети неће.
15 Отићи ћу и вратићу се на постојбину своју док кривицу своју не признају, и не траже лице моје. Тражиће ме када их тескоба снађе.
Глава 6.
[уреди]1 Дођите и вратите се Господу! Јер он раздре, али ће нас и лечити: удари нас, ал' завиће ране наше.
2 За два дана живот ће нам повратити, и у трећи ће нас дан подигнути, и ми ћемо живети пред њиме.
3 Познајмо, гледајмо да познамо Господа! Долазак је његов као зорин долазак известан. - Доћи ће он нама као киша, као прољетна киша што земљу натапа.
4 Шта да учиним, Јефреме? шта да учиним, Јуда? Вера је ваша као облак јутарњи, као роса што брзо нестаје.
5 Зато ћу их преко пророка ударити, побићу их речима уста својих и суд мој ће као светлост синути.
6 Јер ја веру тражим, а не жртве, познање Бога више него жртве.
7 Као Адам савез преступише и тада ме изневерише.
8 Галад је град разбојнички, на њему су крвави трагови.
9 Скуп је свештеника као чета у заседи, која убиства врши на путу Сихемском; јер се они злочину предаше.
10 Страшних сам ја ствари у дому Израиљеву видео. Ту се Јефрем блуду преда и Јуда се оскврни.
11 И теби је, Јуда, жетва већ спремљена чим повратим робље народа мога.
Глава 7.
[уреди]1 Кад ја хтедох Израиља лечити показа се безакоње Јефрема и злоћа Самарије; јер преварно радише; стиже лупеж и по пољу растури се чета.
2 А срцу своме не говоре да ја злоћу њихову сву памтим. Сад их опколише дела њихова, преда мноме су.
3 Злобом својом краља развеселе а лажима својим кнезове.
4 Сви су браколомници; као пећ су што хлебар ужари; он престаје ватру ложити кад замеси тесто па докле ускисне.
5 У дан краља нашег разболеше се кнезови од тешкога пића, а краљ руку подругљивцима пружа.
6 На заседе срце своје управљају које је као пећ; сву ноћ хлебар њихов спава, а у јутру гори пећ као огњени пламен.
7 Сви су као пећ угрејани и прождиру судије своје. Падоше сви краљеви њихови, нико од њих мене не зазива.
8 Помеша се Јефрем с народима, Јефрем је погача која се није преврнула.
9 Туђини његову снагу троше, а он за то и не хаје; старост га осваја, а он то не види.
10 Охолост Израиља на њега сведочи. Јер се не враћају они Господу, Богу своме, и уза све то и не траже га.
11 Јефрем је као луд голуб, без памети; они Египат моле, у Асирију иду.
12 Кад отиду разапећу на њих мрежу своју, скинућу их као птице небеске; казнићу их као што им је у збору њиховоме већ речено.
13 Тешко њима, јер беже од мене! Погибија на њих, јер ме изневерише! Хтео бих их избавити, али они лажи на мене говоре.
14 Не вапију они к мени у срцу своме, али вичу на постељи својој; скупљају се ради вина и жита, а од мене одступају.
15 Пошто их казних укрепио сам мишице њихове, а они на ме зло смишљају.
16 Не обраћају се они Свевишњему; посташе ко рђав лук. Од мача ће попадати кнезови њихови због поганог језика њиховог. Смејаће се њима у земљи египатској.
Глава 8.
[уреди]1 Трубу на уста! Као оро залети се[5] на дом Господњи, јер мој савез преступише и отпадоше од закона мога.
2 Завапиће они к мени: Боже мој, знамо ми тебе, ми, Израиљ!
3 Израиљ одбаци добро; гониће га непријатељ.
4 Краљеве без моје наредбе поставише и кнезове без сазнања мога, сребром својим и златом идоле направише; зато ће се истребити.
5 Одврже Бог теле твоје, Самаријо! Јарост моја распали се на њих. Докле ли ће они одрицати да се очисте?
6 Од Израиља долази, радник га је градио, и није Бог; зато ће Самаријино теле у комаде отићи.
7 И пошто су ветар посејали, олују ће жети; класја неће имати пшенице; што проклија неће брашна дати, ако л' даје прождреће га туђин.
8 Уништи се Израиљ! По народима су сада као суд који нема цене.
9 Јер у Асирију пођоше као дивље магаре које крајем пута иде. Јефрем даре даде да пријатеље стекне.
10 Ма и дали међу народима дарове, опет ћу ја њих сабрати, и бреме ће краља над кнезовима осетити.
11 Умножи Јефрем олтаре да згреши, и у грех га бацише олтари.
12 Да наредбе закона свога за њега ја све напишем, оне се као туђе посматрају.
13 Жртве кољу, што мени приносе, и они им месо једу; Господ их не прима, нису му угодне. Сад се Господ сећа безакоња њихова и казниће грехе њихове: Вратиће се они у Египат.
14 Израиљ творца свога заборави и сагради дворове, и Јуда тврде градове умножи. Али ћу ја пустити огањ на градове њихове који ће и дворе њихове прождрети.
Глава 9.
[уреди]1 Не предај се, Израиљу, весељу и радости, - као и народи - , што од Господа одступи и блуду се преда, што си по свим гумнима житним заволео плату ти погану.
2 Гумно и тисак неће њих хранити, а ни шире имати неће.
3 Неће они остати у земљи Господњој; Јефрем ће у Египат се вратити и погано јело у Асирији јести.
4 Неће они Господу наливе приносити, нит би они били Господу угодни. Жртве ће њихове као хлеб од укопа бити: Опоганиће се сви који њега једу; јер ће њихов хлеб само за њих бити, неће он у дом Господњи улазити.
5 Што ћете ви у свечане дане, у дане празника Господњега?
6 Јер, гле, ради пустошења одлазе; Египат ће их примити, Мемфис гроб ће њима дати; драгоцености њихове и сребро њихово коприве ће прогутати, и трње ће расти у шаторима њиховим.
7 Стижу сада дани казне, стижу дани одмазде; осетиће их Израиљ! Луд је пророк, у бунилу надахнути јесу људи, за велика безакоња твоја и велико одметање твоје.
8 Јефрем је стража против Бога мога; Пророк... замка птичарева на сваком је путу његовом, непријатељ је у дому Бога његовога.
9 Огрезли су у пороку као у време Гавајско. Опоменуће се Господ безакоња њихова и казниће грехе њихове.
10 Нашао сам Израиља као грожђе у пустињи, углед'о сам оце ваше као смоково прво воће; али они к Велфегору отидоше, гадном се идолу посветише, и посташе гадови као и дело љубави њихове.
11 Одлетеће као птица слава Јефремова, престаће свако рођење, оплођење и зачеће.
12 А ако и своје синове отхране, отећу их њима пре него одрасту. Тешко њима кад одступим од њих!
13 Кол'ко оком својим ја на Тирску страну могу да допирем, Јефрем на лепом месту је посађен; али ће Јефрем извести децу своју оном који ће их поклати.
14 Дај им Господел... Шта ћеш им ти дати?... Дај им утробу пометљиву и сисе усахнуле.
15 Сва се злоћа њихова у Галгалу показује; ту сам их ја замрзио. За злоћу дела њихових изгнаћу их ја из дома свога. Нећу их ја више волети; сви су одметници кнезови њихови.
16 Погођен је Јефрем, усахну му корен; неће они рода више родити; а ако и синове имају, истребићу плод љубави њихове. -
17 Одбациће их Бог мој што га не слушаше, и они ће скитачи по народима бити.
Глава 10.
[уреди]1 Израиљ је родна лоза био која је обилан род давала. Што је више рода давала, више је он своје множио олтаре; што му је срећнија земља била, више је он кипове китио.
2 Срце је њихово несложно, и они ће сами казну своју носити, Обориће Господ њихове олтаре, поломиће кипове њихове.
3 И ускоро рећи ће: Немамо ми краља свога, јер се нисмо Господа бојали; и краљ, што би нама он помогао?
4 Празне речи говоре и криво се куну када савез закључују. Зато ће у браздама на њивама казна као отровна трава расти.
5 Згрануће се становници Самарије због телета у Ветавену, и жалиће народ за идолима својим; задрхтаће за њ свештеници његови, и за славу његову која ће отићи од њих.
6 Он ће се у Асирију одвести, на дар краљу Јареву. Збуниће се Јефрем, застидеће се Израиљ намере своје.
7 Свршено са Самаријом и са краљем њеним, као са пеном поврх воде!
8 Раскопаће се Ветавенске висине, где је Израиљ згрешио; трње расти ће и чкаљ на олтарима њиховим. И казаће горама: Покријте нас! и бреговима: Падните на нас!
9 Од времена Гавајскога, грешио си Израиљу! Ту они (ипак) осташе, не стиже их у Гаваји рат на безакоње.
10 По својој ћу их вољи ја казнити и скупиће се народи на њих, када се у ланце за двојако безакоње њихово повежу.
11 Јефрем је извежбана јуница, која радо врше, али ћу јој ја на лепи врат да дођем; упрегнућу Јефрема; Јуда ће орати а Јаков ће влачити,
12 По правди сејите, по милосрђу жањите, искрчите себи нову њиву! Време је да тражите Господа, док он не дође и излије на вас правду.
13 Злоћу сте неговали, бездушност сте пожели, плод од лажи јели сте; јер си у свој пут се поуздао, и у број јунака својих.
14 Побуна ће зато у народу твоме планути, и раскопаће се сви градови твоји, као што Салман Вет-Арвел у дан рата раскопа, кад је мајка са синовима размрскана.
15 То ће вама Ветиљ дати за велику злоћу вашу. Кад пукне зора неће више краља Израиља бити.
Глава 11.
[уреди]1 Кад Израиљ дете беше заволех ја њега, и ја из Египта зазвах сина свога.
2 Ал' се они удаљише од оних који их зваху, Ваалима жртве приносише, идолима кадише.
3 Ја ходити Јефрема учих држећи га за руке; али они не познаше да сам их ја лечио.
4 Узицама их човечности водих, везама љубави своје: бејах им ко онај који с чељусти јарам попусти, и храну им давах.
5 Неће се они у земљу египатску вратити; али ће њима краљ Асирац бити, јер не хтеше да се обрате.
6 Мач ће на градове пасти њихове, и потрће подршке њихове, прождреће их за намере њихове.
7 Народ мој хоће да се удаљи од мене; зову га ка Свевишњему али га ни један не слави.
8 Шта да од тебе радим, Јефреме? Хоћу ли те предати, Израиљу? Хоћу ли ја с тобом као с Адмом поступати? Да те чиним да ко Сецојим будеш? Срце моје устрепта у мени све жалости моје задрхташе.
9 Нећу ја по љутом гневу свом делати, нећу Јефрема ја затрти; јер сам Бог ја, а не човек, светац сам ја усред тебе; нећу са љутином доћи.
10 Ићи ће они за Господом који ће као лав рикати, а кад рикне са страхом ће дотрчати синови са мора.
11 Са страхом ће као птице из Египта долетети, ко с' Асирске земље голубови, и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.
Глава 12.
[уреди]1 Лажима ме Ефрајим опколи а преваром дом од Израиља. Јуда још је наспрам Бога без узде, наспрам верног Свеца.
2 Јефрем се ветром храни и ветар источни лови, и сваки дан лажи и насиља множи; веру хвата с Асиријом и у Египат уље носи.
3 И Господ се и с Јудом правда, и казниће Јакова због дела његових и платиће му по делима његовим.
4 У утроби материној Јаков брата свога ухвати за пету, и у сили својој с' Богом се он бори.
5 С ангелом се бори, и доби га, плака и моли му се. Јаков њега у Ветиљу нађе, и ту нама проговори Бог.
6 Господ је Бог над војскама, Господ му је име.
7 А ти Богу своме се обрати, чувај милосрђе и правду и у Бога свога увек се поуздај!
8 Јефрем је трговац који мерила лажна држи, мила му је подвала.
9 И Ефрајим вели: баш се обогатих, благо стекох; то је плод труда мога, неће се наћи на мени неправде, нити оно што је зло.
10 Али ја, ја сам Господ, Бог твој још из земље египатске; и још ћу теби дати да у шаторима као о празницима седиш.
11 Говорио сам пророцима, множио сам виђења и преко пророка поређења изрекао.
12 Ако је Галад само ништа готова је пропаст њихова. У Галгалу јунце приносе на жртву, а олтари ће им као гробље по браздама на њиви бити.
13 Бежи Јаков у земљу Арамску, Израиљ за жену служи, и за жену стада чува.
14 Из Египта Господ Израиља преко пророка изведе, и преко пророка Израиља чува.
15 Јефрем је грдно Господа разгневио, и Господ ће његов на њега бацити крв коју он проли, и срамоту његову.
Глава 13.
[уреди]1 Страх беше кад Јефрем говораше; узвишиваше се у Израиљу. Ал' се огреши о Ваала и умре.
2 А сад они још и даље греше; сребром својим кипове себи лију, идоле по вољи својој. Сви су дело радничко. О њима се каже: који жртве приносе, нек теоце љубе!
3 Зато ће они као облак јутарњи бити, као роса које убрзо нестаје, као плева што ветар с гумна носи, као дим што на прозор излази.
4 Али ја сам, Господ, Бог твој, још из земље египатске, Бога осим мене ниси познао, осим мене нико не спасава.
5 У пустињи тебе познах, у тој земљи засушеној.
6 Наситише се на пашама својим, наситише, и срце се њихово понесе; зато ме заборавише.
7 Ја ћу њима као лав бити, као пантер ћу их вребати на путу.
8 Бацићу се на њих као медведица, млади њени којој су отети; растргаћу жиле срца њиховога, као лавица ћу их ја прождрати; звери пољске ће их раскинути.
9 Што пропаде, Израиљу, то је што си против мене био, против оног од кога си мого спас добити.
10 Где ти је краљ твој? Нека те избави у свим градовима твојим. Где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми краља и кнезове?
11 Дадох теби краља ја у гневу своме и узећу ти га у јарости својој.
12 Свезано је безакоње Јефрема, сачуван је грех његов.
13 На њега ће боли порођаја доћи; дете је он неразвијено, које, кад му време дође, не излази мајци из утробе.
14 Избавићу ја њих из Шеола, и од смрти ћу их сачувати. Где је, Смрти, куга твоја? Где ли је, Шеоле, затирање твоје? Али испред очију мојих узмиче кајање.
15 Нека је и плодан Јефрем међу браћом својом, доћи ће му ветар од истока, дигнуће се из пустиње ветар Господњи; осушиће изворе његове, сасушиће студенце његове. Плениће се из блага сав адиђар.
16 Казниће се Самарија, што се од Бога одметну, од мача ће погинути; размрскаће се деца њихова, а трудним ће се женама њиховим утробе распорити.
Глава 14.
[уреди]1 Обрати се, Израиљу, Господу, Богу своме, јер си ти за своје безакоње пао.
2 Понесите добре речи собом, и вратите се Господу. Реците му: Опрости нам све неправде наше, и нас милостиво прими. Поштовање усни наших принећемо теби у место телаца.
3 Неће нас Асирац спасти, нећемо на коње узјахати и нећемо делу руку својих рећи: Боже наш! Јер сироче само у тебе самилост налази.
4 Поправићу неверност њихову, праву љубав за њих ћу имати; јер се гнев мој одврати од њих.
5 Као роса ћу ја Израиљу бити, процветаће он као лиљан и пустиће жиле као Ливан.
6 Рашириће се гране његове, лепоту ће маслинке имати и мирис од Ливана.
7 Вратиће се они под сенку његову, и они ће житу опет живот дати, и као лоза процветаће, и имаће славу вина Ливанскога.
8 Шта да радим, Јефреме, више с идолима? - Услишићу га, чуваћу га, бићу му као зелен чемпрес. Од мене ћеш плод свој ти примити.
9 Ко је паметан нек ово запамти! Ко је разуман нека разуме! Јер су прави путеви Господњи; праведни ће њима ићи, ал' ће преступници пропасти на њима.