Biblija (Bakotić) : Druga Pavlova poslanica Korinćanima
| ←1. Korinćanima | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Galatima→ |
Glava 1.
[uredi]1 Pavle, po volji Božjoj apostol Isusa Hrista, i brat Timotej Crkvi Božjoj u Korintu, sa svima svetima koji su u svoj Ahaji:
2 Milost vama i mir od Boga, Oca našega i Gospoda našega Isusa Hrista.
3 Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe,
4 koji nas teši u svakoj nevolji našoj, da bismo utehom kojom nas same Bog teši mogli utešiti one koji su u kakvoj nevolji.
5 Jer kako muke Hristove izobiluju u nama, tako i uteha naša izobiluje po Hristu.
6 Ako smo ožalošćeni, za vašu je utehu i spasenje, a ako se utešimo i to je za vašu utehu, koja se ispunjava u trpljenju onih istih muka koje i mi podnosimo.
7 A nadanje naše tvrdo je za vas, znajući da kao što ste zajedničari u trpljenju bićete to i u utesi.
8 I nećemo, braćo, da ne znate za nevolju koja nam se dogodi u Aziji, kad nam je i preko snage naše teško bilo, tako da se nismo nadali ni da ćemo život svoj sačuvati.
9 I mi smatrasmo kao sigurno da ćemo biti smrti predani, da ne bismo pouzdanje svoje u sebe stavili, nego u Boga koji uskrsava mrtve.
10 On nas je izbavio i izbaviće od takve smrti, on, u koga se uzdamo da će nas i opet izbaviti,
11 pomoću i vaše molitve za nas, da milost koju primamo pomoću mnogih, bude mnogima povod da daju hvalu za nas.
12 Jer je naša slava u ovome: u svedočanstvu savesti naše da je naše vladanje u svetu, a osobito prema vama, bilo u svetosti i u čistoti pred Bogom, a ne u putenoj mudrosti, nego po milosti Božjoj.
13 Ne pišemo vam drugo nego ono što čitate i što i sami priznajete. A nadam se da ćete i do kraja priznati,
14 kao što ste delimično i priznali, da smo mi vaša slava, kao što ćete i vi biti naša slava u dan Gospoda našega Isusa Hrista.
15 U tom uverenju htedoh najpre da dođem do vas, da biste vi dvostruku milost imali.
16 Hteo sam od vas da pođem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dođem k vama, a vi da me pratite u Judeju.
17 Ali kad sam ovo hteo, jesam li zato što lakomisleno činio? Ili su odluke moje, odluke po puti, da bude u mene i "da" i "ne"?
18 Ali kako je veran Bog, reč naša k vama ne bi "da i ne",
19 Jer sin Božji, Isus Hristos, koga propovedasmo vama ja, Silvan i Timotej, ne bi "da i ne", nego u njemu bi "da".
20 Jer koliko je do svih obećanja Božjih, u njemu stoji "da"; i zato se naš "amin" preko njega izgovara na slavu Boga.
21 A koji nas utvrdi s vama u Hristu i pomaza nas, to je Bog,
22 koji nas i zabeleži pečatom, i metnu zalogu Duha u srca naša.
23 I ja za svedoka Boga prizivam na svoju dušu, da što nisam više došao u Korint, to je bilo da vas štedim;
24 ne da mi vladamo nad verom vašom, nego mi doprinosimo vašoj radosti, jer ste vi čvrsti u veri.
Glava 2.
[uredi]1 Ja dakle reših u sebi da se ne vratim vama u žalosti.
2 Jer ako ja vas ožalostim, ko će mene veseliti, osim onoga koji prima žalost od mene?
3 I pisah vam to da kad dođem, ne primim žalost od onih od kojih bi valjalo da primim radost, imajući prema svima vama pouzdanje da je moja radost radost sviju vas.
4 U velikoj žalosti i tužnog srca i s mnogim suzama pisah vama, ne da biste se ožalostili, nego da biste poznali veliku ljubav koju imam k vama.
5 Ako li je ko bio uzrok žalosti, ne ražali on mene, nego sve vas, bar u nekoliko, da se u ničemu ne preteruje.
6 I dovoljna je takvome kazna koju mu je većina odredila,
7 tako da vi imate pre da mu oprostite i da ga tešite, da ne bi prevelika žalost na njega pala.
8 Zato vas molim da imate ljubav prema njemu,
9 jer vam pisah i namerom da poznam, kušajući vas, jeste li u svemu poslušni.
10 A kome vi oprostite, tome opraštam i ja; jer ja, ako što kome oprostih, oprostih radi vas, a pred Isusom Hristom,
11 da ne damo da nas prevari sotona, jer nam namere njegove nisu nepoznate.
12 Inače kad dođoh u Troadu, da propovedam jevanđelje Hristovo, - i ako mi Gospod tu ostavi otvorena vrata –,
13 ne imadoh mira u duhu svome, ne našavši Tita brata svoga; i zato, oprostivši se s njima, krenuh u Makedoniju.
14 Hvala Bogu, koji nam svagda daje pobedu u Hristu, i preko nas širi miris poznanja svoga na svakom mestu!
15 Jer smo mi Hristov miris Bogu i među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju.
16 Jednima dakle miris smrtni na smrt, a drugima miris životni na život. I za ovo ko je dovoljno vredan?
17 Jer mi ne iskrivljujemo reč Božju, kao što mnogi to čine, nego iskreno i s Božje strane pred Bogom u Hristu govorimo.
Glava 3.
[uredi]1 Počinjemo li opet da se sami vama preporučujemo? Ili trebamo li, kao neki, preporučnih poslanica na vas ili od vas?
2 Ta vi ste naša poslanica, napisana u srcima našima, koju poznaju i čitaju svi ljudi;
3 koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom, nego Duhom Boga živoga, ne na kamenim tablicama, nego na mesanim tablicama, na srcima.
4 To uverenje mi po Hristu kod Boga imamo.
5 To ne znači da smo mi vredni zamisliti nešto, kao da to od nas samih dolazi. Naprotiv: naša je vrednost od Boga,
6 i on i učini nas vredne da budemo sluge novog saveza, ne slova, nego duha; jer slovo ubija, a duh oživljava.
7 I zaista, ako je služba koja smrt daje, a koja je, slovima u kamenu urezana, bila tako slavna da sinovi Izrailjevi ne mogahu pogledati u lice Mojsijevo od slave lica njegova, koja je bila prolazna,
8 kako li neće još slavnija biti služba Duha!
9 Ako je slavna bila služba koja izreče osuđenje, to je služba koja izriče opravdanje mnogo izobilnija u slavi.
10 I zato i ono što je bilo slavno, nije, po tom poređenju, ni bilo slavno pored slave koja je uzvišenija;
11 jer ako je slavno bilo ono što je bilo prolazno, mnogo je slavnije ono što je trajno.
12 Imajući, dakle, takvu nadu s velikim pouzdanjem radimo,
13 i ne radimo kao Mojsije, koji metaše koprenu na lice svoje, da sinovi Izrailjevi ne bi mogli ugledati kraj onome što je bilo prolazno.
14 Ali njihov razum otupi. Jer im do samog ovog dana stoji ona koprena neotkrivena kad čitaju Stari Zavet; i ona se ne diže, jer nje tek u Hristu nestaje.
15 I do danas kad se čita Mojsije, stoji koprena na srcu njihovom.
16 Ali kad se srca obraćaju ka Gospodu, diže se koprena.
17 Gospod je Duh, a gde je Duh Gospodnji onde je sloboda.
18 Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u tom istom liku iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjega.
Glava 4.
[uredi]1 Zato imajući ovu službu po milosrđu koje nam se učini, ne klonemo duhom.
2 Mi odbacujemo stidne stvari koje se čine u tajnosti, ne ponašamo se lukavo, niti reč Božju izvrćemo, nego se objavljivanjem istine otvoreno pokazujemo svačijoj ljudskoj savesti pred Bogom.
3 Ako li je pak još pokriveno i naše jevanđelje, pokriveno je za one koji propadaju;
4 za nevernike kojima je bog ovoga sveta oslepio razum, da ne vide sjaj svetlosti jevanđelja slave Hrista, koji je lik Boga nevidljivoga.
5 Jer mi ne propovedamo sebe, nego propovedamo Isusa Hrista, Gospoda našega, i kažemo da smo vaše sluge, Isusa radi.
6 Jer Bog, koji reče da iz tame zasvetli svetlost, zasvetli u srcima našima, da bi poznanje slave Božje zablistalo u licu Isusa Hrista.
7 To blago mi nosimo u zemljanim sudovima, da se zna da je ta moćna sila od Boga a ne od nas.
8 Nas svakojako gone, ali ne malaksavamo;
9 u nevolji smo, ali ne očajavamo; teraju nas, ali nismo napušteni; obaljuju nas, ali ne propadamo,
10 i jednako nosimo na telu umiranje Isusovo, da se i život Isusov na puti našoj pokaže.
11 Jer mi koji smo živi, jednako se predajemo smrti za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnoj puti našoj.
12 Zato dakle smrt deluje u nama, a život u vama.
13 Imajući pak onaj isti duh vere o kome je pisano: "Verujem, i zato govorim" i mi verujemo, i zato govorimo,
14 znajući da će onaj koji uskrsnu Isusa, uskrsnuti i nas s Isusom, i postaviti s vama zajedno pred njega.
15 Jer se sve to radi vas dešava, da milost, umnožavajući se, čini da izobiluju, na slavu Božju, davanja hvale što većeg broja ljudi.
16 Zato ne malaksavamo, pa i ako se naš spoljašnji čovek i raspada, unutrašnji se iz dana u dan obnavlja.
17 Jer naše kratke i lake sadašnje brige donose nam, preko svake mere, večni deo slave,
18 jer mi gledamo ne na stvari koje se vide, nego na one koje se ne vide, jer su stvari vidljive prolazne a nevidljive su večne.
Glava 5.
[uredi]1 Znamo zaista da ako se ovaj šator, u kome mi na zemlji prebivamo, uništi, imamo na nebu zgradu koja je Božje delo, dom večni, koji nije ljudska ruka gradila.
2 Zato i uzdi-šemo u ovom šatoru, želeći se skloniti u svoj nebeski stan,
3 i da se obučeni, a ne goli nađemo.
4 Jer dok smo u ovome šatoru, teško uzdišemo, jer mi hoćemo ne da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proguta ono što je smrtno.
5 A onaj koji nas za to stvori, to je Bog koji nam dade zalogu Duha.
6 Puni smo, dakle, pouzdanja jednako, a znamo da dok smo u ovome telu, daleko smo od Gospoda,
7 jer mi po veri hodimo, a ne po onome što gledamo;
8 puni smo pouzdanja, i više volimo ostaviti ovo telo i kod Gospoda prebivati.
9 Zato se i staramo da njemu ugodimo, bilo da smo u ovome telu ili da ga ostavimo.
10 Jer svi treba da se javimo na sudu Hristovu, da primimo svaki po onome što je ko u svome telu dobro ili zlo učinio.
11 Poznajući, dakle, strah od Gospoda, nastojmo da uveravamo ljude, a Bogu smo poznati, i nadamo se da smo i vašim savestima poznati.
12 Ne preporučujemo se opet vama, nego vam dajemo povod da se i vi s nama hvalite, da imate što odgovoriti onima koji se hvale onim što je spolja ali nije u srcu.
13 A ako se ja zanosim, Bogu se zanosim; ako li sam razabran, vama sam razabran.
14 Jer nas ljubav Hristova pokreće, jer mi mislimo da ako jedan sam za sve umre, to dakle svi umreše;
15 i da on za sve umre zato da oni koji žive, ne žive više radi sebe, nego radi onoga koji za njih umre i uskrsnu.
16 Zato i mi od sada nikoga ne poznajemo po puti, – i ako Hrista i poznasmo po puti, sad ga više ne poznajemo tako.
17 Ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; – staro prođe, gle, sve novo postade.
18 Ali je sve to od Boga, koji pomiri nas sa sobom po Hristu, i dade nam službu pomirenja.
19 Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom, ne uračunajući mu greha njegovih, i metnuvši u nas reč pomirenja.
20 Mi dakle vršimo službu poslanika u ime Hrista, kao da Bog kroz nas govori. Molimo vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom!
21 Jer onoga koji ne znadijaše greha, nas radi učini grehom, da mi postanemo u njemu pravda koja pred Bogom vredi.
Glava 6.
[uredi]1 I kako mi s Bogom radimo, molimo vas da ne primite uzalud milost Božju,
2 jer on govori: "U pravo te vreme ja usliših i u dan spasenja ti pomogoh". Evo ga sad pravo vreme, evo ga sad dan spasenja!
3 Nikakve ni u čemu ne dajemo sablazni, da se službi našoj ne prigovori,
4 nego se u svemu pokazujemo kao sluge Božje: u velikom trpljenju, u nevoljama, u bedama, u teškoćama,
5 pod udarcima, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu,
6 u čistoti, u poznanju, u podnošenju, u dobroti, u duhu svetom, u ljubavi istinskoj,
7 u reči istine, u sili Božjoj, s oružjem kojim pravda i napada i brani se,
8 usred slave i usred sramote, usred dobrog i usred rđavoga glasa, – smatrani kao obmanioci, ali uvek istiniti,
9 kao neznani, ali ipak poznati, kao oni koji umiru, a evo smo živi, kao kažnjavani, ali ne ubijeni,
10 kao ucveljeni, a koji se ipak vesele, kao siromašni, a koji mnoge obogaćuju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju.
11 Usta naša otvoriše se k vama, Korinćani, i srce naše raširi se.
12 Vama nije tesno u nama, ali vam je tesno u srcima vašim.
13 Vratite nam to jednakom merom, (kao deci svojoj govorim) – širite se i vi!
14 Ne vucite tuđeg jarma s nevernicima. Jer šta ima pravda zajedničkog s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom?
15 Kako da se slaže Hristos s Velijarom?, ili kakav udeo ima vernik s nevernikom?,
16 ili kako se slaže hram Božji s idolima? Jer smo mi hram Boga živoga, kao što reče Bog: "Useliću se u njih, i živeću među njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod."
17 Zato, "iziđite od njih, odvojite se od njih, govori Gospod; ne dirajte što je nečisto, i ja ću vas primiti,
18 i biću vam otac, i vi ćete meni sinovi i kćeri biti, govori Gospod svemoćni."
Glava 7.
[uredi]1 Imajući, dakle, takva obećanja, o ljubljeni, da očistimo sebe od svake nečistote puti i duha, nastavljajući svoje posvećenje u strahu pred Bogom!
2 Dajte nam mesto u srcima svojim! Nikome mi nismo na žao učinili, nikoga nismo zaveli, nikoga nismo obmanuli.
3 Ne govorim to da bih vas osudio, jer pre rekoh da ste u srcima našim na život i na smrt.
4 Mnogo se uzdam u vas, mnogo imam da se hvalim s vama, pun sam utehe i izobilan radošću pored sviju briga naših.
5 Jer od kad dođosmo u Makedoniju, nikakva mira nemaše put naša, nego u svemu imasmo nevolje: napolju borbe, unutra strah.
6 Ali Bog koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim,
7 i ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši kod vas, kazujući on nama vaše vruće želje, vaše plakanje, vaše staranje za mene, tako da je moja radost još veća bila.
8 I ako sam vas i ražalio poslanicom svojom, ne kajem se. A i kad bih se i pokajao, znajući da vas je ona poslanica, ako i za malo, ražalila,
9 sad se radujem, ne zato što ste bili žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete.
10 Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje na ozdravljenje, za koje se nikad niko ne pokaje, a žalost ovoga sveta donosi smrt.
11 Jer gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste koliko ne pobudi staranja među vama? Kakvo opravdavanje, kakvu revnost, kakav strah, kakve vruće želje, kakvo takmičenje, kakvu osudu! U svemu pokazaste da ste bili čisti u tom delu.
12 Ako vam, dakle, pisah, ne učinih to radi onoga koji je počinio nepravdu, niti radi onoga kome je ona učinjena, nego da se pokaže među vama staranje vaše za nas pred Bogom.
13 Zato se i utešismo. Ali osim svoje utehe obradova nas još više radost Titova, čiji duh vi svi umiriste.
14 A ako sam se pred njim pohvalio za vas, ne zbunih se za to, nego kako svima vama uvek istinu govorismo, tako se istina nađe i u pohvali našoj pred Titom.
15 On oseća sad dvostruku ljubav prema vama, kad se opominje poslušanja sviju vas, i kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili.
16 Radujem se dakle što se u svemu smem osloniti na vas.
Glava 8.
[uredi]1 Saopštavamo vam pak, braćo, milost Božju, koja se ukaza u Crkvama Makedonskim.
2 Usred mnogih nevolja, kojima su okušane, njihova oduševljena radost i njihovo veliko siromaštvo izobilovaše u bogatstvu darežljivosti njihove.
3 Jer po mogućstvu svomu (ja sam tome svedok) i preko mogućstva darežljivi bejahu,
4 i mnogim nas molitvama moliše da im činimo milost da uzmemo udela u pomoći namenjenoj svetima.
5 I ne samo što su doprinosili, kao što se i nadasmo, nego se oni sami najpre predaše Gospodu, a posle nama po volji Božjoj.
6 Mi smo dakle umolili Tita da kao što je počeo onako i svrši i među vama to dobrotvorno delo.
7 A vi kako se u svemu ističete u veri, u reči, u poznanju, u svakom staranju i u ljubavi svojoj prema nama, ističete se i u tom dobrotvornom delu.
8 Ne govorim to u ime zapovesti, nego da bih, predočujući vam tuđe staranje, okušao iskrenost vaše ljubavi.
9 Jer znate milost Gospoda našega Isusa Hrista, da, bogat, radi vas osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite,
10 To je savet koji vam dajem, jer se to i priliči vama, koji ne samo počeste raditi, nego ste još od lanjske godine to hteli da učinite.
11 A sad dovršujte to delo, da, kao što bi dobra volja u odluci, tako budete i u izvođenju prema snagama vašim.
12 Dobra je volja, kad postoji, ugodna prema onome čime može da se raspolaže, a ne prema onome što nema,
13 Jer se ne radi o tome da se vi izložite nemaštini da se drugima pomogne, nego da bude svima jednako;
14 da u sadašnje vreme vaš suvišak bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude tako isto za vaš nedostatak: da bude jednakost,
15 kao što je napisano: "ko je mnogo skupio nije preteklo, a ko je malo skupio nije mu nedostalo".
16 Hvala nek je Bogu što je u srce Titovo metnuo jednako staranje za vas;
17 jer on primi molbu našu, i svežom revnošću i svojevoljno polazi da k vama dođe.
18 Poslasmo pak s njim i brata koga sve Crkve hvale zbog jevanđelja,
19 i koji je izabran od Crkava da putuje s nama za ovo delo dobrotvornosti, u kome mi služimo na slavu samoga Gospoda i za svedočanstvo naše dobre volje.
20 Mi tako radimo, da nas ko ne pokudi za obilje ovih priloga kojima se bavimo,
21 jer se mi staramo za ono što je dobro ne samo pred Bogom nego i pred ljudima.
22 A poslasmo s njima i brata koga u mnogim prilikama poznasmo da je ustalac, a sad je i još više s velikog pouzdanja u vas.
23 Što se tiče Tita, on je moj drug i pomagač među vama; a što se tiče braće naše, oni su poslanici crkveni, slava Hristova.
24 Dajte im dakle pred Crkvama dokaz svoje ljubavi i pokazujte im da imamo zašto da se hvalimo.
Glava 9.
[uredi]1 Za pomoć koja je određena svetima ne treba da vam pišem.
2 Jer poznajem vašu dobru volju, za koju se o vama hvalim Makedoncima, govoreći im da se Ahaja spremi još i od lanjske godine, i vaša ravnost oduševi mnoge.
3 Šaljem braću da se hvala naša ne isprazni vama u ovoj stvari, nego da budete spremni, kao što sam govorio,
4 da se, ako dođu sa mnom Makedonci i nađu vas nespremne, ne osramotimo mi (da ne rečem vi) s te hvale.
5 Zato nađoh za potrebno pozvati braću da najpre idu k vama, i da se bave tim već obećanim vašim prilozima, te da bude sve gotovo, tako da ispadne to kao delo darežljivosti a ne kao delo tvrdičenja.
6 Znate da koji malo seje, malo će i požnjeti, a koji obilno seje, obilno će požnjeti.
7 Svaki neka priloži po volji svoga srca, a ne sa žalošću ili od nevolje, jer Bog ljubi onoga koji rado daje.
8 I Bog može učiniti da je među vama izobilna svaka milost, da imajući u svemu svagda sve što je potrebno, izobilujete u svakom dobrom delu,
9 kao što je pisano: "Prosu, dade siromasima, pravda njegova za navek ostaje:"
10 Onaj koji "Daje seme sejaču i hleb za hranu njegovu," daće i vama i umnožiće vam seme vaše, i umožiće plodove pravde vaše.
11 Vi ćete tako u svemu biti obogaćeni za svako dobročinstvo koje će preko nas činiti da se daje hvala Bogu.
12 Jer davanje ove pomoći ne samo što ispunjuje potrebe svetih, nego postaje još i bogatim izvorom davanja hvale Bogu.
13 S obzirom na tu pomoć, hvale oni Boga za vaše revno priznanje jevanđelja Hristova i za velikodušnost vaših darova prema njima i prema svima,
14 i mole se Bogu za vas, jer vas oni vole za veliku milost koju vam je Bog dao.
15 Hvala nek je Bogu na njegovom neiskazivom daru!
Glava 10.
[uredi]1 A ja Pavle molim vas, blagosti radi i dobrote Hristove, ja koji kad sam pred vama izgledam skroman prema vama, a kad nisam kod vas smeo sam prema vama;
2 molim vas da me ne naterate, kad budem kod vas, da upotrebim tu smelost, koju nameravam upotrebiti protiv nekih koji nas smatraju kao da po puti živimo.
3 Ako i živimo u puti, ne borimo se po puti.
4 Jer oružje našeg vojevanja nije puteno, nego je ono silno od Boga, na raskopavanje gradova, da rušimo i pomisli
5 i svaku visinu koja se podiže protiv poznanja Božjeg, i zarobimo svaku misao na poslušnost Hristu,
6 i gotovi smo da kaznimo svaku nepokornost, kad se ispuni vaša pokornost.
7 Vi gledate na spoljašnjost! Ako se ko uzda da je Hristov, neka prizna u srcu svome da kako je on Hristov, tako smo i mi Hristovi.
8 A ako bih se ja i nešto više pohvalio vlašću koju nam dade Gospod na uzdizanje a ne na uništavanje vaše, ne bih se postideo,
9 da se ne bih pokazao kao da hoću da vas svojim poslanicima plašim.
10 "Jer su mu poslanice" - kaže se -, "teške i jake, a kad je on telom pred nama neugledan je, i reč je njegova nespretna."
11 Ko tako kaže neka pomisli ovo: Da kakvi smo u reči u poslanicama, kad nismo kod vas, takvi smo i na delu kad smo tu.
12 Jer se mi ne smemo mešati ili porediti s onima koji se sami hvale, koji, kad se sami po sebi mere i uporede sami sa sobom, nisu razumni.
13 A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri dela koje nam Bog razdeli, pa da dopremo i do vas.
14 Ne prelazimo mi preko svojih granica, kao da ne dospesmo do vas; jer dopresmo i do vas s jevanđeljem Hristovim.
15 Ne hvalimo se mi preko mere, niti se tuđim radom hvalimo, nego se hvalimo zato što imamo nadu, ako poraste vera vaša, da ćemo se u vama izobilno veličati u granicama koje su nama određene,
16 pa da i dalje od vas propovedamo jevanđelje, a da se ne pohvalimo onim što je postignuto u granicam koje su drugima određene.
17 A ko se hvali, neka se u Gospodu hvali!
18 Jer nije priznat onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali.
Glava 11.
[uredi]1 Ah kad biste mogli da potrpite malo bezumlja od moje strane" Ali me vi i trpite!
2 Jer ja revnujem za vas, Božjom ljubomorom, jer sam vas obećao samo jednom mladoženji, da vas kao čistu devicu pred Hrista izvedem.
3 Ali kao što zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plašim da se i misli vaše ne iskvare i ne odvrate od čistote koja je u Hristu.
4 Jer ako neko dođe da vam propoveda drugog Isusa, koga mi ne propovedasmo, ili da drugog duha primite, koga ne primiste, ili drugo jevanđelje, koje ne primiste, vi biste to ipak trpeli.
5 A ja mislim da ni u čemu nisam manji od tih velikih apostola!
6 Jer ako sam i nespretan u reči, ali u poznanju nisam; i to smo mi vama u svakom pogledu i u svakoj stvari pokazali.
7 Jesam li ja greh počinio ponižavajući se da biste se vi uzdigli, kad vam bez nagrade jevanđelje Božje propovedah?
8 Od drugih Crkava oteh, uzevši od njih platu, da vama služim. I kad sam kod vas bio, i bio u sirotinji, nikome na teret ne padoh,
9 jer za moje potrebe dadoše braća koja dođoše iz Makedonije. U svemu sam pazio da vam ne budem na teret i paziću.
10 Po istini Hristovoj, koja je u meni, kažem da mi se hvala ova neće oduzeti u Ahajskim krajevima.
11 Zašto?... Zar zato što vas ne ljubim? To Bog zna!
12 Ali što činim to ću i dalje činiti, da uklonim svaki izgovor onima koji traže izgovore, da bi se poznali kao i mi u onome čime se hvalimo.
13 Takvi ljudi, to su lažni apostoli, prevarni poslanici, koji se pretvaraju u apostole Hristove.
14 I nije ni čudo, jer se i sam sotona pretvori u anđela svetlosti.
15 Nije dakle ništa čudnovato ako se i sluge njegove pretvaraju u sluge pravde. Ali će njihov kraj biti po delima njihovim.
16 Opet velim: da me niko ne posmatra kao da sam bezuman; a inače me bar kao bezumna primite, da se i ja malo pohvalim.
17 A što govorim kad se tako otvoreno hvalim, ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju.
18 I kad se već mnogi hvale po puti, i ja ću da se hvalim,
19 jer vi rado trpite bezumnike, vi koji ste mudri.
20 Ako vas ko podjarmi, ako vas ko jede, ako vas ko savlada, ako je ko drzak, ako vas ko po obrazu bije, vi to trpite.
21 Stidim se da to kažem, ali smo se mi slabi pokazali. Ali u čemu je neko smeo (po bezumlju govorim) i ja sam smeo.
22 Jesu li to Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Je li potomstvo Avraamovo? I ja sam.
23 Jesu li sluge Hristove? (nastrano govorim). Ja sam još više. Više sam se trudio, više sam udaraca podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnoga.
24 Od Judeja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac.
25 Triput sam bi šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta sam u brodolomu stradao, noć i dan proveo sam usred valova.
26 U čestim svojim putovanjima bio sam u opasnosti na vodama, u opasnosti od razbojnika, u opasnosti od ljudi mog rođenog naroda, u opasnosti od paganaca, u opasnosti u gradovima, u opasnosti u pustinji, u opasnosti na moru, u opasnosti među lažnom braćom.
27 Bio sam u trudu i na muci, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom postu, u zimi i golotinji.
28 A da o drugome i ne govorim, svaki sam dan opkoljen brigama koje mi sve Crkve zadaju.
29 Ko oslabi, - a ja da ne oslabim? - Ko se spotiče, - a ja da ne govorim?
30 Ako treba hvaliti se, svojom ću se slabošću hvaliti!
31 Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji je blagosloven na sve vekove, zna da ne lažem!...
32 U Damsku paganski namesnik kralja Arete čuvaše grad Damask da me uhvati,
33 i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.
Glava 12.
[uredi]1 Treba hvaliti se... ali to ne koristi. Ali ću ipak doći do viđenja i otkrivenja Gospodnjih.
2 Znam čoveka u Hristu koji je pre četrnaest godina (da li u svom telu, ne znam, ili osim tela ne znam -, Bog to zna) uznesen do trećega neba.
3 I znam za tog čoveka (da li u svom telu, ili van tela, ne znam -, Bog to zna)
4 da bi uznesen u raj, i da je čuo neiskazive reči, kojih čoveku nije dopušteno govoriti.
5 Njime ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, osim sa slabostima svojim.
6 A kad bih i hteo da se hvalim, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali se ja od toga uzdržavam, da ne bi ko više pomislio za mene, nego što vidi na meni ili čuje od mene.
7 I da se ne bih poneo s veličine tih otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša, da se ne ponosim.
8 Tri puta sam Gospoda molio da ga ukloni od mene,
9 i on mi reče: Dosta ti je moja milost, jer se moja sila u slabosti ispoljava. Rado ću se dakle hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.
10 Zato se dobro snalazim u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonstvima, u teskobama za Hrista, - jer kad sam slab, onda sam silan.
11 Bio sam bezuman; vi me na to nateraste. Trebalo je da me vi hvalite, jer ni u čemu nisam manji od tih velikih apostola, ako i nisam ništa.
12 Znaci mog apostolstva pojaviše se među vama u svakom trpljenju, u znamenjima, u krepostima i čudesima.
13 U čemu dobiste manje od ostalih Crkava, osim samo što vam ja ne bejah na teret? - Oprostite mi tu krivicu.
14 Evo sam gotov i po treći put da vam dođem, i neću vam biti na teret, jer ne tražim ono što je vaše, nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja steći, nego roditelji deci.
15 I ja ću rado trošiti i istrošću i sebe za duše vaše, pa i desilo se da ljubeći ja vas odviše vi mene manje ljubite.
16 Ali neka bude i tako. Ja vam ne bejah na teret, ali kao lukav čovek dobih vas prevarom!
17 Jesam li vas u čemu oštetio preko koga od onih koje slah k vama?
18 Umolih Tita da dođe do vas, i s njim poslah i drugog brata. Je li Tit što od vas tražio? Ne hodismo li jednim duhom, ne jednim li stopama?
19 Vi odavna mislite da se mi opravdavamo pred vama. Pred Bogom i u Hristu govorimo, i sve to, ljubljeni, mi za vaše uzdizanje govorimo.
20 Jer se bojim da kad dođem, neću vas naći kakve hoću, i da ću se i ja naći pred vama kakva me nećete. Plašim se da ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, podmetanja, nadimanja, bune.
21 Da, plašim se da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj kod vas, i ne zaplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i blud i sramotu što počiniše.
Glava 13.
[uredi]1 Ovo je treći put što idem k vama. Po iskazu dva ili tri svedoka urediće se sve stvari.
2 Kazao sam, kad sam drugi put bio s vama, a sad, kad sam daleko od vas, kažem još unapred onima koji su pre sagrešili, i svima ostalima, da ako opet dođem neću nikoga štedeti;
3 jer vi tražite da iskušate da li Hristos u meni govori, on koji prema vama nije slab nego je silan u vama.
4 Jer je on raspet bio po slabosti, ali on živi po sili Božjoj, a i mi smo slabi u njemu, ali ćemo živeti s njim silom Božjom, da delujemo prema vama.
5 Sami sebe ispitujte jeste li u veri, sami sebe okušajte. Ili ne poznajete da je Isus Hristos u vama?, - osim ako u čemu niste prekorni,
6 a nadam se da ćete poznati da mi nismo prekorni.
7 Ali se mi Bogu molimo da ne činite nikakva zla, ne da se mi valjani pokazujemo, nego da vi dobro činite, a mi kao prekorni da budemo.
8 Jer ništa ne možemo protiv istine, nego za istinu.
9 Mi se radujemo kad smo mi slabi a vi jaki, i što se Bogu molimo, to je za vaše usavršavanje.
10 Zato, ne budući kod vas, pišem ovo, da kad dođem ne moram postupati bez štedenja vlasti koju mi je Gospod dao na zidanje a ne na rušenje.
11 U ostalom, braćo, budite radosni, usavršujte se, utešavajte se, složni budite, mir imajte, i Bog ljubavi i mira biće s vama.
12 Pozdravite jedan drugoga celivom svetim. Pozdravljaju vas svi sveti.
13 Milost Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga i zajednica Svetoga Duha neka su sa svima vama!