Biblija (Bakotić) : Druga Knjiga o Kraljevima

←1. Kraljevima

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

1. Letopisa→

Glava 1.

1 Po smrti Ahavovoj Moavci digoše bunu protiv Izrailja.

2 Ohozija pade na filaretu u svojoj gornjoj sobi u Samariji i razbole se. On posla glasnike i reče im: Idite pitajte Velzevula, boga Akaronskoga, hoću li ozraviti od ove bolesti.

3 Ali anđeo Gospodnji reče Iliji Tesvićaninu: Ustani, iziđi na susret glasnicima kralja Samarijskoga i reci im: Zar nema Boga u Izrailju te idete da pitate Velzevula, boga u Akaronu? Zato ovako govori Gospod: Nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti. I Ilija otide.

5 Glasnici se vratiš k Ohoziji, i on im reče! Što ste se vratili?

6 Oni mu odgovoriše: Srete nas jedan čovek i reče nam: Idite vratite se kralju koji vas posla, i recite mu: Ovako govori Gospod: Zar nema Boga u Izrailju te šalješ da pitaš Velzevula, boga Akaronskoga? Zato se nećeš dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti.

7 Ohozija im reče: Kakav beše na oči taj čovek koji vas srete i to vam reče?

8 Odgovoriše mu: Beše sav kosmat i opasan kožnim pojasom. A Ohozija reče: To je Ilija, Tesvićanin.

9 On posla k njemu pedesetnika s njegovom pedesetoricom. Pedesetnik otide k Iliji, koji seđaše na vrh gore, i reče mu: Čoveče Božji, kralj je zapovedio, siđi!

10 Ilija odgovori pedesetniku: Ako sam čovek Božji, neka siđe oganj s neba i spali tebe i tvoju pedesetoricu. I siđe oganj s neba i spali njega i njegovu pedesetoricu.

11 Ohozija posla k njemu drugog pedesetnika s njegovom pedesetoricom. Pedesetnik progovori Iliji i reče mu: Čoveče Božji, kralj je tako zapovedio, požuri da siđeš.

12 Ilija mu odgovori: Ako sam čovek Božji neka siđe oganj s neba i spali tebe i tvoju pedesetoricu. I siđe oganj Božji s neba i spali njega i njegovu pedesetoricu.

13 Ohozija posla i trećeg pedesetnika s njegovom pedesetoricom. Ovaj treći pedesetnik pođe, i kad dođe kleče na kolena pred Ilijom i, moleći ga, reče mu: Čoveče Božji, da ti je drag život moj i život ove pedesetorice sluga tvojih.

14 Eto sišao je oganj s neba i spalio prva dva pedesetnika s njihovom pedesetoricom; ali sad da ti je drag život moj.

15 Anđeo Gospodnji reče Iliji: Idi s njim, ne boj ga se. I Ilija usta i otide s njim kralju.

16 I reče mu: Ovako govori Gospod: Zato što si slao glasnike da ispitaju Velzevula, boga Akaronskoga, kao da nema Boga u Izrailju koga bi mogao pitati, nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umreti.

17 Ohozija umre po reči Gospodnjoj koju izreče Ilija, a na njegovo mesto zakralji se Joram, druge godine kraljevanja Jorama, sina Josafatova nad Judom; jer on nemaše sina.

18 Ostala dela Ohozijina i što je on činio, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

Glava 2.

1 Kad Gospod htedne uzeti Iliju u vihoru na nebo, Ilija pođe s Jelisejem iz Galgala.

2 Ilija reče Jeliseju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Jelisej odgovori: Živ je Gospod, i živa je duša tvoja! Neću te ostaviti.

3 I oni pođoše u Vetilj. Sinovi proroka koji bejahu u Vetilju dođoše k Jeliseju i rekoše mu: Znaš li da će danas Gospod uzeti gospodara tvoga od tebe? A on odgovori: Znam i ja, ćutite.

4 Ilija mu reče: Jeliseje, ostani ti tu, jer me Gospod šalje u Jerihon. On odgovori: Živ je Gospod i živa je duša tvoja! Neću te ostaviti. I oni dođoše u Jerihon.

5 Sinovi proroka koji behu u Jerihonu pristupiše k Jeliseju i rekoše mu: Znaš li da će danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvoga? A on odgovori: Znam i ja, ćutite.

6 Ilija mu reče. Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. On odogovori: Živ je Gospod i živa je duša tvoja! Neću te ostaviti. I oni proslediše obojica putem svojim.

7 Pedeset ljudi od sinova proroka dođoše i stadoše prema njima iz daleka, i oni obojica ustaviše se kod Jordana.

8 Ilija uze svoj plašt i savivši ga udari njim po vodi, i ona se razdeli na dvoje, te obojica pređoše suvim putem.

9 Kad pređoše Ilija reče Jeliseju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. Jelisej odgovori: Da bude na meni, molim te, dvostruki deo duha tvoga.

10 Ilija reče: Ti tražiš tešku stvar. Ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti i to; ako li ne, neće biti.

11 Kako iđahu dalje razgovarajući se gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija se u vihoru uze na nebo.

12 Jelisej gledaše i vikaše: Oče moj! Oče moj! Kola Izrailjeva i konjanici njegovi! I ne vide ga više. Uzevši zatim haljine svoje razdra ih na dva komada,

13 i podiže plašt Ilijin koji beše spao s njega. Zatim se vrati i stade na obali Jordanskoj;

14 i uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod, Bog Ilijin? Te i on udari po vodi i voda se razdeli na dvoje, i Jelisej prođe.

15 Sinovi proroka koji bejahu u Jerihonu, s druge strane, videvši ga, rekoše: Duh Ilijin počiva na Jeliseju! I dođoše mu na susret i pokloniše mu se do zemlje.

16 I rekoše mu: Evo ima kod sluga tvojih pedeset hrabrih ljudi; hoćeš li da idu da traže gospodara tvoga? Može biti da ga je uzeo duh Gospodnji i bacio na kakvo brdo ili u kakav do. On odgoovri: Ne šaljite.

17 Ali oni navaljivahu dugo na nj i on reče: Pošljite. Oni poslaše tih pedeset ljudi koji tražiše Iliju tri dana, ali ga ne nađoše.

18 Kad se vratiše k Jeliseju, koji beše u Jerihonu, on im reče: Nisam li vam govorio: Ne idite?

18 Stanovnici grada rekoše Jeliseju: Gle, dobro je nastavati u ovome gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda nezdrava i zemlja nerodna.

20 On reče: Donesite mi nov tanjir i metnite u nj soli. I oni mu donesoše.

21 On iziđe na izvor i baci u nj so, govoreći: Ovako govori Gospod: Isceljujem ovu vodu i od nje neće biti više ni smrti ni neplodnosti.

22 I voda posta zdrava do današnjega dana, po reči koju izreče Jelisej.

23 Odande otide u Vetilj, i kako iđaše putem iziđoše mala deca iz grada i narugaše mu se. Ona mu govorahu: Penji se ćelo! penji se ćelo;

24 Jelisej se obazre da ih vidi i prokle ih u ime Gospodnje. Tad iziđoše dva medveda iz šume i rastrgoše četrdeset i dvoje dece.

25 Odande otide na goru Karmilsku, odakle se vrati u Samariju.

Glava 3.

1 Joram, sin Ahavov zakralji se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine kraljevanja Josafatova nad Judom, i kraljeva dvanaest godina.

2 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, ali ne kao otac njegov i kao mater njegova. On obori kipove Valove koje beše podigao otac njegov;

3 ali se poda gresima Jerovoama, sina Navatova, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih.

4 Meša, kralj Moavski, imaše mnogo stoke i davaše kralju Izrailjevu danak od sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom;

5 ali kad umre Ahav, kralj se Moavski odmetnu od Izrailja.

6 Kralj Joram iziđe u to vreme iz Samarije i prebroji ceo Izrailj.

7 On se krenu i poruči Josafatu kralju Judinom: Kralj Moavski odmetnu se od mene; hoćeš ići sa mnom da napadnemo na Moavce? Josafat odgovori: Hoću, ja kao i ti, moj narod kao i tvoj narod, moji konji kao i tvoji konji.

8 Zatim reče: A kojim ćemo putem ići? Joram reče: Preko pustinje Edomske.

9 Krenuše se kralj Izrailjev, kralj Judin i kralj Edomski; i posle sedam dana puta nemaše više vode ni za vojsku ni za stoku koja iđaše sa njima.

10 Kralj Izrailjski reče: Jaoh! Gospod pozva ova tri kralja da ih preda u ruke Moavaca.

11 Ali Josafat reče: Ima li tu koji prorok Gospodnji, da upitamo Gospoda preko njega? Jedan između sluga kralja Izrailjeva reče: Ovde je Jelisej, sin Savatov, koji je Iliji vodom ruke polivao.

13 I Josafat reče: U njega je reč Gospodnja. Kralj Izrailjev, Josafat i kralj Edomski otidoše k njemu.

13 Jelisej reče kralju Izrailjevom: Šta ima između mene i tebe? Idi k prorocima oca svoga i k prorocima matere svoje. A kralj Izrailjev reče mu: Ne, jer Gospod pozva ova tri kralja, da ih preda u ruke Moavaca.

14 Jelisej reče: Živ je Gospod nad vojskama! čiji sam ja služitelj; da nemam obzira prema Josafatu, kralju Judinom, ne bih mario za te niti bih pogledao u te.

15 Dovedite mi sad jednog svirača harfe. I kad svirač udaraše u harfu ruka Gospodnja dođe na Jeliseja,

16 i on reče: Ovako govori Gospod: Načinite u ovoj dolini jama i jama.

17 Jer ovako govori Gospod: Nećete osetiti vetra, niti ćete videti kiše, ali će se dolina ova napuniti vode, te ćete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša.

18 Ali je to malo pred očima Gospodnjim, nego će vam on predati i Moavce u ruke.

19 Raskopaćete sve tvrde gradove i sve glavne gradove, poseći ćete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene i kamenjem ćete sve dobre njive potrti.

20 I u jutro, u času kad se prinosi prilog, gle, voda dođe od puta Edomskoga i zemlja se napuni vode.

21 Međutim svi Moavci, čuvši da su izišli kraljevi da udare na njih, sazvaše sve one koji behu u doba da mogahu nositi oružje i starije i stadoše na granici.

22 Ustaše rano i kad sunce obasja vodu, Moavci videše prema sebi vodu crvenu kao krv.

23 Oni rekoše: To je krv! Pobili su se kraljevi i jedan drugoga pogubili; a sad na plen, Moavci!

24 I oni se krenuše na logor Izrailjev. Ali Izrailjci ustaše i udariše na Moavce koji pobegoše ispred njih. I oni uđoše u zemlju i udariše na Moav.

25 Oni raskopaše gradove i svaki od njih baci svoj kamen na svaku dobru njivu i zasuše ih, i zaroniše sve izvore vodene i posekoše sva dobra drveta; a praćari opkoliše i biše Kiraraset, od koga osta samo kamenje.

26 Kralj Moavski videći da je nadvladan u boju, uze sa sobom sedam stotina ljudi koji mahahu mačem da probije sebi put do kralja Edomskoga, ali ne uspe.

27 Tada uze svog sina prvenca koji je imao da postane kralj na njegovo mesto i prinese ga na žrtvu na zidu. Tada nasta veliko ogorčenje u Izrailju, koji se udalji od kralja Moavskoga i vrati se u svoju zemlju.

Glava 4.

1 Jedna između žena sinova proroka povika ka Jeliseju govoreći: Sluga tvoj, muž moj umre, a ti znaš da se sluga tvoj bojao Gospoda; i sad dođe potraživalac njegov da mi uzme dva sina da od njih čini robove svoje.

2 Jelisej joj reče: Šta ti ja mogu? Kaži mi šta imaš u kući. Ona odgovori: Sluškinja tvoja nema u kući ništa osim jednog suda ulja.

3 A on reče: Idi, išti praznih sudova od svih suseda svojih, nemoj malo da išteš.

4 Kad se kući vratiš zatvori vrata za sobom i za sinovima svojim, pa nalivaj u sve sudove i kako se koji napuni metni ga na stranu.

5 Ona otide od njega. Ona se zatvori u kuću sa sinovima svojim; oni joj dodavahu sudove a ona nalivaše.

6 Kad se sudovi napuniše ona reče sinu svome: Dodaj mi još jedan sud. Ali joj on odgovori: Nema više. I ulje stade.

7 Ona otide k čoveku Božjemu, i kaza mu sve to. I on joj reče Idi, prodaj ulje i oduži se; a što preteče, onim se hrani sa svojim sinovima.

8 Jednog dana Jelisej iđaše kroz Sunam. Onde beše jedna otmena žena, koja ga ustavi da jede. I svaki put kad on tuda prolažaše uvraćaše se k njoj da jede.

9 Ona reče svome mužu: Gle, ja znam da je onaj čovek koji uvek kod nas svraća, Božji čovek.

10 Načinimo malu gornju sobu, i namestimo mu postelju, sto i stolicu i jedan svećnjak, pa kad dođe k nama, neka se tu skloni.

11 Vrativši se jednom u Sunam Jelisej uđe u gornju sobu i počinu onde.

12 On reče momku svome Gijeziju: Zovi onu Sunamku. Gijezije je zva i ona stade pred njim.

13 Jelisej reče Gijeziju: Kaži joj: Eto staraš se toliko za nas, šta može da se učini za te? Imaš li što da govoriš kralju ili vojvodi? Ona odgovori: Ja nastavam usred svog naroda.

14 A on reče: Šta bih joj mogao učiniti? A Gijezije odgovori: Gle, ona nema sinova, a muž joj je star.

15 I on reče Zovi je. Gijezije je zva i ona stade na vratima.

16 Jelisej reče: Do godine u ovo doba grlićeš sina. A ona reče: Nemoj, gospodaru moj, Božji čoveče, nemoj varati sluškinju svoju.

17 Ta žena zatrudne i rodi sina druge godine u doba kao što joj reče Jelisej.

18 Dete odraste. I jednog dana kad iziđe k ocu svome k žeteocima,

19 ono reče ocu svome: Jaoh moja glava, jaoh glava moja! A otac reče momku svome: Nosi ga materi.

20 Momak ga uze i odnese materi njegovoj. I dete leža na krilu njezinom do podne i umre.

21 Ona otide u gornju sobu, namesti ga u postelju čoveka Božjeg, zatvori vrata i iziđe napolje.

22 Ona zovnu muža svoga i reče mu: Pošlji mi, molim te, jednog momka i jednu magaricu da požurim do čoveka Božjega, pa ću se vratiti.

23 A on reče: Zašto ćeš danas k njemu? Nije ni mladina ni subota. A ona reče: Ne brini.

24 Ona dade da se osedla magarica i reče momku svome: Vodi i idi, i nemoj zastajati na putu ako ti ja ne kažem.

25 Ona dakle pođe i dođe k čoveku Božjemu na goru Karmilsku. Ugledavši je iz daleka, čovek Božji reče Gijeziju, sluzi svome: Evo Sunamke!

26 Trči sad pred nju i reci joj: Jesi li zdrava? Je li zdrav muž tvoj i je li zdrav sin tvoj? Ona odgovori: Zdravi smo.

27 A kad dođe k čoveku Božjemu na goru, zagrli mu noge. Gijezije pristupi da je otera. Ali čovek Božji reče: Ostavi je, jer joj je duša u jadu, a Gospod to sakri od mene i ne javi mi.

28 Tada ona reče: Jesam li iskala sina od gospodara svoga? Nisam li kazala: Nemoj me varati?

29 Jelisej reče Gijeziju: Opaši se, uzmi štap moj u ruku i idi. Ako sretneš koga nemoj ga pozdravljati, a ako te ko pozdravi, nemoj mu odgovarati. Metnućeš moj štap detetu na lice.

30 Mati detinja reče: Živ je Gospod, i živa je duša tvoja!, neću te ostaviti. Tad on usta i pođe za njom.

31 Gijezije otide napred i metnu detetu štap na lice; ali ne bi ni glasa ni osećanja. On se vrati pred Jeliseja i javi mu govoreći: Dete se nije probudilo.

32 Jelisej uđe u kuću, i gle dete beše mrtvo, na postelji njegovoj.

33 Jelisej uđe, zatvori se s detetom i pomoli se Gospodu.

34 On se pope na postelju i leže na dete; on metnu usta svoja na detinja usta i oči svoje na oči njegove, i dlanove svoje na njegove dlanove i ispruži se nad njim. I telo se detinje zagreja.

35 Jelisej se udalji, pređe gore i dole po kući, pa se opet pope i pruži se nad detetom. I dete kihnu sedam puta i otvori oči.

36 Jelisej dozva Gijezija i reče mu: Zovi Sunamku. Gijezije je zva i ona dođe k Jeliseju koji joj reče: Uzmi sina svoga.

37 Ona pade k nogama njegovim i pokloni mu se do zemlje. I ona uze sina svoga i iziđe.

38 Jelisej se vrati u Galgal, a u zemlji beše glad. Kako sinovi proroka seđahu pred njim, on reče momku svome: Pristavi veliki lonac i skuhaj čorbu za sinove proroka.

39 Jedan od njih iziđe u polje da nabere zelja. On nađe divlju lozu i nabra i divljih krastavaca pun plašt. Kad se kući vrati saseče ih u lonac gde beše čorba, jer oni ne znahu šta to beše,

40 Dadoše ljudima da jedu, ali čim oni pojedoše od one čorbe povikaše: Smrt je u loncu, Božji čoveče! I ne mogoše jesti.

41 Jelisej reče: Uzmite brašna. I sasu brašno u lonac i reče: Daj ljudima da jedu. I u loncu ne bi više ništa rđavoga.

42 Jedan čovek dođe iz Val-Salise, On donese Božjem čoveku dvadeset hlebova ječmenih, i nove pšenice u klasu od prvina svojih. Jelisej reče: Daj tim ljudima da jedu.

43 Momak mu njegov reče: Kako ću da razdelim za sto ljudi? Ali Jelisej reče: Daj tim ljudima neka jedu, jer ovako govori Gospod: Ješće i preteći će im. 44 I on postavi hlebove pred njih, i oni jedoše i preteče im, po reči Gospodnjoj.

Glava 5.

1 Neman, vojvoda kralja Sirskoga, beše u milosti gospodara svoga i u časti; jer je preko njega Gospod bio dao snagu Siriji. Ali taj jaki i valjani čovek beše gubav.

2 Iz Sirije beše izišla četa koja beše odvela kao robinju jednu malu devojčicu iz zemlje Izrailjeve, koja beše u službi žene Nemanove.

3 I ona reče gospođi svojoj: Oh, kad bi gospodar moj otišao k proroku u Samariju, on bi ga izlečio od gube!

4 Neman otide k svome gospodaru i reče mu: Tako i tako kaže dovejka iz zemlje Izrailjeve.

5 I kralj Sirski reče: Hajde, idi u Samariju, a ja ću poslati knjigu kralju Izrailjevu. On otide, i ponese deset talanti srebra, šest stotina sikli zlata i desetoro svečane haljine.

6 On preda knjigu kralju Izrailjevu, u kojoj je bilo rečeno: Eto sad kad ti dođe ova knjiga, znaćeš da šaljem k tebi Nemana, slugu svoga, da ga izlečiš od gube.

7 Kad kralj Izrailjev pročita knjigu, on razdre haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu da činim da neko umre i da neko živi, te šalje k meni čoveka da ga izlečim od gube? Znajte dakle i razumite da on traži nemir sa mnom.

8 Kad Jelisej, čovek Božji, ču da je kralj Izrailjev razdro haljine svoje, on poruči kralju: Zašto si razdro haljine svoje? Neka on dođe k meni da pozna da ima prorok u Izrailju.

9 I Neman dođe s konjima i kolima svojim, i stade pred vrata doma Jelisejeva.

10 Jelisej mu poruči po glasniku: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje i bićeš čist.

11 Neman se rasrdi i pođe govoreći: Gle, ja mišljah on će izići k meni, i doći će sam glavom i prizvaće ime Gospoda, Boga svoga, i metnuće ruke svoje na mesto i izlečiće gubu.

12 Nisu li reke Damaštanske, Avana i Farfar, bolje od svih voda Izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnevan.

13 Ali sluge njegove pristupivši k njemu rekoše mu: Oče, da ti je prorok tražio nešto teško ne bi li ti to učinio? A zašto ne bi kad ti reče: Okupaj se, pa ćeš biti čist?

14 On onda siđe i zaroni u Jordan sedam puta po reči čoveka Božjega, i put njegova posta kao put maloga deteta, i on bi čist.

15 Neman se vrati k čoveku Božjemu sa svom pratnjom svojom. Kad dođe on mu se predstavi i reče: Evo sad priznajem da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. I sad, molim te, primi dar od sluge svoga.

16 Jelisej odgovori: Živ je Gospod čiji sam služitelj! neću primiti. Neman nagovaraše ga da uzme, ali on odbi.

17 Tada Neman reče: Kad nećeš, a ono neka se sluzi tvome da ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.

18 A evo šta ja molim da Gospod oprosti sluzi tvome. Kad gospodar moj ulazi u hram Rimonov da se onde pokloni on se prihvaća za moju ruku, tad se i ja klanjam u domu Rimonovu: neka oprosti Gospod sluzi tvome kad se tako budem klanjao u hramu Rimonovom.

19 Jelisej mu reče: Idi s mi-rom. Kad Neman otide od Jeliseja i bi dosta daleko,

20 Gijezije, sluga Jeliseja, čoveka Božjega reče u sebi: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca ono što mu beše doneo. Živ je Gospod! potrčaću za njim i dobiću što od njega.

21 I Gijezije otrča za Nemanom. Videći ga kako trči za njim, Neman skoči s kola svojih, pođe mu na susret i reče mu: Je li sve dobro?

22 A on odgovori: Sve je dobro. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo sad baš dođoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, sinovi proroka, daj za njih talanat srebra i dvoje svečane haljine.

23 Neman reče: Uzmi dva talanta. I natera ga, i sveza dva talanta srebra u dva toboca i dade dvoje svečane haljine koje preda dvojici momaka, da ih nose pred njim.

24 Kad Gijezije dođe na brdo uze ih iz ruku njihovih, sakri ih u jednu kuću i otpusti ljude koji otidoše.

25 Zatim dođe pred gospodara svoga. Jelisej mu reče: Odakle ideš Gijezije? A on odgovori: Sluga tvoj nije išao ni na jednu ni na drugu stranu.

26 Ali mu Jelisej reče: Moj duh nije bio odsutan kad je onaj čovek vraćao se s kola svojih da ti ide na susret. Je li ovo vreme da se uzme srebro i da se uzmu haljine, a zatim maslinici, vinogradi, ovce, goveda, sluge i sluškinje?

27 Zato će guba Nemanova za uvek prionuti za te i za porod tvoj. I Gijezije otide od Jeliseja s gubom belom kao sneg.

Glava 6.

1 Sinovi proroka rekoše Jeliseju: Gle, mesto gde mi pred tobom sedimo tesno nam je.

2 Idimo do Jordana; onde ćemo svaki od nas uzeti po jedno brvno i onde ćemo sebi načiniti mesto za stanovanje. Jelisej odgovori: Idite.

3 A jedan od njih reče: Pođi, molim te, i ti sa slugama svojim. On odgovori: Ići ću.

4 I on pođe s njima. Došavši na Jordan isekoše drva.

5 I kako jedan od njih obaraše jedno brvno, gvožđe od sekire mu pade u vodu. A on povika: Avaj gospodaru, i još je u zajam uzeto!

6 Čovek Božji reče: Gde je palo? I on mu pokaza mesto. Jelisej odseče tada komad drva i baci na to mesto, i učini da gvožđe ispliva.

7 Pa reče: Digni ga. I čovek pruži ruku i uze ga.

8 Kralj Sirski bejaše u ratu s Izrailjem, i u jednom veću koje on drža sa slugama svojim reče: Moja će vojska biti tu i tu.

9 Ali čovek Božji poruči kralju Izrailjevu: Čuvaj se da ne ideš na to mesto, jer onde Sirci silaze.

10 Kralj Izrailjev posla ljude da posmatraju to mesto za koje mu reče i upozori ga čovek Božji. I to ne bi jedanput ni dva puta.

11 Kralju Sirskome smuti se srce i on sazva sluge svoje i reče im: Hoćete li mi kazati ko je od naših za kralja Izrailjeva?

12 Jedan od sluga njegovih odgovori: Nije niko, kralju, gospodaru moj; nego Jelisej prorok u Izrailju, dokazuje kralju Izrailjevu reči koje ti govoriš u sobi u kojoj spavaš.

13 I kralj reče: Idite i vidite gde je on, poslaću da ga uhvate Javiše mu: Eno ga u Dotanu.

14 On posla onamo konje i kola i jaku vojsku, i oni stigoše noću i opkoliše grad.

15 Sluga čoveka Božjega usta rano i iziđe; i gle vojska beše opkolila grad, sa konjima i kolima. I sluga reče čoveku Božjemu: Ah, gospodaru moj, šta ćemo sad?

16 On mu odgovori: Ne boj se, jer onih koji su s nama ima više nego onih koji su s njima.

17 Jelisej se pomoli i reče: Gospode, otvori mu oči da vidi! I Gospod otvori oči sluzi koji vide goru punu konja i kola ognjenih oko Jeliseja.

18 Sirci siđoše k Jeliseju. On upravi onda ovu molitvu Gospodu: Oslepi ovaj narod! I Gospod ih oslepi po reči Jelisejevoj.

19 Jelisej im reče: Nije ovo put, nije ovo grad; hodite za mnom i odvešću vas k čoveku koga tražite. I odvede ih u Samariju.

20 Kad oni uđoše u Samariju, Jelisej reče: Gospode, otvori im oči da vide! I Gospod im otovri oči i oni videše da behu usred Samarije.

21 Kad ih kralj Izrailjev vide reče Jeliseju: Hoću li udariti, oče moj?

22 Jelisej reče: Nećeš udarati. Zar ti pobijaš one koje zarobiš mačem svojim i lukom svojim? Iznesi im hleba i vode da jedu i piju, i neka idu gospodaru svome.

23 Kralj Izrailjev dade da im se ugotovi gozba, i oni jedoše i piše. Zatim ih on otpusti i oni otidoše gospodaru svome. I od tada Sirske čete prestadoše da ulaze u zemlju Izrailjevu.

24 Posle toga Ven-Adad, kralj Sirski, skupi svu svoju vojsku te iziđe i opkoli Samariju.

25 U Samariji nasta velika glad, toliko je behu pritisli da je glava magareća koštala osamnaest sikli srebara, a četvrt kala golubinjega kala pet sikli srebra.

26 I kako kralj iđaše po zidinama, jedna žena mu povika: Pomozi, kralju, gospodaru!

27 On joj odgovori: Ako ti Gospod ne pomogne, kako ću ti ja pomoći? da li plodom s gumna ili s muljaonice?

28 I kralj joj još reče: Šta ti je? Ona odgovori: Ova mi žena reče: Daj sina svoga da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti moga sina.

29 Skuhasmo moga sina i pojedosmo ga. A sutradan joj ja rekoh: Daj sina svoga da ga pojedemo. Ali ona sakri sina svoga.

30 Kad kralj ču reči ženine, razdre haljine svoje idući po zidu, i narod vide kostret ozdo na telu njegovom.

31 Kralj reče: Nek me Bog najteže kazni ako glava Jeliseja, sina Safatova ostane danas na njemu!

32 Jelisej seđaše u svojoj kući, a starešine seđahu kod njega. Kralj posla nekoga k njemu. Ali još pre no što glasnik dođe k njemu, Jelisej reče starešinama: Vidite li da mi ovaj razbojnički sin posla čoveka da mi glavu uzme? Slušajte! kad glasnik dođe, zaključajte vrata i odbijte ga od vrata; ne čuje li se bahat gospodara njegova za njim?

33 On još govoraše s njima kad glasnik dođe k njemu i reče: Gle, ovo zlo od Gospoda je; čemu li ću se još nadati od Gospoda?

Glava 7.

1 Jelisej reče. Čujte reč Gospodnju! Ovako govori Gospod: Sutra će u ovo doba mera belog brašna biti za sikal, a dve mere ječma za sikal na vratima Samarijskim.

2 Vojvoda na čiju se ruku kralj oslanjaše odgovori čoveku Božjemu: Da Gospod načini prozore na nebu, bili moglo to biti? Jelisej reče: Ti ćeš to svojim očima videti, ali nećeš jesti.

3 Na vratima behu četiri čoveka gubava, koji rekoše jedan drugome: Što! Hoćemo li zar ovde ostati dok ne umremo?

4 Ako mislimo da uđemo u grad, glad je u njemu, te ćemo umreti onde; a da ostanemo ovde opet ćemo umreti; nego hajde da uskočimo u logor Sirski! Ako nas ostave u životu, ostaćemo u životu, ako li nas pogube poginućemo!

5 Oni dakle pođoše u sumrak u logor Sirski. Dođoše do kraja logora, i gle, nikoga na beše.

6 Gospod beše učinio da se u logoru Sirkome ču lupa kola i konja i velike vojske, i oni rekoše jedan drugome: Eto kralj je Izrailjski najmio protiv nas kraljeve hetejske i kraljeve egipatske da udare na nas.

7 I oni ustaše i pobegoše po mraku ostavivši šatore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao što je bio, i pobegoše da spase život.

8 Gubavci došavši na kraj logora uđoše u jedan šator, te se najedoše i napiše i pokupiše iz njega srebro i zlato i haljine koje sakriše. Zatim se vratiše i uđoše u drugi šator i pokupiše iz njega stvari koje otidoše da sakriju.

9 Pa rekoše jedan drugome: Ne radimo dobro. Ovo je dan, dan dobrih glasova, a ako mi ćutimo i čekamo zoru stignuće nas kazna. Zato sad da idemo da javimo domu kraljevom.

10 Oni otidoše, dozvaše vratara gradskoga i rekoše mu: Mi idosmo u logor Sirski, i gle, u njemu nema nikoga niti se u njemu glasa čovečjega čuje, nema nego konja povezanih i magaraca povezanih i šatora koji su ostali kao što su bili.

11 Vratari povikaše i poslaše taj glas u dom kraljev.

12 Kralj usta usred noći i reče slugama svojim: Kazaću vam šta nam spremaju Sirci. Znaju da gladujemo pa napustiše logor da se sakriju u polju govoreći: Kad iziđu iz grada, pohvataćemo ih žive i ući ćemo u grad.

13 Ali jedan od sluga kraljevih odogovori: Da uzmemo pet konja od onih što su još ostali u gradu; - ta oni su kao i celo mnoštvo Izrailjevo što ostade, oni su kao celo mnoštvo Izrailjevo što propada, - i pošljimo da vidimo šta je.

14 I uzeše dvoja kola s konjima i kralj posla glasnike za vojskom Sirskom govoreći: Idite i vidite.

15 Oni otidoše za njima do Jordana, i gle, po svemu putu beše puno haljina i stvari koje Sirci behu u hitnji pobacali. Tad se glasnici vratiše i javiše kralju.

16 Narod iziđe i razgrabi logor Sirski. I dobi se mera belog brašna za sikal i dve mere ječma za sikal, po reči Gospodnjoj.

17 Kralj postavi na vrata onog vojvodu na čiju se ruku naslanjaše, i narod ga izgazi na vratima, te on umre, po reči čoveka Božjega koju reče kad kralj k njemu dođe.

18 Čovek Božji beše tad rekao kralju: Dve mere ječma za sikal i mera belog brašna za sikal biće sutra u ovo doba na vratima Samarijskim.

19 A onaj vojvoda beše odgovorio čoveku Božjemu: Da Gospod načini prozore na nebu, bi li moglo biti ono što ti kažeš? Jelisej beše rekao: Ti ćeš to očima svojim videti, ali ti nećeš jesti.

20 I to mu se i dogodi, jer ga izgazi narod na vratima i on umre.

Glava 8.

1 Jelisej reče ženi kojoj povrati sina u život: Ustani i idi s domom svojim, i skloni se gde možeš; jer Gospod zove glad koja će doći i biće u zemlji sedam godina.

2 Žena usta i učini kako joj reče čovek Božji. Ona otide s domom svojim i osta sedam godina u zemlji Filistejskoj.

3 Kad prođe sedam godina, žena se vrati iz zemlje Filistejske i otide da moli kralja za kuću svoju i za njivu svoju.

4 Kralj govoraše s Gijezijem, momkom čoveka Božjega i govoraše: Pričaj mi, molim te, sva velika dela koja je učinio Jelisej.

5 I kad on pripovedaše kako je oživeo mrtvaca, gle, žena kojoj on beše oživeo sina, stade moliti kralja za kuću svoju i za njivu svoju. Gijezije reče: Gospodaru moj, kralju, ovo je ona žena i ovo je sin njen koga je Jelisej oživeo.

6 Kralj upita ženu, i ona mu pripovedi događaj. Kralj joj dade jednoga evnuha kome reče: Povrati joj sve što je njezino i sve prihode od njiva od dana kad je ostavila zemlju do sada.

7 Jelisej pođe u Damask. Ven-Adad, kralj Sirski, beše bolestan. I javiše mu: Došao je čovek Božji ovamo.

8 Kralj reče Azailu: Uzmi sa sobom dar i idi na susret čoveku Božjemu i preko njega pitaj Gospoda hoću li ozdraviti od ove bolesti.

9 Azailo otide na susret Jeliseju, uzevši sa sobom dar, svega što je najboljega bilo u Damasku, natovareno na četrdeset kamila. Kad dođe do njega reče mu: Sin tvoj Ven-Adad, kralj Sirski, posla me k tebi da te pitam: Hoće li on ozdraviti od ove bolesti?

10 Jelisej mu odgovori: Idi i reci mu: Ozdravićeš! Ali mi je Gospod pokazao da će umreti.

11 Čovek Božji upravi pogled na Azaila, dugo ga gleda i zaplaka se.

12 Azailo reče: Zašto plače gospodar moj? A Jelisej odgovori: Jer znam kakvo ćeš zlo učiniti sinovima Izrailjevim. Gradove ćeš im ognjem popaliti, mačem ćeš im mladiće iseći, decu ćeš im zgaziti a trudne žene rastrzati.

13 Azailo reče: Ali šta je sluga tvoj, taj pas, da učini tako velike stvari? I Jelisej reče: Pokazao mi je Gospod da ćeš ti biti kralj u Siriji.

14 Azailo otide od Jeliseja i dođe ka gospodaru svome, koji mu reče: Šta ti kaza Jelisej? A on odgovori: Reče mi da ćeš ozdraviti.

15 Sutradan Azailo uze pokrivač koji zamoči u vodu i prostre ga kralju na lice, i kralj umre. I Azailo se zakralji na njegovo mesto.

16 Pete godine kraljevanja Jorama sina Ahavova nad Izrailjem, kad Josafat beše kralj Judin, poče kraljevati Joram sin Josafatov, kralj Judin.

17 On imaše trideset i dve godine kad poče kraljevati i kraljeva osam godina u Jerusalimu.

18 On pođe putem kraljeva Izrailjevih, kao što beše učinio dom Ahavov, jer mu kći Ahavova beše žena, i on učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim.

19 Ali Gospod ne hte zatrti Judu radi Davida, sluge svoga, kao što mu beše rekao da će mu dati kandilo između sinova njegovih do veka.

20 Za njegova vremena pobuni se Edom protiv Jude i postavi sebi svog kralja.

21 Joram pređe u Sair sa svim svojim kolima i noću potuče Edomce, koji ga bejahu opkolili, i zapovednike od kola, i narod pobeže u svoje šatore.

22 Pobuna Edomaca protiv Jude potraja do današnjega dana. U isto vreme pobuni se i Livna.

23 Ostala dela Joramova i sve što je učinio; nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

24 Joram počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davidovu. Na njegovo mesto zakralji se njegov sin Ohozija.

25 Dvanaeste godine kraljevanja Jorama, sina Ahavova, nad Izrailjem, poče kraljevati Ohozija, sin Joramov, kralj Judin.

26 Ohozija imaše dvadeset i dve godine kad se zakralji i kraljeva godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija; ona beše kći Amrija, kralja Izrailjeva.

27 On pođe putem doma Ahavova i učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim kao i dom Ahavov, jer beše zet domu Ahavovu.

28 On krenu s Joramom, sinom Ahavovim, u rat na Azaila, kralja Sirskoga, u Ramot Galadski. Sirci raniše Jorama.

29 Kralj se Joram vrati da se leči u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci u Rami, kad se bijaše s Azailom, kraljem Sirskim. Ohozija, sin Joramov, kralj Judin, otide da vidi Jorama, sina Ahavova u Jezraelu, jer on beše bolestan.

Glava 9.

1 Jelisej prorok dozva jednoga od sinova proročkih, i reče mu: Opaši se, uzmi ovu uljanicu i idi u Ramot Galadski.

2 Kad dođeš onamo, tražićeš Juja, sina Josafata, sina Nimsijina, i učinićeš da se on odvoji od braće svoje i odvešćeš ga u osamljenu sobu.

3 Uzećeš uljanicu i izlićeš mu je na glavu, i reći ćeš: Ovako govori Gospod: Pomazujem te za kralja nad Izrailjem. Zatim ćeš otvoriti vrata i bežaćeš ne ustavljajući se nigde.

4 Mladi momak, sluga prorokov, otide u Ramot Galadski.

5 Kad on stiže gle, seđahu zajedno zapovednici vojske. On reče: Vojvodo, imam nešto da ti kažem. Juj reče: Kome između svih nas? A on odgovori: Tebi, vojvodo.

6 Juj usta i uđe u kuću, a mladi momak mu izli ulje na glavu i reče mu: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Pomazujem te kraljem nad narodom Gospodnjim, Izrailjem.

7 Udarićeš dom Ahava, gospodara svoga, jer hoću na Jezavelji da okajem krv sluga svojih i krv svih sluga Gospodnjih.

8 Sav će dom Ahavov izginuti i istrebiću Ahava i sve što je njegovo, i roba i slobodnoga u Izrailju.

9 Učiniću s domom Ahavovim kao s domom Jerovoama, sina Navatova, i kao s domom Vase, sina Ahijna.

10 Jezavelju će izesti psi u polju Jezraelskom i niko je neće sahraniti. Zatim mladi momak otvori vrata i pobeže.

11 Kad Juj iziđe k slugama gospodara svoga, oni ga zapitaše: Je li sve dobro? Zašto je taj ludak k tebi došao? Juj im odgovori: Vi znate dobro čoveka i šta je mogao kazati.

12 Ali oni rekoše: Nije istina! Kaži nam! A on im reče: Tako i tako mi reče: Ovako govori Gospod: Pomazujem te za kralja nad Izrailjem.

13 Tada uzeše svaki svoj ogrtač i metnuše poda nj na najvišu stepenicu, zatrubiše u trube i rekoše Juj je kralj!

14 Tako se Juj, sin Josafata, sina Nimsijina, odmetnu od Jorama, - a Joram sa svim Izrailjem branjaše Ramot Galadski od Azaila, kralja Sirskoga.

15 Ali se Joram beše vratio u Jezrael, da se leči od rana koje mu behu zadali Sirci kad se bijaše s Azailom, kraljem Sirskim. - Juj reče: Ako je takva vaša volja niko neće izlaziti iz grada da javi ovu vest u Jezrael.

16 I Juj sede na svoja kola i otide u Jezrael, jer Joram ležaše onde, i Ohozija kralj Judin, beše došao da ga poseti.

17 Stražar koji stajaše na kuli u Jezraelu vide pratnju Jujovu gde ide i reče: Vidim neku vojsku. Joram reče: Uzmi konjanika i pošlji ga pred njih da ih zapita je li mir.

18 Konjanik otide preda nj i reče: Ovako govori kralj: Je li mir? I Juj odgovori: Šta je tebi do mira? Hajde za mnom. Stražar javi: Glasnik dođe do njih, ali se ne vraća.

19 Joram posla drugog konjanika, koji kad dođe k njima reče: Ovako govori kralj: Je li mir? I Juj odgovori: Šta je tebi do mira? Hajde za mnom.

20 Stražar javi: Dođe do njih, ali se ne vraća. A hod je kao hod Jujev, jer ide pomamno.

21 Tada Joram reče: Preži! I upregoše mu kola njegova. Joram, kralj Izrailjev, i Ohozija, kralj Judin, iziđoše svaki na svojim kolima i otidoše na susret Juju, i sretoše ga na njivi Navuteja Jezraeljanina.

22 Čim Joram ugleda Juja reče mu: Je li mir Juju? Juj odgovori: Kakav mir? kod tolikog bluda Jezavelje matere tvoje i čaranja njezinih!

23 Joram okrete kola i pobeže i reče Ohoziji: Izdaja, Ohozija!

24 Ali Juj zgrabi luk svoj i ustreli Jorama među pleći da mu strela prođe kroz srce, i Joram se sruši u kolima svojim.

25 Juj reče svome oficiru Vadekaru: Uzmi ga i baci ga na njivu Navuteja Jezraeljanina; jer opomeni se kad ja i ti zajedno jahasmo za Ahavom, ocem njegovim, kako Gospod izreče ovaj sud protiv njega:

26 Videh sinoć krv Navutejevu i krv sinova njegovih, reče Gospod, i platiću ti na ovoj njivi, reče Gospod! Uzmi ga dakle sad i baci ga na tu njivu po reči Gospodnjoj.

27 Ohozija, kralj Judin, videvši to, pobeže stazom koja vodi k domu u bašti. Juj ga potera i reče: Ubijte i njega na njegovim kolima. I udariše na njega na brdu Guru kod Ivleama. On uteče u Megidon i onde umre.

28 Sluge njegove metnuše ga na kola i odvedoše ga u Jerusalim i sahraniše ga u grob njegov kod otaca njegovih u gradu Davidovu.

29 Ohozija beše postao kralj Judin jedanaeste godine kraljevanja Jorama, sina Ahavova.

30 Juj uđe u Jezrael. Kad to ču Jezavelja namaza lice svoje i nakiti glavu svoju i stade gledati s prozora.

31 A kad Juj ulažaše na vrata, ona reče: Je li ti dobro, Zimrije, ubico gospodara svoga?

32 On pogleda na prozor i reče: Ko je za me? Ko? I dva tri evnuha pogledaše na nj s prozora.

33 On im reče: Bacite je dole! I oni je baciše i krv njena pršte po zidu i po konjima. Juj je pogazi nogama;

34 pa uđe te jede i pi, i reče: Vidite onu prokletnicu i sahranite je, jer je kraljevska kći.

35 Oni otidoše da je sahrane, ali ne nađoše od nje ništa osim lubanje, stopala i šaka.

36 Dođoše natrag i javiše to Juju, koji reče: To je ono što reče Gospod preko sluge svoga Ilije Tesvićanina, govoreći: Psi će izesti meso Jezaveljino u polju Jezraelskome,

37 i leš će Jezaveljin biti kao gnoj na njivi u polju Jezraelskom, tako da se neće moći kazati: Ovo je Jezavelja.

Glava 10.

1 U Samariji je bilo sedamdeset sinova Ahavovih. Juj napisa knjige i posla ih u Samariju glavarima Jezraelskim, starešinama i starateljima Ahavovih sinova. U njima beše rečeno:

2 Kako ova knjiga k vama dođe, - kako su kod vas sinovi gospodara vašega i kola i konji i tvrdi grad i oružje, -

3 gledajte koji je najbolji i najumešniji između sinova gospodara vašega, metnite ga na presto oca njegovoga, i borite se za dom gospodara svoga!

4 Oni se mnogo uplašiše i rekoše: Gle, dva mu kralja ne mogoše odoleti, a kako ćemo sad mi da mu odolimo?

5 I nastojnik doma i upravitelj grada i starešine i staratelji dece poručiše Juju: Mi smo sluge tvoje, činićemo sve što nam kažeš; nećemo nikoga postavljati kraljem; čini što se tebi čini da je dobro.

6 Juj im napisa drugu knjigu u kojoj beše rekao: Ako ste moji i slušate mene, uzmite glave svih sinova gospodara svoga i dođite k meni sutra u ovo doba u Jezrael. - A sedamdeset kraljevih sinova bejahu kod velikaša gradskih koji ih odgajahu. -

7 Kad im dođe knjiga oni uzeše kraljeve sinove i oni poklaše tih sedamdeset ljudi, metnuše glave njihove u koševe i poslaše ih Juju u Jezrael.

8 Glasnik dođe da mu to javi, govoreći: Donesoše glave sinova kraljevih. A on reče. Složite ih u dve gomile na vratima, do sutra.

9 U jutro iziđe pred narod i reče Vi niste krivi! Eto ja se podigoh na gospodara svoga i ubih ga; ali ko pobi sve ove? Znajte da neće izostati ni jedna reč koju Gospod reče za dom Ahavov. Gospod ispunjuje ono što je govorio preko sluge svoga Ilije.

11 I Juj pobi sve one koji bejahu ostali od doma Ahavova u Jezraelu i sve velikaše njegove i doglavnike i upravnike njegove da ni jedan ne uteče.

12 Zatim usta i krenu da ide u Samariju. Kad dođe kod kolibe pastirske na putu,

13 Juj nađe braću Ohozije, kralja Judina, i reče im: Ko ste vi? Oni odgovoriše: Mi smo braća Ohozijina i idemo da pozdravimo sinove kraljeve i sinove kraljičine.

14 Juj reče: Pohvatajte ih žive. I pohvataše ih žive i poklaše ih na studencu kod kolibe pastirske, njih četrdeset. I Juj ne ostavi ni jednoga od njih.

15 Otišavši odande srete Jonadava, sina Rihavova. On ga pozdravi i reče mu: Je li srce tvoje pravo, kao što je moje prema tvome? Jonadav odgovori: Jeste. Ako jest, odgovori Juj, daj mi ruku. Jonadav mu dade ruku i Juj ga uze k sebi u kola,

16 i reče: Hajde sa mnom, i videćeš moju revnost za Gospoda. I odveze ga na svojim kolima.

17 Kad Juj dođe u Samariju, pobi sve što beše ostalo od doma Ahavova u Samariju, dokle ga ne istrebi po reči koju Gospod reče Iliji.

18 Zatim sabra sav narod i reče: Ahav je malo služio Valu, Juj će mu služiti više.

19 Zato dozovite mi sve proroke Valove, sve sluge njegove i sve sveštenike njegove, - ni jedan da ne izostane, - jer hoću da priredim veliku žrtvu Valu. Juj postupaše lukavo, da pobije sluge Valove.

20 I reče: Oglasite praznik Valu. I oni oglasiše.

21 On posla glasnike po svemu Izrailju i dođoše sve sluge Valove i ne izosta ni jedan. Oni uđoše u hram Valov, i hram se Valov napuni od kraja do kraja.

22 Juj reče čuvaru odežda. Iznesi odežde svim slugama Valovim. I taj čovek im iznese odežde.

23 Tada Juj uđe s Jonadavom, sinom Rihavovim, u hram Valov, i reče slugama Valovim: Promotrite i vidite da ne bude s vama koji sluga Gospodnji, nego da budu svi same sluge Valove.

24 I oni uđoše da prinesu prinose i žrtve paljenice. Juj beše namestio napolju osamdeset ljudi kojima beše rekao: Ako uteče koji od ovih ljudi koje vam u ruke predajem, život će vaš biti za život njegov.

25 Kad se svrši žrtva Juj zapovedi vojnicima i oficirima: Uđite, pobijte ih, da ne iziđe ni jedan. I tako ih pobiše oštricom mača. Vojnici i oficiri ih baciše tu i otidoše do grada hrama Valova.

26 Oni izbaciše kipove iz hrama Valova i spališe ih.

27 Izlomiše kip Valov i razvališe hram Valov i od njega načiniše nužnike koji postoje još do današnjega dana.

28 Juj istrebi Vala iz Izrailja;

29 ali on ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatova, kojima navede na greh Izrailja. On ne napusti zlatne teoce koji bejahu u Vetilju i u Danu.

30 Gospod reče Juju: Što si dobro svršio ono što je pravo pred očima mojim, i što si učinio domu Ahavovu sve što mi je bilo u srcu, zato će sinovi tvoji sedeti na prestolu Izrailjevu do četvrtoga kolena.

31 Ali Juj ne pažaše da hodi po zakonu Gospoda, Boga Izrailjeva, svim srcem svojim, i ne odstupi od grehova kojim Jerovoam navede na greh Izrailja.

32 U to vreme Gospod poče krnjiti zemlju Izrailjevu; i Azailo ih potuče na celoj granici Izrailjevoj.

33 Od Jordana k istoku sunčanom, on potuče svu zemlju Galadsku, Gadovu, Ruvimovu i Manasijinu, od Ariora na potoku Arnonu do Galada i Vasana.

34 Ostala dela Jujeva i sve što je učinio i svi podvizi njegovi nisu li zapisani u letopisima kraljeva Izrailjevih?

35 Juj počinu kod otaca svojih i sahraniše ga u Samariji, a na njegovo mesto zakralji se Joahaz sin njegov.

36 Juj kraljeva nad Izrailjem u Samariji dvadeset i osam godina.

Glava 11.

1 Gotolija, mati Ohozijina, videvši da joj pogibe sin, usta i pobi sav rod kraljevski.

2 Ali Josaveja, kći kralja Jorama, sestra Ohozijina uze Joasa, sina Ohozijina, i ote ga iz sinova kraljevih, kad ih ubijahu. Ona ga sakri s dojkinjom njegovom u sobu od postelja. On se tako ote od očiju Gotolijinih i ne pogibe.

3 On osta šest godina s Josavejom, sakriven u domu Gospodnjemu.

4 Sedme godine Jodaj sazva vojvode četa Heretejske i ulake, i uvede ih k sebi u dom Gospodnji, učini savez s njima, zakle ih u domu Gospodnjemu, i pokaza im sina kraljeva

5 i dade im svoje zapovesti govoreći: Učinite ovo: Trećina od vas koji dolazite na službu u subotu čuvaće stražu u dvoru kraljevskom;

6 jedna trećina biće na vratima Sirskim, a jedna trećina na vratima iza ulaska. Čuvaćete stražu i pazićete da niko ne ulazi u dom.

7 Druge vaše dve čete koje odlaze sa službe u subotu čuvaće stražu u domu Gospodnjemu oko kralja;

8 opkolićete kralja svaki oružjem u ruci, i ko god pokuša da uđe među vaše redove pogubićete ga. Bićete s kraljem i kad on izlazi i kad on ulazi.

9 Stotinici učiniše sve kako zapovedi sveštenik Jodaj. Oni uzeše svaki svoje ljude, one koji dolažahu na službu u subotu i one koji izlažahu iz službe u subotu, i dođoše k svešteniku Jodaj.

10 Sveštenik dade stotinicima koplja i štitove kralja Davida, koji behu u domu Gospodnjemu.

11 Vojnici, svaki s oružjem u ruci opkoliše kralja stavši od desne do leve strane doma, prema oltaru i prema domu.

12 Sveštenik izvede sina kraljeva i metnu mu venac i kraljevske haljine. Oni ga postaviše kraljem i pomazaše ga i pljeskajući rukama zavikaše: Živeo kralj!

13 Gotolija ču viku ulaka i naroda i ona pođe k narodu u dom Gospodnji.

14 Ona pogleda i gle, kralj stajaše kod stuba kao što beše po propisu. Knezovi i trube behu oko kralja. Ceo narod iz zemlje beše radostan i trube trubljahu. Gotolija razdra haljine svoje i povika: Zavera! zavera!

15 Tada sveštenik Jodaj dade stotinicima koji bejahu na čelu vojske, ovu zapovest. Izvedite je iz redova napolje, i ko pođe za njom pogubite ga mačem. Jer sveštenik beše rekao: Da se ona ne ubije u domu Gospodnjemu.

16 Načiniše joj mesto da prođe i ona pođe k domu kraljevskome putem konjskih vrata. Onde je ubiše.

17 Jodaj zaključi savez između Gospoda i kralja i naroda po kome će oni biti narod Gospdonji; on zaključi i savez između kralja i naroda.

18 Zatim sav narod otide u hram Valov i razvali hram i oltare, i izlomi kipove njegove i ubi pred oltarima Matana sveštenika Valova. Sveštenik Jodaj opet uredi službu u domu Gospodnjemu.

19 On uze stotinike, Hereteje i ulake i sav narod; i oni izvedoše kralja iz doma Gospodnjega i uđoše u dom kraljevski putem na vrata od ulaka. I Joas sede na kraljevski presto.

20 Sav se narod obradova i grad bi u miru. Gotoliju ubiše mačem u kraljevskom domu.

21 Joasu beše sedam godina kad se zakralji.

Glava 12.

1 Joas posta kralj sedme godine Jujeve i kraljeva četrdeset godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Sivija; ona beše iz Virsaveje.

2 Joas učini ono što je pravo pred očiam Gospodnjim dokle god posluša naputke sveštenika Jodaja.

3 Ali visina ne nestade. Narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

4 Joas reče sveštenicima: Sve srebro posvećeno koje se donosi u dom Gospodnji, srebro koje ima utvrđenu vrednost, naime srebro za otkup čeljadi po proceni, i sve srebro koje neko od svoje volje donese u dom Gospodnji

5 neka uzimaju sveštenici, svaki od svojih poznanika i neka ga ulože u opravku doma, gde god ima nešto da se opravi.

6 Ali se desi da do dvadeset treće godine kraljevanja Joasova, sveštenici ne behu još opravili ono što je trebalo opraviti u domu.

7 Kralj Joas pozva sveštenika Jodaju i ostale sveštenike, i reče im: Zašto niste opravili ono što je trebalo opraviti u domu? Sad nećete više uzimati srebro od svojih poznanika, nego ćete ga predati za opravku doma.

8 Sveštenici pristaše da više ne uzimaju srebro od naroda i da ne vode oni posao opravke doma.

9 Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, proreza mu rupu na zaklopcu i metnu ga kod oltara s desne strane ulaska u dom Gospodnji. Sveštenici koji čuvaju vrata metahu u nj sve srebro koje se donošaše u dom Gospodnji.

10 Kad viđahu da ima mnogo srebra u kovčegu, tad dolažaše poverenik kraljev s prvosveštenikom i brojahu i svezivahu srebro koje se nalažaše u domu Gospodnjemu.

11 Oni predavahu već izmereno srebro onima koji upravllhu poslom u domu Gospodnjem. I to srebro se upotrebljavaše za drvodelje i za poslenike koji opravljahu dom Gospodnji,

12 za zidare i kamenoresce, za nabavku drva i tesanog kamena potrebnog za dom Gospodnji, i za sve troškove oko opravke doma.

13 Ali srebrom koje se donošaše u dom Gospodnji ne izradiše se za dom Gospodnji ni čaše srebrne, ni usekači, ni kupe, ni trube, niti bilo koje posuđe zlatno ili srebrno;

14 nego se ono predavaše onima koji svršavahu posao, da ga ulože u opravke doma Gospodnjega.

15 Ne tražahu se računi od ljudi kojima se predavaše srebro da ga predadu onima koji svršavahu posao, jer su oni bili verni.

16 Srebro za žrtve za prestupe i za žrtve za greh ne donošaše se u dom Gospodnji. Ono pripadaše sveštenicima.

17 Tada se Azailo, kralj Sirski, krenu i udari na Gat i uze ga. Zatim Azailo namisli da ide na Jerusalim.

18 Joas kralj Judin, uze sve posvećene stvari, što Josafat, Joram i Ohozija, oci njegovi, kraljevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato, koje se nađe u riznicama doma Gospodnjega i doma kraljeva, i posla Azailu, kralju Sirskome, koji se udalji od Jerusalima.

19 Ostala dela Joasova i sve što učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

20 Sluge njegove ustaše, zaveriše se, i ubiše Joasa u domu u Milonu na nizbrdici Silinoj.

21 Jozahar, sin Simeatov, i Jozavad, sin Somirov, sluge njegove, udariše na nj i on umre. Sahraniše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovu. Na njegovo mesto zakralji se Amasija, sin njegov.

Glava 13.

1 Dvadeset i treće godine kraljevanja Joasa, sina Ohozijina, nad Judom, zakralji se Joahaz, sin Jujev, nad Izrailjem u Samariji, i kraljeva sedamnaest godina.

2 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim; jer počini iste grehove koje počini Jerovoam, sin Navatov, koji navede Izrailja na greh i ne odstupi od njih.

3 Gnev Gospodnji raspali se na Izrailja, i on ih predade u ruke Azaila, kralja Sirkoga i Ven-Adada, sina Azailova, za sve to vreme.

4 Joahaz se pomoli Gospodu. Gospod ga usliši, jer vide potištenost u kojoj kralj Sirski držaše Izrailja,

5 i Gospod dade Izrailju izbavitelja, te se sinovi Izrailjevi oslobodiše iz ruku Sirskih i stanovaše u svojim šatbrima kao pre.

6 Ali ne odstupiše od grehova! doma Jerovoamova, koji navede Izrailja na greh, nego hodiše u njima i Astarotin idol još stajaše u Samariji.

7 Od svega naroda Joahazova, Gospod mu ne ostavi više od pedeset konjanika, deset kola i deset hiljada pešaka; jer kralj Sirski beše pobio Izrailjce i napravio ih kao prah koji se gazi po zemlji.

8 Ostala dela Joahazova i sve što on učini i podvizi njegovi, nisu li zapisani u letopisima kraljeva Izrailjevih?

9 Joahaz počinu kod otaca svojih; sahraniše ga u Samariji. Na njegovo mesto zakralji se Joas, sin njegov.

10 Godine trideset i sedme kraljevanja Joahaza nad Judom zakralji se Joas, sin Joahazov nad Izrailjem u Samariji, i kraljeva šesnaest godina.

11 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim; ne odstupi ni od jednoga greha Jerovoama, sina Navatova, koji navede Izrailja na greh, nego im se poda isto kao i on.

12 Ostala dela Joasova, i sve što on učini, i podvizi njegovi, i rat njegov s Amasijom, kraljem Judinim, nije li sve to zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

13 Joas počinu kod otaca svojih, a Jerovoam sede na mesto njegovo. Joasa sahraniše u Samariji kod kraljeva Izrailjevih.

14 Jelisej se razbole od bolesti od koje i umre; i Joas, kralj Izrailjev dođe k njemu, plaka nad njegovim licem i reče: Oče moj! Oče moj! Kola Izrailjeva i konjica njegova!

15 Jelisej mu reče: Uzmi luk i strele. I on uze luk i nekoliko strela.

16 Tad Jelisej reče kralju Izrailjevom: Nategni luk rukom svojom. I kad on nateže luk rukom svojom Jelisej metnu ruke svoje na ruke kraljeve,

17 i reče: Otvori prozor s istoka. I on ga otvori. Jelisej reče: Odapni. I on odape. Jelisej reče: To je strela izbavljenja od strane Gospodnje, strela izbavljenl od Siraca. Ti ćeš potući Sirce u Afeku do istrebljenja njihova.

18 Još reče Jelisej: Uzmi strele. I on ih uze. Jelisej reče kralju Izrailjevom: Udari u zemlju. I on udari tri puta, pa stade.

19 Čovek Božji se rasrdi na nj, i reče: Trebao si udarati pet ili šest puta; tad bi ti potukao Sirce do istrebljenja njihova; sad ćeš ih samo tri puta tući.

20 Jelisej umre, i sahraniše ga. Iduće godine čete Moavske uđoše u zemlju.

21 I kad neki ljudi sahranjivahu nekog čoveka, gle, ugledaše jednu od tih četa, i baciše čoveka u grob Jelisejev. Čovek se dotače kostiju Jelisejevih, oživi i usta na svoje noge.

22 Azailo, kralj Sirski beše ugnjetavao Izrailja svsga veka Joahazova.

23 Ali se Gospod sažali za njima te smilova se na njih i pogleda na njih radi saveza svoga s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne hte ih istrebiti i do sada ih ne odbi od lica svoga.

24 Azailo, kralj Sirski, umre, i na njegovo mesto zakralji se Ven-Adad, sin njegov.

25 Joas, sin Joahazov, povrati iz ruku Ven-Adada, sina Azailova, gradove koje Azailo beše uzeo u ratu Joahazu, ocu njegovom. Joas ga potuče tri puta i povrati gradove Izrailjeve.

Glava 14.

1 Druge godine kraljevanja Joasa, sina Joahazova, nad Izrailjem zakralji se Amasija, sin Joasov, nad Judom.

2 Beše mu dvadeset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Jeholija; ona beše iz Jerusalima.

3 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, ali ne kao David, otac njegov. On se vlada potpuno kao i otac njegov Joas.

4 Ali visina ne nestade. Narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

5 Kad se kraljevstvo utvrdi u ruci njegovoj, on pobi sluge koje behu ubile kralja, oca njegovoga.

6 Ali ne pobi sinove tih krvnika, i to prema onome što je zapisano u knjizi zakona Mojsijeva, gde Gospod daje ovu zapovest. Neće se činiti da sinovi umru zbog otaca, i neće se učiiiti da ocevi umru zbog sinova; nego će se učiniti da svaki umre za svoj greh.

7 On potuče deset hiljada Edomaca u Slanoj dolini, i u ratu uze Selu, i prozva je Jokteil koje joj ime osta do danas.

8 Tada Amasija posla glasnika k Joasu, sinu Joahaza, sina Jujeva, kralju Izrailjevom, i poruči mu: Dođi da se ogledamo!

9 A Joas, kralj Izrailjev poruči Amasiji, kralju Judinu: Trn s Livana poruči kedru Livanskome: Daj svoju kćer sinu mome za ženu! I divlje zveri na Livanu prođoše i pogaziše trn.

10 Ti si potukao Edomce i srce se tvoje ponese. Uživaj u slavi svojoj, i sedi kod kuće svoje. Zašto bi se zapleo u nesrećan posao koji bi doneo propast i tebi i Judi?

11 Ali Amasija ga ne posluša. I Joas kralj Izrailjev, krenu se, i ogledaše se, on i Amasija, kralj Judin u Vet-Semesu, koji je u Judi.

12 Izrailj potuče Judu i svaki uteče u svoj šator.

13 Joas, kralj Izrailjev, uhvati Amasiju, kralja Judina, sina Joasa, sina Ohozijina, u Vet-Semesu. On dođe u Jerusalim i obori zid Jerusalimski u dužini od četiri stotine lakata, od vrata Jefremovih do vrata na uglu.

14 On uze sve zlato i srebro što se nađe u domu Gospodnjemu i u riznicama doma kraljeva; uze i taoce pa se vrati u Samariju.

15 Ostala dela Joasova, i sve što on učini i podvizi njegovi, i rat njegov s Amasijom, kraljem Judinim, nije li to sve zapisano u lepotisima kraljeva Izrailjevih?

16 Joas počinu kod otaca svojih i bi sahraljen u Samariji, kod kraljeva Izrailjevih. Na njegovo mesto zakralji se Jerovoam, sin njegov.

17 Amasija, sin Joasov, kralj Judin, požive petnaest godina po smrti Joasa, sina Joahazova, kralja Izrailjeva.

18 Ostala dela Amasijina nisu li zapisana u letopisima kraljeva Judinih?

19 Na njega se podiže zavera u Jerusalimu, i on pobeže u Lahis; ali ga poteraše i ubiše u Lahisu.

20 Odande ga prenesoše na konjima i on bi sahranjen u Jerusalimu kod otaca svojih, u gradu Davidovu.

21 I sav narod Judin uze Azariju, kome beše šesnaest godina i zakralji ga na mesto oca njegova Amasije.

22 Azarija sazida Elat i povrati ga pod vlast Jude, pošto kralj počinu kod otaca svojih.

23 Petnaeste godine kraljevanja Amasije, sina Joasova, nad Judom, zakralji se Jerovoam, sin Joasov, nad Izrailjem u Samariji, i kraljeva četrdeset i jednu godinu.

24 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim i ne odstupi ni od jednoga greha Jerovoama, sina Navatova, koji navede Izrailja na greh.

25 On povrati granice Izrailjeve od Emata do mora uz ravnicu, po reči Gospoda, Boga Izrailjeva, koju izreče preko sluge svoga Jone, sina Amatijina, proroka iz Gatefera.

26 Jer Gospod vide krajnju žalost Izrailja i teško stanje u kome se nalažahu i robovi i slobodni ljudi, a da nikog ne beše koji bi Izrailju u pomoć došao.

27 A Gospod ne beše rešio da zatre ime Izrailjevo pod nebesima, i on ih izbavi preko Jerovoama, sina Joasova.

28 Ostala dela Jerovoamova, i sve što on učini, i podvizi njegovi u ratu i kako povrati pod vlast Izailjevu Damask i Emat, koje oeše držao Juda, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

29 Jerovoam počinu kod otaca svojih, kraljeva Izrailjevih. I na njegovo mesto zakralji se Zaharija, sin njegov.

Glava 15.

1 Dvadeset sedme godine kraljevanja Jerovoamova nad Izrailjem zakralji se Azarija, sin Amasijin nad Judom.

2 Beše mu šesnaest godina kad se zakralji, a kraljeva dvadeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija; ona beše iz Jerusalima.

3 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što beše učinio Amasija otac njegov.

4 Ali visina ne nestade. Narod još prinošaše žrtve i kađaše po visinama.

5 Gospod udari kralja, koji bi gubav do smrti svoje i stanovaše u odvojenom domu. Jotam, sin Kraljev, upravljaše dvorom i suđaše narodu u zemlji.

6 Ostala dela Azarijina i sve ono što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

7 Azarija počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davidovu; a na njegovo mesto zakralji se Jotam, sin njegov.

8 Trideset i osme godine kraljevanja Azarijina nad Judom, zakralji se Zaharija, sin Jerovoamov, nad Izrailjem u Samariji, i kraljeva šest meseci.

9 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, kao što behu učinili oci njegovi; i ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatova, koji navede Izrailja na greh.

10 Na nj se pobuni Selum, sin Javisov, udari ga pred narodom i pogubi ga, i zakralji se na njegovo mesto.

11 Ostala dela Zaharijina zapisana su u letopisima kraljeva Izrailjevih.

12 Tako se ispuni reč koju Gospod beše rekao Juju, govoreći: Sinovi tvoji do četvrtoga kolena sedeće na prestolu Izrailjevom.

13 Selum, sin Javisov, zakralji se trideset i devete godine kraljevanja Ozijina nad Judom, i kraljeva mesec dana u Samariji.

14 Menajim, sin Gadijev iz Terse, usta i dođe u Samariju, udari Seluma, sina Javisova, u Samariji, i ubi ga, i zakralji se na njegovo mesto.

15 Ostala dela Selumova i zavera koju učini, to je zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih.

16 Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u zemlji njezinoj, počinjući od Terse. On je udari zato što mu ne otvori vrata svoja, i raspori sve trudne žene.

17 Trideset i devete godine kraljevanja Azarijina nad Judom zakralji se Menajim, sin Gadijev, nad Izrailjem, i kraljeva deset godina u Samariji.

18 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i celog veka svoga ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatova, koji navede Izrailja na greh.

19 Ful, kralj Asirski, uđe u zemlju; i Menajim dade Fulu hiljadu talanata srebra da bi mu pomogao da utvrdi kraljevstvo u svojoj ruci.

20 To srebro uze Menajim od svih onih u Izrailju koji imahu neka bogatstva, da ih da kralju Asirskome; on uceni svakoga po pedeset sikli. Kralj Asirski se vrati i ne zabavi se onda u zemlji.

21 Ostala dela Menajimova, i sve što učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

22 Menajim počinu kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zakralji Fakija, sin njegov.

23 Pedesete godine kraljevanja Azarijina nad Judom, zakralji se Fakija, sin Menajimov nad Izrailjem u Samariji, i kraljeva dve godine.

24 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatova koji navede Izrailja na greh.

25 Protiv njega zaveri se Fekaj, sin Remalijin, oficir njegov, koji ga ubi u Samariji, u kraljevskom dvoru, s Argovom i AriJem i s pedeset ljudi od sinova Gadovih; i ubivši ga zakralji se na njegovo mesto.

26 Ostala dela Fakijina, i sve što on učini, eno su napisana u letopisima kraljeva Izrailjevih.

27 Pedeset i druge godine Azarije, kralja Judina, zakralji se Fekaj, sin Remalijin nad Izrailjem u Samariji, i kraljeva dvadeset godina.

28 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatova, koji navede Izrailja na greh.

29 U vreme Fekaja, kralja Izrailjeva, dođe Teglat-Felasar, kralj Asirski, i uze Ijon, Avel-Vetmahu, Janoh, Kedes, Asor, Galad i Galileju, svu zemlju Neftalimovu, i odvede stanovnike njihove u ropstvo u Asiriju.

30 Osija, sii Ilin diže zaveru protiv Fekaja, sina Remalijina, i udari ga i ubi ga, i zakralji se na njegovo mesto dvadesete godine Jotama, sina Ozijina.

31 Ostala dela Fekajeva i sve što on učini, eno je zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih.

32 Druge godine kraljevanja Fekaja, siia Remalijina, nad Izrailjem zakralji se Jotam sin Ozijin nad Judom.

33 Beše mu dvadeset i pet godina kad poče kraljevati, i kraljeva šesnaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jerusa; ona beše kći Sadokova.

34 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što čini Ozija, otac njegov.

35 Ali visina ne nestade. Narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama. Jotam načini gornja vrata doma Gospodnjega.

36 Ostala dela Jotamova, i sve što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

37 U to vreme poče Gospod puštati na Judu Resina, kralja Sirskoga, i Fekaja, sina Remalijina.

38 Jotam počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davida oca svoga; a na njegovo se mesto zakralji Ahaz, sin njegov.

Glava 16.

1 Sedamnaeste godine Fekaja, sina Remalijina, zakralji se Ahaz, sin Jotamov, kralj Judin.

2 Ahazu beše dvadeset godina kad poče kraljevati, i kraljeva šesnaest godina u Jerusalimu. On učini ono što je pravo pred očima Gospoda, Boga njegovoga, kao David, otac njegov.

3 On pođe putem kraljeva Izrailjevih, pa i sina svoga pusti kroz oganj po gadnim običajima naroda koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih.

4 On prinošaše žrtve i kađaše na visinama, po humovima i pod svakim zelenim drvetom.

5 Tada Resin, kralj Sirski, i Fekaj, sin Remalijin, kralj Izrailjski, krenuše na Jerusalim, da ga napadnu. Oni opkoliše Ahaza, ali ga ne mogoše pobediti.

6 U to isto vreme Resin, kralj Sirski, povrati Elat pod sirsku vlast; on izagna Judeje iz Elata i Sirci uđoše u Elat, gde su ostali do danas.

7 Ahaz posla glasnike k Teglat-Felasaru, kralju Asirskome, i poruči mu: Ja sam sluga tvoj i sin tvoj; kreni se i izbavi me iz ruku kralja Sirskoga i iz ruku kralja Izrailjeva koji se podigoše na mene.

8 I Ahaz uze zlato i srebro koje se nađe u domu Gospodnjemu i u riznicima doma kraljevskoga, i posla na dar kralju Asirskome.

9 Kralj Asirski prista, krenu se na Damask i uze ga i odvede stanovnike njegove u ropstvo u Kir i pogubi Resina.

10 Kralj Ahaz otide na susret Teglat-Felasaru, kralju Asirskome u Damask. I videvši oltar koji beše u Damasku, kralj Ahaz posla svešteniku Uriji sliku i tačan opis od tog oltara.

11 Sveštenik Urija načini oltar potpuno po slici koju mu posla kralj Ahaz iz Damaska, i sveštenik Urija ga načini još pre nego se kralj Ahaz povrati iz Damaska.

12 Kad se kralj vrati iz Damaska i vide oltar, pristupi k njemu i prinese žrtvu na njemu,

13 i zapali žrtvu svoju paljenicu i prinos svoj, i izli naliv svoj, i pokropi oltar krvlju žrtava svojih zahvalnica.

14 On premesti bakreni oltar koji beše pred Gospodom, da ne stoji između novog oltara i doma Gospodnjega, i namesti ga pokraj novog oltara k severu.

15 Kralj Ahaz dade svešteniku Uriji ovu zapovest: Na velikom oltaru pali žrtvu paljenicu jutrenju, i prinos večernji, i žrtvu paljenicu kraljevu s prilogom njezinim, i žrtvu paljenicu svega naroda s darovima njihovim i nalivima njihovim; i po njemu kropi krvlju od svih žrtava paljenica i krvlju od svih drugih žrtava; a za oltar bakreni odrediću.

16 Sveštenik Urija učini sve kako mu zapovedi kralj Ahaz.

17 I kralj Ahaz skide oplate s podnožja i uze s njih umivaonice. On skide more s volova bakrenih koji behu pod njim, i metnu ga na jedan pod kameni.

18 On ukloni iz doma Gospodnjega, radi kralja Asirskoga, trem subotni koji behu napravili na spoljnom kraljevskom ulazu.

19 Ostala dela Ahazova, i sve što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

20 Ahaz počinu kod otaca svojih, i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davidovu; a na njegovo mesto se zakralji Jezekija, sin njegov.

Glava 17.

1 Dvanaeste godine kraljevanja Ahazova nad Judom, zakralji se u Samariji nad Izrailjem Osija, sin Ilin, i kraljeva devet godina.

2 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, ali ne kao kraljevi Izrailjevi koji behu pre njega.

3 Salmanasar, kralj Asirski, krenu se protiv njega i Osija mu bi potčinjen i plaćaše mu danak.

4 Ali kralj Asirski otkri da se Osija spremaše da se odmetne, jer Osija beše poslao glasiike k Soju, kralju Egipatskom, i ne davaše godišnji danak kralju Asirskomu. Kralj Asirski ga dade uhapsiti i svezana ga baci u tamnicu.

5 I kralj Asirski prođe svu zemlju i krenu se na Samariju koju drža pod opsadom tri godine.

6 Devete godine Osijine kralj Aisirski uze Samariju i odvede Izrailja u ropstvo u Asiriju. On ih naseli u Alaju i na Avoru, reci Gozanskoj, i u gradovima Midskim.

7 To bi zato što sinovi Izrailjevi grešiše Gospodu, Bogu svomu, koji ih izvede iz zemlje egipatske ispod ruke Faraona, kralja egipatskoga i bojaše se drugih bogova.

8 Oni pođoše za običajima naroda koje Gospod beše odagnao ispred sinova Izrailjevih, i za običajima koje behu uveli kraljevi Izrailjevi.

9 Sinovi Izrailjevi činiše potajno ono što nije pravo pred Gospodom, Bogom njihovim. Oni pogradiše visine po svim gradovima svojim, od kula stražarskih do utvrđenih gradova.

10 Oni podigoše kipove i idole na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom.

11 Oni kađahu onuda po svim visinama, kao narodi koje Gospod odagna ispred njih, i činjahu zle stvari dražeći Gospoda.

12 Oni služahu idolima za koje im Gospod beše rekao: Nećete vi to činiti.

13 Gospod opomenu Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govoreći: Vratite se sa zlih puteva svojih i držite zapovesti moje i naredbe moje, vršeći potpuno zakon koji sam ja propiso ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima.

14 Ali oni ne poslušaše i postaše tvrdovrati kao i oci njihovi koji ne verovaše u Gospoda, Boga svoga.

15 Oni odbaciše zakone njegove, savez koji on beše učinio s ocima njihovim, i opomene koje im on beše uputio. Oni pođoše za ništavim stvarima, i postaše i sami ništavi, i za narodima koji bejahu oko njih, za koje im Gospod bejaše zapovedio da ne čine kao oni.

16 Oni napustiše sve zapovesti Gospoda Boga svoga, i načiniše sebi dva teleta livena i idole Astartine, i klanjahu se svoj vojsci nebeskoj i služahu Valu.

17 Oni provodiše sinove svoje i kćeri svoje kroz oganj i dadoše se na vračanje i na gatanje i prodaše se da čine ono što je zlo pred očima Gospodnjim, dražeći ga.

18 Zato se Gospod mnogo razgnevi na Izrailja, i odbaci ih od sebe. I ne osta nego samo pleme Judino.

19 A ni Juda ne držaše zapovesti Gospoda, Boga svoga, nego hodaše po uredbama koje behu uveli Izrailjci.

20 Gospod odbaci sve pleme Izrailjevo. On ih ponizi i predade ih u ruke pljačkaša i najzad ih otera daleko od lica svoga.

21 Jer se Izrailj beše ocepio od doma Davidova, i oni behu postavili kraljem Jerovoama, sina Navatova, koji ih beše odbio od Gospoda i naveo Izrailja da počini veliki greh.

22 Sinovi Izrailjevi behu se podali svim gresima Jerovoamovim. Oni ne odstupiše od njih,

23 dokle Gospod ne otera Izrailja daleko od lica svoga, kao što beše objavio preko svih sluga svojih, proroka. I Izrailj bi odveden u ropstvo daleko od svoje zemlje, u Asiriju, gde je ostao do današnjega dana.

24 Kralj Asirski dovede ljude iz Vavilona, iz Hute, iz Ave, iz Emata i iz Sefarvima, i naseli ih u gradovima Samarijskim, na mesto sinova Izrailjevih. Oni zauzeše Samariju i nastaniše se u gradovima njezinim.

25 Kad počeše sedeti onde, ne bojahu se Gospoda, i Gospod posla na njih lavove koji ih rastrzahu.

26 Rekoše kralju Asirskome: Ovi narodi koje si naselio po gradovima Samarijskim ne znaju kako treba služiti bogu one zemlje, i on je poslao na njih lavove koji ih kolju, jer ne znaju kako treba služiti bogu one zemlje.

27 Kralj Asirski dade ovu zapovest. Odvedite onamo jednoga od sveštenika koje ste odveli odande u ropstvo; neka on ide i neka ih uči kako treba služiti Bogu te zemlje.

28 Jedan od sveštenika koji bi odveden u ropstvo iz Samarije dođe da se nastani u Vetilju, i on ih učaše kako će se bojati Gospoda.

29 Ali ti narodi načiniše svaki sebi svoje bogove u gradovima u kojima nastavahu, i postaviše ih u kuće visina koje behu načinili Samarjani.

30 Vavilonci načiniše Sohot-Venotu, Hućani načiniše Nergala, Emaćani načiniše Asima,

31 Avljani načiniše Nivaza i Tartaka, Sefaravimci spaljivahu sinove svoje ognjem u čast Adrameleha i Anameleha, bogova Sefarvimskih.

32 Oni se bojahu i Gospoda i oni postaviše sebi sveštenike visina, koje uzeše iz celog naroda. Svi ti sveštenici prinošahu za njih žrtve u domovima visina.

33 Tako se oni bojahu Gospoda a služahu i svojim bogovima, po običaju naroda iz kojih ih preseliše.

34 Oni se i danas drže svojih starih običaja; ne boje se Gospoda i ne postupaju ni po svojim zakonima i uredbama, a ni po zakonu i zapovestima koje je Gospod propisao sinovima Jakova, kome nadenu ime Izrailj.

35 Gospod beše s njima učinio savez i dao im ovu zapovest: Nećete se bojati drugih bogova niti ćete im se klanjati; nećete im služiti i nećete im žrtve prinositi.

36 Nego ćete se vi bojati Gospoda koji vas je izveo iz zemlje egipatske silom velikom i mišicom podignutom; njemu ćete se klanjati i njemu ćete žrtve prinositi.

37 Vi ćete držati i uvek ćete vršiti propise i naredbe, zakon i zapovesti koje je on za vas napisao, i nećete se bojati drugih bogova.

38 Nećete zaboraviti savez koji sam s vama učinio, i nećete se bojati drugih bogova.

39 Nego ćete se vi bojati Gospoda, Boga svoga, i on će vas izbaviti iz ruku svih neprijatelja vaših.

40 Ali oni ne poslušaše, nego se držaše svojih starih običaja.

41 Ovi se narodi bojahu Gospoda i služahu i svojim idolima; i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih čine do današnjega dana onako kao što su činili oci njihovi.

Glava 18.

1 Treće godine kraljevanja Osije, sina Ilina, nad Izrailjem, zakralji se Jezekija, sin Ahazov, nad Judom.

2 Beše mu dvadeset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Avija; ona beše kći Zaharijina.

3 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što beše učinio David, otac njegov.

4 On učini da nestane visina, izlomi kipove i obori idole, i razbi bakrenu zmiju koju beše načinio Mojsije, jer joj do tada kađahu sinovi Izrailjevi. Behu je prozvali Neustan.

5 On se pouzda u Gospoda, Boga Izrailjeva, i između svih kraljeva Judinih koji dođoše posle njega, ili koji behu pre njega, niko ne bi kao on.

6 On prionu za Gospoda i ne odstupi od njega i drža zapovesti koje Gospod beše dao Mojsiju.

7 I Gospod bi s Jezekijom koji uspe u svim podhvatima svojim. On diže bunu na kralja Asirskoga i ne bi mu više podložan.

8 On potuče Filisteje sve do Gaze i pustoši zemlju njihovu od kula stražarskih do utvrđenih gradova.

9 Četvrte godine kraljevanja Jezekijina, a to je sedma godina kraljevanja Osije, sina Ilina, nad Izrailjem, Samanasar, kralj Asirski, krenu se na Samariju, i opkoli je.

10 Posle tri godine je on uze, a to beše šeste godine kraljevanja Jezekijina, a šeste godine kraljevanja Osijina nad Izrailjem: Tada je uzeta Samarija.

11 Kralj Asirski odvede Izrailjce u ropstvo u Asiriju, i naseli ih u Alaju, i na Avoru, reci Gozanskoj, i po gradovima Midskim,

12 jer ne slušaše glasa Gospoda, Boga svoga, i prestupiše savez njegov, jer ne behu slušali ni vršili sve što im beše zapovedio Mojsije, sluga Gospodnji.

13 Četrnaeste godine kraljevanja Jezekijina Senahirim, kralj Asirski, krenu se na sve gradove Judine i uze ih.

14 Jezekija, kralj Judin, posla glasnike kralju Asirskom u Lahis i poruči mu: Pogrešio sam! Udalji se od mene, što mi god nametneš primiću. I kralj Asirski nametnu na Jezekiju, kralja Judina, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.

15 Jezekija dade sve srebro koje se nađe u domu Gospodnjemu i u riznicama kraljevskoga dvora.

16 Tada je Jezekija raskovao ploče zlatne sa vrata hrama Gospodnjeg i s pragova, koje beše sam okovao, i dade ih kralju Asirskome.

17 Kralj Asirski posla iz Lahisa Tartana, Ravsarisa i Ravsaka kralju Jezekiji u Jerusalim, sa jakom vojskom. Oni se krenuše i dođoše u Jerusalim. Pošto se krenuše i stigoše, zaustaviše se kod vodovoda gornjeg jezera pored puta u polju beljarevu.

18 Oni pozvaše kralja, i k njima pođe Elijakim, sin Helkijin, poglavica doma kraljeva, sa Somnom, tajnikom i Joahom, sinom Asafovim, letopiscem.

19 Ravsak im reče: Kažite Jezekiji: Ovako govori veliki kralj, kralj Asirski: Koja je to uzdanica u koju se uzdaš?

20 Ti si rekao: U ratu treba imati i mudrosti i silu. Ali su to samo prazne reči. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?

21 Gle, uzdaš se u Egipat, i uzeo si kao naslon svoj tu trsku slomljenu koja bode ruku svakome ko se na nju nasloni? Taki je Faraon, kralj egipatski, svima koji se uzdaju u nj.

22 Ako li mi rečete: Uzdamo se u Gospoda, Boga svoga, nije li to onaj čije je visine i oltare uništio Jezekija, zapovedajući Judi i Jerusalimu: Pred ovim ćete se oltarom klanjati u Jerusalimu?

23 A sad pogodi se s gospodarem mojim, kraljem Asirskim, i daću ti dve hiljade konja ako možeš dobaviti konjanike koji će jahati na njima.

24 Kako bi ti odbio i jednog vojvodu između najmanjih sluga godpodara moga? Ti se uzdaš u Egipat za kola i konjanike.

25 Pored toga, jesam li ja bez volje Gospodnje došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi reče: Idi na tu zemlju, i zatri je.

26 Elijakim, sin Helkijin, Somna i Joah, rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim aramejski, jer razumemo i nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidinama.

27 Ravsak im odgovori: Je li me gospodar moj poslao ka gospodaru tvome ili k tebi, da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima koji sede na zidinama da jedu svoju nečist i da piju svoju mokraću s vama?

28 Tada Ravsak stupi napred i povika jakim glasom judejski: Čujte reč velikoga kralja, kralja Asirskoga!

29 Ovako govori kralj: Da vas ne vara Jezekija, jer vas on ne može izbaviti iz mojih ruku.

30 Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreći: Gospod će nas izbaviti, i ovaj se grad neće predati u ruke kralju Asirskome.

31 Ne slušajte Jezekiju, jer ovako govori kralj Asirski: Učinite mir sa mnom, predajte se meni i svaki će od vas jesti sa svog čokota i sa svoje smokve i piće vodu iz svog studenca,

32 dokle ne dođem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinama i uljem i medom, pa ćete živeti i nećete umreti. Ne slušajte Jezekiju jer vas on vara govoreći: Gospod će vas izbaviti.

33 Je li koji od bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruku kralja Asirskoga?

34 Gde su bogovi Ematski i Arfadski? Gde su bogovi Sefarviski, Enski i Avski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku? 35 Ko li su između svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz mojih ruku? A Gospod li će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?

36 Narod ćutaše i ne odgovori mu ni reči, jer kralj beše dao ovu zapovest: Nećete mu odgovoriti.

37 I Elijakim, sin Helkijin, poglavica doma kraljevskoga, Somna, tajnik, i Joah, sin Asafov, letopisac, dođoše k Jezekiji, razdrtih haljina, i kazaše mu reči Ravsakove.

Glava 19.

1 Kad to ču kralj Jezekija, on razdre haljine svoje, veza kostret oko sebe i otide u dom Gospodnji.

2 On posla Elijakima, poglavicu dvora, Somnu, tajnika i najstarije sveštenike, obučene u kostret, k Isaiji, proroku, sinu Amosovu.

3 Oni mu rekoše: Ovako govori Jezekija: Ovaj je dan, dan žalosti i kazne i sramote; jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.

4 Valjda je Gospod Bog tvoj, čuo sve reči koje izgovori Ravsak, koga kralj Asirski, gospodar njegov, posla da ruži Boga živoga, i valjda će Gospod, Bog tvoj, poslati kaznu svoju zbog reči koje je čuo. Upravi i podigni dakle molitvu za ostatak koji još osta.

5 Sluge kralja Jezekije dođoše dakle k Isaiji.

6 I Isaija im reče: Evo što ćete reći gospodaru svome: Ovako govori Gospod: Ne plaši se reči koje si čuo, a kojima huliše na me sluge kralja Asirskoga.

7 Evo ja ću pustiti na nj takav duh da će on na glas koji će primiti vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da padne od mača u svojoj zemlji.

8 Ravsak, vrativši se, nađe kralja Asirskoga koji napadaše na Livnu, jer on beše saznao da je otišao od Lahisa.

9 Tada kralj Asirski primi jednu vest o Tiraku, kralju Huskome. Kazaše mu: Evo on krenu u rat na tebe. I kralj Asirski posla opet glasnike Jezekiji poručujući:

10 Ovako recite Jezekiji, kralju Judinu: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se ti uzdaš, govoreći: Jerusalim se neće predati u ruke kralja Asirskoga.

11 EČo čuo si šta su kraljevi Asirski svim zemljama učinili, i kako su ih zatrli, a ti li ćeš se izbaviti?

12 Jesu li narode koje oci moji satraše izbavili bogovi njihovi: Gosance, Harance, Resefe, i sinove Edenove koji su u Telasaru?

13 Gde su kralj Ematski, i kralj Arfadski i kralj od grada Sefarvima, od Ene i od Ave?

14 Jezekija primi knjigu iz ruku glasnika i pročita je. Zatim otide u dom Gospodnji i razvi je pred Gospodom,

15 kome upravi ovu molitvu: Gospode, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, ti si sam Bog svih kraljevstva na zemlji, ti si stvorio nebo i zemlju.

16 Prigni, Gospode, uho svoje i čuj. Otvori, Gospode, oči svoje i vidi. Čuj reči Senahirima koji posla Ravsaka da ruži Boga živoga.

17 Istina je, Gospode, zatrli su kraljevi Asirski narode i opustošili zemlje njihove,

18 i pobacali bogove njihove u oganj; ali to ne behu bogovi, nego delo ruku čovečijih, drvo i kamen, i oni ih potraše.

19 A sad Gospode, Bože naš, izbavi nas iz ruku Senahirimovih, da poznaju sva kraljevstva na zemlji da si ti, Gospode, sam Bog.

20 Tad Isaija, sin Amosov, poruči Jezekiji: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Čuo sam molitvu koju si mi upravio odnosno Senahirima, kralja Asirskoga.

21 Evo reči koje Gospod protiv njega izreče: Ruga ti se, podsmejava ti se, devica, kći Sionska; glavom maše za tobom kći Jerusalimska.

22 Koga si ti ružio i hulio? na koga li si glas podigao? Podigao si u vis oči svoje na Sveca Izrailjeva!

23 Preko glasnika svojih ružio si Gospoda i rekao si: Sa mnoštvom kola svojih stadoh na vrh gora, na visinu Livansku. Iseći ću najveće kedre njegove i najlepše čemprese njegove, doseći ću najviši vrh njegov, šumu njegovu što ko bašta izgleda.

24 Kopao sam i pio sam tuđu vodu i stopama ću svojim sve egipatske reke isušiti.

25 Nisi l' čuo da sam odavna to spremio, od iskona da sam tako uredio? Sad sam pustio da se to ispuni i u puste gomile tvrde da prevratiš gradove.

26 Iznemogoše stanovnici njihovi, prestrašiše se i smetoše se, postaše ko trava poljska, kao meka trava, kao trava na krovovima, kao pšenica koja se osuši pre nego li sazre.

27 Ali znam ja kad ti sediš i kada polaziš a znam i kada dolaziš, i kada si besan na me.

28 A što besniš na me, i obest mi tvoja dođe do ušiju, za to ću brnjicu svoju provuć kroz nozdrve tvoje i metnuću uzdu svoju u usta tvoja, pa ću natrag te voditi putsm kojim si došao.

29 A tebi ovo neka bude znak: Ješće se ove godine rod od otpalih zrna, a druge godine ono što samo od sebe rodi; ali ćete treće godine sejati i žeti i sadićete vinograde i ješćete plod njihov.

30 Ono što se izbavi od doma Judina, ono što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi rod ozgo.

31 Jer će iz Jerusalima izići ostatak, i preostatak iz gore Siona. Evo što će revnost Gospoda nad vojskama učiniti.

32 Zato ovako govori Gospod o kralju Asirskome: Neće on u ovaj grad ulaziti, niti će baciti amo strele; neće se on k njemu sa štitom primaći niti oko njega opkop iskopati.

33 Vratiće se putem kojim dođe, a u ovaj grad on neće ući, veli Gospod.

34 Ja ću grad tvoj braniti i sačuvati, radi sebe i radi Davida, sluge svoga.

35 I te iste noći iziđe anđeo Gospodnji i pobi u logoru Asirskome sto i osamdeset i pet hiljada ljudi. I kad dođe jutro gle, tu behu samo mrtva telesa.

36 Tad se Senahirim, kralj Asirski, podiže i otide; i osta u Nineviji.

37 I kako se klanjaše u domu Nisroka, boga svoga, Adrameleh i Sarasar, sinovi njegovi, udariše ga mačem i pobegoše u zemlju Araratsku. I na njegovo mesto zakralji se Esaradon, sin njegov.

Glava 20.

1 U to vreme razbole se Jezekija na smrt. K njemu dođe prorok Isaija, sin Amosov, i reče mu: Ovako govori Gospod: Naredi za dom svoj, jer ćeš umreti, nećeš više živeti.

3 Jezekija se okrete licem k zidu i pomoli se Gospodu govoreći:

3 Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem i tvorio što je tebi ugodno. I Jezekija plaka mnogo.

4 Isaija ne beše još došao do srednjeg dvorišta kad se njemu reč Gospodnja ovako obrati:

5 Vrati se i reci Jezekiji, vođi naroda moga: Ovako govori Gospod, Bog Davida, oca tvoga: Čuo sam molitvu tvoju i video sam suze tvoje. Evo isceliću te i do tri dana ići ćeš u dom Gospodnji.

6 Dodaću veku tvome petnaest godina, i izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku kralja Asirskoga, i braniću ovaj grad radi sebe i radi Davida, sluge svoga.

7 Isaija reče: Donesite grudu suhih smokava. Oni donesoše i priviše mu na otok, i Jezekija se isceli.

8 Jezekija beše rekao Isaiji: Po kojem ću ja znaku razumeti da će me Gospod isceliti i da ću do tri dana ići u dom Gospodnji?

9 I Isaija reče: Evo koji će ti biti od Gospoda znak po kome ćeš poznati da će Gospod ispuniti reč koju je rekao: Hoće li senka da se produlji za deset stepeni unapred ili da se povuče za deset stepeni natrag?

10 Jezekija odgovori: Lako je da se senka produlji za deset stepeni; nego neka se ona povuče za deset stepeni.

11 I Isaija prorok zazva tad Gospoda koji vrati senku za deset stepeni na stepenima Ahazovim gde beše pala.

12 U to vreme Verodah-Valadan, sin Valadanov, kralj Vavilonski posla Jezekiji knjigu s darom, jer beše čuo za bolest Jezekijinu.

13 Jezekija primi poslanike i pokaza im sobe u kojima bejahu njegove dragocene stvari: srebro, zlato, mirise, skupoceno ulje, oružnicu, i sve što se nalažaše u riznicama njegovim. I ne osta ništa što im Jezekija ne pokaza u domu svome i u svim riznicama svojim.

14 Isaija prorok dođe posle toga kralju Jezekiji i reče mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su došli k tebi? Jezekija odgovori: Iz daleke zemlje došli su, iz Vavilona.

15 Isaija reče jošte: Šta su oni videli u tvom domu? Jezekija odgovori: Videli su sve što ima u mome domu; nije ostalo ništa u riznicama mojim da im nisam pokazao.

16 Tad Isaija reče Jezekiju: Čuj reč Gospodnju!

17 Gle, doći će vreme kad će se odneti u Vavilon sve ono što ima u domu tvome, i što su oci tvoji danas sabirali. Neće ostati ništa, govori Gospod.

18 I uzeće se i sinovi tvoji koji će izići od tebe, koje ćeš ti roditi, da postanu evnusi u dvoru kralja Vavilonskoga.

19 Jezekija odgovori Isaiji: Dobra je reč Gospodnja koju si izrekao. I doda: Neće li biti mira i bezbednosti za mog života?

20 Ostala dela Jezekijina i svi podvizi njegovi, i kako je načinio jezero i sproveo vodu u grad, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

21 Jezekija počinu kod otaca svojih, a na njegovo mesto zakraljo se Manasija, sin njegov.

Glava 21.

1 Manasiji beše dvanaest godina kad poče kraljevati, i kraljeva pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Evsiva.

2 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, po gadostima naroda koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih.

3 On opet načini visine, koje beše potro Jezekija, otac njegov, i podiže oltare Valu i idole Astarti, kao što beše učinio Ahav, kralj Izrailjev, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.

4 On podiže oltare u domu Gospodnjemu i ako Gospod beše rekao: U Jerusalimu ću namestiti ime svoje.

5 On načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjega.

6 On provede sina svoga kroz oganj, i posmatraše oblake i zmije da od njih dobije znamenja, i utvrdi ljude koji zazivahu duhove i koji proricahu budućnost. On učini sve više i više ono što je zlo pred očima Gospoda, da bi ga nadražio.

7 On postavi idola Astartina, koji beše učinio, u dom za koji Gospod beše rekao Davidu i Solomonu, sinu njegovom: U ovome domu i u Jerusalimu, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih, namestiću za uvek ime svoje.

8 I neću više učiniti da noga Izrailja luta izvan zemlje koju ja dadoh ocima njegovim, samo ako drže i vrše sve što sam im zapovedio i sav zakon koji im je propisao sluga moj Mojsije.

9 Ali oni ne poslušaše, i Manasija bi uzrok da oni zastraniše i učiniše zlo još više nego li narodi koje Gospod istrebi ispred sinova Izrailjevih.

10 Tad Gospod progovori ovako preko sluga svojih, proroka:

11 Što Manasija, kralj Judin, učini te gadosti, i što učini gore od svega što su činili pre njega Amoreji, i što idolima svojim navede na greh i Judu,

12 evo što govori Gospod, Bog Izrailjev: Pustiću na Jerusalim i na Judu takve nevolje da će zaglušiti svakoga koji o njima čuje govoriti.

13 Pritegnuću na Jerusalim uzicu Samarijsku i visak doma Ahavova, i obrisaću Jerusalim kao što se obriše tanjir, pa se izvrne pošto se obriše.

14 Napustiću ostatak nasleđa svoga i daću ih u ruke neprijateljima njihovim, i oni će postati plen i grabež svih neprijatelja svojih,

15 jer oni činiše ono što je zlo pred očima mojim i dražiše me od dana kad oci njihovi iziđoše iz Egipta pa do danas.

16 Manasija proli i mnogu krv pravednu da od nje napuni Jerusalim s kraja na kraj, osim greha koje počini i na koje navede Judu, čineći ono što je zlo pred očima Gospodnjim.

17 Ostala dela Manasijina i sve što je činio i gresi kojima se on poda, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

18 Manasija počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u bašti doma svog, u bašti Ozinoj. I na njegovo mesto zakralji se Amon sin njegov.

19 Amon imaše dvadeset i dve godine kad poče kraljevati, i kraljeva dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mesulemeta; ona beše kći Arusova, iz Joteve.

20 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, kao što beše činio Manasija, otac njegov.

21 On pođe sasvim putem kojim je hodio otac njegov i služaše idolima kojima beše služio otac njegov i klanjaše im se. 22 On napusti Gospoda, Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.

23 Sluge Amonove zaveriše se i ubiše kralja u domu njegovom.

24 Ali narod pobi sve one koji se behu zaverili na kralja Amona; i narod zakralji na njegovo mesto Josiju, sina njegovog.

25 Ostala dela Amonova i sve što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

26 On bi sahranjen u njegov grob u bašti Ozinoj. I Josija, sin njegov, zakralji se na njegovo mesto.

Glava 22.

1 Josija imaše osam godina kad poče kraljevati, i kraljeva trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu beše ima Jedida, kći Adajeva iz Voskata.

2 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim i pođe sasvim putem Davida, oca svoga, i ne svrnu ni na desno ni na levo.

3 Osamnaeste godine kraljevanja Josijina, kralj posla Safana, sina Azalije, sin Mesulamova, tajnika, u dom Gospodnji. On mu reče:

4 Idi ka Helkiji prvosvešteniku, i nek on pokupi srebro doneseno u dom Gospodnji a nakupili su ga od naroda čuvari vrata.

5 Neka se to srebro preda onima koji imaju da vode radove u domu Gospodnjemu. Oni će ga upotrebiti za poslenike koji rade na opravkama doma Gospodnjega,

6 za drvodelje, argate, i zidare, za nabavku drva i tesanog kamena potrebnog za opravke doma.

7 Ali se od njih neće tražiti račun srebra koje im se preda u ruke, jer oni rade verno.

8 Prvosveštenik Helkija, reče tada Safanu, tajniku: Našao sam knjigu zakona u domu Gospodnjemu. I Helkija dade knjigu Safanu, i Safan je pročita.

9 Safan, tajnik, otide zatim kralju da mu to javi, i reče: Spuge su tvoje pokupile srebro koje se nađe u domu i predaše ga u ruke onima koji imaju da vode radove u domu Gospodnjemu.

10 Safan, tajnik, reče još kralju: Sveštenik Helkija dade mi jednu knjigu. I Safan je pročita pred kraljem.

11 Kad kralj ču reči knjige zakona on razdre haljine svoje.

12 I kralj dade ovu zapovest svešteniku Helkiji, Ahikamu, sinu Safanovu, Ahvoru sinu Mihejinu, Safanu tajniku i Asaji sluzi kraljevom:

13 Idite, upitajte Gospoda za mene, za narod, i za svega Judu, radi reči ove knjige koja se nađe; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspali na nas, jer oci naši ne slušaše reči ove knjige i ne vršiše ono što nam je propisano u njoj.

14 Sveštenik Helkija, Ahikam, Ahvor, Safan, i Asaja otidoše k proročici Oldi, ženi Saluma, sina Tekuje, sina Arasa, čuvara odežda. Ona stanovaše u Jerusalimu, u drugom kraju grada.

15 Pošto joj oni govoriše, ona im reče: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:

16 Ovako govori Gospod: Evo pustiću nevolje na to mesto i na stanovnike njegove, prema svim rečima knjige koju pročita kralj Judin.

17 Zato što me napustiše i kadiše drugim bogovima, da bi me dražili svim delima ruku svojih, zato se gnev moj raspali na ovo mesto i on se neće ugasiti.

18 A kralju Judinu, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako kažite: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, za reči koje si čuo:

19 Što je dirnuto srce tvoje i ponizio si se pred Gospodom, kad si čuo što sam govorio na ovo mesto i na stanovnike njegove koji će postati predmet užasa i prokletstva, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, i ja sam to čuo, govori Gospod,

20 zato ću te, evo ja pribrati k ocima tvojim i u miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš očima svojim videti nevolje koje ću pustiti na ovo mesto.

Glava 23.

1 Kralj Josija naredi da se skupe k njemu sve starešine Judine i Jerusalimske.

2 Zatim otide u dom Gospodnji i s njim pođoše svi ljudi iz Jude i svi stanovnici Jerusalima, sveštenici, proroci i sav narod, od najmanjega do najvećega. On pročita pred njima sve reči knjige saveza, koja se nađe u domu Gospodnjemu.

3 Kralj stajaše kod stuba i on sklopi savez pred Gospodom, obećajući da će ići za Gospodom i držati naredbe njegove, propise njegove i zakone njegove, svim srcem svojim i svom dušom svojom, vršeći reči toga saveza napisane u toj knjizi. I sav narod uđe u savez.

4 Kralj zapovedi Helkiji, prvosvešteniku, sveštenicima drugoga reda i onima koji čuvaju vrata da iznesu iz hrama Gospodnjega sve posuđe koje behu načinili za Vala, za Astartu i za svu vojsku nebesku, i spali to van Jerusalima u polju Kedronskom, i naredi da se pepeo od njega odnese u Vetilj.

5 On istera sveštenike idolske, koje behu postavili kraljevi Judini da kade po visinama u gradovima Judinim i oko Jerusalima, i one koji prinošahu kad Valu, suncu, mesecu, zodiaku i svoj vojsci nebeskoj.

6 On iznese idola Astartina iz doma Gospodnjega izvan Jerusalima na potok Kedron, i spali ga na potoku Kedronu, i satra ga u prah i prosu prah na grobove sinova naroda.

7 On poruši sve kuće bludničke koje behu u domu Gospodnjemu, u kojima ženske tkahu zavese za Astartu.

8 On vrati sve sveštenike iz gradova Judinih i zagadi visine na kojima su kadili sveštenici, od Geve do Virsaveje; i obori visine na vratima, onu koja beše pri ulasku na vrata Isusa, poglavice grada, i onu koja beše s leve strane gradskih vrata.

9 A sveštenici visina ne pristupahu k oltaru Gospodnjemu u Jerusalimu, ali jeđahu beskvasne hlebove među braćom svojom.

10 Kralj zagadi Tofet, u dolini sinova Enomovih, da ne bi niko više vodio sina svoga ili kćer svoju kroz oganj u počast Molohu. G 11 On ukloni od ulaska u dom Gospodnji konje koje kraljevi Judini behu posvetili suncu, do odaje evnuha Natan-Meleha, koji nastavaše u predgrađu; i kola sunčana sažeže ognjem.

12 Kralj obori oltare koji behu na krovu visoke sobe Ahazove, a koje bejahu načinili kraljevi Judini,i oltare koje beše načinio Manasija, u oba trema doma Gospodnjega; i pošto ih razruši i diže odande, baci prah od njih u potok Kedron.

13 Kralj zagadi i visine koje bejahu prema Jerusalimu, s desne strane gore Maslinske, a koje Solomon, kralj Izrailjev, beše načinio Astarti, gadu Sidonskome, Hemosu, gadu Moavskomu i Melhomu, gadu sinova Amonovih.

14 On izlomi likove i obori idole i mesta njihova napuni kostima ljudskim.

15 On razruši i oltar koji beše u Vetilju i visinu koju beše napravio Jerovoam, sin Navatov, koji navede Izrailja na greh. On je spali, satra je u prah i spali i idola.

16 Obazrevši i videvši grobove koji bejahu onde na gori, Josija posla da se izvade kosti iz grobova, i sažeže ih na oltaru i zagadi ga po reči Gospodnjoj, koju izreče čovek Božji koji unapred kaza te stvari.

17 On reče: Kakav je to spomenik što vidim? - Građani mu odgovoriše: To je grob čoveka Božjega koji dođe iz Jude i unapred kaza ono što si ti učinio na oltaru u Vetilju.

18 A on reče: Ostavite ga; da niko ne dira u kosti njegove! Tako se sačuvaše kosti njegove s kostima proroka koji beše došao iz Samarije.

19 Josija uništi i sve domove visina po gradovima Samarijskim, koje načiniše kraljevi Izrailjevi dražeći Gospoda, i učini s njima isto onako kao što učini u Vetilju.

20 On pokla na oltarima sve sveštenike visiia koji tu behu, i sažaže na njima kosti ljudske. Zatim se vrati u Jerusalim.

21 Kralj dade ovu zapovest celome narodu: praznujte Pashu Gospodu, Bogu svome, kao što piše u knjizi saveza.

22 Ni jedna Pasha nije bila praznovana tako od vremena kad sudije suđahu u Izrailju ni za sve vreme kraljeva Izrailjevih i kraljeva Judinih.

23 Osamnaeste godine kralja Josije praznovana je Pasha Gospodu u Jerusalimu.

24 Josija učini da nestanu i oni koji sazivaju duhove, i terafimi i idoli i sve gadosti koje se viđahu u zemlji Judinoj i u Jerusalimu, da izvrši reči zakona napisane u knjizi koju sveštenik Helkija nađe u domu Gospodnjemu.

25 Pre Josije nije bilo drugog kralja koji bi kao on obratio se Gospodu svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevu; niti posle njega nasta takvi kao on.

16 Ali se Gospod ne povrati od žestine velikoga gneva svoga, kojim se beše raspalio na Judu, zbog svega onoga što beše učinio Manasija da ga nadraži.

27 I Gospod reče: I Judu ću odbaciti od sebe, kao što sam odbacio Izrailja, i odbaciću i ovaj grad Jerusalim koji bejah izabrao, i dom za koji rekoh: Tu će biti ime moje.

28 Ostala dela Josijina i sve što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

29 U njegovo vreme Faraon Nehaon, kralj egipatski, krenu se na kralja Asirskoga k reci Eufratu. Kralj Josija iziđe preda nj, i Faraon, čim ga ugleda, ubi ga u Megidonu.

30 Sluge njegove metnuše ga mrtva na kola i odvedoše ga iz Megidona u Jerusalim, i sahraniše ga u njegov grob. I narod uze Joahaza, sina Josijina; i oni ga pomazaše i zakraljiše na mesto oca njegova.

31 Joahaz je imao dvadeset i tri godine kad poče kraljevati i kraljeva tri meseca u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.

32 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što behu činili oci njegovi.

33 Faraon Nehaon sveza ga u verige u Rivli, u zemlji Ematskoj, da više ne kraljuje u Jerusalimu, i oglobi zemlju sto talanata srebra i talant zlata.

34 I Faraon Nehaon utvrdi za kralja Elijakima, sina Josijina, na mesto Josije, oca njegovog, i predenu mu ime Joakim. On uze Joahaza koji otide u Egipat i umre onde.

35 Joakim dade Faraonu srebro i zlato razrezavši porez na zemlju da bi uzeo to srebro kao što beše Faraon naredio. On odredi deo koji je svaki imao da da i uze od naroda srebro i zlato koje je morao dati Faraonu Nehaonu.

36 Joakim je imao dvadeset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva jedanaest godina u Jersalimu. Materi njegovoj beše ime Zavuda, kći Fedajeva, iz Rume.

37 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim sasvim kao što behu činili oci njegovi.

Glava 24.

1 U njegovo vreme Navuhodonosor, kralj Vavilonski krenu se u rat. Joakim mu bi podložan tri godine; ali se opet pobuni protiv njega.

2 Tada Gospod posla na Joakima čete Haldejske, čete Sirske, čete Moavske i čete sinova Amonovih; on ih posla na Judu da ga potuku, po reči koju Gospod beše izrekao preko sluga svojih proroka.

3 To se zbi po zapovesti Gospodnjoj, koji htede da odbaci od sebe Judu zbog svih grehova koje beše počinio Manasija,

4 i za krv pravu koju Manasija beše prolio i njome Jerusalim napunio. Zato Gospod ne hte oprostiti.

5 Ostala dela Joakimova i sve što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

6 Joakim počinu kod otaca svojih a na njegovo se mesto zakralji Joahin.

7 Kralj Egipatski ne iziđe više iz svoje zemlje, jer kralj Vavilonski beše uzeo sve što je bilo kralja Egipatskoga od reke egipatske do reke Eufrata.

8 Joahin je imao osamnasst godina kad se zakralji, i kraljeva tri meseca u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Neusta, kći Elnatanova, iz Jerusalima.

9 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što beše učinio otac njegov.

10 U to vreme dođoše sluge Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, na Jerusalim, i grad bi opkoljen.

11 Navuhodonosor, kralj Vavilonski dođe pred grad dok ga sluge njegove opsedahu.

12 Tada Joahin, kralj Judin, iziđe kralju Vavilonskome s materom svojom, sa slugama svojim, s knezovima svojim i s evnusima svojim. I kralj Vavilonski ga zarobi osme godine svog kraljevanja.

13 On odnese sve blago doma Gospodnjega i blago doma kraljevskoga, i polupa sve posuđe zlatno koje beše načinio Solomon, kralj Izrailjev, za hram Gospodnji, kao što beše rekao Gospod.

14 On odvede u ropstvo ceo Jerusalim, sve knezove i sve junake, deset hiljada robova sa svim drvodeljima i kovačima. Ne osta nego samo siromašni deo naroda.

15 On odvede Joahina u Vavilon; i odvede u ropstvo iz Jerusalima u Vavilon i mater kraljevu i žene kraljeve, evnuhe njegove i glavare zemlje,

16 i sve ratnike, sedam hiljada njih, i drvodelje i kovače, hiljadu, sve valjane ljude, sposobne za vojsku.

17 I kralj Vavilonski postavi kraljem na mesto Joahinovo, Mataniju, strica njegova, kome predenu ime u Sedekija.

18 Sedekija imaše dvadeset i jednu godinu kad poče kraljevati i kraljeva jedanaest godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.

19 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što beše činio Joakim.

20 I to se zbi zbog gneva Gospodnjega na Jerusalim i na Judu, koje htede da odbaci od sebe. I Sedekija se odmetnu od kralja Vavilonskoga.

Glava 25.

1 Druge godine kraljevanja Sedekijina, desetoga dana desetoga meseca, Navuhodonosor, kralj Vavilonski, dođe sa svom svojom vojskom na Jerusalim. On se ulogori pod njim i iskopa opkope oko njega.

2 Grad bi opsednut do jedanaeste godine Sedekijina kraljevanja.

3 Devetoga dana četvrtoga messca glad beše užasna u gradu, i ne beše hleba za narod.

4 Tada grad bi provaljen; i svi ratnici pobegoše noću na vrata između dva zida uz baštu kraljevsku, dok Haldeji bejahu svuda okolo grada. Izbeglice se krenuše putem u ravnicu.

5 Ali vojska Haldejska potera kralja i stiže ga u polju Jerihonskome, i sva se njegova vojska razbeže od njega.

6 Oni uhvatiše kralja i odvedoše ga ka kralju Vavilonskome u Rivlu, i onde mu sudiše.

7 Sinove Sedekijine poklaše na njegove oči, pa onda Sedekiji iskopaše oči, svezaše ga u dvoje bakrene verige i odvedoše ga u Vavilon.

8 Sedmoga dana petoga meseca devetnaeste godine kraljevanja Navuhodonosorova, kralja Vavilonskoga, uđe u Jerusalim Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, sluga kralja Vavilonskoga.

9 On popali dom Gospodnji i dom kraljevski i sve kuće Jerusalimske; on popali sve veće kuće.

10 Sva vojska haldejska koja beše sa zapovednikom telohranitelja razvali zidove koji behu okolo Jerusalima.

11 Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, odvede u ropstvo i ono naroda što beše ostalo u gradu, one koji se behu predali kralju Vavilonskome, i ostatak od mnoštva.

12 Zapovednik telohranitelja ostavi samo nekoliko od najsiromašnijih kao vinogradare i ratare.

13 Haldejci izlomiše stubove bakrene koji behu u domu Gospodnjemu, podnožja i more bakreno koje beše u domu Gospodnjemu, i bakar od njih odnesoše u Vavilon.

14 Uzeše i lonce i lopate, usekače, kadionice i sve sudove bakrene određene za službu.

15 Zapovednik telohranitelja uze i klešta i kotliće i sve predmete od zlata i od srebra.

16 Dva stuba, more i podnožja koja Solomon načini za dom Gospodnji, sve te stvari bakrene imahu težinu koju niko nije bio izmerio.

17 Visina jednoga stuba beše od osamnaest lakata, a ozgo na njemu beše oglavlje bakreno tri lakta visoko; okolo oglavlja behu mrežice i narovi sve od bakra. Isto tako i drugi stub s mrežicama.

18 Zapovednik telohranitelja uze i Seraju prvosveštenika, Sofoniju, drugog sveštenika, i tri čuvara vrata.

19 I iz grada uze jednog evnuha koji zapovedaše nad ratnicima, pet ljudi koji behu kraljevski savetnici i koji se nađoše u gradu, tajnika zapovednika vojske koji je uzimao narod u vojsku i šezdeset ljudi iz naroda koji se nađoše u gradu.

20 Nevuzaradan, zapovednik telohranitelja, ih uze, i odvede ih kralju Vavilonskome u Rivlu.

21 Kralj Vavilonski ih pobi i pogubi u Rivli, u zemlji Ematskoj.

22 Tako je Juda odveden u roblje daleko od zemlje svoje. I Navuhodonosor, kralj Vavilonski, postavi nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, kao zapovednika Godoliju, sina Ahikama, sina Šafanova.

23 Kad sve vojvode i ljudi njihovi čuše da je kralj Vavilonski postavio za namesnika Godoliju, sina Ahikama, sina Šafanova, oni odoše ka Godoliji u Mispu, a na ime: Ismailo, sin Netanijin, Joanan, sin Karijajev, Seraja, sin Tanumetov, iz Netofata, i Jazanija, sin Mahatov, oni i ljudi njihovi.

24 Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i reče: Ne bojte se ništa od strane sluga Haldejskih, sedite u zemlji i služite kralju Vavilonskome i biće vam dobro.

25 Ali sedmoga meseca Ismailo, sin Netanije, sina Elisamova, od kraljevskoga roda, dođe s deset ljudi, i oni ubiše Godoliju, a tako isto i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi.

26 Tada se podiže sav narod, malo i veliko, a i vojvode, i otidoše u Egipat, jer se bojahu Haldejaca.

27 Trideset sedme godine robovanja Joahina, kralja Judina, dvadeset i sedmog dana dvanaestoga meseca, Evil-Merodah, kralj Vavilonski, u prvoj godini svoga kraljevanja, ispravi glavu Joahina, kralja Judina, i izvadi ga iz tamnice.

28 On mu govori lepo i namesti mu presto više prestola drugih kraljeva koji behu s njim u Vavilonu.

29 On mu dade da promeni tamničke haljine i on, Joahin, jede za njegovim stolom svega veka svoga.

30 Kralj se postara za izdržavanje njegovo kroz celo vreme veka njegovoga.