Biblija (Bakotić) : Jevanđelje po Luki

←Marko

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Jovan→

Glava 1.

1 Kako su mnogi počeli da opisuju događaje koji se među nama ispuniše,

2 kao što su nam ih predali oni koji im od početka behu svedoci, i koji postadoše služitelji reči,

3 to se i meni učini dobro, - ispitavši pažljivo sve od početka -, da ti ih po redu, čestiti Teofile, napismeno izložim,

4 da bi poznao istinitost reči kojima si naučen.

5 U vreme Iroda, kralja judejskoga, bio je jedan sveštenik iz reda Avijina, koji se zvaše Zaharija. Žena njegova beše od kćeri Aronovih i zvaše se Jelisaveta.

6 Oboje bejahu pravedni pred Bogom, vršeći bez mane sve zapovesti i sve naredbe Gospodnje.

7 Ne imađahu dece, jer Jelisaveta beše nerotkinja, i oboje bejahu već stari.

8 I dok je on, po rasporedu svoga reda, vršio službu svoju pred Bogom, desi se,

9 po svešteničkim običajima, da na njega dođe da uđe u hram Gospodnji da kadi.

10 Ceo narod moljaše se napolju za vreme kađenja.

11 Tad se Zahariji pojavi anđeo Gospodnji, koji stade s desne strane oltara kadionoga.

12 Kad ga Zaharija ugleda, zbuni se, i strah ga obuze.

13 Ali mu anđeo reče: Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja. Žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i ti ćeš mu nadenuti ime Jovan.

14 On će ti biti na radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju;

15 jer će on biti velik pred Bogom. On neće piti vina ni opojnoga pića, i napuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje.

16 Mnoge će on sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu, Bogu njihovome,

17 i ići će pred Bogom u duhu i sili Ilijinoj, da okrene srce otaca k deci, i nepokorne k razumnosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod spreman.

18 Zaharija reče anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer ja sam star, a i žena je moja zašla u godine.

19 Anđeo mu odgovori: Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom i poslan sam da ti govorim, i da ti javim ovu radosnu vest.

20 I gle, onemićeš i nećeš moći govoriti do dana kad će to da se zbude, jer nisi verovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreme.

21 Međutim narod čekaše Zahariju, čudeći se što se zabavi u hramu.

22 Kad iziđe, on ne mogaše da im govori, i oni razumeše da mu se nešto pojavilo u hramu. On im činjaše znakove i osta nem.

23 Kad se navršiše dani službe njegove, otide kući svojoj.

24 Nekoliko dana posle zatrudne Jelisaveta, žena njegova. Ona se krijaše pet meseci, govoreći:

25 To je milost koju mi učini Gospod kad pogleda na me, da mi digne sramotu moju pred ljudima.

26 U šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski, po imenu Nazaret,

27 k devici isprošenoj za čoveka iz doma Davidova, Josifa po imenu. Devici beše ime Marija.

28 Anđeo uđe k njoj, i reče joj: Zdravo, milosti puna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!

29 Zbunjena od te reči, pitaše se Marija šta može da znači taj pozdrav.

30 Anđeo joj reče: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost pred Bogom.

31 I evo zatrudnećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus.

32 On će biti velik i nazvaće se Sin Najvišnjega, i daće mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova.

33 On će u domu Jakovljevu večito kraljevati, i kraljevstvo njegovo neće kraja imati.

34 Reče Marija anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

35 Anđeo joj odgovori: Duh Sveti doći će na te, i sila Najvišega oseniće te. Zato i sveto dete koje će se od tebe roditi nazvaće se sin Božji.

36 Eto i Jelisaveta, rođaka tvoja, zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

37 Jer kod Boga nije ništa nemoguće.

38 Reče Marija: Ja sam sluškinja Gospodnja, neka mi bude po reči tvojoj! - I anđeo otide od nje.

39 U to vreme Marija usta i pohita u planinu, u grad Judin.

40 Ona uđe u kuću Zaharijinu i pozdravi Jelisavetu.

41 Čim Jelisaveta ču pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njenoj, i ona se napuni Duha Svetoga.

42 Ona uskliknu jakim glasom: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!

43 I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda moga k meni?

44 Jer gle, čim dođe glas pozdrava tvoga u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.

45 Blažena ona koja verova, jer će se ispuniti ono što joj je od Gospoda kazano!

46 I Marija reče: "Duša moja Gospoda veliča

47 i duh moj se raduje u Bogu, Spasitelju mome,

48 što na niskost svoje sluškinje pogleda. Jer će me svi naraštaji blaženom odsad zvati;

49 jer veliko delo Svemoćni mi učini. Sveto je njegovo ime,

50 i milosrđe njegovo od kolena na koleno na onima koji ga se boje.

51 On pokaza silu ruke svoje, i razasu one što su u svom srcu misli ohole imali.

52 Zbaci silnike s prestola, i podiže smerne.

53 Gladne blaga napuni, a bogate prazne otpusti.

54 Pomaže Izrailju, sluzi svome, i opomenu se milosrđa svoga

55 - ko što reče ocima našim -, prema Avraamu i potomstvu njegovu do veka.“

56 Marija osta s Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati kući svojoj.

57 Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.

58 Susedi i rodbina njezina čuše da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovaše se s njom.

59 U osmi dan dođoše da obrežu dete, i htedoše da mu nadenu ime njegova oca, Zaharija.

60 Ali mati njegova progovori i reče: Ne, nego će se zvati Jovan.

61 Rekoše joj: Nikog nema u rodbini tvojoj da mu je tako ime,

62 i činjahu znakove ocu njegovu da saznaju kako bi on hteo da mu nadenu ime.

63 Zaharija zaiska tablice i napisa: Jovan je ime njegovo. I svi se začudiše.

64 U taj isti čas otvoriše se usta njegova i razdreši se jezik njegov, i on progovori hvaleći Boga.

65 Strah uđe u sve stanovnike okoline njihove, i po svoj gornjoj Judeji govoraše se o ovom događaju.

66 Svi koji za to čuše razmišljahu u srcu svome, govoreći: Šta će biti iz ovoga deteta? I ruka Gospodnja bejaše s njim.

67 Zaharija, otac njegov, bi ispunjen Duhom Svetim, i prorokova govoreći:

68 „Blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, što svoj narod pohodi i izbavi,

69 i podiže nama silnog Spasitelja u domu Davida sluge svoga,

70 kao što objavi ustima svetih svojih proroka iz davnih vremena.

71 Spasitelja koji nas izbavlja od naših neprijatelja, i iz ruku sviju koji nas mrze!

72 Tako on milost svoju pokazuje prema ocima našim, i opominje se svetog svog saveza,

73 po zakletvi kojom se zakleo Avraamu, ocu našemu,

74 da će dati nama, kad se izbavimo iz ruku svojih neprijatelja, da mu služimo bez straha,

75 hodeći pred njime u svetosti i u pravdi kroz sve dane svog života.

76 A ti, dete, nazvaćeš se prorok Svevišnjega, jer ćeš ići pred licem Gospodnjim, da mu put njegov pripraviš,

77 da daš narodu njegovom razum spasenja, oproštenjem greha njegovih,

78 po velikom milosrđu Boga našega, po kome nas istočno Sunce pohodi s visine,

79 da obasja one koji su u tami i u senci smrti, i uputi noge naše na put mira.“

80 I dete rastijaše i jačaše duhom, i osta u pustinji do dana izlaženja svoga pred Izrailja.

Glava 2.

1 U te dane iziđe zapovest cara Avgusta da se popiše sav narod.

2 To je bio prvi popis za namesništva Kirinova u Siriji.

3 I pođoše svi da se zapišu, svaki u svoj grad.

4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, - jer on beše iz doma plemena Davidova -,

5 da se zapiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

6 Kad oni bejahu onamo, dođe vreme da ona rodi.

7 I rodi sina svoga prvenca, i povi ga i metnu u jasle, jer nije bilo mesta za njih u gostionici.

8 U onom kraju bilo je pastira koji čuvahu noćnu stražu kod stada svojih.

9 I gle, anđeo Gospodnji pojavi se njima, i slava ih Gospodnja obasja. Njih obuze velik strah.

10 Ali im anđeo reče: Ne bojte se. Jer vam javljam dobru vest, koja će biti velika radost celome narodu;

11 jer vam se danas u gradu Davidovu rodi Spasitelj, koji je Hristos, Gospod.

12 I evo vam znaka po kome ćete ga poznati: Naći ćete dete povijeno koje leži u jaslima.

13 I u jedanput priđe anđelu mnoštvo vojske nebeske hvaleći Boga i govoreći:

14 „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja među ljudima!“

15 Kad ih anđeli ostaviše da se vrate na nebo, pastiri rekoše jedni drugima: Hajdemo do Vitlejema da vidimo šta je to bilo, što nam Gospod dade da znamo.

16 Pohitaše, i nađoše Mariju i Josifa, i dete koje je ležalo u jaslima.

17 Pošto ga videše, kazaše sve što im je rečeno za to dete.

18 I svi koji ih čuše diviše se onome što im kazaše pastiri.

19 Marija čuvaše sve te reči i slagaše ih u srcu svojemu.

20 Pastiri se vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, i što beše kao što im je kazano.

21 Kad dođe osmi dan, u koji je trebalo da obrežu dete, nadenuše mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bilo ni zametnulo u utrobi matere svoje.

22 A kad se navršiše dani njihovog očiščenja po Zakonu Mojsijevu, doneše ga Josip i Marija u Jerusalim da ga predstave Gospodu,

23 izvršujući ono što je napisano u Zakonu Gospodnjemu, da se svako prvorođeno muško dete posveti Gospodu,

24 i da se prinesu na žrtvu dve grlice ili dva golubića, kao što je propisano u Zakonu Gospodnjemu.

25 I gle u Jerusalimu beše jedan čovek koji se zvaše Simeon. Taj čovek beše pravedan i pobožan; on čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti bejaše nad njim.

26 Njemu beše po Svetome Duhu javljeno da neće umreti dok ne vidi Hrista Gospodnjega,

27 i po nadahnuću Duha dođe u hram. I kad roditelji donesoše dete Isusa, da svrše za njega što zakon propisuje,

28 on ga uze na ruke svoje, hvali Boga, i reče:

29 „Sad otpuštaš slugu svoga, Gospode, po reči svojoj, s mirom;

30 jer oči moje videše spasenje tvoje;

31 spasenje koje si pred svim narodima spremio,

32 svetlost da narode obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailja.“

33 Otac i mati njegovi divljahu se onome što se govoraše za njega.

34 Simeon ih blagoslovi, i reče Mariji, materi njegovoj: Gle, ovaj je postavljen da mnogima u Izrailju donese pad i uskrsenje, i da postane znak koji će prepiranja izazvati,

35 a i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju misli mnogih srca.

36 Tu beše i Ana, proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirova. Ona je bila mnogo stara, i ona beše živela sedam godina s mužem svojim od devičanstva svoga.

37 Ostavši udova, ni u svojoj osamdeset i četvrtoj godini ona ne napuštaše hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvom.

38 Došavši u taj isti čas, ona hvaljaše Boga, i govoraše o Isusu svima koji čekahu izbavljenje Jerusalima.

39 Kad svršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se Josif i Marija u Galileju, u grad svoj Nazaret.

40 A dete rastijaše i jačalo puno mudrosti, i milost Božja beše na njemu.

41 Roditelji Isusovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe.

42 Kad mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika,

43 a kad prođoše dani, i oni se vraćahu, osta dete Isus u Jerusalimu. Otac i mati njegova ne primetiše to.

44 Misleći da je s društvom, prevališe ceo dan hoda, pa ga stadoše tražiti među srodnicima i znancima.

45 Ali ne našavši ga, vratiše se opet u Jerusalimu da ga traže.

46 Posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima, i sluša ih i pita ih.

47 Svi koji ga slušahu, divljahu se njegovom razumu i odgovorima.

48 Kad ga roditelji videše, začudiše se, i mati njegova reče mu: Sine, šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja zabrinuti te tražimo.

49 On im reče: Zašto ste me tražili? Zar niste znali da treba da budem na delu Oca svoga?

50 Ali oni ne razumeše to što im reče.

51 On siđe zatim s njima u Nazaret, i bejaše im poslušan. Mati njegova čuvaše sve to u srcu svome.

52 I Isus napredovaše u mudrosti i u rastu i u milosti pred Bogom i pred ljudima.

Glava 3.

1 U petnaestoj godini vladanja cara Tiverija, kad Pontije Pilat bejaše namesnik u Judeji, Irod tetrarh u Galileji, Filip, brat njegov, tetrarh u Itureji i u Trahonitskoj, a Lisanija tetrarh u Avilini,

2 a za prvosveštenstva Ane i Kajafe, reč Božja progovori Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji.

3 I on prođe svu okolinu Jordansku, propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha,

4 kao što je napisano u knjizi govora proroka Isaije, koji govori: „Eno glasa vapijućeg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove.

5 Doline će sve se ispuniti, slegnuće se gore i bregovi, što je krivo to će se ispraviti, uravniće se staze hrapave,

6 i svako će telo Božje spasenje videti."

7 Govoraše dakle Jovan ljudima koji izlažahu da ih krsti: Porodi gujini, ko vas nauči da bežite od gneva koji će da dođe?

8 Dajte dakle dostojne plodove pokajanja, i ne govorite u sebi: Mi imamo oca Avraama! Jer vam ja kažem da Bog može i od ovoga kamenja podignuti decu Avraamovu.

9 Već je i sekira kod korena drveta položena, i svako drvo koje ne rađa dobra ploda iseći će se i u oganj će se baciti.

10 Pitaše ga ljudi: Šta ćemo dakle činiti?

11 On im odgovori: Ko ima dve haljine nek da jednu onome koji nema, i ko ima hrane neka isto tako čini.

12 Dođoše i neki carinici, da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju, šta imamo mi da činimo?

13 A on im reče: Ne ištite ništa preko onoga što vam je naređeno.

14 Pitaše ga i neki vojnici: A mi što imamo da činimo? I on im reče: Nikome ne činite sile ni prevare, i budite zadovoljni svojom platom.

15 A kako narod beše u iščekivanju, i pitahu se svi u sebi nije li Jovan Hristos,

16 reče on svima: Ja vas krštavam vodom, ali ide za mnom silniji od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

17 On ima lopatu svoju u ruci, i on će očistiti gumno svoje, i skupiće pšenicu u žitnicu svoju, ali će plevu sažeći ognjem koji se ne gasi.

18 Tako Jovan javljaše jevanđelje narodu, i činjaše još mnoge druge napomene.

19 Ali Irod, tetrarh, koga Jovan ukori za Irodijadu, ženu brata njegova, i za sva zla što učini,

20 učini još i to da zatvori Jovana u tamnicu.

21 Kako se ceo narod krštavaše, i Isus se krsti, i dok se on moljaše otvori se nebo

22 i siđe na nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba koji progovori: Ti si Sin moj ljubljeni, u tebi je moje blagovoljenje!

23 Isus imaše oko trideset godina kad poče službu svoju, i on beše, kao što se držaše, sin Josifa, sina Ilijina,

24 sina Matatova, sina Levijeva, sina Melhijina, sina Janejeva, sina Josifova,

25 sina Matatijina, sina Amosova, sina Naumova, sina Eslijina, sina Nangejeva,

26 sina Matova, sina Matatijina, sina Semejina, sina Josifova, sina Judina,

27 sina Joanina, sina Resina, sina Zorovaveljova, sina Salatilova, sina Nirijina,

28 sina Malhijina, sina Adijina, sina Kosamova, sina Elmadamova, sina Irova,

29 sina Josijina, sina Eliezerova, sina Jorimova, sina Matatova, sina Levijeva,

30 sina Simeonova, sina Judina, sina Josifova, sina Jonamova, sina Eliakimova,

31 sina Melejina, sina Mainanova, sina Matatina, sina Natanova, sina Davidova,

32 sina Jesejeva, sina Ovidova, sina Vozova, sina Salmonova, sina Nasonova,

33 sina Aminadavova, sina Adminova, sina Arnijeva, sina Esromova, sina Faresova, sina Judina,

34 sina Jakovljeva, sina Isakova, sina Avraamova, sina Tarina, sina Nahorova,

35 sina Seruhova, sina Ragavova, sina Falekova, sina Everova, sina Salina,

36 sina Kainanova, sina Arfaksadova, sina Simova, sina Nojeva, sina Lamehova,

37 sina Matusalina, sina Enohova, sina Jaredova, sina Maleleilova, sina Kainanova,

38 sina Enosova, sina Sitova, sina Adamova, sina Božjega.

Glava 4.

1 Isus, pun Duha Svetoga, vrati se s Jordana, i bi odveden od Duha u pustinju,

2 gde ga četrdeset dana iskuša đavo. On ne jede ništa za tih dana, i kad se oni navršiše oseti glad.

3 Reče mu đavo: Ako si Sin Božji, zapovedaj ovome kamenu da postane hleb.

4 Isus mu odgovori: Napisano je: „Neće čovek samo od hleba živeti.“

5 Podignuvši ga, pokaza mu đavo u trenuću oka sva kraljevstva ovoga sveta,

6 i reče mu: Tebi ću dati svu ovu silu i slavu ovih kraljevstva, jer je ona meni predana, i ja je dajem kome ja hoću.

7 Ti dakle ako mi se pokloniš, biće ona sva tvoja.

8 Isus mu odgovori: Napisano je: „Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome služi.“

9 Đavo ga odvede još u Jerusalim, postavi ga na vrh hrama, i reče mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole,

10 jer je napisano: „Anđelima svojim zapovediće za te da te čuvaju,

11 i oni će tebe na ruke uzeti, da gde nogom svojom za kamen ne zapneš.“

12 Isus mu odgovori: Kazano je: „Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga.“

13 Kad svrši da ga tako iskušava, otide đavo od njega za neko vreme.

14 Obučen u silu Duha, vrati se Isus u Galileju, i glas o njemu raširi se po celom okolnom kraju.

15 On učaše u sinagogama i svi ga hvaljahu.

16 I dođe u Nazaret, gde beše odgojen, i po običaju svome uđe u dan subotni u sinagogu. On ustade da čita,

17 te mu dadoše knjigu proroka Isaije. Otvorivši je, nađe mesto gde beše napisano:

18 „Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza da javim jevanđelje siromasima: posla me da srca ranjena iscelim, da zarobljenima javim izbavljenje i slepima povratak očiju, izmučene slobodne da pustim,

19 da objavim godinu milosti Gospodnje.“

20 Zatvori zatim knjigu, predade je sluzi, i sede. Svi u sinagogi držahu oči uprte u njega.

21 Tad im poče govoriti: Danas se ispuniše ove reči iz Pisma koje sad čuste.

22 I svi mu svedočahu: divljahu se rečima milosti koje izlažahu iz usta njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov?

23 Isus im reče: Vi ćete mi bez sumnje spomenuti poslovicu: Lekaru, izleči se sam; kao što smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde u svojoj postojbini.

24 Ali, - doda -: U istinu vam kažem: nikakav prorok nije dobro primljen u svojoj postojbini.

25 U istinu vam kažem: mnoge udovice bejahu u Izrailju u vreme Ilijino, kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji,

26 i ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija osim k ženi udovici u Sareptu Sidonsku.

27 Mnogi bejahu gubavi u Izrailju u vreme Jeliseja proroka, i ni jedan se od njih ne očisti osim Nemana Sirijanina.

28 Svi se u sinagogi napuniše gneva kad to čuše.

29 I, ustavši, isteraše ga iz grada i odvedoše ga na vrh gore, na kojoj je njihov grad sazidan, da ga bace odozgo.

30 Ali se Isus izmače iz njihove sredine i otide.

31 I dođe u Kapernaum, grad Galilejski, i učaše u subote.

32 Svi se divljahu nauci njegovoj, jer njegova beseda beše silna.

33 U sinagogi se nađe jedan čovek u kome beše nečist zli duh, koji povika jakim glasom:

34 Šta ima između nas i tebe, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš. Znam te ko si: Svetac Božji!

35 Isus mu zapreti, govoreći: Ućuti i iziđi iz tog čoveka! I zli duh obori čoveka nasred sinagoge, i iziđe iz njega, i ni malo mu ne naudi.

36 Svi se začudiše, i govorahu jedan drugome: Kakva je to reč? On vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i oni izlaze!

37 I glas o njemu otide po svim okolnim mestima.

38 Izišavši iz sinagoge, pođe u kuću Simonovu. Taštu Simonovu beše uhvatila jaka groznica -, i moliše ga za nju.

39 Nagnuvši se nad njom, zapreti on groznici, i popusti je groznica. I ona odmah usta, i posluži ih.

40 Po zalasku sunca svi koji imahu kod sebe bolesnike od raznih bolesti dovedoše ih k njemu, i on na svakoga od njih položi ruke, i isceli ih.

41 Iz mnogih iziđoše i zli duhovi vičući i govoreći: Ti si Sin Božji! Ali im on zaprećivaše, i ne davaše im da govore, jer oni znadijahu da je on Hristos.

42 Čim svanu, iziđe i otide na jedno osamljeno mesto. Narod ga tražaše -, i dođe k njemu -, i zadržavaše ga da ne ide od njih.

43 Ali im on reče: I drugim gradovima treba da propovedam jevanđelje o kraljevstvu Božjemu, jer sam na to poslan.

44 I propovedaše po sinagogama galilejskim.

Glava 5.

1 Jedanput, kad je Isus bio kod jezera Genisaretskoga i narod naleže k njemu da sluša reč Božju,

2 spazi kod obale dve lađe iz kojih ribari bejahu izišli da isperu mreže,

3 i uđe u jednu od tih lađa, koja beše Simonova, i zamoli ga da malo otisne od kraja. Pa sede i stade učiti narod s lađe.

4 Kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu, i bacite svoje mreže i lovite.

5 Simon mu odgovori: Učitelju, svu noć smo se trudili, i ništa ne ulovismo, ali na tvoju reč baciću mrežu.

6 I bacivši je uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreža im se poderaše.

7 Dadoše znak drugarima koji bejahu na drugoj lađi da dođu da im pomognu, i oni dođoše i napuniše obe lađe tako da su tonule.

8 Kad to vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim, govoreći: Odstupi od mene, Gospode, jer sam ja grešan čovek.

9 Jer je zaprepašćenje bilo obuzelo njega i sve koji bejahu sa njim, zbog lova koji behu ulovili,

10 a tako isto i Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji bejahu drugovi Simonovi. Tada Isus reče Simonu: Ne boj se, od sada ćeš ljude loviti.

11 Pošto izvukoše obe lađe na kraj, ostaviše sve i pođoše za njim.

12 Kad Isus bejaše u jednom gradu, gle, jedan čovek sav u gubi, videvši Isusa, pade na lice, i moleći mu se, reče: Gospode, ako hoćeš možeš učiniti da budem čist.

13 I on, pruživši ruku, dohvati ga se, i reče: Hoću, budi čist! I odmah guba spade s njega.

14 On mu zapovedi da to nikome ne kazuje, nego idi, - reče mu -, i pokaži se svešteniku, i prinesi prilog za očišćenje svoje kako je odredio Mojsije, za svedočanstvo njima.

15 Glas o njemu se sve više širiše, i mnoštvo naroda sticaše se da ga sluša, i da ih isceli od njihovih bolesti.

16 A on odlažaše u pustinje i moljaše se.

17 Jednog dana Isus učaše. Neki fariseji i ljudi od zakona, koji bejahu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima, seđahu onde, i sila Gospodnja pokazivaše se u isceljivanjima.

18 I gle, neki ljudi donesoše na odru čoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda nj.

19 I ne znajući, od naroda, kuda bi ga uneli, popeše se na kuću i kroz krov spustiše ga s odrom pred Isusa.

20 Videvši veru njihovu, reče Isus: Čoveče, oprošteni su ti gresi tvoji!

21 Književnici i fariseji stadoše raspravljati i govoriti: Ko je ovaj koji hule govori? Ko može opraštati grehe osim jedinoga Boga?

22 Poznajući misli njihove, progovori Isus, i reče im: Kakve to misli imate u srcima svojim?

23 Što je lakše: reći: Oprošteni su ti gresi tvoji, ili reći: Ustani i hodi?

24 Nego da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, - „tebi govorim“ -, reče uzetome -, „ustani, uzmi odar svoj i idi kući svojoj!“

25 I on odmah ustade pred njima, uze odar na kome ležaše, i otide kući svojoj, hvaleći Boga.

26 Svi se začudiše i hvaljahu Boga, i puni straha govorahu: Čuda se nagledasmo danas!

27 Zatim Isus iziđe i vide carinika po imenu Levija koji je sedeo na mestu gde se naplaćuje carina, i reče mu: Hajde za mnom!

28 Ostavivši sve, on ustade i pođe za njim.

29 Levije mu kod kuće svoje spremi veliku gozbu, i beše mnogo carinika i drugih koji seđahu s njima za trpezom.

30 Književnici i fariseji gunđahu i govorahu učenicima njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?

31 Isus progovori, i reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

32 Ja nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grešnike.

33 Oni mu rekoše: Učenici Jovanovi često poste i mole se, a tako isto i farisejski, a tvoji jedu i piju.

34 On im odgovori: Možete li svatove naterati da poste dok je mladoženja s njima?

35 Doći će dani kad će se oteti od njih mladoženja, i onda će postiti u one dane.

36 Kaza im još i jedno poređenje: Niko ne kida komad od nove haljine da zakrpi staru haljinu; inače će i novu haljinu razdreti, i staroj ne liči što je novo.

37 I niko ne liva novoga vina u stare mehove; inače prodere novo vino mehove i ono se prolije i mehovi propadnu.

38 Nego novo vino treba u nove mehove livati, i oboje će se sačuvati.

39 I niko pošto pije staro vino neće novoga, jer veli: Staro je bolje.

Glava 6.

1 U prvu subotu po drugome danu Pashe dogodi mu se da iđaše kroz useve, i učenici njegovi trgahu klasje i satirahu rukama i jeđahu.

2 Neki fariseji rekoše im: Zašto činite ono što nije dopušteno činiti u subotu?

3 Isus im odgovori: Zar niste čitali šta učini David kad ogladne, on i oni koji bejahu s njim?,

4 kako uđe u dom Božji i uze hlebove za predstavljanje i izede, i dade onima koji bejahu s njim, ma da ih niko ne smedijaše jesti osim samih sveštenika?

5 I reče im: Sin je čovečji gospodar i od subote.

6 U drugu subotu dogodi se da on uđe u sinagogu i tu učaše. I onde beše jedan čovek kome beše usahnula desna ruka.

7 Književnici i fariseji gledahu za Isusom, neće li u subotu isceliti, da bi imali čime da ga okrive.

8 Ali on znadijaše misli njihove, i reče čoveku koji imaše ruku usahnulu: Ustani i stani na sredu! I on usta i stade.

9 I Isus im reče: da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo?, spasti čoveka ili pogubiti?

10 I, pogledavši unaokolo na sve njih, reče čoveku: Opruži ruku svoju! I on učini tako, i ruka posta zdrava.

11 Oni se svi napuniše gneva, i dogovarahu se o tome šta bi učinili Isusu.

12 Tih dana iziđe Isus na goru na molitvu, i provede svu noć Boga moleći.

13 Kad bi dan, dozva učenike svoje i izabra iz njih dvanaestoricu, koje nazva apostolima:

14 Simona, koga nazva Petrom, Andriju, brata njegova, Jakova, Jovana, Filipa, Vartolomeja,

15 Mateja, Tomu, Jakova Alfejeva, Simona prozvanog Zilota,

16 Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskoga, koji ga izdade.

17 Izišavši s njima stade na mestu ravnome na kome beše mnoštvo učenika njegovih i mnogo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima i iz primorja tirskoga i sidonskoga, koji behu došli da ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti.

18 I oni koje mučahu nečisti duhovi isceljivahu su.

19 Ceo narod nastojaše da ga se dotakne, jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.

20 Tada Isus, podignuvši oči na učenike svoje, reče: Blaženi vi koji ste siromašni, jer je vaše kraljevstvo Božje!

21 Blaženi vi koji ste gladni sad, jer ćete se nasititi! Blaženi vi koji plačete sad, jer ćete se obradovati!

22 Blaženi vi kad na vas omrznu ljudi, i kad vas budu gonili i izgrdili i razglasili ime vaše kao zlo, zbog Sina čovečjega!

23 Radujte se u onaj dan i zaigrajte od veselja, jer, gle, velika će nagrada vaša biti na nebu. Jer su tako činili prorocima ocevi njihovi!

24 Ali teško vama, bogati, jer već imate utehu svoju!

25 Teško vama koji ste siti, jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sada, jer ćete zaplakati i zakukati!

26 Teško vama kad stanu svi dobro govoriti o vama, jer su tako činili i lažnim prorocima ocevi njihovi!

27 Ali vama kažem koji me slušate: Ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji vas mrze;

28 blagosliljajte one koji vas kunu, i molite za one koji vas vređaju.

29 Ako te ko udari po obrazu, okreni mu i drugi; ako ti ko uzme ogrtač, ne brani mu da ti i haljinu uzme.

30 Svakome koji ište u tebe podaj, i ne traži svoje od onoga koji ti ga uzme.

31 Kako hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima tako.

32 Ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala za to? I grešnici ljube one koji njih ljube.

33 Ako činite dobro onima koji vama dobro čine kakva vam je hvala za to? I grešnici čine tako.

34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete primiti, kakva vam je hvala za to? I grešnici grešnicima daju u zajam, da opet od njih prime.

35 Ali ljubite neprijatelje svoje i činite dobro i dajte u zajam ne nadajući se ničemu, i vaša će nagrada velika biti, i bićete sinovi Najvišega, jer je on dobar i neblagodarnima i zlima.

36 Budite dakle milosrdni kao i Otac vaš što je milosrdan.

37 Ne sudite i neće vam se suditi, i ne osuđujte i nećete biti osuđeni. Opraštajte i oprostiće vam se.

38 Dajte i daće vam se. Meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete, onakvom će vam se vratiti.

39 I kaza im i ovo poređenje: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba u jamu pasti?

40 Nije učenik veći od učitelja svoga, nego će svaki savršeni učenik biti kao i učitelj njegov.

41 Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne primećuješ?

42 Ili: Kako možeš reći bratu svome: Brate, stani da ti izvadim trun koji je u oku tvome, a sam ne vidiš brvna u oku svome? Licemere!, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti kako ćeš da izvadiš trun iz oka brata svoga!

43 Dobro drvo ne daje zao plod, niti zlo drvo nosi dobar plod.

44 Jer se svako drvo po plodu svome poznaje. Ne beru se smokve s trnja, niti se grožđe bere s kupine.

45 Dobar čovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo, jer usta govore ono što u srcu izobiluje.

46 Zašto me zovete: Gospode, Gospode!, a ne izvršujete što vam govorim?

47 Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je.

48 On je kao čovek koji gradeći kuću, iskopa dubok i udari temelj na kamenu. Dođoše vode, navali reka na tu kuću i ne može je pokrenuti, jer beše utemeljena na kamenu.

49 A koji sluša i ne izvršava, on je kao čovek koji sazida kuću na zemlji bez temelja. Navali reka na nju, i odmah je obori, i ta se kuća strašno raspade.

Glava 7.

1 Kad izreče sve te reči svoje pred narodom koji ga slušaše, uđe Isus u Kapernaum.

2 Kod nekog centuriona bejaše bolestan na umoru sluga koji mu beše mio.

3 Čuvši za Isusa, posla on k njemu starešine judejske da ga mole da bi došao da mu isceli slugu.

4 I oni, došavši k Isusu, moliše ga lepo, govoreći: Dostojan je da mu to učiniš;

5 jer voli naš narod i sazida nam sinagogu.

6 Uputivši se Isus s njima, već dođe blizu kuće njegove, kad centurion posla k njemu prijatelje, i poruči mu: Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.

7 Zato i ne držah sebe dostojna ni da ti sam priđem; nego samo reci reč i ozdraviće sluga moj.

8 Jer i ja, koji sam čovek pod vlašću i imam pod sobom vojnike, rečem jednome: Idi, i on ide, i drugome: Dođi, i on dolazi, i sluzi svome: Učini to, i on čini.

9 Kad to ču Isus, zadivi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za njim, reče: Kažem vam, ni u Izrailju tolike vere ne nađoh!

10 I kad se vratiše kući oni koji behu poslani od centuriona, nađoše bolesnog slugu zdrava.

11 Sutradan otide Isus u grad koji se zove Nain, i s njim iđahu učenici njegovi i mnoštvo naroda.

12 Kad behu blizu gradskih vrata, gle, iznošahu mrtvaca, jedinoga sina matere njegove, koja beše udovica. S njom iđaše mnogo sveta iz grada.

13 Videvši je Gospod, sažali mu se za njom, i reče joj: Ne plači!

14 I priđe i dohvati se sanduka, - a nosioci stadoše -, i reče: Momče, tebi govorim, ustani!

15 I mrtvac sede i stade govoriti. Isus ga vrati materi njegovoj.

16 Strah ih obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj!

17 Glas ovaj o Isusu otide po svoj Judeji i po svoj okolini.

18 Javiše Jovanu učenici njegovi za sve to, i on dozva dva od učenika svojih,

19 i posla ih k Isusu da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji ima da dođe ili drugoga da čekamo?“

20 Došavši pred Isusa, rekoše mu: Jovan Krstitelj posla nas k tebi da te pitamo: „Jesi li ti onaj koji ima da dođe, ili drugoga da čekamo?“

21 U taj isti čas isceli Isus mnoge od bolesti i od rana i od zlih duhova, i mnogim slepima vrati vid.

22 I odgovori im: Idite i kažite Jovanu što videste i čuste: Slepi progledaju, hromi hode, gubavci čiste se, gluvi čuju, mrtvi uskrsavaju, siromasima javlja se jevanđelje.

23 Blažen onaj kome ja ne budem povod spoticanja!

24 Kad Jovanovi učenici otidoše, poče Isus govoriti narodu za Jovana: Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju vetar ljulja? Šta ste dakle izišli da vidite?

25 Čoveka u meke haljine obučena? Eno, koji gospodske haljine nose i u slastima žive, po kraljevskim su dvorovima.

26 Šta ste dakle izišli da vidite? - Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka!

27 Jer je ovo onaj za koga je pisano: „Gle, glasnika svoga šaljem ja pred licem tvojim, koji će pred tobom put tvoj poravnati.“

28 I ja vama kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja; ali i najmanji u Kraljevstvu Božjemu veći je od njega.

29 I svi ljudi koji ga slušahu, - i carinici -, dadoše slavu Bogu krsteći se krštenjem Jovanovim.

30 Ali fariseji i ljudi od zakona prezreše savet Božji, ne dajući da ih on krsti.

31 Sa čim bih ja dakle uporedio ljude ovoga naraštaja, i na koga li oni liče?

32 Oni liče na decu koja sede na trgu, i koja, govoreći jedni drugima, kažu: Svirasmo vam u frulu i vi ne igraste, pevasmo vam tugovanke i vi ne plakaste.

33 Jer dođe Jovan Krstitelj, koji niti jede hleba niti pije vina, i vi kažete: Đavo je u njemu.

34 Dođe sin čovečji, koji jede i pije, i vi kažete: Gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika.

35 Ali opravdaše mudrost sva deca njezina.

36 Jedan farisej moli Isusa da obeduje kod njega. Isus uđe u kuću Farisejevu i sede za trpezu.

37 I gle, jedna žena grešnica, koja se nađe u gradu, doznavši da je on za trpezom u kući farisejevoj, donese staklenicu od alabastera punu mira,

38 stade pozadi Isusa, i spusti se kod nogu njegovih. Plakala je, i suze njezine obliše noge njegove. I ona ih je otirala kosom svojom, celivala i mazala mirom.

39 Videvši to farisej koji ga beše pozvao, reče u sebi: Da je on prorok, znao bi koja i kakva ga se žena dotiče: poznao bi da je grešnica.

40 Isus progovori i reče mu: Simone, imam nešto da ti kažem. A on reče: Učitelju, kaži.

41 Isus reče: Dva su čoveka dugovala jednom zajmodavcu; jedan mu beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset;

42 ali kako oni ne imahu čim da mu plate, to on pokloni dug obojici. Kaži mi, koji će ga od te dvojice više ljubiti?

43 Simon odgovori: Mislim onaj kome najviše pokloni. – Reče Isus: Pravo si sudio.

44 I okrenuvši se prema ženi, reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, i nisi mi dao vode da operem noge svoje, a ona mi suzama svojim noge obli i kosom ih svojom otra.

45 Poljubac mi nisi dao, a ona od kako uđoh ne presta celivati noge moje.

46 Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirom pomaza mi noge moje.

47 Zato ti kažem: Oprošteni su joj mnogi gresi njezini, jer je ona mnogo ljubila, a onaj kome se malo oprašta, malo ljubi.

48 I reče ženi: Oprošteni su ti gresi tvoji!

49 Oni koji seđahu s njim za trpezom stadoše u sebi govoriti: Ko je ovaj koji i grehe oprašta?

50 Ali Isus reče ženi: Vera te je tvoja spasla; idi s mirom!

Glava 8.

1 Posle toga iđaše Isus po gradovima i po selima propovedajući i javljajući dobru vest o kraljevstvu Božjemu. Sa njim bejahu dvanaestorica

2 i neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i od bolesti: Marija koja se zvaše Magdalina, iz koje iziđe sedam zlih duhova,

3 i Jovana, žena Huze, nastojnika Irodova, Susana, i mnoge druge, koje mu pomagahu dobrima svojim.

4 Kad se sabra mnogo naroda, došavši k njemu mnogi iz raznih gradova, kaza ovo poređenje:

5 Iziđe sejač da seje seme svoje, i kako on sejaše jedan deo semena pade pokraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga.

6 Drugi deo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.

7 Drugi pade u trnje, i trnje uzraste i zaguši ga.

8 Drugi deo pade na dobru zemlju, i, iznikavši, donese plod sto puta onoliko. Govorivši ovo povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!

9 Učenici njegovi upitaše ga šta ovo poređenje znači:

10 On im odgovori: Vama je dano da poznate tajne kraljevstva Božjega, a ostalima se u poređenjima kazuje, da gledaju i ne vide, da čuju i ne razumeju.

11 A evo šta znači ovo poređenje: Seme je reč Božja.

12 Koji su pokraj puta, to su oni koji slušaju, ali zatim dolazi đavo i otima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se ne spasu.

13 Koji su na kamenu, to su oni koji kad čuju, radosno primaju reč, ali nemaju korena, i za neko vreme veruju, a kad dođe vreme iskušenja otpadnu.

14 Koje pade u trnje, to su oni koji slušaju i, otišavši, od briga, od bogatstva i od slasti ovoga života zaguše se, i rod ne sazri.

15 A koje je na dobru zemlju palo, to su oni koji saslušavši reč čistim i dobrim srcem, drže je i donose plod postojanošću svojom.

16 Niko sveće ne poklapa šinikom kad je zapali, niti je meće pod odar, nego je meće na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.

17 Jer nema ništa sakriveno što neće biti otkriveno, ni tajno što se neće doznati i na svetlost izići.

18 Pazite dakle kako slušate, jer ko ima daće mu se, a ko nema uzeće se od njega i ono što misli da ima.

19 K Isusu dođoše mati i braća njegova, ali ne mogahu od naroda da dopru do njega.

20 Javiše mu: Mati tvoja i braća tvoja su napolju i žele da te vide.

21 Ali on odgovori: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božju i izvršuju je.

22 Jednog dana uđe Isus s učenicima svojim u jednu lađu, i reče im: Da pređemo na drugu stranu jezera. I krenuše.

23 Dok su plovili Isus zaspa. Na jezeru se podiže oluja, lađa se punjaše vodom, i oni bejahu u velikoj opasnosti.

24 Približivši mu se, probudiše ga učenici njegovi, govoreći: Učitelju, Učitelju, izgibosmo! A on probudivši se, zapreti vetru i valovima, i oni utoliše, i povrati se tišina.

25 On im tad reče: Gde je vera vaša? A oni, uplašeni i smeteni, govorahu jedan drugome: Ko je ovaj koji i vetru i vodi zapoveda, i slušaju ga?

26 Pristadoše u okolini gadarinskoj, koja je prema Galileji.

27 Kad Isus iziđe na kraj, srete ga jedan čovek iz grada u kome behu zli duhovi. Odavna se on ni u haljine ne oblačaše, i ne življaše u kući, nego u grobovima.

28 Videvši Isusa, povika i pripada k njemu, i reče jakim glasom: Šta ima između tebe i mene, Isuse, Sine Boga Najvišega? Molim te, ne muči me.

29 Jer Isus zapovedi duhu nečistome da iziđe iz čoveka, jer ga odavna mučaše. A metahu ga u verige i u okove, ali on iskidaše sveze, i zli duh ga teraše u pustinju.

30 Isus ga zapita: Kako ti je ime? A on reče: Legija, jer mnogi zli duhovi bejahu ušli u njega.

31 Oni moljahu Isusa da im ne zapovedi da idu u bezdan.

32 Onde pasijaše po gori veliki krd svinja, i zli duhovi ga moljahu da im dopusti da u njih uđu. I on im dopusti.

33 Zli duhovi iziđoše iz čoveka i uđoše u svinje, i krd navali s brega u jezero, i utopi se.

34 Kad svinjari videše šta bi, pobegoše i javiše to u gradu i po selima.

35 I iziđoše ljudi da vide šta je bilo, te dođoše k Isusu, i nađoše čoveka iz koga zli duhovi bejahu izišli, koji je sedeo obučen i pri svesti kod nogu Isusovih, - i strah ih obuze.

36 Oni koji behu videli što se dogodilo, kazaše kako se besni isceli.

37 I sav narod iz okoline gadarinske moli Isusa, da ode od njih, jer se bejahu mnogo uplašili. Isus uđe u lađu i vrati se natrag.

38 Čovek pak iz koga behu izišli zli duhovi moljaše ga da mu dopusti da ostane s njim. Ali ga Isus odbi, govoreći:

39 Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I on otide pripovedajući po svemu gradu što mu Isus učini.

40 Kad se Isus vrati, priđe mu narod, jer ga svi očekivahu.

41 I gle, dođe jedan čovek, po imenu Jair, koji beše starešina sinagoge, i pade pred noge Isusove, i zamoli ga da uđe u kuću njegovu.

42 Jer on imaše jedinicu kćer od dvanaest godina, i ona umiraše. Dok Isus iđaše putem, narod ga gurkaše.

43 Beše jedna žena koja je već dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, i koja je sve imanje potrošila bila na lekare, i ni jedan je nije mogao izlečiti.

44 Približivši mu se s leđa, dotače se ona skuta haljine njegove, i odmah stade tečenje krvi njezine.

45 Reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kako se svi odgovarahu, rekoše Petar i koji bejahu s njim: Učitelju, narod te pritiskuje, a ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?

46 A Isus reče: Neko se dotače mene, jer ja osetih silu koja iziđe iz mene.

47 Kad žena vide da se nije sakrila, pristupi drhćući, pade pred noge njegove, i kaza mu pred svim narodom zašto ga se dotače, i kako odmah ozdravi.

48 A on joj reče: Kćeri! Vera te tvoja spasla. Idi s mirom!

49 Dok je on još govoraše, dođe neko od kuće starešine sinagoge i reče mu: Kći je tvoja umrla, ne trudi učitelja.

50 Kad to ču Isus, reče starešini sinagoge: Ne boj se, samo veruj, i biće spasena.

51 A kad dođe do kuće, ne dade ni jednome ući osim Petra, Jovana i Jakova i devojčina oca i matere.

52 Svi plakahu i jaukahu za njom. Tada Isus reče: Ne plačite, nije ona umrla, nego spava.

53 Oni mu se podsmevahu, znajući da je umrla.

54 Ali je on uze za ruku, i reče jakim glasom: Devojko, ustani!

55 I njezin se duh povrati, i ona odmah usta, i Isus naredi da joj dadu da jede.

56 Udiviše se roditelji njezini, i on im preporuči da nikome ne kazuju šta je bilo.

Glava 9.

1 Sazvavši Isus dvanaestoricu, dade im silu i vlast nad svim zlim duhovima i moć da isceljuje od bolesti.

2 I posla ih da propovedaju kraljevstvo Božje i da isceljuju bolesnike.

3 I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa, ni torbe, ni hleba, ni novaca, niti po dve haljine da imate.

4 U koju kuću uđete onde ostanite i odande dalje polazite;

5 a gde vas ne prime, idite iz onoga grada i otresite i prašinu s nogu svojih, za svedočanstvo na njih.

6 I oni pođoše, i iđahu po selima propovedajući jevanđelje i isceljujući svuda.

7 Kad Irod, tetrah, ču što se zbiva, nije znao šta da misli, jer neki govorahu da je Jovan uskrsnuo iz mrtvih,

8 jedni da se pojavio Ilija, a jedni da je uskrsnuo koji od starih proroka.

9 Ali Irod govoraše: Jovana ja dadoh da se poseče, ali ko je to o kome ja takva čudesa čujem? I željaše ga videti.

10 Vrativši se, kazaše apostoli Isusu šta su uradili. On ih uze sa sobom i otide nasamo u pustinju kod grada zvanog Vitsaida.

11 Narod, doznavši za to, pođe za njim. Isus ga primi i govori mu o kraljevstvu Božjemu, i isceli one koji trebahu da se iscele.

12 Kako naginjaše dan, pristupiše k njemu dvanaestorica, i rekoše mu: Otpusti narod, nek idu na konak u sela i u okolna polja i nađu sebi jela, jer smo ovde u pustinji.

13 Reče njima Isus: Podajte im vi da jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; osim da idemo mi da kupimo jela za sve ove ljude.

14 Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali on reče učenicima svojim: Poređajte ih da sednu u redove po pedeset.

15 Oni učiniše tako, i sedoše svi.

16 Isus uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih, pa ih prelomi i dade učenicima da razdadu narodu.

17 I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše dvanaest punih kotarica komada što preteče.

18 Jedanput, kad se Isus moljaše nasamo, s njim bejahu učenici, i on ih zapita: Ko govore ljudi da sam ja?

19 Odgovoriše mu: Jedni vele da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi da je uskrsnuo neki od starih proroka.

20 A vi -, upita ih on -, šta mislite, ko sam ja? - Petar odgovori: Ti si Hristos Božji.

21 Isus im strogo preporuči da nikome to ne kazuju.

22 On im još reče da Sin čovečji treba mnogo da pretrpi, da ga starešine i prvosveštenici i književnici odbace, da bude ubijen, i treći dan da uskrsne.

23 Svima pak reče: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i svaki dan uzme krst svoj, i nek ide za mnom.

24 Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj, mene radi, sačuvaće ga.

25 Jer kakvu korist ima čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi, ili sebi naudi?

26 Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela.

27 U istinu vam kažem: ima nekih među ovima što ovde stoje, koji neće umreti dok ne vide kraljevstvo Božje.

28 Osam dana od prilike pošto im reče ove reči, uze Isus Petra, Jovana i Jakova i iziđe na goru na molitvu.

29 Dok se on moljaše promeni se izgled lica njegova, i haljine njegove postadoše sjajno bele.

30 I gle, dva čoveka govorihu s njim, i to bejahu Mojsije i Ilija,

31 koji se pokazaše u slavi, i govorahu o izlasku njegovu, koji je on imao da svrši u Jerusalimu.

32 Petra i njegove drugove beše obuzeo težak drem, ali držeći se budni videše oni slavu Isusovu i dva čoveka koji su s njim bili.

33 Kad se ovi odvojiše od njega, reče Petar Isusu: Učitelju, dobro je što smo ovde; da načinimo tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsija i jednu za Iliju. On nije znao što je govorio.

34 Dok on to govoraše dođe oblak i zakloni ih, i kad učenici videše da su zašli u oblak, obuze ih strah.

35 I iz oblaka dođe glas koji reče: Ovo je Sin moj izabrani; njega poslušajte!

36 Kad se ču glas, nađe se Isus sam. Učenici ućutaše, i nikome ništa ne kazaše, u one dane, od onoga što videše.

37 Sutradan, kad siđoše s gore, mnoštvo naroda dođe na susret Isusu.

38 I gle, jedan čovek povika ispred naroda: Učitelju, molim te, pogledaj na sina moga, jer mi je jedinac,

39 i gle, napada ga duh, i on odmah viče, i silno ga duh lomi i natera mu pene na usta, i teško se od njega rastavlja pošto ga svega izlomi.

40 Molio sam učenike tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.

41 Rode neverni i pokvareni, reče Isus, dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svoga ovamo.

42 Dok on prilažaše, obori ga zli duh i stade ga jako lomiti. Ali Isus zapreti duhu nečistome, i isceli momče, i dade ga ocu njegovom.

43 Svi se diviše veličini Božjoj. I dok se svi divljahu svemu što činjaše, reče Isus učenicima svojim:

44 Dobro slušajte što ću vam sada reći: Sin čovečji treba da bude predan u ruke čovečje.

45 Ali učenici ne razumeše tu reč, jer im ona beše skrivena, da je ne bi mogli razumeti, a bojahu se da ga o tome pitaju.

46 Ali u njih uđe misao o tome ko bi bio najveći među njima.

47 I Isus, prozrevši pomisli srca njihovih, uze jedno dete, metnu ga pored sebe,

48 i reče im: Koji god primi ovo malo dete u ime moje, mene prima, a koji mene prima, prima onoga koji me je poslao. Jer onaj koji je najmanji među vama, taj je veliki.

49 Jovan progovori, i reče: Učitelju, videsmo jednoga koji imenom tvojim izgoni zle duhove i zabranismo mu, jer on ne ide s nama za tobom.

50 Ne branite, - odgovori Isus -, jer ko nije protiv vas, s vama je.

51 Kad se približi vreme kad trebaše biti uzet na nebo, reši se Isus da ide pravo u Jerusalim.

52 I posla glasnike pred sobom, i oni otidoše i dođoše u jedno selo samarjansko da mu ugotove konak.

53 Ali ga ne primiše zato što on iđaše u Jerusalim.

54 Kad to videše njegovi učenici Jakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba na njih i da ih spali?

55 Isus, - okrenuvši se k njima -, prekori ih, i reče: Ne znate kakva ste vi duha;

56 jer sin čovečji nije došao da pogubi duše čovečje, nego da ih spase. Oni tad odoše u drugo selo.

57 Kad iđahu putem, reče mu jedan čovek: Gospode, ja ću da idem za tobom kud god ti ideš.

58 Isus mu odgovori: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a sin čovečji nema gde glavu nasloniti.

59 A drugome reče: Hajde za mnom. - A on odgovori: Gospode, dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svoga.

60 Ali mu Isus reče: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace, a ti hajde i javljaj kraljevstvo Božje.

61 Reče drugi: Gospode, ja idem za tobom, ali dopusti mi najpre da se oprostim s ukućanima svojim.

62 Isus mu odgovori: Koji god metne ruku svoju na plug pa se obazre natrag, nije podesan za kraljevstvo Božje.

Glava 10.

1 Posle toga izabra Gospod još sedamdesetoricu i posla ih po dva i dva pred sobom u svaki grad i mesto kud je sam imao da pođe.

2 I reče im: Žetva je velika, ali je poslenika malo. Molite se dakle gospodaru od žetve da pošlje poslenika na žetvu svoju.

3 Idite. Evo vas ja šaljem kao jaganjce među vukove.

4 Ne nosite ni kese, ni torbe, ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

5 U koju god kuću uđete, najpre recite: Mir kući ovoj!

6 I ako bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš, ako li ne bude vratiće se k vama.

7 U toj kući budite i jedite i pijte što vam se daje, jer radnik zaslužuje nadnicu svoju. Ne prelazite iz kuće u kuću.

8 U koji god grad uđete i prime vas, jedite što se donese pred vas,

9 i isceljujte bolesnike koji su u njemu, i recite im: Približi se k vama kraljevstvo Božje!

10 A u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:

11 I prašinu od grada vašega, koja je prionula za noge naše, otresamo vam, ali znajte da se približi kraljevstvo Božje!

12 Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan nego li tome gradu.

13 Teško tebi Horazine! Teško tebi Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa kao što su bila u vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali.

14 Ali će Tiru i Sidonu lakše biti u dan suđenja nego vama.

15 I ti Kapernaume, koji si se do nebesa podigao, do Ada ćeš propasti!

16 Ko vas sluša, mene sluša, a ko vas odbacuje, mene odbacuje, a ko mene odbacuje, odbacuje onoga koji me je poslao.

17 Sedamdesetorica se vratiše radosni, govoreći: Gospode, i zli duhovi nam se pokoravaju u ime tvoje.

18 Reče njima Isus: Ja videh sotonu gde pade s neba kao munja.

19 Evo vam dadoh vlast da gazite na zmije i na skorpije, i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.

20 Ali se ne radujte tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.

21 U taj čas obradova se Isus po Duhu Svetome, i reče: Hvalim te Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih a objavio si deci. Da, oče, hvalim te što je tako bila volja tvoja.

22 Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako hoće Sin kome objaviti.

23 I okrenuvši se k učenicima nasamo, reče: Blago očima koje vide što vi vidite!

24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i kraljevi želeli videti što vi vidite i ne videše, i čuti što vi čujete, pa ne čuše.

25 Ustade tad jedan čovek od zakona i, iskušavajući ga, reče: Učitelju, šta ću učiniti da dobijem život večni?

26 Reče mu Isus: Šta je napisano u zakonu?, kako ti čitaš?

27 A on odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.

28 Reče mu Isus: Pravo si odgovorio, to čini i živećeš.

29 A on -, hoteći da se opravda -, reče Isusu: A ko je bližnji moj?

30 Isus odgovori: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon. Uhvatiše ga razbojnici, koji ga opljačkaše i isprebiše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.

31 Onim istim putem silažaše slučajno jedan sveštenik koji videvši toga čoveka prođe dalje.

32 Jedan Levit koji takođe stiže na ono mesto, videvši ga, prosledi dalje put.

33 Ali jedan Samarjanin, koji putujući dođe i on na to mesto, smilova se na nj čim ga spazi.

34 On priđe k njemu, zavi mu rane, pošto ih zali uljem i vinom, naprti ga na svoje živinče, prenese ga u jednu gostionicu i pobrinu se za njega.

35 Sutradan izvadi dva dinara, dade ih gostioničaru, i reče mu: Gledaj ga, a što više potrošiš platiću ti kad se vratim.

36 Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome koji beše upao u ruke razbojnika?

37 Onaj koji se smilovao na njega -, reče čovek od zakona. - A Isus mu reče: Idi, pa i ti čini tako.

38 Idući putem s učenicima svojim uđe Isus u jedno selo, i jedna žena, po imenu Marta, primi ga u svoju kuću.

39 Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja sedeći kod nogu Gospodnjih slušaše reč njegovu.

40 Marta, koja beše mnogo zauzeta poslom, da ga posluži, priđe njima i reče: Gospode, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj dakle da mi pomogne.

41 Gospod joj odgovori: Marta, Marta, ti se brineš i uznemiruješ za mnoge stvari.

42 Samo je jedno potrebno. Marija je dobri deo izabrala, koji joj se neće oduzeti.

Glava 11.

1 Isus se jednog dana moljaše na jednom mestu. Kad svrši molitvu, reče mu jedan od učenika njegovih: Gospode, nauči nas moliti se, kao što i Jovan nauči svoje učenike.

2 On im reče: Kad se molite govorite: Oče naš koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje, neka dođe kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu.

3 Hleb naš nasušni daj nam svaki dan,

4 i oprosti nam grehe naše, kao i mi što opraštamo svakom dužniku svojemu, i ne daj da padnemo u iskušenje, nego nas izbavi od zla.

5 Reče im još: Ako neko od vas ima prijatelja, pa otide njemu noću, i reče mu: Prijatelju, daj mi tri hleba u zajam,

6 jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam ga čime ponuditi,

7 a on iznutra odgovori: Ne uznemiruj me, već su vrata zatvorena, i deca moja i ja već smo legli u postelju, ne mogu da ustanem da ti dam hleba, -

8 kažem vam: ako i ne ustane da mu da što mu je prijatelj, ali će zbog njegove nametljivosti ustati, i daće mu sve što mu treba.

9 I ja vama kažem: Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se.

10 Jer svaki koji ište prima, i koji traži nalazi, i koji kuca otvara mu se.

11 Koji je među vama otac koji će sinu svome kamen dati ako mu hleba zaište? Ili ako zaište ribe, hoće li mu dati mesto ribe zmiju?

12 Ili ako zaište jaje, hoće li mu dati skorpiju?

13 Kad dakle vi, koji ste zli, umete dobre darove dati deci svojoj, koliko li neće više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu u njega?

14 Isus istera zlog duha koji beše nem. I kad zli duh iziđe, progovori nemi, i udiviše se ljudi.

15 Ali neki od njih rekoše: Silom Velzevula, kneza đavolskoga, izgoni on zle duhove.

16 Drugi, iskušavajući ga, iskahu od njega znak s neba.

17 Ali Isus, znajući misli njihove, reče im: Svako kraljevstvo koje je protiv sebe razdeljeno propada, i ruši se kuća na kuću.

18 Tako i sotona, ako je protiv sebe razdeljen, kako će se održati kraljevstvo njegovo?, kao što kažete da silom Velzevula izgonim zle duhove.

19 Ako ja silom Velzevula izgonim zle duhove, čijom li ih silom sinovi vaši izgone? Za to će vam oni sami biti sudije.

20 Ali ako ja prstom Božjim izgonim zle duhove, znači da je došlo k vama kraljevstvo Božje.

21 Kad se jaki čovek naoruža i čuva kuću svoju, imanje je njegovo na miru.

22 Ali ako dođe jači od njega i nadvlada ga, on mu uzme sve oružje njegovo, u koje s uzdao, i raznosi što otme od njega.

23 Koji nije sa mnom, protiv mene je, a koji sa mnom ne sabire, prosipa.

24 Kad nečisti duh iziđe iz nekog čoveka, on ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši, veli: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;

25 i došavši, nađe ga da je pometen i ukrašen.

26 Tad ide i uzima sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši nasele se onde, i bude kraj onome čoveku gori od početka.

27 Dok on to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda, i reče mu: Blago utrobi koja te je nosila i sisama koje su te dojile!

28 A on odgovori: Blago onima koji slušaju reč Božju i drže je.

29 I kako se narod skupljaše u velikom broju, stade govoriti: Naraštaj je ovaj zao rod. Ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka;

30 jer kako je Jona bio znak Ninevljanima, tako će Sin čovečji biti znak naraštaju ovome.

31 Kraljica južna ustaće u dan suđenja s ljudima naraštaja ovoga, i osudiće ih, jer ona dođe s kraja zemlje da sluša mudrost Solomonovu, a gle, ovde je viši od Solomona.

32 Ninevljani ustaće u dan suđenja s naraštajem ovim, i osudiće ga, jer se oni pokajaše na Jonino propovedanje, a gle, ovde je viši od Jone.

33 Niko ne meće zapaljene sveće na sakriveno mesto, ni pod šinik, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.

34 Svetiljka je telu tvome oko tvoje. Ako je oko tvoje vedro, celo je telo tvoje osvetljeno; ali ako je oko tvoje mutno, telo je tvoje u tami.

35 Gledaj dakle da svetlost tvoja, koja je u tebi, ne bude tama.

36 Jer ako je sve telo tvoje osvetljeno i nema nikakvoga uda u tami, biće ono celo svetlo, kao kad te sveća obasjava svetlošću svojom.

37 Dok Isus govoraše, moli ga jedan farisej da obeduje kod njega. On uđe i sede za trpezu.

38 Farisej se začudi kad vide da se ne umi pre obeda.

39 Ali mu Gospod reče: Vi fariseji spolja čistite čašu i tanjir, a unutra ste puni grabeža i zlobe.

40 Bezumni! Nije li onaj koji je načinio ono što je unutra, načinio i ono što je spolja?

41 Nego dajte milostinju od onoga što je unutra, i gle, sve će biti čisto.

42 Ali teško vama farisejima, što dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povrća, a mimoilazite pravdu i ljubav Božju. Ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.

43 Teško vama farisejima, što tražite začelja po sinagogama, i da vam se klanjaju ljudi po ulicama.

44 Teško vama! Jer ste vi kao skriveni grobovi po kojima ljudi ne znajući idu.

45 Jedan čovjek od Zakona progovori, i reče mu: Učitelju, govoreći to i nas vređaš.

46 A Isus odgovori: Teško i vama, ljudima od zakona, što prtite na ljude bremena teška za nošenje, a ni jednim prstom svojim nećete da ih dirnete.

47 Teško vama!, što zidate grobove prorocima koje su vaši ocevi pobili.

48 Vi dakle svedočite za dela otaca svojih, i odobravate ih, jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.

49 Zato i mudrost Božja reče: Poslaću im proroke i apostole, i oni će jedne od njih pobiti a druge proterati,

50 da se od ovog naraštaja ište račun krvi sviju proroka koja je prolivena od postanja sveta,

51 od krvi Aveljeve pa do krvi Zaharije, koji pogibe između oltara i hrama. Da, kažem vam, iskaće se račun od naraštaja ovoga.

52 Teško vama ljudima od zakona! Jer vi uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji htedoše da uđu, ne dadoste im.

53 Kad on iziđe odande, književnici i fariseji stadoše navaljivati k njemu, naterajući ga da govori o mnogim stvarima,

54 i izazivajući ga, ne bi li ulovili kakvu reč iz usta njegovih.

Glava 12.

1 Kako se međutim okolo njih skupiše hiljade naroda, da stadoše gaziti jedan na drugoga, poče Isus govoriti učenicima svojim: Pre svega čuvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje.

2 Ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.

3 Zato će se sve što budete u mraku rekli čuti pri svetlosti, i što budete na uho šaptali u sobama, propovedaće se s krovova.

4 Ali vam kažem, prijatelji moji: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a zatim ne mogu ništa više učiniti,

5 nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast, pošto ubije, baciti u gejenu. Da, kažem vam, onoga se bojte.

6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva asa? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom;

7 a i vlasi na glavi vašoj sve su izbrojene. Ne bojte se dakle. Vi više vredite od mnogo vrabaca.

8 Ja vam kažem: Koji god prizna mene pred ljudima, priznaće i Sin čovečji njega pred anđelima Božjim;

9 a koji odbacuje mene pred ljudima, taj će biti odbačen pred anđelima Božjim.

10 I svaki koji reče reč na Sina čovečjega, oprostiće mu se, ali koji huli na Duha Svetoga, neće mu se oprostiti.

11 Kad vas pritegnu u sinagoge i na sudove i pred poglavare, ne uznemiravajte se zbog onog kako ćete se braniti, ni šta ćete kazati,

12 jer će vas Duh Sveti naučiti u onaj čas šta treba reći.

13 Neki iz naroda reče Isusu: Učitelju, reci bratu mome da podeli sa mnom nasleđe.

14 A on mu odgovori: Čoveče, ko je mene postavio da vam budem sudija, ili da vam podelim imanja vaša?

15 Pa im reče: Pazite se, i čuvajte se od svakoga lakomostva, jer život čoveka nije u imanju njegovom, ma i u izobilju bio.

16 Kaza im pak ovo poređenje: U jednog bogatog čoveka dobro rodi polje,

17 i on razmišljaše u sebi, govoreći: Šta da radim?, jer nemam u što sabrati letine svoje.

18 Pa reče: Evo što ću učiniti: porušiću žitnice svoje i podignuću veće, i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje,

19 i reći ću duši svojoj: Dušo, imaš mnogo imanja spremljena za mnogo godina. Počivaj, jedi, pij i uživaj!

20 Ali mu Bog reče: Bezumniče, ovu noć uzeće se duša tvoja od tebe, a što si spremio, za koga li će biti?

21 Tako biva onome koji sebi teče blago i nije bogat u Boga.

22 A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: Ne uznemiravajte se za život svoj zbog onoga što ćete jesti, ni za telo svoje zbog onoga u što ćete se obući.

23 Život je više od jela i telo je više od odela.

24 Pogledajte na gavrane: niti seju, niti žanju, niti imaju podruma ni žitnica, a Bog ih hrani. A koliko li vi vredite više od ptica?

25 Ko od vas, uznemirujući se, može primaknuti lakat jedan dužini svog života?

26 Kad ne možete ni ono što je najmanje, zašto se uznemirujete za ostalo?

27 Pogledajte na ljiljane kako rastu! Ne trude se niti predu, ali vam ja kažem da ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

28 A kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kako li neće vas, maloverni!

29 I vi ne ištite šta ćete jesti i šta ćete piti, i ne uznemiravajte se,

30 jer to ištu paganci ovoga sveta, a Otac vaš zna da vama to treba.

31 Ištite radije kraljevstvo Božjega, i ono će vam se sve dodati.

32 Ne boj se, maleno stado! Jer bi volja Oca vašega da vama da kraljevstvo.

33 Prodajte što imate i dajte milostinju. Načinite sebi torbe koje se neće istrošiti, blago koje se neće iscrpsti na nebesima, gde se lupež ne prikrada niti moljac jede.

34 Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše!

35 Neka budu vaša bedra opasana i sveće vaše zapaljene.

36 I budite kao ljudi koji čekaju gospodara svoga kad se vrati sa svadbe, da mu odmah otvore čim dođe i kucne.

37 Blago onim slugama koje gospodar, kada dođe, nađe da bdiju. Uistinu vam kažem da će se on sam zapregnuti, i daće im da sednu i služiće ih.

38 I ako dođe u drugu ili u treću stražu, i nađe ih tako, blago onim slugama!

39 Ali ovo znajte: Kad bi domaćin znao u koji će čas doći lupež, čuvao bi i ne bi dao da se dira u kuću njegovu.

40 I vi dakle držite se spremni; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji.

41 Petar mu reče: Gospode, govoriš li nama ovo poređenje ili svima?

42 A Gospod reče: Ko je dakle taj verni i mudri nastojnik koga postavi gospodar nad čeljadi svojom da im daje hranu na obrok?

43 Blago tom sluzi kojega, došavši gospodar njegov, nađe da izvršuje tako.

44 U istinu vam kažem da će ga nad svim svojim imanjem postaviti.

45 Ali ako reče taj sluga u srcu svome: Neće moj gospodar još za dugo doći, pa stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti i opijati se,

46 doći će gospodar tog sluge u dan kad se ne nada i u čas kad ne misli, i raseći će ga, i metnuće ga u deo s nevernima.

47 A onaj sluga koji znajući volju gospodara svoga nije ništa spremio ni učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen;

48 a onaj koji ne znajući je počinio nešto što zaslužuje kaznu, biće malo bijen. Kome je mnogo dano, mnogo će se iskati od njega, a kome je mnogo povereno, još će se više tražiti od njega.

49 Ja sam došao da bacim oganj na zemlju, i šta bih još poželeo ako je on već zaplamtio?

50 Postoji krštenje kojim se treba da se krstim, i kako s mukom čekam da se ono svrši!

51 Mislite li da sam ja došao da donesem mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.

52 Jer će od sad pet u jednoj kući biti razdeljeni; ustaće tri na dva i dva na tri.

53 Ustaće otac na sina i sin na oca, mati na kćer i kći na mater, svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.

54 A narodu reče još: Kad vidite oblak da se diže od zapada, odmah kažete: biće kiša, i biva tako;

55 a kad jug duva kažete: biće vrućina, i biva tako.

56 Licemeri!, lice zemlje i neba umete poznati, a vreme ovo kako ne poznajete?

57 Zašto dakle i sami po sebi ne poznajete šta je pravedno?

58 Kad ideš s parničarem svojim k poglavaru, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao, da te ne pritegne sudiji, a sudija da te ne preda izvršiocu, i ovaj da te ne baci u tamnicu.

59 Kažem ti: nećeš odande izići dok ne daš i poslednju leptu.

Glava 13.

1 U to vreme neki koji se tu nađoše kazaše Isusu što se desilo nekim Galilejcima, čiju je krv Pilat pomešao sa žrtvama njihovim.

2 On im odgovori: Mislite li vi da su ti Galilejci bili najgrešniji od sviju Galilejaca, jer tako postradaše?

3 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.

4 Ili onih osamnaest na koje pade kula Siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana?

5 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti.

6 Kaza im pak ovo poređenje: Jedan čovek imaše smokvu usađenu u svom vinogradu, i on dođe da traži roda na njoj, i ne nađe.

7 Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je, zašto da uzalud zemlju zaprema?

8 Vinogradar mu odgovori: Gospodaru, ostavi je još za ovu godinu, dok okopam oko nje i obaspem gnojem;

9 pa ako rodi, dobro, ako li ne, iseći ćeš je na godinu.

10 Isus učaše jedne subote u sinagogi.

11 I gle, onde beše jedna žena obuzeta od duha, od koga je već osamnaest godina bolesna bila. Ona beše zgrčena i ne mogaše se ispraviti.

12 Kad je vide, Isus je dozove, i reče joj: Ženo, oproštena si od bolesti svoje,

13 i položi ruke na nju. Ona se odmah ispravi i dade hvalu Bogu.

14 Ali glavar sinagoge, gnevan što je isceli u subotu, reče narodu: Šest je dana u koje se radi, u one dakle dođite da se izlečite, a ne u dan subotni.

15 Licemeri! - odgovori Gospod, - svaki od vas ne odrešuje li u subotu svoga vola ili magarca od jasala, i ne vodi ga da ga napoji?

16 A ovu kćer Avraamovu, koju drža svezanu sotona osamnaest godina, ne trebaše li odrešiti od te sveze u dan subotni?

17 Kad on ovo reče zbunjeni behu svi koji mu se protivljahu, a sav narod radovaše se za sva njegova slavna dela.

18 I on još reče: Čemu li naliči kraljevstvo Božje, i s čime li ću ga uporediti?

19 Ono je slično zrnu gorušičinom, koje čovek uze i baci u svoj vrt, i ono uzraste i postaje drvo veliko, i ptice nebeske usele se u grane njegove.

20 Opet reče: S čime li ću kraljevstvo Božje uporediti?

21 Ono je slično kvascu koji žena uze i umesi u tri mere brašna da uskisne celo testo.

22 Putujući u Jerusalim, prolažaše Isus učeći po gradovim i po selima.

23 Reče mu neko: Gospode, je li malo onih koji će biti spaseni? A on odgovori:

24 Borite se da uđete na tesna vrata, jer ja vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći.

25 A kad uđe domaćin i zatvori vrata, a vi ostanete napolju, pa kucate na vrata govoreći: Gospode, Gospode, otvori nam!, on će vam odgovoriti: Ne znam vas odakle ste.

26 Tada ćete govoriti: Mi jedosmo pred tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.

27 A on će odgovoriti: Kažem vam, ne znam vas odakle ste. Odstupite od mene, radnici nepravde.

28 Onde će biti plakanja i škrgut zuba, kad vidite Avraama, Isaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Božjemu, a sebe napolje isterane.

29 I dolaziće ih od istoka i od zapada, i od severa i od juga, i sešće za trpezu u kraljevstvu Božjemu.

30 I gle, ima poslednjih će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.

31 Tog dana dođoše neki fariseji i rekoše mu: Iziđi, idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.

32 On im odgovori: Idite, i kažite ono lisici: evo izgonim zle duhove i isceljujem danas i sutra, i treći dan svršiću.

33 Ali danas, sutra i prekosutra treba mi svojim putem ići, jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.

34 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su poslani k tebi! Koliko puta htedoh da skupim čeda tvoja, kao kokoš piliće svoje pod krila, a ti ne htede!

35 Eto će vam se ostaviti kuća vaša, ali vam ja kažem: Nećete mene videti dok ne rečete: Blagoslovljen koji dolazi u ime Gospodnje!

Glava 14.

1 Došavši Isus jedne subote u kuću jednoga glavara farisejskog na obed, fariseji motrahu na njega.

2 I gle, pred njim beše jedan čovek koji imaše vodenu bolest.

3 Isus progovori, i reče ljudima od zakona i farisejima: Je li slobodno u subotu isceljivati?

4 Oni ćutahu. Ali on, dohvativši tog čoveka, isceli ga i otpusti, -

5 pa im reče: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola, da mu upadne u bunar, odmah izvadio u dan subotni?

6 i ne mogoše mu ništa odgovoriti na to.

7 Gostima kaza zatim jedno poređenje kad opazi kako izbirahu bolja mesta, i reče im:

8 Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj na prvo mesto, da ne bude među gostima ko ugledniji od tebe,

9 da ne bi došao onaj koji je pozvao i tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome. Tada ćeš sa stidom sesti na niže mesto.

10 Nego kad te ko pozove sedi na poslednje mesto, da ti reče kad dođe onaj koji te pozva: Prijatelju, pomakni se više. I tada će to tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.

11 Jer svaki koji sebe uzvisuje biće ponižen, a koji sebe ponizuje biće uzvišen.

12 Onome pak što ga beše pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi oni tebe kad pozvali i vratili ti;

13 nego kad priređuješ gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe,

14 i bićeš blažen što ti oni ne mogu vratiti, jer će ti se vratiti o uskrsenju pravednih.

15 Kad to ču jedan od onih što seđahu s njim za trpezom, reče mu: Blago onome koji jede hleb u kraljevstvu Božjemu!

16 A Isus mu odgovori: Jedan čovek zgotovi veliku večeru i pozva mnoge goste.

17 Kad bi vreme večeri, posla slugu svoga da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.

18 Ali se svi počeše redom izvinjavati. Prvi mu reče: Kupio sam njivu i treba da idem da je vidim; - molim te izvini me.

19 Drugi reče: Kupio sam pet jarmova volova i idem da ih ogledam; molim te izvini me.

20 Treći reče: Oženio sam se i zato ne mogu doći.

21 Vrativši se kaza to taj sluga svome gospodaru. Tad domaćin reče ljutito sluzi svome: Idi brže na trgove i na ulice gradske, i dovedi amo siromahe i kljaste, slepe i hrome.

22 Reče sluga: Gospodaru, učinjeno je kako si naredio i još ima mesta.

23 Reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među plotove, i nateraj koje nađeš da dođu, da mi se napuni kuća.

24 Jer vam ja kažem da ni jedan od onih zvanih neće okusiti moje večere.

25 Veliko mnoštvo naroda iđaše putem s Isusom, i on, obazrevši se, reče im:

26 Ako ko dođe k meni a da ne prežali oca svoga i mater svoju, i ženu svoju i decu svoju i braću i sestre svoje i sam život svoj, ne može biti moj učenik.

27 I ko ne nosi krsta svoga i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.

28 Jer koji od vas, ako hoće da zida kulu, ne sede najpre i ne računa šta će ga stati, da vidi ima li da je može dovršiti,

29 da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati,

30 govoreći: Ovaj čovek poče zidati i ne može da dovrši!

31 Ili koji će se kralj rešiti da ratuje s drugim kraljem, a da najpre ne sedne i razmotri može li sa deset hiljada sresti onoga koji ide na njega sa dvadeset hiljada?

32 Ako li ne može, poslaće poslanike, dok je onaj drugi kralj još daleko, i moliće za mir.

33 Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik.

34 So je dobra, ali ako so obljutavi, čime će se popraviti?

35 Niti valja za zemlju ni za gnoj, nego se prosipa napolje. Ko ima uši da čuje, neka čuje!

Glava 15.

1 Svi carinici i grešnici prilažahu k Isusu da ga čuju.

2 Fariseji i književnici mrmljahu govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

3 Ali im on kaza ovo poređenje:

4 koji od vas ako ima sto ovaca, pa izgubi jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom ovcom dok je ne nađe?

5 I kad je nađe, digne je veselo na rame,

6 i došavši kući javlja se prijateljima i susedima, govoreći im: Radujte se sa mnom, jer nađoh svoju ovcu izgubljenu.

7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, nego li za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanja.

8 Ili koja žena koja ima deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne zapali sveću i ne pomete kuću i ne traži dobro dok je ne nađe?

9 I kad je nađe javlja se drugaricama i susedima, govoreći: Radujte se sa mnom, ja nađoh drahmu izgubljenu.

10 Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim za jednog grešnika koji se pokaje.

11 Reče još: Jedan čovek imaše dva sina.

12 Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi deo od imanja koji ima da mi pripadne. I otac im podeli imanje svoje.

13 Posle nekoliko dana mlađi sin pokupi sve svoje i ode u daleku zemlju, i onamo prosu svoje imanje živeći raskalašno.

14 I kad potroši sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nemaštini.

15 Tad otide da služi kod jednog čoveka u onoj zemlji, koji ga posla u svoje polje da mu čuva svinje.

16 On željaše nasititi se roščića koje jeđahu svinje, ali mu ih niko ne davaše.

17 Tad on dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u oca moga imaju izobila hleba, a ja umirem od gladi!

18 Ustaću, ići ću ocu svome, pa ću mu reći: Oče, sagreših i nebu i tebi,

19 i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj, - primi me kao jednoga od svojih najamnika.

20 I usta, i otide ocu svome. Kad je on još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se. I potrčavši, zagrli ga i poljubi ga.

21 Reče mu sin: Oče, sagreših i nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

22 A otac reče slugama svojim: Donesite najlepšu haljinu, i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge,

23 i privedite tele ugojeno i zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

24 Jer je ovaj moj sin mrtav bio i vrati se u život, i izgubljen bio i nađe se. I stadoše se veseliti.

25 Sin njegov stariji beše međutim u polju, i kad se vrati i približi se kući, ču pevanje i igranje,

26 i dozvavši jednog od slugu upita ga: Šta je to?

27 A on mu reče: Brat tvoj dođe, i otac tvoj zakla tele ugojeno što ga je opet zdrava našao.

28 On se tad rasrdi, i ne hte ući u kuću. Tada iziđe otac njegov i moli ga da ulazi.

29 Ali on odgovori ocu svome: Eto služim te već toliko godina, i nikad ne prestupih zapovesti tvoje, pa mi nikad ni jareta nisi dao da se sa svojim prijateljima proveselim,

30 a kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje s bludnicama prosuo, zaklao si mu tele ugojeno.

31 Sine moj, - reče njemu otac, - ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje,

32 ali je trebalo veseliti se i radovati se, jer ovaj tvoj brat mrtav beše i vrati se u život, i izgubljen beše i nađe se.

Glava 16.

1 Reče još Isus svojim učenicima: Beše jedan čovek bogat koji imaše nastojnika, koga obediše kod njega da mu rasipa imanje.

2 On ga dozva k sebi i reče mu: Šta je ovo što čujem za tebe? Daj račun uprave svoje, jer više ne možeš upravljati imanjem mojim. -

3 Nastojnik reče u sebi: Šta da radim sad kad gospodar moj uzima od mene upravu imanja? Zemlju kopati? To ja ne mogu. Prositi? Stid me je.

4 Znam šta ću činiti da bi me primili neki u kuće svoje kad mi se oduzme služba moja.

5 I dozvavši redom dužnike gospodara svoga, reče prvome: Koliko si dužan gospodaru momu?

6 Sto mera ulja -, odgovori mu. - On mu reče: Uzmi pismo svoje, sedi i napiši brzo pedeset.

7 Zatim reče drugome: A ti koliko si dužan? Sto mera pšenice -, odgovori mu. - A on mu reče: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.

8 Gospodar pohvali nevernoga nastojnika što oprezno postupi. Jer su sinovi ovoga veka oprezniji prema ravnima sebi nego što su sinovi svetlosti.

9 I ja vama kažem: Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravde, da bi vas oni primili u večne šatore kad vam ono nestane.

10 Ko je veran u malome, i u mnogome je veran, a ko je nepravedan u malome i u mnogome je nepravedan.

11 Ako dakle u nepravednom bogatstvu niste bili verni, ko će vam u istinitom verovati?

12 I ako u tuđem niste bili verni, ko će vam dati vaše?

13 Nikakav sluga ne može dva gospodara služiti, jer ili će jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili će jednome odan biti, a drugoga će prezirati. Ne možete vi služiti i Bogu i mamonu.

14 Sve to slušahu i fariseji, koji bejahu srebroljupci, i rugahu mu se.

15 Reče njima Isus: Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vaša, jer što je pred ljudima visoko, mrsko je pred Bogom.

16 Zakon i proroci su do Jovana, a od tog vremena propoveda se kraljevstvo Božje, i svaki navaljuje da uđe u njega.

17 Ali je lakše da nebo i zemlja prođu nego i jedna sama crta od slova iz zakona da propadne.

18 Onaj koji otpusti ženu svoju i uzme drugu, preljubu čini; i koji se oženi puštenicom preljubu čini.

19 Beše neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i u fino platno, i provođaše sve dane u veselom i sjajnom životu;

20 a beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima sav u gnojnim ranama,

21 željan da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; ali još i psi dolažahu i lizahu rane njegove.

22 Umre siromah i prenesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati i ukopaše ga.

23 I kad on beše u mukama u Adu, podiže oči i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu,

24 i zavapi: Oče Avraame, smiluj se na me i pošalji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svoga, da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu.

25 Avraam mu odgovori: Sinko, opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a Lazar je naprotiv zla primio. Sad se on ovde teši, a ti se mučiš.

26 Osim toga postoji među nama i vama velika provala, tako da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti mogu oni otuda k nama da prelaze.

27 Tada reče bogati: Molim te oče Avraame, da bar pošlješ Lazara kući oca moga,

28 jer imam pet braće, pa neka im on posvedoči o ovim stvarima, da ne bi i oni došli u ovo mesto mučenja.

29 Odgovori mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.

30 A on reče: Ne, oče Avraame, nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se.

31 A Avraam mu odgovori: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih uskrsne neće se uveriti.

Glava 17.

1 Reče Isus učenicima svojim: Nije moguće da ne dođu sablazni, ali teško onome s koga dolaze;

2 bolje bi mu bilo da mu se vodenički kamen obesi o vrat, i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovih malih.

3 Čuvajte se! Ako ti zgreši brat tvoj, opomeni ga, i ako se pokaje oprosti mu.

4 I ako ti sedam puta na dan zgreši i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: kajem se, oprosti mu.

5 Rekoše apostoli Gospodu: Umnoži nam veru!

6 A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušično i rekli ovome dudu: Isčupaj se i usadi se u more, poslušao bi vas.

7 Koji će od vas koji ima slugu koji ore ili čuva stoku, reći njemu kad dođe s polja: Hodi brže i sedi za trpezu?

8 Neće li mu naprotiv kazati: Ugotovi mi večeru, opasuj se i posluži me dok jedem i pijem, pa onda ćeš i ti jesti i piti?

9 Treba li on da bude zahvalan tome sluzi kad svrši što mu se zapovedi?

10 Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovedano recite: Mi smo sad zaludne sluge; svršili smo što smo bili dužni učiniti!

11 Idući u Jerusalim prolažaše Isus između Samarije i Galileje,

12 i kad ulažaše u jedno selo, prema njemu iđahu deset gubavih ljudi. Držeći se podaleko

13 podigoše glas i rekoše: Isuse, učitelju, smiluj se na nas!

14 Čim ih spazi, on im reče: Idite i pokažite se sveštenicima! I oni idući ozdraviše.

15 Jedan od njih, videvši da se isceli, povrati se hvaleći Boga izglasa,

16 i pade ničice pred noge Isusove i zahvali mu. Taj beše Samarjanin.

17 Isus progovori, i reče: Ne isceliše li se desetorica? - Gde li su ostalih devet?

18 Ne nađe li se nego samo ovaj tuđin da se vrati i da da hvalu Bogu?

19 I reče njemu: Ustani, idi, vera te je tvoja spasla.

20 Fariseji upitaše Isusa kad li će da dođe kraljevstvo Božje. On im odgovori: Kraljevstvo Božje neće doći da se na oči vidi.

21 Neće se kazati: Evo ga ovde ili onde. Jer, gle, kraljevstvo je Božje u vama samima!

22 A učenicima reče: Doći će dani kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečjega, i nećete ga videti.

23 Reći će vam: Evo, ovde je, ili: Eno onde. Ali vi ne izlazite, ne trčite za njima.

24 Jer kao što munja sine s neba i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečji u svoj dan.

25 Ali on najpre treba mnogo da pretrpi i da bude odbačen od naraštaja ovoga.

26 Kako je bilo u vreme Nojevo, onako će biti u dane Sina čovečjega.

27 Jeđahu ljudi, pijahu, ženjahu se, udavahu se, do dana kad Noje uđe u korablju. Dođe potop i pogubi sve.

28 Kao što bi u dane Lotove opet će biti. Jeđahu ljudi, pijahu, kupovahu, prodavahu, sađahu, ziđahu,

29 a u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor s neba i pogubi sve.

30 Tako će biti i u onaj dan kad se pojavi Sin čovečji.

31 U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo mu je u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, nek se ne vraća natrag.

32 Spomenite se žene Lotove!

33 Koji pođe da sačuva život svoj, izgubiće ga, a koji ga izgubi, opet će ga naći.

34 Kažem vam: u onu noć od dvojice koji će biti na jednome odru, jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti;

35 od dve žene koje će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;

36 od dva čoveka koji će biti na jednoj njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.

37 Rekoše mu učenici: Gde će to biti, Gospode? A on im reče: Gde bude telo, tamo će se i orlovi kupiti.

Glava 18.

1 Isus im kaza jedno poređenje, da im dokaže kako se treba svagda moliti i ne sustati.

2 On im reče: U jednome gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i na nikoga ne obaziraše.

3 U tome gradu beše i jedna udovica koja dolažaše k njemu i govoraše mu: Brani mi pravdu od parničara moga.

4 Za dugo ne htede on to učiniti. Najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i na nikoga ne obazirem,

5 ali što mi ova udovica dosađuje, daću joj pravo njezino da mi jednako ne dolazi i ne napastuje me.

6 Tada Gospod reče: Čujte što reče taj neduševni sudija,

7 a kako li neće Bog pravo dati izbranima svojim koji vapiju dan i noć, i hoće li se on ustezati prema njima?

8 Kažem vam da će im on brzo pravdu dati. Ali Sin čovečji kad dođe, hoće li on naći veru na zemlji?

9 A zbog nekih koji uveravahu sebe da su pravednici, a druge potcenjivahu, kaza im ovo poređenje:

10 Dva čoveka uđoše u hram da mole; jedan beše farisej a drugi carinik.

11 Farisej, ukrućen, moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što ja nisam kao drugi ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubočnici, ili kao ovaj carinik.

12 Postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svih prihoda svojih.

13 Carinik, držeći se podaleko, ne usuđivaše se ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože, budi milostiv meni grešnome!

14 Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam uzdiže biće ponižen, a koji se sam ponizuje biće uzdignut.

15 Dovedoše k njemu malu decu da ih se dotakne. Kad to videše učenici, prekoriše one koji ih dovođahu.

16 Ali ih Isus dozva i reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im, jer je takvih kraljevstvo Božje.

17 U istinu vam kažem: Ko ne primi kraljevstvo Božje kao malo dete, neće ući u njega.

18 Jedan glavar ga zapita: Učitelju dobri, što da učinim da bih dobio život večni?

19 Isus mu odgovori: Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga.

20 Zapovesti znaš: Ne čini preljube, ne ubi, ne kradi, ne svedoči lažno, poštuj oca svoga i mater svoju. -

21 Sve sam ovo, - reče on -, držao od mladosti svoje.

22 Kad to ču, reče mu Isus: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa dođi i hajde za mnom.

23 Kad on to ču postade žalostan, jer bejaše vrlo bogat.

24 Videći Isus kako postade žalostan, reče: Teško li je ući u kraljevstvo Božje onima koji imaju bogatstva!

25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego li bogatome ući u kraljevstvo Božje.

26 Oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasiti? -

27 Isus odgovori: Što je kod ljudi nemoguće, kod Boga je moguće.

28 Reče Petar: Eto mi smo ostavili sve i za tobom idemo.

29 A Isus reče: U istinu vam kažem, nema ni jednoga koji bi radi kraljevstva Božjega ostavio kuću svoju, ili ženu svoju, ili braću svoju, ili roditelje svoje, ili decu svoju,

30 koji neće primiti mnogo više u ovom veku a u budućemu veku život večni.

31 Zatim uze dvanaestoricu i reče im: Evo se penjemo u Jerusalim, i sve će se svršiti što je preko proroka pisano za Sina čovečjega.

32 Jer će se on predati pagancima, i oni će mu se narugati i izgrdiće ga,

33 i biće ga, i ubiće ga, i treći će dan on uskrsnuti.

34 Ali oni ne razumeše ništa od toga. To bi za njih nejasna beseda, reči čije značenje oni ne razumeše.

35 Kad se Isus približavao Jerihonu, jedan slepac koji je sedeo kraj puta i prosio,

36 kad ču da prolazi narod, zapita: Što je to?

37 Kazaše mu da prolazi Isus Nazarećanin.

38 Tad on povika: Isuse, Sine Davidov, smiluj se na mene!

39 Oni što iđahu napred prekoravahu ga, da bi ućutao. Ali on još jače vikaše: Sine Davidov, smiluj se na mene!

40 Isus stade i zapovedi da mu ga dovedu, - i kad mu se on približi, zapita ga:

41 Što hoćeš da ti učinim? - Gospode, - reče, - da progledam.

42 A Isus mu reče: Progledaj! - Vera te je tvoja spasla.

43 I on odmah progleda i pođe za Isusom hvaleći Boga. - Videvši to, ceo narod hvaljaše Boga.

Glava 19.

1 Kad Isus uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj,

2 gle, jedan čovek po imenu Zakhej, koji beše glavar carinički, a beše bogat,

3 tražaše da vidi Isusa, da ga pozna; ali ne mogaše od naroda, jer bejaše maloga rasta.

4 Potrčavši napred, pope se na dud, da ga vidi, jer je Isus onuda trebao da prođe.

5 Kad Isus dođe na ono mesto, pogledavši gore, vide ga, i reče mu: Zakheju, siđi brže, jer danas treba da budem u tvojoj kući.

6 Zakhej brže siđe i primi ga radosno.

7 Svi, kad to videše, gunđahu govoreći da grešnome čoveku pođe u kuću.

8 Ali Zakhej, stojeći pred Gospodom, reče mu: Gospode, evo pola imanja svoga daću siromasima, i ako sam kome što krivo uzeo vratiću četvorostruko.

9 Reče mu Isus: Danas dođe spasenje ovoj kući, jer je i ovo sin Avraamov;

10 jer je Sin čovečji došao da spase ono što beše izgubljeno.

11 Oni to slušahu i Isus im kaza još jedno poređenje, jer behu blizu Jerusalima, i oni mišljahu da će se začas pojaviti kraljevstvo Božje.

12 Reče dakle: Jedan čovek visokoga roda otide u daleku zemlju da primi kraljevsku vlast, pa da se vrati.

13 On dozva deset svojih slugu, dade im deset mina^[1], i reče im: Trgujte dok se ja ne vratim.

14 Ali sugrađani njegovi koji mržahu na njega, poslaše za njim poslanike da govore: Nećemo da taj čovjek kraljuje nad nama.

15 Kad se on vrati, pošto primi kraljevsku vlast, naredi da se zovu one sluge kojima dade novac, da vidi šta je koji dobio.

16 Tada dođe prvi i reče: Gospodaru, tvoja mina donese deset mina.

17 On mu reče: Dobro, dobri slugo, kad si mi u malome bio veran, evo ti vlast nad deset gradova.

18 Dođe drugi i reče: Gospodaru, tvoja mina donese pet mina.

19 A on mu reče: I ti budi nad pet gradova!

20 Dođe i treći i reče: Gospodaru, evo tvoje mine, koju sam zavezao u ubrus i čuvao;

21 jer sam se bojao tebe, jer si ti čovek žestok; - uzimaš što nisi ostavio i žanješ što nisi sejao.

22 On mu reče: Po tvojim ti rečima sudim, zli slugo! Znao si da sam ja žestok čovek, da uzimam što nisam ostavio i žanjem što nisam sejao;

23 pa zašto nisi dao moj novac trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom!

24 I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega minu, i podajte onome koji ima deset mina!

25 Rekoše mu: Gospodaru on ima deset mina.

26 A on im odgovori: Kažem vam da će se svakome koji ima dati, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima.

27 A one moje neprijatelje, koji nisu hteli da im budem kralj dovedite amo, i isecite preda mnom!

28 Kazavši ovo, Isus pođe napred penjući se uz brdo u Jerusalim.

29 Kad se približi Vitfagi i Vitaniji, kod gore koja se zove Maslinska, posla dva učenika svoja,

30 govoreći: „idite u selo prema vama, i kad uđete naći ćete magare privezano na kome nikakav čovek nije nikad sedeo. Odrešite ga i dovedite mi ga,

31 a ako vas ko pita zašto drešite, ovako kažite: Ono treba Gospodu.

32 Oni koji behu poslani otidoše i nađoše kao što im kaza Isus.

33 Dok oni drešahu magare, rekoše im gospodari njegovi: Zašto drešite magare?

34 Odgovoriše: Ono treba Gospodu.

35 I dovedoše magare k Isusu, i baciše haljine svoje na nj, i posadiše Isusa.

36 Kud on iđaše prostirahu ljudi haljine svoje po putu.

37 Kad se on približi Jerusalimu, kod nizbrdice s gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika od radosti hvaliti Boga iz glasa za sva čudesa što su videli,

38 govoreći: Blagoslovljen kralj koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!

39 Neki fariseji iz naroda rekoše mu: Učitelju, prekori učenike svoje!

40 A on odgovori: Ja vam kažem: Ako oni ućute, kamenje će povikati.

41 Kad se približi gradu, zaplaka Isus za njim, gledajući ga,

42 i reče: Kad bi i ti znao, bar u ovaj tvoj dan, što je za mir tvoj! Ali je to sad sakriveno od očiju tvojih.

43 Jer će doći dani na tebe kada će te opkoliti neprijatelji tvoji opkopima i opsadiće te, i stegnuće te sa sviju strana,

44 i oboriće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisi poznao vreme u koje si pohođen.

45 Uđe u hram i stade isterati one što prodavahu u njemu,

46 govoreći im: U pismu stoji: Dom moj biće dom molitve, a vi načiniste od njega pećinu razbojničku.

47 On učaše svaki dan u hramu, a prvosveštenici i književnici i starešine narodne gledahu da porade da se on pogubi.

48 Ali ne nalažahu šta bi mu učinili, jer sav narod iđaše za njim i slušaše ga.

Glava 20.

1 Jednog od tih dana kad on učaše narod u hramu i javljaše dobru vest, dođoše prvosveštenici i književnici sa starešinama,

2 i ovako mu rekoše: Kaži nam kakvom vlašću ti to činiš, ili ko ti je dao tu vlast?

3 On im odgovori: I ja ću vama staviti jedno pitanje. Kažite mi:

4 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?

5 Ali oni ovako mišljahu u sebi: „Ako rečemo s neba, reći će: zašto mu dakle ne verovaste? -,

6 a ako rečemo od ljudi, sav će nas narod kamenjem pobiti, jer je uveren da je Jovan beše prorok.“

7 Odgovoriše: Ne znamo otkuda.

8 A Isus im reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim.

9 Zatim stade kazivati narodu ovo poređenje: Jedan čovek posadi vinograd, predade ga vinogradarima, pa otputova na podugo vremena.

10 U vreme berbe posla k vinogradarima svog slugu da mu dadu deo od roda vinogradskoga, ali ga vinogradari izbiše i vratiše prazna.

11 On posla i drugog slugu, a oni i onoga izbiše, izgrdiše i vratiše prazna.

12 On posla i trećeg; a oni i njega raniše i isteraše.

13 Onda reče gospodar od vinograda: Šta da radim? Da pošaljem sina svoga ljubljenoga, valjda će imati poštovanja prema njemu.

14 Ali vinogradari, videvši njega, mišljahu u sebi: Ovo je naslednik, i rekoše: Hodite da ga ubijemo i da nama ostane baština.

15 I izvedoše ga iz vinograda i ubiše ga. - Šta će sad učiniti njima gospodar vinograda?

16 Doći će, pobiće one vinogradare, i daće vinograd drugima. Kad oni to čuše rekoše: Ne dao Bog!

17 Ali upravivši pogled u njih, reče Isus: Šta znači dakle ono u Pismu: „Kamen koji zidari odbaciše postade glava od ugla?“

18 Svaki koji padne na taj kamen razbiće se, a na koga on padne satrće ga.

19 Prvosveštenici i književnici gledahu da tog istog časa dignu ruke na njega, ali se pobojaše naroda. Jer razumeše da je Isus za njih kazao to poređenje.

20 Oni stadoše motriti na Isusa i poslaše vrebače koji se građahu pravedni, ne bi li ga uhvatili u reči, da ga predadu glavarima i vlasti namesnikovoj.

21 I oni ga upitaše govoreći: Učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš i da nemaš ličnih obzira, nego zaista putu Božjemu učiš:

22 Treba li caru da dajemo porezu ili ne?

23 Ali im Isus, razumevši njihovo lukavstvo, odgovori: Šta me iskušavate?

24 Pokažite mi dinar. Čiji su na njemu lik i natpis? Odgovoriše mu: Carevi.

25 A on im reče: Podajte dakle Caru carevo, a Bogu božje.

26 I oni ne mogoše pokuditi reči njegove pred narodom, i iznenađeni odgovorom njegovim ućutaše.

27 Neki sadukeji, koji kažu da nema uskrsenja, priđoše k njemu i pitaše ga:

28 Učitelju, Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, a ne ostavi dece, da brat njegov uzme ženu i da podigne potomstvo bratu svome.

29 Beše sedam braće, i prvi uze ženu i umre bez dece;

30 i uze drugi tu ženu, te i on umre bez dece;

31 i treći je uze a tako i svih sedam, i pomreše i ne ostaviše dece.

32 A posle sviju umre i žena.

33 O uskrsenju dakle, kome li će od njih ona biti žena? Jer je sedmorici bila žena.

34 Isus im odgovori: Deca ovoga sveta žene se i udaju,

35 a koji budu dostojni da dobiju onaj svet i uskrsenje iz mrtvih, niti će se ženiti ni udavati,

36 jer više ne mogu umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božji kad su sinovi uskrsenja.

37 A da mrtvi uskrsavaju, i Mojsije pokaza kod kupine kad nazva Gospoda: Boga Avraamova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva.

38 Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi.

39 Neki književnici rekoše: Učitelju, dobro si kazao.

40 I već ne smedijahu više ništa da ga pitaju.

41 Isus im reče: Kako govore da je Hristos sin Davidov,

42 kad sam David govori u Knjizi psalama: „Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane

43 dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?“

44 David dakle njega nazva Gospodom, pa kako da mu je sin?

45 A kad ga sav narod slušaše, reče učenicima svojim:

46 Čuvajte se književnika, koji vole da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanjaju ljudi po ulicama, i hoće prva mesta u sinagogama i na gozbama;

47 koji jedu kuće udovičke, a pretvaraju se dugim molitvama. Oni će još teže biti osuđeni!

Glava 21.

1 Podigavši oči, vide Isus bogataše koji metahu priloge svoje u kasicu za priloge,

2 i vide i jednu siromašnu udovicu, koja metaše onde dve lepte;

3 i reče: U istinu vam kažem, ova siromašna udovica metnu više od sviju,

4 jer svi metnuše u kasicu od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.

5 Kako neki govorahu o lepom kamenju i o darovima kojima beše ukrašen hram, reče Isus:

6 Doći će dani u koje od svega ovoga što vidite neće ostati kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

7 Zapitaše ga: Učitelju, kad će to biti, i po kom će se znaku poznati da će se to dogoditi?

8 Isus odgovori: Čuvajte se da vas ne zavedu, jer će mnogi doći na ime moje govoreći: Ja sam, i: Vreme se približi. Ne idite za njima!

9 A kad budete čuli govoriti o ratovima i o bunama, ne plašite se, jer to sve treba najpre da bude; ali to još neće biti kraj.

10 Tada im reče: Ustaće narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo,

11 i biće jakih zemljotresa i po mnogim mestima biće kuge i gladi, i biće užasnih strahota i veliki će znaci biti na nebu.

12 Ali pre svega ovoga metnuće ruke na vas i goniće vas i predavaće u sinagoge i u tamnice, i vodiće vas pred kraljeve i pred namesnike, zbog imena moga.

13 To će vam se dogoditi da biste služili za svedočanstvo.

14 Metnite dakle u srca svoja da se ne spremate unapred kako ćete odgovarati,

15 jer ću vam ja dati usta i mudrost kojoj se neće moći protiviti ni protusloviti joj svi vaši protivnici.

16 A predaće vas i roditelji i braća, i rođaci i prijatelji, i pobiće neke od vas.

17 I svi će omrznuti na vas zbog imena moga.

18 Ali ni jedna vlas s glave vaše neće propasti.

19 Postojanošću svojom spašćete duše svoje.

20 Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova.

21 Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, a koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su u polju neka ne ulaze u grad.

22 Jer će to biti dani osvete, da se izvrši što je napisano.

23 Teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji i gnev na ovome narodu.

24 I pašće od oštrice mača, i odvodiće se u ropstvo po svim narodima, i Jerusalim će gaziti paganci dok se ne ispune vremena paganaca.

25 I biće znaci na suncu i na mesecu i na zvezdama, i na zemlji muka kod naroda, koji neće znati šta da radi od silne huke mora i valova;

26 i ljudi će umirati od straha u očekivanju onoga što će da dođe na zemlju, - jer će se i sile nebeske pokrenuti.

27 Tad će se videti Sin čovečji dolaziti na oblaku sa silom i slavom velikom.

28 Kad se počne ovo zbivati, ispravite se i podignite glave svoje, - jer se približuje izbavljenje vaše!

29 I kaza im poređenje: Gledajte na smokvu i na sva drveta.

30 Kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto.

31 Tako i kad budete videli da se ovo zbiva, znajte da je blizu kraljevstvo Božje.

32 U istinu vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne zbude.

33 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

34 Čuvajte se da vam srce ne oteža od prekomernog jela i pića od briga ovoga svijeta, i da vam taj dan ne dođe iznenada.

35 Jer će doći kao zamka na sve one koji prebivaju na licu cele zemlje.

36 Bdite dakle jednako, i molite se da biste bili dostojni uteći od svega ovoga što će se zbiti, i stati pred Sina čovečjega.

37 Danju učaše Isus u hramu, a noću je izlažaše i noćivaše na gori koja se zove Maslinska.

38 I sav narod dolažaše od jutra k njemu u hram da ga sluša.

Glava 22.

1 Približavaše se praznik Beskvasnih hlebova, koji se zove Pasha.

2 Prvosveštenici i književnici gledahu kako bi učinili da se Isus ubije; ali se bojahu naroda.

3 Ali sotona uđe u Judu, nazvanoga Iskariot, koji beše jedan od dvanaestorice;

4 i on otide da se dogovori sa prvosveštenicima i starešinama, kako će im ga izdati.

5 Oni se obradovaše tome, i ugovoriše da mu dadu novce.

6 I on se obreče, i tražaše zgodnu priliku da im ga preda tajno od naroda.

7 Dođe Dan Beskvasnih hlebova, u koji trebaše klati Pashu;

8 i Isus posla Petra i Jovana, veleći im: Idite, ugotovite nam Pashu da je jedemo.

9 Oni mu rekoše: Gde hoćeš da je ugotovimo?

10 On im odgovori: Eto, čim uđete u grad, srešćete čoveka koji nosi vodu u krčagu. Idite za njim u kuću u koju on uđe,

11 pa kažite domaćinu: Učitelj te pita: „Gde je mesto gde ću jesti Pashu s učenicima svojim?“

12 On će vam pokazati jednu veliku nameštenu sobu. Onde zgotovite.

13 Oni otidoše, i nađoše kao što im on kaza. I ugotoviše Pashu.

14 Kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s njim.

15 On im reče: Mnogo sam želeo da ovu Pashu jedem s vama pre nego budem pretrpeo,

16 jer vam kažem da je neću više jesti dok se ona ne svrši u kraljevstvu Božjemu.

17 I uzevši čašu, dade hvalu, i reče: Uzmite ovu čašu, i razdelite među sobom;

18 jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dođe kraljevstvo Božje.

19 Uze zatim hleb, dade hvalu, i prelomivši ga, dade im, govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas. Ovo činite za moj spomen.

20 I tako uze i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi savez u mojoj krvi koja se za vas proliva.

21 Ali evo, ruka izdajnika moga sa mnom je na trpezi.

22 Sin čovečji dakle ide kao što je određeno; ali teško čoveku koji ga izdaje!

23 I oni stadoše se pitati među sobom koji bi od njih bio koji će to učiniti.

24 Među njima nasta i prepiranje o tome koji bi se među njima imao držati najvećim.

25 Isus im reče: Kraljevi narodni vladaju narodima, a koji njima upravljaju zovu se preuzvišena gospoda.

26 Ali vi nemojte tako, nego koji je najveći među vama, neka bude kao i najmanji, a koji je starešina, neka bude kao sluga.

27 Jer ko je veći, onaj koji sedi za trpezom, ili onaj koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao onaj koji služi.

28 Vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim iskušenjima,

29 i ja vama ostavljam kraljevstvo, kao što je Otac moj meni ostavio,

30 da jedete i pijete za trpezom mojom u kraljevstvu mojemu, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest kolena Izrailjevih.

31 Reče još Gospod: Simone, Simone!, evo vas ište sotona da bi vas kao pšenicu rešetao;

32 ali se ja molih za tebe da tvoja vera ne malakše; a ti, kad se obratiš, utvrdi braću svoju.

33 Gospode, reče mu Petar -, s tobom sam gotov u tamnicu i u smrt ići.

34 A Isus mu reče: Kažem ti, Petre, danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

35 Reče im još: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, da li vam što nedostade? - Odgovoriše: Ništa.

36 A on im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, a tako i torbu, a koji mača nema neka proda haljinu svoju i kupi mač.

37 Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u Pismu: „Među zločince ga metnuše“. I što je pisano za mene gotovo je da se izvrši.

38 Oni rekoše: Gospode, evo ovde dva mača. A on im reče: Dosta je.

39 Izišavši, otide, po običaju, na goru Maslinsku. Za njim pođoše učenici njegovi.

40 Kad dođe na ono mesto, reče im: Molite da ne padnete u iskušenje! -

41 pa odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši moljaše se,

42 govoreći: Oče! kad hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, nego tvoja da bude!

43 I javi mu se anđeo s neba i krepi ga.

44 I budući na smrtnoj muci vruće se moljaše. A znoj njegov beše kao graške krvi koje kapljahu na zemlju.

45 Pošto svrši molitvu, usta i dođe k učenicima svojim, i nađe ih da spavaju od žalosti,-

46 i reče im: Što spavate? Ustanite, i molite se da ne padnete u iskušenje.

47 I dok on još govoraše, gle, nastupi mnoštvo naroda, i jedan od dvanaestorice, koji se zvao Juda, iđaše pred narodom i pristupi k Isusu da ga poljubi.

48 Isus mu reče: Juda! zar poljupcem izdaješ Sina čovječjega?

49 Kad oni koji bejahu s Isusom videše što će biti, rekoše mu: Gospode! da bijemo mačem?

50 I udari jedan od njih slugu prvosveštenika, i odseče mu desno uvo.

51 Ali Isus progovori, i reče: Ostavite to. I dohvativši se uva tog čoveka isceli ga.

52 A prvosveštenicima, zapovednicima straže hramske i starešinama koji behu došli na nj, reče Isus: Zar kao na razbojnika iziđoste s mačevima i štapovima da me uhvatite?

53 Svaki sam dan bio s vama u hramu, i ne digoste ruku na mene. Ali je sad vaš čas i vlast tame.

54 Kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše ga u dvor prvosveštenika. Petar iđaše za njim izdaleka.

55 Naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše. I Petar sede među njima.

56 Jedna sluškinja koja ga spazi gde sedi kod vatre, pogleda na nj i reče: I ovaj beše s njim.

57 Ali se on odreče, govoreći: Ženo, ne poznajem ga.

58 Malo zatim, videvši ga drugi reče: I ti si od njihovih. A Petar reče: Čoveče, nisam.

59 I pošto prođe oko jednog sata, drugi neko potvrđivaše to, govoreći: Zaista i ovaj beše s njim, jer je i on Galilejac.

60 Petar odgovori: Čoveče, ne znam šta govoriš. I dok on još govoraše zapeva petao.

61 Obazrevši se, Gospod pogleda na Petra. I Petar se opomenu reči Gospodnje, kako mu reče: „Pre nego petao zapeva, odreći ćeš me se triput.“

62 I izišavši napolje plaka gorko.

63 Ljudi koji držahu Isusa, rugahu mu se i bijahu ga.

64 I pokrivši mu lice, bijahu ga po obrazu, i pitahu ga, govoreći: Pogodi ko te udari!

65 I druge mnoge hule govorahu na nj.

66 Čim je svanu, sabraše se starešine narodne i prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj sinedrion.

67 Rekoše: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. - Isus im odgovori: Ako vam i kažem, nećete verovati;

68 a ako ja vas zapitam nećete mi odgovoriti.

69 Od sada će pak Sin čovečji sediti s desne strane sile Božje.

70 Svi rekoše: Ti li si dakle Sin Božji? A on im reče: Vi kažete, jesam.

71 Tad oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva?, jer ga sami čusmo iz usta njegovih.

Glava 23.

1 Ustadoše svi i odvedoše ga k Pilatu.

2 I stadoše ga tužiti govoreći: Ovoga nađosmo da otpađuje narod naš i zabranjuje davati caru danak, i govori da je on Hristos, kralj.

3 Pilat ga zapita: Ti li si kralj judejski? A Isus mu odgovori: Ti kažeš.

4 Reče Pilat prvosveštenicima i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.

5 Ali oni navaljivahu, govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji, počevši od Galileje pa do ovde.

6 Čuvši Pilat da govore o Galileji zapita: Je li ovaj čovek Galilejac?,

7 i saznavši da je iz područja Irodova, posla ga Irodu, koji takođe beše onih dana u Jerusalimu.

8 Kad Irod vide Isusa, mnogo se obradova, je odavno želeo da ga vidi, jer je puno slušao za njega, i nadaše se da će videti od njega kakvo čudo.

9 I on mu stavi mnoga pitanja, ali mu Isus ništa ne odgovori.

10 Prvosveštenici i književnici, stajahu tu i tužahu ga svom žestinom.

11 Irod sa svojim vojnicima postupi grubo s njim i, narugavši mu se, obuče ga u haljinu svetle boje i posla natrag Pilatu.

12 U taj se dan pomiriše Pilat i Irod, jer pre bejahu u zavadi.

13 Pilat sazva prvosveštenike, starešine i narod,

14 i reče im: Dovedoste mi ovog čoveka, kao onoga koji narod otpađuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na njemu ni jedne krivice za koje ga vi okrivljujete;

15 a ni Irod, jer sam ga slao k njemu, i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.

16 Da se on dakle išiba, pa da ga pustim.

17 A trebaše o svakom prazniku da im pusti po jednog sužnja.

18 Oni svi zajedno povikaše: Nek se ovaj pogubi, a pusti nam Varavu, -

19 koji beše bačen u tamnicu za bunu učinjenu u gradu i za ubistvo.

20 Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.

21 Ali oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni ga!

22 On im po treći put reče: Kakvo je zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle: da se išiba, pa da ga pustim.

23 Ali oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne. I nadvlada vika njihova,

24 i Pilat presudi da bude kao što oni traže.

25 I on pusti onoga koji beše bačen u tamnicu za bune i za ubistvo, i koga oni iskahu, a Isusa ostavi na njihovu volju.

26 Kad ga povedoše, uhvatiše nekoga Simona, Kirinca, koji iđaše iz polja i metnuše na njega krst, da ga nosi za Isusom.

27 Za njim iđaše veliko mnoštvo naroda i žena koje plakahu i naricahu za njim.

28 Isus se obazre na njih, i reče: Kćeri Jerusalimske! ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.

29 Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama i utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše!

30 Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas! i bregovima: Pokrijte nas!

31 Jer kad se ovako radi sa sirovim drvetom, šta će biti od suhoga?

32 U isto vreme vođahu i dva zločinca, koji su imali da budu pogubljeni zajedno s Isusom.

33 Kad dođoše na mesto zvano Lobanja, onde razapeše njega i zločince, jednoga s desne a drugoga s leve strane njegove.

34 Isus reče: Oče, oprosti im, jer ne znaju što čine! Bacajući kocke, razdeliše tada haljine njegove.

35 Narod stajaše tu i gledaše, a i starešine s njima, i rugahu mu se, govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izabranik Božji!

36 A i vojnici su mu se rugahu i pristupahu k njemu i davahu mu ocat,

37 i govorahu: Ako si kralj judejski, pomozi sam sebi!

38 Nad njim bejaše ovaj natpis: „Ovo je kralj judejski.“

39 Jedan od raspetih zločinaca grdijaše ga govoreći: Nisi li ti Hristos? Pomozi sebi samome, i pomozi i nama!

40 Ali ga drugi ukoravaše i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?

41 I mi smo još pravedno osuđeni, jer primamo kao što smo po svojim zlim delima zaslužili, ali on nikakva zla nije učinio.

42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u kraljevstvo svoje!

43 Isus mu odgovori: U istinu ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju.

44 Beše već oko šestog sata, i bi tama po svoj zemlji do sata devetoga.

45 Sunce pomrča i zavesa u hramu razdere se na pola.

46 Isus zavapi jakim glasom: Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj! Rekavši to, izdahnu.

47 Kad centurion vide što bi, stade hvaliti Boga, govoreći: Ovaj je čovek bio zaista pravednik!

48 I sav narod koji se beše skupio da to gleda, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi.

49 A svi oni koji su poznavahu Isusa, i žene koje behu išle za njim iz Galileje, stajahu podaleko i gledahu što se zbiva.

50 Beše jedan savetnik po imenu Josif, čovek dobar i pravedan,

51 koji ne beše sudelovao u rešenju i u delima ostalih. On beše iz Arimateje, grada Judejskoga, te i sam čekaše kraljevstvo Božje.

52 Taj čovek pristupi k Pilatu i zaiska telo Isusovo,

53 i skide ga s krsta, obavi platnom i spusti ga u grob isečen u kamenu, u koji niko nikad ne beše sahranjen.

54 Tad beše dan pripremanja i subota osvitaše.

55 Žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, pođoše za Josifom i videše grob i kako se položi telo Isusovo,

56 i vrativši se, pripremiše mirise i mirodije, a u subotu opočinuše po zakonu.

Glava 24.

1 U prvi dan nedelje dođoše one vrlo rano na grob i donesoše mirise koje behu spremile.

2 One nađoše kamen odvaljen od groba,

3 i ušavši, ne nađoše tela Gospoda Isusa.

4 One ne znahu šta da o tome misle, kad gle, pojaviše im se dva čoveka u sjajnim haljinama.

5 Uplašene, oboriše lice k zemlji, ali im oni rekoše: Što tražite živog među mrtvima?

6 Nije on ovde, on uskrsnu. Opomenite se kako vam govoraše, kad beše još u Galileji, i kako vam reče da

7 Sin čovečji treba da se preda u ruke grešnika i da se razapne, i treći dan da uskrsne.

8 I one se opomenuše reči Isusovih.

9 Vrativši se s groba javiše sve to jedanaestorici i svima ostalim.

10 One koje to kazaše apostolima behu Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale koje bejahu s njima.

11 Njima se učiniše njihove reči kao san, i ne verovaše tim ženama.

12 Ali Petar usta i otrča ka grobu, i natkučivši se ne vide nego samo platnene zavoje na zemlji, i vrati se začuđen s onoga što bi.

13 I gle, dvojica učenika iđahu tog istog dana u selo zvano Emaus, koje beše šezdeset stadija daleko od Jerusalima,

14 i oni govorahu među sobom o svim tim događajima.

15 Dok se oni razgovarahu i zapitkivali jedan drugoga, priđe im Isus i iđaše s njima.

16 Ali oči njihove smetahu im da ga prepoznaju.

17 On im reče: Kakav je to razgovor koji imaste putem među sobom, da ste tako žalosni?

18 Jedan od njih, po imenu Kleopa, odgovori mu: Jesi li ti jedini koji si bio u Jerusalimu da ne znaš što se u njemu ovih dana dogodilo.

19 On reče: Šta? I oni mu rekoše: Šta je bilo sa Isusom Nazarećaninom, koji beše prorok, silan na delu i na reči pred Bogom i pred narodom;

20 kako ga predaše prvosveštenici i glavari naši, te se osudi na smrt, i razapeše ga?

21 A mi se nadasmo da je on onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi!

22 Istina, neke nas naše žene mnogo začudiše; one su bile rano na grobu,

23 i ne našavši tela njegova dođoše govoreći da su im se pojavili anđeli i kazali da je on živ.

24 Jedni od naših pođoše na grob i nađoše onako kao što su žene i kazale, ali njega ne videše.

25 Tad im Isus reče: O bezumni i sporoga srca za verovanje svega što govoriše proroci!

26 Nije li trebalo da Hristos to pretrpi, pa da uđe u slavu svoju?

27 I počevši od Mojsija i od sviju proroka, tumači im što je za njega pisano u svemu Pismu.

28 Kad dođoše blizu selu u koje iđahu, on se činjaše kao da hoće da ide dalje.

29 Ali ga oni ustaviše, govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao. I on uđe da ostane s njima.

30 Kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb, i pošto ga blagoslovi, prelomi ga i dade im ga.

31 Tada se njima otvoriše oči i prepoznaše ga; ali njega nestade ispred očiju njihovih.

32 I oni rekoše jedan drugome: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem, i kad nam kazivaše Pismo?

33 I odmah ustavši vratiše se u Jerusalim, i nađoše na okupu jedanaestoricu i one koji bejahu s njima,

34 koji govorahu: U istinu Gospod uskrsnu i javi se Simonu!

35 I oni im kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hleb.

36 Kad oni to govorahu, i sam Isus stade među njima i reče im: Mir vama!

37 A oni, smeteni i uplašeni, mišljahu da vide duha.

38 Ali on im reče: Što se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?

39 Gledajte ruke moje i noge moje: Ja sam glavom. Opipajte i vidite, jer duh nema mesa i kostiju kao što vidite, da ja imam.

40 I ovo rekavši, pokaza im ruke i noge.

41 I dok oni još ne verovahu, od radosti, i čuđahu se, reče im: Imate li ovde što za jelo?

42 Oni mu dadoše komad ribe pečene i meda u satu.

43 I on uze i jede pred njima.

44 I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se ispuni što je za mene pisano u zakonu Mojsijevu, u prorocima i u psalmima.

45 Tada im otvori um da razumeju Pismo.

46 I reče im: Tako je pisano i tako je trebalo da Hristos pretrpi i da uskrsne iz mrtvih u treći dan,

47 i da se propoveda pokajanje u ime njegovo, i oproštenje greha po svim narodima, počevši od Jerusalima.

48 I vi ste tome svedoci.

49 I gle, ja ću poslati na vas što je Otac moj obećao, a vi ostanite u gradu dok se ne obučete u silu s visine.

50 On ih izvede do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

51 I dok ih blagosiljaše, odstupi od njih i uznese se na nebo.

52 Oni mu se pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.

53 I bejahu jednako u hramu hvaleći i slaveći Boga.

---

1. Mina: grčki novac koji je vredeo 100 drahmi: oko 70 zlatnih dinara. Stara jevrejska mina imala je veću vrednost.