Biblija (Bakotić) : Jevanđelje po Jovanu

←Luka

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Dela→

Glava 1.

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog.

2 Ona beše u početku u Boga.

3 Sve je kroz nju postalo, i od onoga što je postalo ništa nije postalo bez nje.

4 U njoj beše život, i život beše svetlost ljudima.

5 Svetlost zablista u tami, i tama je ne shvati.

6 Beše jedan čovek, od Boga poslan, po imenu Jovan.

7 On dođe za svedočanstvo, da svedoči za svetlost, da svi veruju kroza nj.

8 On ne beše svetlost, ali on dođe da svedoči za svetlost.

9 To beše istinita svetlost, koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet.

10 U svetu ona beše, i svet kroz nju posta, i svet je ne pozna.

11 K svojima dođe, i svoji je ne primiše.

12 Ali svima koji je primiše, koji veruju u ime njezino, dade ona moć da postanu sinovi Božji,

13 koji su rođeni ne od krvi, ni od volje putene, ni od volje čoveka, nego od Boga.

14 I Reč postade put i useli se usred nas, puna milosti i istine; i mi gledasmo slavu njezinu, slavu kao što je slava jedinorođenoga Sina koji od Oca dođe.

15 Jovan je svedočio za njega i uskliknuo: Ovo je onaj za koga rekoh: Onaj koji za mnom ide ispred mene je, jer pre mene beše.

16 I svi mi primismo od punine njegove, milost za milost.

17 Jer se zakon dade preko Mojsija, a milost i istina dođoše od Isusa Hrista.

18 Boga nije niko nikad video. Jedinorođeni Sin, koji je u naručju Očevom, on ga objavi.

19 Evo svedočanstva Jovanova kad Judeji iz Jerusalima poslaše sveštenike i levite da ga pitaju: Ko si ti?

20 On izjavi i ne poreče, izjavi da on ne beše Hristos.

21 I oni ga zapitaše: Ko si dakle? - Jesi li Ilija? - I on reče: Nisam. - Jesi li prorok? - I on odgovori: Nisam.

22 Oni mu tad rekoše: A ko si? -, da možemo kazati onima koji nas poslaše. Šta kažeš za sebe?

23 Ja sam, - reče on, -, glas vapijućeg u pustinji: Poravnajte put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok.

24 A oni koji bejahu poslani bejahu fariseji.

25 Zapitaše ga dalje: Zašto onda krštavaš, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok?

26 Jovan im odgovori: Ja krštavam vodom, a među vama stoji neko, koga vi ne znate,

27 koji ide za mnom, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj.

28 Ovo bi u Vitaniji, preko Jordana, gde Jovan krštavaše.

29 Sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božje, koji uzima greh sveta!

30 Ovo je onaj za koga rekoh: Za mnom ide čovek koji je ispred mene, jer pre mene beše.

31 Ja ga ne znah, - ali da se on javi Izrailju, zato ja dođoh da krstim vodom.

32 Jovan dade ovo svedočanstvo: Videh Duha silaziti s neba kao golub i stati na njemu.

33 Ja ga ne znah, ali onaj koji me posla da krstim vodom, reče mi: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu, to je onaj koji krštava Duhom Svetim.

34 I ja videh i zasvedočih da je on Sin Božji.

35 Sutradan opet stajaše tu Jovan i dvojica učenika njegovih,

36 i videvši Isusa, koji prolažaše, reče: Gle, jagnje Božje!

37 Oba učenika čuše kad on te reči reče. Oni pođoše za Isusom,

38 i Isus, obazrevši se, i videvši da idu za njim, reče im: Šta hoćete? A oni mu rekoše: Ravi! (što znači: učitelju) gde stanuješ?

39 Dođite, - reče on njima, - i vidite. I oni pođoše i videše gde stanovaše, i ostaše kod njega onaj dan. To je bilo oko desetoga sata.

40 Jedan od dvojice koji čuše reči Jovanove i koji iđahu za njim, beše Andrija, brat Simona Petra.

41 On najpre nađe brata svoga Simona i reče mu: Nađosmo Mesiju (što znači: Hristos),

42 i dovede ga k Isusu. Isus pogledavši na nj, reče: Ti si Simon, sin Jonin. Ti ćeš se zvati Kifa (što znači kamen)^[1].

43 Sutradan htede Isus izići u Galileju i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.

44 Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijina i Petrova.

45 Filip nađe Natanaila, i reče mu: Nađosmo onoga za koga Mojsije u zakonu pisa, i o kome govoriše proroci, Isusa Nazarećanina, sina Josifova.

46 Natanailo mu reče: Iz Nazareta može li biti što dobro? - Filip mu odgovori: Dođi i vidi.

47 Ugledavši Isus Natanaila gde ide k njemu, reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema prevare.

48 Reče njemu Natanailo: Odakle me poznaješ? - Isus mu odgovori: Pre nego te pozva Filip, video sam te kad si bio pod smokvom.

49 Natanailo odgovori i reče mu: Ravi!, Ti si Sin Božji, ti si kralj Izrailjev.

50 Isus mu odgovori: Što ti rekoh da sam te vidio pod smokvom, zato veruješ. Videćeš i više od ovoga.

51 I reče mu: U istinu, u istinu vam kažem: videćete nebo otvoreno i anđele Božje penjati se i silaziti na Sina čovečjega.

Glava 2.

1 Tri dana posle bi svadba u Kani Galilejskoj.

2 Tu beše i mati Isusova, a i Isus i učenici njegovi behu pozvani na svadbu.

3 Pošto beše nestalo vina, reče Isusu mati njegova: Nemaju više vina.

4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe, ženo? Još nije došao moj čas.

5 Reče mati njegova slugama: Sve što vam reče učinite.

6 A onde bejaše šest kamenih sudova za vodu, postavljenih radi čišćenja Judeja, koje hvatahu po dve do tri mere.

7 Isus im reče: Napunite te kamene sudove vodom. I napuniše ih do vrha.

8 Zahvatite sad, - reče im, - i nosite trpezaru. I oni odnesoše.

9 Kad trpezar okusi od vode koja beše postala vino, ne znajući od kuda to vino (a sluge znahu, koje behu zahvatile vodu), zovnu mladoženju,

10 i reče mu: Svaki čovek iznosi najpre dobro vino pa onda slabije -, kad se gosti opiju; a ti si do sada čuvao dobro vino.

11 Tako u Kani Galilejskog bi početak čudesa što učini Isus. On pokaza svoju slavu, i učenici njegovi verovaše u njega.

12 Zatim siđoše u Kapernaum, on, mati njegova, braća njegova i učenici njegovi, i onde ostaše malo dana.

13 Blizu beše Pasha judejska, i Isus iziđe u Jerusalim.

14 On nađe u hramu prodavce volova, ovaca i golubova i menjače novca.

15 Načinivši bič od uzica, on ih istera sve iz hrama, a tako isto i ovce i volove, a menjačima prosu novac i izvrnu stolove;

16 i reče onima koji prodavahu golubove: Nosite to odavde; ne činite od hrama Oca moga doma trgovačkoga.

17 Učenici se njegovi opomenuše da u Pismu stoji: „Revnost za tvoj dom izede me.“

18 Judeji progovoriše i rekoše mu: Kakav nam znak pokazuješ da možeš to činiti?

19 Isus im odgovori: Razvalite ovaj hram, i za tri dana ću ga podignuti.

20 Rekoše Judeji: Četrdeset i šest godina građen je ovaj hram, i ti za tri dana da ga podigneš!

21 Ali on govoraše za hram tela svoga.

22 Zato, kad uskrsnu iz mrtvih, opomenuše se učenici njegovi da je on to govorio, i verovaše Pismu i reči koju reče Isus.

23 Kad Isus beše u Jerusalimu za praznik Pashe, mnogi verovaše u ime njegovo, videći čudesa koja činjaše.

24 Ali im se Isus ne poveravaše, jer ih sve znadijaše,

25 i ne trebaše mu da ko svedoči za čoveka, jer sam znadijaše šta beše u čoveku.

Glava 3.

1 Među farisejima beše jedan čovek, po imenu Nikodim, starešina judejski,

2 koji dođe Isusu noću i reče mu: Ravi!, znamo da si ti učitelj od Boga došao, jer niko ne može činiti čudesa ovih koja ti činiš, ako nije Bog s njim.

3 Isus mu odgovori: U istinu, u istinu ti kažem ako se ko na novo ne rodi, ne može videti kraljevstva Božjega.

4 Reče Nikodim njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Može li po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?

5 Isus odgovori: U istinu, u istinu ti kažem, ako se čovek ne rodi od vode i duha, ne može ući u kraljevstvo Božje.

6 Što je rođeno od puti, put je, a što je rođeno od duha, duh je.

7 Ne čudi se što ti rekoh: Valja da se na novo rodite.

8 Vetar duva gde hoće, i šum njegov čuješ, ali ti ne znaš odakle on dolazi, ni kuda ide. Tako je svaki koji je rođen od duha.

9 Nikodim odgovori i reče mu: Kako može to biti?

10 Isus mu odgovori: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?

11 U istinu, u istinu ti kažem da mi govorimo što znamo, i svedočimo što vidimo, a vi svedočanstva našega ne primate.

12 Ako ne verovaste kad vam govorih o stvarima zemaljskim, kako ćete verovati kad vam budem govorio o stvarima nebeskim?

13 Niko se ne pope na nebo osim onoga koji siđe s neba, Sina čovečjega, koji je na nebu.

14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba i Sin čovečji da se podigne,

15 da svaki koji u njega veruje ima život večni.

16 Jer Bog toliko ljubi svet, da je Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.

17 Jer Bog ne posla Sina svoga na svet da sudi svetu, nego da svet spasi kroza nj.

18 Koji u njega veruje, ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova imenu jedinorođenoga Sina Božjega.

19 A sud je u tome što svetlost dođe na svet, a ljudi zavoleše više tamu nego svetlost, jer njihova dela bejahu zla.

20 Jer svaki koji zlo čini, mrzi na svetlost i ne ide k svetlosti, da se ne otkriju dela njegova;

21 ali ko po istini radi, ide k svetlosti, da se vide dela njegova, jer su po Bogu učinjena.

22 Isus dođe zatim s učenicima svojim u Judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše,

23 a Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode, i svet dolažaše onde da se krsti.

24 Jer Jovan ne beše još bačen u tamnicu.

25 Tada nastade raspra između učenika Jovanovih i jednog Judejina oko čišćenja:

26 i oni dođoše k Jovanu, i rekoše mu: Ravi, onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, eno on krštava, i svi idu k njemu.

27 Jovan odgovori: Čovek ne može primiti nego ono što mu je s neba dano.

28 Vi ste sami meni svedoci da sam rekao: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred njim.

29 Ko ima mladu mladoženja je, a prijatelj mladoženjin, koji je tu i sluša ga, vrlo se raduje glasu mladoženjinom; i ta radost, koja je moja radost, potpuna je.

30 On treba da raste, a ja da se umanjujem.

31 Koji odozgo dolazi, nad svima je. Koji je sa zemlje, od zemlje je, i govori kao od zemlje. Koji dolazi s neba nad svima je.

32 On svedoči o onome što vide i ču, i niko ne prima svedočanstva njegova!

33 Koji primi svedočanstvo njegovo potvrdi da je Bog istinit.

34 Jer koga Bog posla, onaj reči Božje govori; jer mu Bog ne daje duha na meru.

35 Otac ljubi Sina i sve dade u ruke njegove.

36 Ko veruje u Sina, ima život večni, a ko ne veruje u Sina, neće videti života, nego gnev Božji ostaje na njemu.

Glava 4.

1 Kad Gospod sazna da su fariseji čuli da on više učenika dobija i krštava nego Jovan

2 (Isus pak sam ne krštavaše, nego učenici njegovi),

3 ostavi Judeju i otide opet u Galileju.

4 Kako je trebalo da prođe kroz Samariju,

5 tako dođe u grad Samarijski koji se zove Sihar, blizu polja koje Jakov dade Josifu, sinu svome.

6 Tu bejaše studenac Jakovljev, i Isus, umoran od puta, seđaše kraj studenca. To je bilo oko šestoga sata. (Podne.)

7 Jedna žena Samarjanka dođe tu da zahvati vode. Isus joj reče: Daj mi da pijem.

8 (Jer učenici njegovi behu otišli u grad da kupe jela).

9 Reče mu žena Samarjanka: Kako ti, Judejin, da išteš od mene, Samarjanke, da ti dam da piješ? -, jer se Judeji ne mešaju sa Samarjanima.

10 Isus joj odgovori: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi i sama iskala od njega da ti da da piješ, i on bi ti žive vode dao.

11 Reče mu žena: Gospode, nemaš čime ni zahvatiti, a studenac je dubok. Otkud sad tebi te vode žive?

12 Jesi li ti veći od oca našega Jakova, koji nam dade ovaj studenac, iz koga su pili i on sam i sinovi njegovi, i stoka njegova?

13 Isus joj odgovori: Svaki koji pije od ove vode, opet će ožedneti,

14 a ko pije od vode koju ću mu ja dati, neće nikad ožedneti, nego voda koju ću mu ja dati, biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.

15 Reče mu žena: Gospode!, daj mi te vode da ne žednim, i da ne dolazim ovamo na vodu.

16 Isus joj reče: Idi, zovni muža svoga, pa dođi ovamo.

17 Odgovori žena: Nemam ja muža. - Isus joj reče: Dobro si kazala „Nemam ja muža“,

18 jer si pet muževa imala, a sad koga imaš nije ti muž. To si pravo kazala.

19 Reče mu žena: Gospode, vidim da si ti prorok.

20 Oci naši molili su se na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.

21 Isus joj reče: Ženo, veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.

22 Vi se molite onome što ne poznajete, a mi se molimo onome što poznajemo, jer je spasenje od Judeja;

23 ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi pobožnici moliti Ocu u duhu i istini, jer to su bogomoljci koje Otac hoće.

24 Bog je Duh, i koji mu se mole, - u duhu i istini treba da mu se mole.

25 Reče mu žena: Znam da će doći Mesija (onaj koji se zove Hristos). Kad on dođe, kazaće nam sve.

26 Isus joj reče: Ja sam to koji s tobom govorim.

27 U to dođoše učenici njegovi, koji se začudiše što on govoraše sa ženom; ali ni jedan ne reče: Šta hoćeš, ili: Šta govoriš s njom?

28 Tada žena, ostavivši svoj krčag, otide u grad,

29 i reče ljudima: Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila. Da nije to Hristos?

30 I oni iziđoše iz grada i pođoše k njemu.

31 Učenici njegovi moljahu ga međutim da jede, govoreći: Ravi, jedi.

32 Ali im on reče: Ja imam da jedem jelo za koje vi ne znate.

33 Tada učenici govorahu među sobom: Je li mu ko što doneo da jede?

34 Isus im reče: Jelo je moje da dovršim delo njegovo.

35 Ne kažete li da ima još četiri meseca do žetve? Eto, ja vam kažem: podignite oči svoje i pogledajte na njive, kako se već žute za žetvu!

36 Koji žanje prima nagradu i sabira plod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žanje.

37 Jer je u tome istinito ono što se kaže: Jedan seje, a drugi žanje.

38 Ja vas poslah da žanjete gdje se vi ne trudiste; drugi se trudiše, i vi u rad njihov uđoste.

39 Mnogi od Samarjana iz onoga grada verovaše u njega za besedu žene koja svedoči: „Kaza mi sve što sam učinila“.

40 I kad Samarjani dođoše k njemu, moliše ga da ostane kod njih. I on osta onde dva dana.

41 Ali ih mnogo više verova za reč njegovu,

42 i govorahu ženi: Sad ne verujemo više za reč što nam ti reče, jer sami čusmo i poznasmo da je ovaj zaista Spasitelj sveta.

43 Posle ta dva dana otide Isus odande u Galileju,

44 jer sam govoraše da prorok nije cenjen u svojoj postojbini.

45 Kad dođe u Galileju, primiše ga Galilejci koji bejahu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik, jer i oni behu išli na praznik.

46 Isus se dakle opet vrati u Kanu Galilejsku, gde pretvori vodu u vino. U Kapernaumu beše neki kraljev čovek čiji je sin bio bolestan.

47 Čuvši da Isus dođe iz Judeje u Galileju, dođe k njemu i moli ga da siđe i da mu isceli sina, jer bejaše na samrti.

48 Reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, vi ne verujete.

49 Reče njemu kraljev čovek: Gospode, siđi dok nije umrlo dete moje!

50 Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj živ. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i pođe.

51 I dok on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu: Sin je tvoj živ.

52 Tada ih on upita za sat kada u koji mu bi lakše, i kazaše mu: Jučer u sedmi sat pusti ga groznica.

53 Tada se otac uveri da to beše onaj sat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj živ. I verova on i sva kuća njegova.

54 Ovo drugo čudo učini Isus kad dođe iz Judeje u Galileju.

Glava 5.

1 Posle toga dođe jedan praznik Judejski i Isus iziđe u Jsrusalim.

2 U Jerusalimu, kod Ovčijih vrata, nalazi se jedan ribnjak, koji se jevrejski zove Vitezda, a ima pet tremova.

3 U tim tremovima ležahu mnogi bolesnici, slepi, hromi, suhi, koji čekahu da se zamuti voda;

4 jer anđeo Gospodnji silažaše s vremena na vreme u ribnjak, i mućaše vodu, i koji prvi ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, ma koja bolest bila na njemu.

5 Onde beše jedan čovek koji je trideset i osam godina bio bolestan.

6 Kad ga Isus vide gde leži, znajući da je odavno bolestan, reče mu: Hoćeš li da se isceliš?

7 Odgovori mu bolesni: Da, Gospode, ali nemam nikoga da me spusti u ribnjak kad se zamuti voda, i dok ja dođem, drugi silazi pre mene.

8 Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.

9 I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hodaše. A taj dan beše subota.

10 Tad rekoše Judeji onome što ozdravi: Danas je subota i ne smeš odra nositi.

11 On im odgovori: Koji me isceli, on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi.

12 Zapitaše ga: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi?

13 Ali isceljeni nije znao ko je, jer se Isus ukloni od mnoštva naroda koje beše na tom mestu.

14 Posle ga Isus nađe u hramu i reče mu: Eto si zdrav, ne greši više, da te nešto gore ne snađe.

15 I čovek otide i kaza Judejima da je Isus onaj koji ga isceli.

16 Zato Judeji gonjahu Isusa, jer beše učinio to u subotu.

17 Ali im Isus odgovori: Otac moj dosad deluje, a i ja delujem.

18 Zato još više gledahu Judeji da mu smrt spremaju, što ne samo prestupaše subotu, nego i nazivaše Boga ocem svojim, praveći se jednak Bogu.

19 Isus uze opet reč, i reče im: U istinu, u istinu vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako;

20 jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini, i pokazaće mu i veća dela od ovih, da se vi čudite.

21 Jer kao što Otac uskrsava mrtve i oživljuje, tako i Sin oživljuje koga hoće.

22 Otac ne sudi nikome nego je sve suđenje dao Sinu,

23 da svi poštuju Sina, kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje Oca koji ga je poslao.

24 U istinu, u istinu vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me posla, ima život večni, i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život.

25 U istinu, u istinu vam kažem: ide čas, i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božjega, i koji slušaju živeće.

26 Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi,

27 i dade mu vlast i da sudi, jer je Sin čovečji.

28 Ne čudite se ovome jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih.

29 I izićiće koji su činili dobro u uskrsenje života, a koji su činili zlo u uskrsenje suđenja.

30 Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim; i sud je moj pravedan, jer ja ne tražim volje svoje, nego volju Oca koji me je poslao.

31 Ako ja sam svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije valjano.

32 Ima drugi koji svedoči za mene, i znam da je pravo svedočanstvo što svedoči za mene.

33 Vi poslaste k Jovanu, i on vam posvedoči za istinu;

34 ali ja ne primam svedočanstva od čoveka, nego ovo govorim da se vi spasete.

35 Jovan beše svetlost koja goraše i svetljaše, i vi se hteste samo za jedan čas radovati njegovu svetljenju.

36 Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanova, jer dela koja mi dade Otac da ih svršim, ova dela koja ja činim, svedoče za mene da me Otac posla.

37 I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Glasa njegova niste nikad čuli, niti ste lica njegova videli,

38 niti reč njegova prebiva u vama, jer vi ne verujete onome koga On posla.

39 Vi pisma proučavate, jer mislite da imate u njima život večni! I baš ona svedoče za mene.

40 I nećete da dođete k meni da imate život!

41 Ja ne crpim slavu iz ljudi.

42 Ali znam da vi ljubavi prema Bogu nemate u sebi.

43 Ja dođoh u ime Oca svoga, i ne primate me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti.

44 Kako možete verovati, vi koji crpite slavu svoju iz drugoga, a slave koja od samoga Boga dolazi ne tražite?

45 Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu; ko vas tuži to je Mojsije, u koga se vi uzdate; 46 jer da verujete Mojsiju, verovali biste i meni, jer on pisa o meni.

47 Ali kad njegovim pismima ne verujete, kako ćete verovati mojim rečima?

Glava 6.

1 Zatim Isus otide preko mora Galilejskoga koje je nazvano Tiverijadsko.

2 Za njim iđaše mnogo naroda, jer viđahu čudesa njegova koja činjaše na bolesnicima.

3 Isus iziđe na goru, i tu sede s učenicima svojim.

4 Blizu beše Pasha, praznik judejski.

5 Podignuvši oči, i videći da mnoštvo naroda ide k njemu, reče Isus Filipu: Gde ćemo kupiti hleba, da ovi ljudi jedu?

6 A ovo govoraše iskušavajući ga, jer je znao šta će činiti.

7 Filip mu odgovori: Dvesta dinara hleba nije dosta da svakome od njih pomalo dopadne.

8 Reče mu jedan od učenika njegovih, Andrija, brat Simona Petra:

9 Ovde jedno momče ima pet ječmenih hlebova i dve ribe, ali šta je to na toliki narod!

10 A Isus reče: Neka sednu ljudi. A beše na tom mestu mnogo trave. Sedoše dakle ljudi, na broj oko pet hiljada.

11 I Isus, uzevši one hlebove i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu seli; tako isto i od riba, koliko hteše.

12 Kad se oni nasitiše, reče Isus učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše, da ništa ne propadne.

13 I skupiše, i nakupiše dvanaest kotarica od onoga što preteče od pet ječmenih hlebova onima koji su jeli.

14 Videvši ljudi čudo što učini Isus, govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji ima da dođe na svet.

15 Ali kad Isus razume da hoće da ga dignu i da ga učine kraljem, otide opet u goru sam.

16 Kad bi veče, siđoše učenici njegovi na more,

17 uđoše u lađu, i pređoše preko mora u Kapernaum. Bejaše se već smrklo, a Isus ne beše došao k njima.

18 Duvao je jak vetar i more je bilo uzburkano.

19 Vozivši oko dvadeset pet do trideset stadija, ugledaše Isusa gde ide po moru i približuje se lađi, i uplašiše se.

20 Ali im Isus reče: Ja sam, ne bojte se!

21 Htedoše ga uzeti u lađu, i odmah lađa stiže u kraj u koji iđahu.

22 Narod koji beše ostao preko mora vide da je onde bila samo jedna lađa, i da se u nju ne beše ukrcao Isus sa svojim učenicima, nego da su oni sami otišli.

23 Sutradan pak kako druge lađe iz Tiverijade pristadoše blizu mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,

24 kad videše ljudi da Isusa ne beše onde, ni učenika njegovih, uđoše sami u lađe i pođoše u Kapernaum da traže Isusa.

25 I našavši ga preko mora, rekoše mu: Ravi! kad si došao ovamo?

26 Isus im odgovori: U istinu, u istinu vam kažem, ne tražite vi mene što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.

27 Starajte se ne za hranu koja propada, nego za onu koja ostaje za večni život, a koju će vam dati Sin čovečji, jer njega potvrdi Otac, Bog, pečatom svojim.

28 Oni mu rekoše: Šta ćemo činiti da bismo uradili dela Božja?

29 Isus im odgovori: Delo je Božje da verujete u onoga, koga on posla.

30 A oni mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak, da vidimo i da verujemo? Šta činiš ti?

31 Ocevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: „Hleba s neba dade im da jedu“.

32 Tada im Isus reče: U istinu, u istinu vam kažem, Mojsije ne dade vama hleba s neba, nego vam Otac moj daje pravi hleb s neba,

33 jer je hleb Božji onaj koji silazi s neba i koji daje život svetu.

34 Rekoše mu: Gospode, daj nam svagda taj hleb!

35 Reče njima Isus: Ja sam hleb života; ko k meni dolazi neće nikada ogladneti, i ko u mene veruje neće nikada ožedneti.

36 Ali ja kazah to vama, videste me, i ne verujete!

37 Sve što meni daje Otac, k meni će doći, i ko dolazi k meni, neću ga odbiti;

38 jer ja siđoh s neba ne da činim svoju volju, nego volju onoga koji me posla.

39 A volja onoga koji ms posla, ta je da od onoga što mi dade, ništa ne izgubim, nego da to uskrsavam u poslednji dan.

40 Volja je Oca moga da svaki koji vidi Sina i veruje u njega, ima život večni, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.

41 Judeji gunđahu na njega što reče: Ja sam hleb koji siđe s neba,

42 i govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome znamo i oca i mater? Kako dakle govori: Ja siđoh s neba?

43 Isus im odgovori: Ne gunđajte među sobom.

44 Niko ne može doći k meni, ako ga ne privuče Otac koji me posla; i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.

45 U prorocima stoji napisano: „I biće svi od Boga učeni“. Svaki koji je čuo Oca, i primio nauk njegov, dolazi k meni.

46 Ne da je ko video Oca, osim onoga koji dođe od Boga: On vide Oca.

47 U istinu, u istinu vam kažem, ko veruje u mene ima život večni.

48 Ja sam hleb života.

49 Ocevi vaši jedoše manu u pustinji i pomreše.

50 Ovo je ovde hleb koji silazi s neba, da ko od njega jede ne umre.

51 Ja sam hleb živi, koji siđe s neba; ko jede od ovoga hleba živeće večno; a hleb koji ću ja dati to je put moja, koju ću dati za život sveta.

52 Judeji se prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama put svoju da jedemo?

53 Isus im reče: U istinu, u istinu vam kažsm, ako ne jedete puti Sipa čovečjega, i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi.

54 Ko jede moje puti i pije moje krvi, ima život večni, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.

55 Jer je put moja prava hrana, i krv moja pravo piće.

56 Ko jede puti moje i pije krvi moje, stoji u meni i ja u njemu.

57 Kao što mene posla živi Otac, i ja živim po Ocu, tako će i ko mene jede živeti po meni.

58 Ovo je hleb koji siđe s neba, a ne kao što oci vaši jedoše manu i pomreše. Ko jede ovaj hleb živeće večito.

59 Ovo reče Isus u sinagogi, kad učaše u Kapernaumu.

60 Tada mnogi od učenika njegovih, čuvši to, rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?

61 Ali Isus, znajući u sebi da učenici njegovi gunđahu na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?

62 A kad biste videli Sina čovečjega da odlazi gore, gde je pre bio?

63 Duh je ono što oživljava, put ništa ne pomaže. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.

64 Ali ima nekih među vama koji ne veruju! Jer je Isus od početka znao koji su oni što ne veruju, i ko će ga izdati.

65 I reče: Zato vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca.

66 Od tada mnogi od učenika njegovih odstupiše i više ne iđahu s njim.

67 Isus reče dvanaestorici: Da nećete i vi otići?

68 Tada mu odgovori Simon Petar: Gospode, kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga života,

69 i mi verovasmo i poznasmo da si ti Hristos, Sin Božji.

70 Isus odgovori: Ne izbrah li ja vas dvanaestoricu? A jedan je od vas đavo!

71 On govoraše za Judu Iskariotskoga, sina Simonova, jer je on imao da ga izda, on, koji beše jedan od dvanaestorice.

Glava 7.

1 Posle toga obilažaše Isus Galileju, jer po Judeji nije hteo da ide, jer Judeji gledahu da mu smrt spremaju.

2 Blizu beše Judejski praznik Senica.

3 Tada mu braća njegova rekoše: Iziđi odavde i idi u Judeju, da i učenici tvoji vide dela koja činiš,

4 jer niko ne radi tajno kad traži da bude poznat. Kad ti činiš takva dela, pokaži se svetu.

5 Jer ni braća njegova ne verovahu u njega.

6 Reče njima Isus: Vreme moje još nije došlo, a vaše je vreme svagda gotovo.

7 Ne može svet mrzeti na vas, a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.

8 Iziđite vi na ovaj praznik; ja neću ići, jer se moje vreme nije još navršilo.

9 Rekavši im to osta u Galileji.

10 Pošto braća njegova iziđoše na praznik, iziđe i on sam, ne javno, nego kao tajno.

11 Judeji ga tražahu o prazniku, i govorahu: Gde je on?

12 I bejahu za njega mnoge raspre u narodu. Jedni govorahu: Dobar je, a drugi: Nije, nego vara narod.

13 Ali niko ne govoraše javno za njega, od straha od Judeja.

14 U polovini praznika dođe Isus u hram i stade učiti.

15 Judeji se čuđahu govoreći: Kako ovaj zna Pisma, a nije ih učio?

16 Tada im Isus odgovori: Moja nauka nije moja, nego onoga koji me posla.

17 Ko hoće njegovu volju vršiti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.

18 Ko sam od sebe govori, traži svoju slavu, a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, on je istinit i nema u njemu nepravde.

19 Ne dade li Mojsije vama zakon? -, i niko od vas ne živi po zakonu! Zašto tražite da učinite da budem ubijen?

20 Narod odgovori: Je li zli duh u tebi? Ko traži da budeš ubijen?

21 Isus im odgovori: Jedno delo učinih i svi se tome čudite.

22 Mojsije vam ipak dade da se obrezujete, (ne da je to od Mojsija, nego od otaca) i u subotu obrezujete čoveka.

23 Ako se čovek u subotu obrezuje, da se ne kvari zakon Mojsijev, zašto se onda srdite na mene što celog čoveka iscelih u subotu?

24 Nemojte suditi po spoljašnjosti, nego sudite po pravdi.

25 Neki Jerusalimljani govorahu: Nije li to onaj koga traže da se pogubi?

26 I gle, on slobodno govori, i ništa mu ne kažu! Da ne poznaše starešine da je on zaista Hristos?

27 Ali ovoga znamo od kuda je, a Hristos kad dođe, niko neće znati od kuda je.

28 I Isus, učeći u hramu, povika: Vi me poznajete, i znate od kuda sam! Ja ne dođoh sam od sebe, ali onaj koji me posla istinit je, a vi ga ne znate.

29 Ali ga ja znam, jer sam ja od njega, i on me posla.

30 Oni gledahu da ga uhvate, ali niko ne metnu ruke ne njega, jer još ne beše došao čas njegov.

31 Mnogi u narodu vsrovaše u njega, i govorahu: Kad dođe Hristos, hoće li on više čudesa činiti, nego ovaj što čini?

32 Fariseji čuše od naroda taj govor za njega, i tada prvosveštenici i fariseji poslaše sluge da ga uhvate.

33 Isus reče: Još sam za malo s vama, pa idem k onome koji me posla.

34 Tražićete me, i nećete ms naći, i gde ja budem vi ne možete doći.

35 Judeji rekoše na to među sobom: Kuda će ovaj ići, a da ga mi ne nađemo? Hoće li ići onima koji su među Grcima raštrkanin^[2], i hoće li on Grke učiti?

36 Šta znači ona reč što reče: „Tražićete me, i nećete me naći, i gde ja budem vi ne možete doći?“

37 U poslednji veliki dan praznika, stojeći, povika Isus: Ko je žedan neka dođe k meni i pije.

38 Ko u me veruje, iz njegovog će tela poteći reka žive vode, kao što Pismo kaže.

39 On to reče za Duha, kojeg će primiti oni koji veruju imenu njegovom; jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen.

40 Mnogi iz naroda, čuvši ove reči, govorahu: Ovo je zaista prorok.

41 Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći?

42 Ne kaže li Pismo da će Hristos doći od potomstva Davidova, i iz sela Vitlejema, odakle beše David?

43 Tako zbog njega nasta raspra u narodu.

44 Neki od njih htedoše da ga uhvate, ali niko ne metnu ruke na njega.

45 Tad se sluge vratiše k prvosveštenicima i farisejima. I ovi im rekoše: Zašto ga ne dovedoste?

46 Odgovoriše sluge: Nikad čovek nije tako govorio kao taj čovek.

47 Fariseji im odgovoriše: zar se i vi dadoste zavesti?

48 Verova li ga ko od starešina ili od fariseja?

49 Nego narod ovaj koji ne zna zakona, proklet je.

50 Reče im Nikodim, koji je dolazio k Isusu noću, i koji beše jedan od njih:

51 Sudi li naš zakon čoveku pre nego se on sasluša i sazna se šta učini?

52 Odgovoriše mu: Jesi li i ti Galilejac? Razgledaj, i videćeš da prorok iz Galileje ne dolazi.

53 I otidoše svaki svojoj kući.

Glava 8.

1 Isus otide na goru Maslinsku.

2 Ali ujutru opet pođe u hram, i sav narod dođe k njemu. On sede i stade ih učiti.

3 Književnici i fariseji dovedoše tada k njemu jednu ženu uhvaćenu u preljubi, i, postavivši je na sredinu,

4 rekoše Isusu: Učitelju, ova je žena uhvaćena na delu preljube.

5 Mojsije nam u zakonu propisa da se takve žene kamenuju, a ti šta veliš?

6 To oni govorahu, iskušavajući ga, da bi ga imali zašto okriviti. Ali, Isus, sagnuvši se, stade pisati prstom po zemlji.

7 I kako ga jednako pitahu, ispravi se, i reče im: Ko je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju.

8 I opet se sagnuvši pisaše po zemlji.

9 Kad oni to čuše, otidoše jedan za drugim, počevši od starijih pa do poslednjih, i osta Isus sam sa ženom, koja je stojala na sredini.

10 Tad, ustavši na noge, reče joj Isus: Ženo, gde su oni koji te tužahu? Ni jedan te ne osudi?

11 Ona mu odgovori: Ni jedan, Gospode! - I Isus joj reče: Ni ja te neću osuditi. Idi, i više ne greši.

12 Opet im progovori Isus, i reče: Ja sam svetlost sveta; ko za mnom ide, neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života.

13 Tad mu Fariseji rekoše: Ti sam za sebe svedočiš; svedočanstvo tvoje nije pravo.

14 Isus im odgovori: I ako ja sam za sebe svedočim pravo je svedočanstvo moje; jer ja znam od kuda dođoh i kuda idem, a vi ne znate od kuda dolazim i kuda idem.

15 Vi sudite po puti, ja ne sudim nikome.

16 A ako sudim, sud je moj prav, jer ja nisam sam, nego je sa mnom i Otac koji me posla.

17 U zakonu vašemu stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi pravo.

18 Ja sam svedočim za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.

19 Tada mu rekoše: Gde je otac tvoj? - Isus odgovori: Vi ne znate ni mene, ni Oca moga. Kad biste znali mene, znali biste i Oca moga.

20 Ove reči reče Isus kod kasice za priloge, kad učaše u hramu, i niko ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas njegov.

21 Reče im još Isus: Ja idem, i tražićete me, i umrećete u grehu svome. Kud ja idem, vi ne možete doći.

22 Tada Judeji rekoše: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?

23 A on im reče: Vi ste od dole, ja sam od gore. Vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga

sveta.

24 Zato vam kazah da ćete umreti u gresima svojim. Jer ako ne verujte što sam ja, umrećete u gresima svojim.

25 A ko si ti? -, rekoše mu. -Isus im odgovori: Ono što vam od početka rekoh.

26 Mnogo imam za vas govoriti i suditi u vama; ali onaj koji me posla istinit je, i ja govorim svetu ono što čuh od njega.

27 I oni ne razumeše da im govoraše o Ocu.

28 Reče im Isus: Kad podignete Sina čovečjega, poznaćete šta sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim, nego kako ms nauči Otac, onako govorim.

29 Onaj koji me posla, sa mnom je; ne ostavi me on sama, jer ja svagda činim što je njemu milo.

30 Kad ovo Isus reče, mnogi verovaše u njega.

31 I on reče Judejima koji mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ste učenici moji,

32 i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.

33 Odgovoriše mu: Mi smo potomstvo Avraamovo, i nikad nismo ničiji robovi bili. Kako to govoriš da ćemo postati slobodni?

34 Isus im odgovori: U istinu, u istinu vam kažem da je svaki koji se podaje grehu, rob grehu.

35 A rob ne ostaje uvek u kući, a sin uvek ostaje.

36 Ako vas dakle Sin oslobodi, bićete u istini slobodni.

37 Znam da ste potomstvo Avraamovo, ali vi gledate da učinite da ja budem ubijen, zato što moja reč ne ulazi u vas.

38 Ja govorim što videh od Oca svoga, a vi ono činite što čuste od oca vašega.

39 Odgovoriše mu: Otac je naš Avraam. - Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova činili biste dela Avraamova.

40 Ali vi sad gledate da učinite da ja budem ubijen, ja koji vam kazah istinu koju čuh od Boga. Tako Avraam nije činio.

41 Vi činite dela oca svoga. - Tada mu rekoše: Mi nismo deca bluda. Mi imamo samo jednoga oca: Boga.

42 A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene, jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla.

43 Zašto ne razumete govora moga? Jer ne možete reči mojih da slušate!

44 Vaš je otac đavo, i vi žudnje svoga oca hoćete da ispunite. On je krvnik od početka bio i ne stoji na istini, jer nema istine u njemu. Kad govori laž, svoje govori, jer je laža i otac laži.

45 A meni ne verujete, zato što ja istinu govorim.

46 Koji će od vas dokazati da sam u grehu? Ako ja istinu govorim, zašto mi ne verujete?

47 Ko je od Boga sluša reči Božje. Vi ne slušate, jer vi niste od Boga.

48 Judeji mu odgovoriše: Nemamo li pravo da govorimo da si ti Samarjanin, i da je zli duh u tebi?

49 Isus im odgovori: U meni zlog duha nema, nego ja poštujem Oca svoga, a vi mene vređate.

50 Ja ne tražim slave svoje. Ima koji je traži i koji sudi.

51 U istinu, u istinu vam kažem, ko održi reč moju, neće nikad smrti videti.

52 Tada mu rekoše Judeji: Sad poznajemo da je zli duh u tebi. Avraam umre, i umreše i proroci, a ti govoriš: „Ko održi moju reč, neće nikad smrti videti.“

53 Jesi li ti veći od oca našega Avraama, koji umre? I proroci pomreše. Ko se ti sam praviš?

54 Isus im odgovori: Ako ja sebe slavim, slava je moja ništa. Otac je moj koji me slavi, za koga vi govorite da je vaš Bog,

55 a ne poznajete ga. A ja ga znam, i ako rečem da ga ne znam, biću laža kao i vi. Nego ga znam, i reč njegovu držim.

56 Avraam, otac vaš, bio je radostan što će videti dan moj, i on ga vide, i obradova se. 57 Tada mu Judeji rekoše: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video!

58 A Isus im reče: U istinu, u istinu vam kažem, ja sam od pre nego što je Avraam postao.

59 Na to oni uzeše kamenje da ga bace na nj, ali se Isus sakri i iziđe iz hrama.

Glava 9.

1 Prolazeći vide Isus čoveka slepa od rođenja.

2 Zapitaše ga učenici njegovi: Ravi!, ko sagreši, on ili roditelji njegovi, te se rodi slep?

3 Isus odgovori: Niti on sagreši, niti roditelji njegovi, nego je to zato da se pokažu dela Božja na njemu.

4 Meni valja raditi dela onoga koji me posla dok je dan. Doći će noć, kad niko ne može raditi.

5 Dok sam na svemu, svetlost sam svetu.

6 Rekavši to, pljunu na zemlju i načini blato sa pljuvačkom svojom. Zatim pomaza blatom, oči slepome,

7 i reče mu: Idi, umij se na izvoru Siloamskom (a to ime znači poslani). On otide i umi se, i dođe videći jasno. Susedi njegovi i oni koji ga od pre poznavahu kao prosjaka, govorahu: Nije li ovo onaj koji je sedeo i prosio?

9 Jedni govorahu: on je, a drugi: Nije, nego je nalik na njega. A on govoraše: Ja sam.

10 Tad mu rekoše: Kako ti se otvoriše oči?

11 On odgovori: Čovek, koga zovu Isusom, načini blato i pomaza oči moje, i reče mu: Idi na vodu Siloamsku i umij se, i kad otidoh i umih se, progledah.

12 Rekoše mu: Gde je taj čovek? A on odgovori: Ne znam.

13 Tad ga povedoše k farisejima, njega koji beše pre slep.

14 A beše subota kad Isus načini blato i otvori mu oči.

15 Fariseji ga opet pitaše kako progleda. A on im reče: Blato metnu mi na oči i umih se, i sad vidim.

16 Na to rekoše neki od fariseja: Nije ovaj čovek od Boga, jer ne poštuje subote. - Drugi govorahu: Kako može čovek grešan takva čudesa činiti? I nasta raspra među njima.

17 Rekoše još slepcu: Šta veliš ti za njega što ti otvori oči tvoje? - A on reče: Prorok je.

18 Judeji ne verovaše za njega da beše slep i da progleda, dok ne dozvaše roditelje njegove.

19 I oni ih pitaše govoreći: Je li ovo vaš sin za koga govorite da se rodi slep? Kako dakle sad vidi?

20 Roditelji njegovi odgovoriše im: Znamo da je ovo naš sin i da se rodi slep,

21 a kako sad vidi ne znamo, ili ko mu otvori oči ne znamo. Pitajte vi njega, on je u zrelim godinama, neka kaže sam za sebe.

22 Ovo roditelji njegovi rekoše, jer se bojahu Judeja; jer se Judeji behu dogovorili da bude odlučen od sinagoge ko prizna Isusa za Hrista.

23 Zato rekoše roditelji njegovi: on je u zrelim godinama, pitajte njega.

24 Fariseji dozvaše i po drugi put čoveka koji je bio slep, i rekoše mu: Podaj Bogu slavu, mi znamo da je ovaj čovek grešnik. –

25 A on odgovori: Je li grešnik ne znam. Samo znam da bejah slep, a sad vidim. –

26 Tada mu opet rekoše: Šta ti učini? Kako otvori oči tvoje?

27 On im odgovori: Ja vam već kazah i ne slušaste. Šta hoćete opet da čujete? Hoćete li i vi da budete učenici njegovi? –

28 Oni ga izgrdiše, i rekoše mu: Ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi.

29 Mi znamo da je Mojsiju govorio Bog, a ovoga ne znamo od kuda je.

30 Odgovori im čovek: To i jest za čudo što vi ne znate od kuda je, a on ipak otvori oči moje.

31 A znamo da Bog ne sluša grešnike, nego ako ko časti Boga i ispunjuje volju njegovu, onoga usliši.

32 Od kako je sveta nije se čulo da ko otvori oči rođenom slepcu.

33 Kad taj čovek ne bi bio od Boga ne bi mogao ništa činiti. –

34 Oni mu odgovoriše: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti da nas učiš? I isteraše ga.

35 Isus ču da ga isteraše, i kad ga nađe reče mu: Veruješ li ti u Sina Božjega?

36 On odgovori: A koji je, Gospode, da u njega verujem?

37 Video si ga, - reče mu Isus -, i koji govori s tobom on je. –

38 A on reče: Verujem, Gospode!, i pokloni mu se.

39 Reče zatim Isus: Ja dođoh za suđenje na ovaj svet, da vide koji ne vide, a koji vide da postanu slepi.

40 To čuše neki fariseji koji bejahu s njim, i rekoše mu: Jesmo li i mi slepi?

41 Isus im odgovori: Da ste slepi ne biste imali greha; ali vi sad kažete da vidite, i greh vaš ostaje.

Glava 10.

1 U istinu, u istinu vam kažem: Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji, nego prelazi na drugom mestu, on je lupež i razbojnik;

2 a ko ulazi na vrata jeste pastir ovcama.

3 Njemu vratar otvara i ovce slušaju glas njegov, i on svoje ovce po imenu zove i izvodi ih.

4 I pošto sve svoje ovce izvede, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.

5 One za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glasa tuđega.

6 Isus im kaza ovo poređenje, ali oni ne razumeše šta im reče.

7 Još im reče Isus: U istinu, u istinu vam kažem, ja sam vrata ovcama.

8 Svi, koliko ih god dođe pre mene, lupeži su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.

9 Ja sam vrata. Ko uđe kroza me, spašće se, i ući će, i izići će, i naći će pašu.

10 Lupež ne dolazi za što drugo nego da ukrade, zakolje i uništi. Ja dođoh da imaju ovce život i izobilje.

11 Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj daje za ovce,

12 a najamnik i koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, ugleda vuka gde ide, ostavlja ovce i beži, i vuk razgrabi ovce i razgoni ih.

13 Najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.

14 Ja sam pastir dobri i znam ovce svoje, i one mene znaju,

15 kao što mene zna Otac i ja znam Oca. I ja život svoj dajem za ovce.

16 Ja imam i druge ovce, koje nisu od ovoga tora. I one mi valja dovesti. Čuće one glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.

17 Otac mene ljubi, jer ja život svoj dajem, da ga opet uzmem.

18 Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe dajem. Vlast imam dati ga, i vlast imam uzeti ga opet. Tu zapovest sam od Oca svoga primio.

19 Tad nanovo nasta raspra među Judejima za ove reči.

20 Mnogi od njih govorahu: U njemu je zli duh, lud je, šta ga slušate!

21 Drugi govorahu: Ove reči nisu od čoveka koga je zli duh obuzeo. Može li zli duh slepima oči otvoriti?

22 Tada u Jerusalimu bi praznik Obnovljenja. Bila je zima.

23 Isus hodaše u hramu po tremu Solomonovu,

24 i Judeji ga opkoliše i rekoše mu: Dokle ćeš duše naše mučiti? Ako si ti Hristos, kaži nam otvoreno.

25 Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja činim u ime Oca svoga svedoče za me.

26 Ali vi ne verujete, jer niste od mojih ovaca.

27 Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i one za mnom idu.

28 Ja im dajem život večni, i one nikad neće propasti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.

29 Otac moj, koji mi ih dade, veći je od sviju, i niko ih ne može oteti iz ruke Oca moga.

30 Ja i Otac jedno smo.

31 Judeji opet uzeše kamenje da ga kamenuju.

32 Isus im reče: Mnoga vam dobra dela pokazah od Oca svoga. Za koje od tih dela hoćete da bacate kamenje na me?

33 Odgovoriše mu Judeji: Nećemo da bacamo kamenje na te za dobro delo, nego za hulu, što se ti, čovek, praviš da si Bog.

34 Isus im odgovori: ne stoji li napisano u zakonu vašemu: „Ja rekoh: bogovi ste“?

35 Ako one nazva bogovima, kojima reč Božja dođe, i ako se Pismo ne može uništiti,

36 kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svet: Hulu govoriš! I to zato što rekoh: Ja sam Sin Božji?

37 Ako ne činim dela Oca svoga, ne verujte mi.

38 Ali ako ih činim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Ocu.

39 Tada opet gledahu da ga uhvate, ali im se on izmače iz ruku,

40 i otide preko Jordana, na ono mesto gde je Jovan pre krštavao, i osta onde.

41 Mnogi dolažahu k njemu, i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za ovoga istina beše.

42 I mnogi onde verovaše u njega.

Glava 11.

1 Beše jedan bolesnik, Lazar, iz Vitanije, sela Marije i sestre njezine Marte.

2 To beše ona Marija koja pomaza Gospoda mirom i otra noge njegove kosom svojom, a bolesni Lazar beše njen brat.

3 Tad poručiše sestre njemu: Gospode, gle, onaj koga ti ljubiš bolestan je.

4 Kad to Isus ču, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se proslavi Sin Božji s nje.

5 Isus ljubljaše Martu i sestru njezinu i Lazara.

6 Pošto ču da je Lazar bolestan, osta još dva dana na onom mestu gde je bio.

7 Posle toga reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.

8 Učenici mu rekoše: Ravi!, pa Judeji htedoše tu skoro da te kamenuju, i ti opet hoćeš u Judeju!

9 Isus odgovori: Nema li dvanaest sati u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi svetlost ovoga sveta,

10 a ko ide noću, spotiče se, jer nema svetlosti u njemu.

11 Posle ovih reči, reče im: Lazar, naš prijatelj, spava, ali ja idem da ga probudim.

12 Onda mu rekoše učenici njegovi: Gospode, ako spava ozdraviće.

13 Isus im beše govorio za smrt njegovu, ali oni mišljahu da govori za spavanje.

14 Tada im Isus reče otvoreno: Umro je Lazar.

15 I milo mi je radi vas što nisam bio tamo, da verujete. Nego hajdemo k njemu. –

16 Onda Toma, koji se zvaše Didim^[3], reče učenicima: Hajdemo i mi da umremo s njim.

17 Kad dođe, nađe Isus da je Lazar već od četiri dana u grobu.

18 I kako je Vitanija bila oko petnaest stadija blizu Jerusalima,

19 mnogi Judeji behu došli k Marti i k Mariji, da ih teše za bratom njihovim.

20 Kad Marta ču da Isus ide, iziđe preda nj, a Marija seđaše doma.

21 Reče Marta Isusu: Gospode, da si ti bio ovde ne bi moj brat umro.

22 A i sad, znam da sve što zaišteš u Boga, daće ti Bog.

23 Isus joj reče: Brat će tvoj uskrsnuti.

24 Odgovori mu Marta: Znam da će uskrsnuti o uskrsenju, u poslednji dan.

25 Isus joj reče: Ja sam uskrsenje i život; ko veruje u mene, ako i umre živeće.

26 I svaki koji živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li ti to?

27 Reče ona: Da, Gospode! Verujem da si ti Hristos, Sin Božji, koji je trebao da dođe na svet.

28 Ovo rekavši, ona otide, i zovnu na stranu Mariju, sestru svoju, i reče joj: Učitelj je tu i zove te.

29 Kako Marija to ču, usta brzo i otide k njemu.

30 Jer Isus još ne beše stigao u selo, nego beše još na onom mestu gde ga srete Marta.

31 Judeji koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom, misleći da ide na grob da plače onamo.

32 Kako Marija dođe onde gde beše Isus i vide ga, pade pred noge njegove, i reče mu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi moj brat umro.

33 Kad je vide Isus da plače i da plaču Judeji koji behu došli s njom, ustrese se u duhu i rastuži se.

34 I reče: Gde ste ga položili? Rekoše: Gospode, dođi da vidiš.

35 Navreše suze Isusu.

36 Tad Judeji rekoše: Vidite kako ga ljubljaše!

37 A neki od njih rekoše: Ne mogaše li on, koji otvori oči slepcu, učiniti da ovaj čovek ne umre?

38 Isus se opet ustrese u sebi, i dođe na grob. To beše jedna pećina i na nju beše navaljen kamen.

39 Isus reče: Odvalite kamen. - Reče mu Marta, sestra umrloga: Gospode već zaudara, jer je već četvrti dan.

40 Isus joj reče: Ne rekoh li ti, da ćeš videti slavu Božju ako veruješ?

41 Odvališe dakle kamen. Isus podiže oči gore i reče: Oče, hvala ti što si me uslišio!

42 Znam da me svagda uslišiš, nego rekoh radi naroda koji ovde stoji, da veruje da si me ti poslao.

43 Ovo rekavši, zovnu glasno: Lazare, iziđi van!

44 I iziđe mrtvac nogu i ruku zavojima povezanih i lica ubrusom obavijenog. - Isus im reče: Razdrešite ga i pustite ga nek ide!

45 Mnogi od Judeja koji behu došli k Mariji, kad videše šta učini Isus, verovaše u njega.

46 Ali neki od njih otidoše k farisejima, i kazaše im šta učini Isus.

47 Prvosveštenici i fariseji sabraše tad sinedrion i rekoše: Šta ćemo činiti? Ovaj čovek čini mnoga čudesa.

48 Ako ga ostavimo tako, svi će u njega verovati, pa će doći Rimljani i uzeće nam i zemlju i narod.

49 A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše prvosveštenik, reče im: Vi ništa ne razumete,

50 i ne razmišljate da je za vašu korist da jedan sam čovek umre za narod, i da ne propadne sav narod.

51 A ovo ne reče sam od sebe, nego, kako je on one godine bio prvosveštenik, proreče da Isus treba da umre za narod.

52 I ne samo za narod, nego i da rasejanu decu Božju skupi u jedno.

53 Od toga dana rešiše da se on ubije.

54 Zato Isus ne izlažaše više javno među Judeje, nego se skloni u kraj blizu pustinje, u grad koji je nazvan Jefrem, i osta onde s učenicima svojim.

55 Približavaše se Pasha judejska, i mnogi iz onoga kraja dođoše u Jerusalim pre Pashe, da se očiste.

56 Oni tražahu Isusa, i, stojeći u hramu, govorahu među sobom: Šta mislite?, neće li on doći na praznik?

57 I prvosveštenici i fariseji izdaše zapovest, ako ko sazna gde je, neka javi, da ga uhvate.

Glava 12.

1 Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde beše Lazar, koga on uskrsnu iz mrtvih.

2 Onde mu spremiše večeru. Marta služaše, a i Lazar je sedeo s onima koji behu s njim za trpezom.

3 A Marija, uzevši litru čistoga nardova skupocenoga mira, pomaza noge Isusove i otra ih kosom svojom, - i kuća se napuni mirisa od mira.

4 Jedan od učenika njegovih, Juda Iskariotski, sin Simonov, koji ga posle izdade, reče:

5 Zašto se ovo miro ne prodade za trista dinara, pa da se da siromasima?

6 On to ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i što, držeći kesu, nošaše što se metaše u nju.

7 Ali Isus reče: Pustite je neka čuva to miro za dan moga pogreba.

8 Vi siromahe svagda imate oko sebe, ali mene nemate svagda.

9 Mnogi narod iz Judeje sazna da je on tu, i dođoše ne samo radi Isusa, nego i da vide Lazara, koga on uskrsnu iz mrtvih.

10 A prvosveštenici rešiše da se i Lazar ubije,

11 jer se mnogi Judeji odvajahu zbog njega, i verovahu u Isusa.

12 Sutradan mnogi iz naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim,

13 uzeše grane od palmi i iziđoše mu na susret vičući: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, Kralj Izrailjev!

14 A Isus, našavši magare, usede na nj, kao što je pisano:

15 „Ne boj se kćeri Sionova! Evo kralj ti tvoj dolazi sedeći na puletu magaričinu“.

16 Ali to učenici njegovi tad ne razumeše, nego kad se proslavi Isus, onda se opomenuše da ovo beše za njega pisano, i da su oni to njemu ispunili.

17 Svi oni koji behu s Isusom, kad izazva Lazara iz groba i uskrsnu ga iz mrtvih, svedočahu za njega,

18 i priđe mu narod, jer beše čuo da on učini to čudo.

19 Fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet za njim ide.

20 Neki Grci koji behu došli na praznik na molitvu,

21 obratiše se Filipu, koji beše iz Vitsaide Galilejske, i moliše ga govoreći: Gospodine, hteli bismo da vidimo Isusa.

22 Filip dođe i kaza to Andriji, a Andrija i Filip kazaše Isusu.

23 Isus im odgovori: Dođe čas da se proslavi Sin čovečji!

24 U istinu, u istinu vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, ono ostaje samo, ali ako umre, mnogo roda rodi.

25 Ko ljubi život svoj izgubiće ga, a ko ne mari za život svoj na ovome svetu, sačuvaće ga za život večni.

26 Ko meni služi, neka za mnom ide, i gde sam ja tu će i sluga moj biti. Ko meni služi njega će častiti Otac moj.

27 Sad je duša moja žalosna, i šta da kažem?... Oče! sačuvaj me od ovoga časa!... Ali za to dođoh na ovaj čas.

28 Oče, proslavi ime svoje! I dođe glas s neba: I proslavio sam, i opet ću ga proslaviti!

29 Narod koji tu stajaše i koji ču, govoraše: Grom zagrmi. A drugi govorahu: Anđeo mu progovori.

30 Isus reče: Ovaj glas ne bi radi mene, nego radi vas.

31 Sad je suđenje ovome svetu. Sad će biti isteran knez ovoga sveta;

32 i kad ja budem podignut od zemlje, sve ću k sebi privući.

33 A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrću umreti.

34 Narod mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos za uvek ostati. Kako ti govoriš da Sin čovečji ima da bude podignut? Ko je taj Sin čovečji?

35 Isus im reče: Još je malo vremena svetlost s vama. Hodite dok svetlost imate, da vas tama ne obuzme. Jer ko hodi po tami, ne zna kuda ide.

36 Dok imate svetlost, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti. Rekavši ovo, Isus otide i ukloni se od njih.

37 Ali ako je i činio tolika čudesa pred njima, ipak ne verovahu u njega,

38 da se zbude reč Isaije proroka, koji reče: „Ko verova propovedanju našemu, i ruka Gospodnja kome li se otkri?“

39 Zato ne mogahu verovati, jer Isaija reče još:

40 „Zaslepio je oči njihove, i okamenio srca njihova, od straha da očima ne vide i srcem ne razumeju, da se ne obrate, da ih ne iscelim“.

41 Isaija to reče kad vide slavu njegovu, i govori za njega.

42 Ali u njega verovaše ipak mnogi od glavara, nego zbog fariseja ne priznavahu to, da ne bi bili izlučeni iz sinagoge,

43 jer su više voleli slavu ljudsku, nego slavu Božju.

44 I Isus povika: Ko u mene veruje, ne veruje u mene, nego u onoga koji mene posla,

45 i ko vidi mene, vidi onoga koji me posla.

46 Ja dođoh kao svetlost na svet, da ni jedan koji u me veruje ne ostane u tami.

47 I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi, jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.

48 Ko prezre mene i ne prima reči mojih, ima sebi sudiju. Reč koju ja objavih, ona će mu suditi u poslednji dan.

49 Jer ja ne govorih od sebe, nego Otac koji me posla, on mi zapovedi šta ću kazati i šta ću javiti.

50 Ja znam da je zapovest njegova život večni. Zato ono što govorim, onako govorim kao što mi Otac reče.

Glava 13.

1 Pred praznik Pashe, znajući Isus da mu dođe čas da pređe iz ovoga sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu u svetu, ispuni do kraja ljubav svoju prema njima.

2 Na večeri, kad već đavo beše metnuo u srce Judi Iskariotskome, sinu Simonovu, nameru da ga izda,

3 znajući Isus da mu sve Otac dade u ruke, i da on od Boga iziđe i k Bogu ide,

4 ustade od trpeze, skide svoje haljine, te uze ubrus i zapreže se njime.

5 Zatim usu vodu u umivaonicu i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.

6 Tako priđe k Simonu Petru, koji mu reče: Ti Gospode, meni noge da pereš!

7 Isus mu odgovori: Što ja činim; ti sad ne razumeš, ali ćeš posle razumeti.

8 Reče mu Petar: 'Nikad ti nećeš meni noge prati.'- Isus mu odgovori: Ako te ne operem, nemaš udela sa mnom.

9 Reče mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu.

10 Isus mu reče: Opranome ne treba nego samo noge prati, jer je sav čist. I vi ste čisti, ali ne svi.

11 Jer on znadijaše izdajnika svoga. Zato reče: Niste svi čisti.

12 Pošto im opra noge, uze haljine svoje i sedavši opet za trpezu, reče im: Znate li što ja vama učinih?

13 Vi mene zovete Učiteljem i Gospodom, i pravo kažete, jer to i jesam.

14 Kad dakle ja vama oprah noge, Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedan drugome noge prati.

15 Jer vam ja dadoh primer, da i vi tako činite kao što ja vama učinih.

16 U istinu, u istinu vam kažem, nije sluga veći od gospodara svoga, niti je apostol veći od onoga koji ga je poslao.

17 Kad to znate, blago vama, samo ako to i vršite.

18 Ne govorih za sve vas, jer ja znam koje izabrah, nego da se zbude Pismo: „Koji sa mnom hleb jede podiže petu na me“.

19 Sad vam to kažem, pre nego se zbude, - da, kad se zbude, verujete da sam to ja.

20 U istinu, u istinu vam kažem, ko primi onoga koga ja budem poslao, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji me posla.

21 Rekavši ovo, Isus posta žalostan u duhu, i otvoreno reče: U istinu, u istinu vam kažem, jedan će me od vas izdati.

22 Zgledaše se među sobom učenici, premišljajući za koga on to govori.

23 Jedan od učenika njegovih, koga Isus ljubljaše, seđaše za trpezom naslonjen na krilo Isusovo.

24 Simon Petar učini znak na njega, da ga pita ko bi to bio za koga Isus govori.

25 I on se naže na prsi Isusove, i reče mu: Gospode, ko je to?

26 Isus odgovori: Onaj je kome ja dam umočen zalogaj. I umočivši zalogaj dade ga Judi, sinu Simonovu, Iskariotskome.

27 Kako se predade zalogaj, uđe u Judu sotona. Reče mu Isus: Što činiš čini brzo! –

28 Ali niko od onih što seđahu za trpezom ne razume zašto mu to reče.

29 Jer, kako je Juda držao kesu, neki mišljahu da mu Isus reče: Kupi što treba za praznik, ili da mu zapovedi da da nešto siromasima.

30 Čim Juda uze zalogaj, brzo iziđe. Bila je noć.

31 Kad Juda iziđe reče Isus: Sad se proslavi Sin čovečji, i Bog se proslavi u njemu.

32 Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi i uskoro će ga proslaviti.

33 Deco!, još sam malo s vama. Tražićete me, i kao što rekoh Judejima: „Kud ja idem vi ne možete doći“, to i vama sada govorim.

34 Novu vam zapovest dajem: Ljubite jedan drugoga. Kao što ja vas ljubih, ljubite se i vi među sobom.

35 Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite.

36 Reče mu Simon Petar: Gospode, kuda ideš? - Isus mu odgovori: Kud ja idem, ne možeš ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom.

37 Petar mu reče: Gospode, zašto sad ne mogu ići za tobom? Život ću svoj dati za tebe. –

38 Isus mu odgovori: Život ćeš svoj dati za mene? U istinu, u istinu ti kažem, neće petao zapevati dok me se triput ne odrečeš.

Glava 14.

1 Da se ne zbuni srce vaše! Verujte u Boga, i verujte u mene.

2 Mnogi su stanovi u domu Oca moga. A da nije tako, kazao bih vam. Idem da vam pripremim mesto.

3 I kad otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja.

4 Kud ja idem znate i put znate.

5 Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš, i kako možemo put znati?

6 Isus mu reče: Ja sam put i istina i život. Niko neće doći k Ocu do kroza me.

7 Kad biste mene znali, znali biste i Oca moga. I od sada ga poznajete, i videli ste ga.

8 Reče mu Filip: Gospode, pokaži nam Oca i biće nam dosta.

9 Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama, i nisi me poznao, Filipe? Ko vide mene, vide oca. Pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?

10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim, ne govorim od sebe, nego Otac koji prebiva u meni, on dela čini.

11 Verujte meni da sam ja u Ocu, i Otac u meni; verujte bar po tim delima.

12 U istinu, u istinu vam kažem, ko veruje u mene, dela koja ja činim i on će činiti, i veća će od ovih činiti, jer ja idem Ocu svome,

13 i sve što vi zaištete u Oca u ime moje, ja ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.

14 Ako što zaištete u ime moje, ja ću učiniti.

15 Ako me ljubite, držite zapovesti moje.

16 I ja ću umoliti Oca, i on će vam dati drugog utešitelja, da bude uvek s vama:

17 Duha istine, koga svet ne može primiti, jer ga ne vidi, i ne poznaje ga; a vi ga poznajete, jer u vama prebiva i u vama će biti.

18 Neću vas ostaviti sirotne. Doći ću k vama.

19 Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me videti, jer ja živim, a i vi ćete živeti.

20 U onaj dan ćete vi poznati da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama.

21 Ko ima zapovesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi, a ko mene ljubi, njega će Otac moj ljubiti, i ja ću ga ljubiti i javiću se njemu.

22 Reče mu Juda^[4] (ne Iskariotski): Gospode, šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu? –

23 Isus mu odgovori: Ko me ljubi, držaće reč moju, i Otac će moj njega ljubiti. Mi ćemo k njemu doći i u njega ćemo se staniti.

24 Ko me ne ljubi, ne drži moje reči, i reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.

25 Ovo vam kazah dok sam s vama.

26 A utešitelj, Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu, i napomenuće vam sve što vam rekoh.

27 Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vama. Ne dajem vam ga kao što ga svet daje, da se ne zbuni srce vaše, i da se ne boji.

28 Čuste da vam kazah: Idem i doći ću k vama. Kad biste me ljubili, obradovali biste se što rekoh da idem k Ocu. Jer je Otac moj veći od mene.

29 I sad vam to kazah dok se još nije zbilo, da verujete kad se zbude.

30 Neću mnogo još s vama govoriti, jer dolazi knez ovoga sveta. U meni on ništa nema,

31 ali da vidi svet da ljubim Oca, i da onako radim kao što mi zapovedi Otac, ustanite, idimo odavde.

Glava 15.

1 Ja sam pravi čokot, a Otac je moj vinogradar.

2 Svaku lozu na meni koja ne daje ploda on odrezuje, i svaku koja daje ploda, čisti, da više ploda donese.

3 Vi ste već očišćeni rečju koju sam vam govorio.

4 Ostanite u meni, i ja ću u vama. Kao što loza ne može sama od sebe ploda dati, ako nije na čokotu, tako ni vi, ako u meni ne ostanete.

5 Ja sam čokot a vi ste loze, i ko bude u meni i ja u njemu, on će mnogo ploda doneti, jer bez mene ne možete ništa činiti.

6 Ko u meni ne ostane, on se izbacuje kao loza, i osuši se; pa se skupljaju loze i bacaju se na vatru i spaljuju.

7 Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, što god hoćete ištite, i biće vam.

8 Ako mnogo ploda donesete, time će se Otac moj proslaviti, i vi ćete biti moji učenici.

9 Kao što je Otac mene ljubio, tako sam i ja vas ljubio. Ostanite u ljubavi mojoj.

10 Ako zapovesti moje održite, ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svoga i ostajem u ljubavi njegovoj.

11 Ovo vam kazah da radost moja ostane u vama, i da radost vaša bude potpuna.

12 Ovo je zapovest moja: Ljubite se među sobom, kao što sam ja vas ljubio.

13 Nema veće ljubavi nego život svoj dati za prijatelje svoje.

14 Vi ste prijatelji moji, ako činite što vam ja zapovedam.

15 Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov, nego vas nazvah prijateljima, jer sam vam objavio sve što sam od Oca svoga čuo.

16 Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah, i postavih vas da idete i plod donesete, i da vaš plod ostane, da bi sve ono što budete zaiskali u Oca, u ime moje, on vama dao.

17 Ono što vam zapovedam to je da ljubite jedan drugoga.

18 Ako svet na vas mrzi, znajte da na mene omrznu pre vas.

19 Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izabrah, zato svet mrzi na vas.

20 Opominjite se reči koju vam rekoh: „Nije sluga veći od gospodara svoga“. Ako mene goniše, i vas će goniti; ako moju reč održaše, i vašu će održati.

21 Ali sve će vam to činiti za ime moje, jer ne poznaju onoga koji me posla.

22 Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali, a sad izgovora nemaju za greh svoj.

23 Ko mrzi na mene, i na Oca moga mrzi.

24 Da nisam dela činio među njima, kojih niko drugi ne čini, ne bi greha imali; a sad i videše i omrznuše na mene i na Oca moga.

25 Ali to bi da se ispuni reč napisana u zakonu njihovom: „Omrznuše na me ni za što“.

26 Kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, on će svedočiti za mene,

27 a i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.

Glava 16.

1 Kazao sam vam to da se ne spotaknete.

2 Izlučiće vas iz sinagoge, i doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.

3 I ovo će činiti jer ne poznaše ni Oca ni mene.

4 Kazao sam vam to, da biste, kad dođe vreme, opomenuli se ovoga što vam kazah, a isprva vam to nisam kazao, jer bejah s vama.

5 A sada idem k onome koji me posla, i niko me ne pita: Kuda ideš?

6 Ali što vam ovo kazah, žalosti se napuni srce vaše.

7 Ali vam ja istinu govorim: Bolje je za vas da ja idem, jer ako ja ne idem utešitelj neće doći k vama, a ako idem poslaću ga k vama.

8 I kad on dođe uveriće svet o grehu i o pravdi i o sudu.

9 O grehu, zato što ne veruju u mene.

10 O pravdi, što idem k Ocu svojemu i više me neće videti.

11 O sudu, što je knez ovoga sveta već osuđen.

12 Još vam mnogo imam kazati, ali vi to sad ne možete primiti.

13 Ali kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer on neće od sebe govoriti, nego će govoriti sve što čuje, i javiće vam što će dalje biti.

14 On će mene proslaviti, jer će od moga uzeti, i objaviće vama.

15 Sve što ima Otac, moje je. Zato rekoh da će od moga uzeti i objaviti vama.

16 Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti, jer idem k Ocu.

17 Neki od učenika njegovih rekoše na to među sobom: Šta je to što nam kaže: „Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti“ -, i: „Ja idem k Ocu“?

18 Govorahu dakle: Šta znači to što govori: Još malo? Ne znamo šta govori.

19 Isus razume da su hteli da ga pitaju, pa im reče: Zato li se zapitujete među sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti?

20 U istinu, u istinu vam kažem da ćete vi zaplakati, a svet će se radovati; vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.

21 Žena kad rađa muku trpi, jer dođe čas njezin; ali kad rodi dete, više se ne opominje bolova od radosti, jer se rodi čovek na svet.

22 Tako i vi imate sad žalosti: ali ću vas ja opet videti, i radovaće se srce vaše, i vaše radosti neće niko uzeti od vas.

23 I u onaj dan nećete me pitati ni za što. U istinu, u istinu vam kažem da sve što zaištete u Oca, daće vam u ime moje.

24 Do sada ne iskaste ništa u ime moje. Ištite i primićete, da radost vaša bude potpuna.

25 Ovo vam u poređenjima govorih, ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u poređenjima, nego ću vam otvoreno o Ocu govoriti.

26 U onaj ćete dan zaiskati u ime moje, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas,

27 jer vas sam Otac ljubi kao što vi mene ljubite, i verovaste da ja od Boga iziđoh.

28 Iziđoh od Oca i dođoh na svet, i opet ostavljam svet i idem k Ocu.

29 Rekoše mu učenici njegovi: Eto sad jasno govoriš, a poređenja nikakvog ne upotrebljuješ.

30 Sad znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.

31 Isus im odgovori: Vi sad verujete?

32 Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu, i mene sama ostavite. Ali ja nisam sam, jer je Otac sa mnom.

33 Ovo vam kažem da mir imate u meni. U svetu ćete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet.

Glava 17.

1 Kad to izgovori, podiže Isus oči k nebu i reče: Oče, dođe čas! Proslavi Sina svoga, da i Sin tvoj tebe proslavi,

2 kao što si mu dao vlast nad svim ljudima, da svakome koga si mu dao, da život večni.

3 A život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista.

4 Ja tebe proslavih na zemlji, svrših delo koje si mi dao da radim;

5 a sad proslavi ti mene, Oče, kod sebe samoga, slavom koju imadoh kod tebe pre nego svet postade.

6 Ja objavih ime tvoje ljudima koje si mi iz sveta dao. Tvoji bejahu, pa si ih meni dao, i oni tvoju reč održaše.

7 Sad razumeše da je sve što si mi dao od tebe.

8 Jer reči koje si ti meni dao, ja njima dadoh, i oni ih primiše, i zaista poznaše da od tebe iziđoh, i verovaše da si me ti poslao.

9 Ja se za njih molim. Ne molim se za svet, nego za one koje si mi ti dao, jer su oni tvoji.

10 I sve što je moje tvoje je, i sve što je tvoje moje je, - i ja se proslavih u njima.

11 Ja više nisam na svetu, a oni su na svetu, i ja idem k tebi. Oče sveti!, sačuvaj u ime svoje one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.

12 Dok bejah s njima na svetu, ja ih u ime tvoje čuvah. One koje si mi dao sačuvah, i niko do njih ne pogibe, osim sina pogibli, da se ispuni Pismo.

13 A sad k tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju oni radost moju potpunu u sebi.

14 Ja im dadoh reč tvoju, i svet omrznu na njih, jer oni nisu od sveta, kao ni ja što nisam od sveta.

15 Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla.

16 Nisu oni od sveta, kao ni ja što nisam od sveta.

17 Posveti ih istinom svojom. Reč je tvoja istina.

18 Kao što si ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.

19 Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu istinom posvećeni.

20 Ne molim samo za njih, nego i za one koji preko njihove reči budu u mene verovali;

21 da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me ti poslao.

22 Slavu koju si meni dao, ja njima dadoh, da budu jedno, kao i mi što smo jedio:

23 ja u njima i ti u meni -, da budu sasvim jedno, i da pozna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio, kao i mene što si ljubio.

24 Oče!, hoću da one koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da vide slavu moju, koju si mi ti dao, jer si ti mene ljubio pre postanja sveta.

25 Oče pravedni!, svet tebe ne pozna; ali te ja poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao.

26 Ja im objavih ime tvoje, i objaviću im ga, da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja da budem u njima.

Glava 18.

1 Rekavši ovo, iziđe Isus s učenicima svojim preko potoka Kedrona, gde beše jedan vrt, u koji uđe s učenicima svojim.

2 Juda, izdajnik njegov, znadijaše to mesto, jer se Isus često sastajaše tu s učenicima svojim.

3 I tad Juda, uzevši kohortu i momke poslane od prvosveštenika i od fariseja, dođe tu s fenjerima i s buktinjama i s oružjem.

4 A Isus, znajući sve što će s njim biti, priđe k njima i reče: Koga tražite?

5 Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. - Isus im reče: Ja sam. A Juda, koji ga izdavaše, bejaše s njima.

6 Kad im Isus reče: „Ja sam“, ustuknuše i padoše na zemlju.

7 Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.

8 Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, pustite ove nek idu.

9 On to reče da se ispuni reč što reče: „Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao“.

10 Simon Petar imaše mač, i on ga izvadi i udari slugu prvosveštenikova, i odseče mu desno uvo. Tome sluzi beše ime Malho.

11 Tada Isus reče Petru: Zadeni mač u korice. Čašu koju mi dade Otac zar da ne pijem?

12 Kohorta, tribun^[5] i momci judejski uhvatiše Isusa i svezaše ga.

13 Odvedoše ga najpre Ani, jer on beše tast Kajafi, koji one godine beše prvosveštenik.

14 A Kajafa beše onaj što dade savet Judejima da je korisno da umre jedan čovek za narod.

15 Za Isusom iđaše Simon Petar i drugi učenik. Taj učenik beše poznat kod prvosveštenika, i op uđe s Isusom u dvor prvosveštenikov,

16 ali Petar osta napolju kod vrata. Onaj učenik što beše poznat kod prvosveštenika iziđe, govori vratarici i uvede unutra Petra.

17 Onda reče sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti učenik tog čoveka? - On odgovori: Nisam.

18 Sluge i momci behu naložili vatru, jer beše studeno, i grejahu se, a i Petar stajaše kod njih i grejaše se.

19 Prvosveštenik zapita Isusa za učenike njegove i za nauku njegovu.

20 Isus mu odgovori: Ja sam javno govorio narodu; svagda sam učio u sinagogi i u hramu, gde se uvek skupljaju Judeji, i ništa tajno nisam govorio.

21 Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio. Eno, oni znaju šta sam govorio.

22 Kad on ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde, udari Isusa po obrazu i reče: Zar tako odgovaraš prvosvešteniku?

23 Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži to zlo, - ako li dobro, zašto me biješ?

24 Ana ga posla svezana Kajafi, prvosvešteniku.

25 Simon Petar beše tu i grejaše se. Rekoše mu: Da nisi i ti od učenika njegovih? - A on se odreče i reče: Nisam.

26 Reče jedan od slugu prvosveštenikovih, koji beše rođak onome što mu Petar odseče uvo: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?

27 Onda se Petar opet odreče. I odmah petao zapeva.

28 Od Kajafe odvedoše Isusa u pretorij. Beše jutro. Oni ne uđoše u pretorij, da se ne bi opoganili, i da bi mogli jesti Pashu.

29 Onda Pilat izađe k njima i reče: Kakvu tužbu iznosite protiv ovoga čoveka?

30 Odgovoriše mu: Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga tebi predali.

31 Na to im Pilat reče: Uzmite ga vi i po zakonu svome sudite mu. - Rekoše mu Judeji: Mi ne smemo nikoga pogubiti.

32 To je bilo da se ispuni reč koju reče Isus, kazujući kakvom će smrću umreti.

33 Pilat uđe opet u pretorij i dozva Isusa, i reče mu: Jesi li ti kralj judejski?

34 Isus mu odgovori: Govoriš li ti sam od sebe, ili ti drugi to kazaše za mene?

35 Pilat odgovori: Zar sam ja Judejin? Narod tvoj i prvosveštenici predaše te meni. Šta si učinio?

36 Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta, - odgovori Isus -. Kad bi kraljevstvo moje bilo od ovoga sveta, sluge bi se moje borile za me, da ne bih bio predan Judejima. Ali moje kraljevstvo nije sad odavde. –

37 Reče mu Pilat: Dakle si ti kralj? - Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja kralj. Ja sam za to rođen i za to dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša glas moj.

38 Reče njemu Pilat: Šta je istina? Pošto to reče, iziđe opet k Judejima, i reče im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.

39 Ali kako je u vas običaj da vam pustim nekoga na Pashu, hoćete li da vam pustim kralja judejskog?

40 Tada svi opet povikaše: Ne njega, nego Varavu. A Varava beše razbojnik.

Glava 19.

1 Tada Pilat uze Isusa i dade ga išibati.

2 Vojnici opletoše venac od trnja i metnuše mu ga na glavu, ogrnuše ga skerletnim plaštem,

3 i pristupajući k njemu govorahu: Zdravo kralju judejski!, i bijahu ga po obrazu.

4 Pilat opet iziđe i reče Judejima: Evo ga izvodim k vama, da vidite da na njemu ne nalazim nikakve krivice.

5 Isus iziđe pod vencem od trnja i skerletnim plaštom. I Pilat im reče: Evo čoveka!

6 Čim ga videše, povikaše prvosveštenici i momci: Raspni ga, raspni ga! - Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite ga, jer ja ne nalazim na njemu krivice.

7 Judeji mu odgovoriše: Mi imamo zakon, i po zakonu našemu valja da umre, jer načini sebe sinom Božjim.

8 Kad Pilat ču ovu reč, zabrinu se još više,

9 vrati se u pretorij, i reče Isusu: Odakle si ti? Isus mu ne dade odgovora.

10 Pilat mu tad reče: Zar meni ne odgovaraš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i imam vlast i pustiti te?

11 Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom, kad ti ne bi bilo dano odozgo. Zato onaj koji me predade tebi ima veći greh.

12 Od tada gledaše Pilat da ga pusti. Ali Judeji vikahu: Ako ovoga pustiš nisi prijatelj caru. Svaki koji sebe kraljem gradi, protivi se caru.

13 Čuvši ovu reč, izvede Pilat Isusa napolje i sede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove „Kameni patos“, a jevrejski „Gavata“.

14 Beše pripremanje Pashe^[6], a oko šestoga sata. Pilat reče Judejima: Evo kralja vašega!

15 Ali oni zavikaše: Prekini, prekini, raspni ga! Pilat im reče: Zar kralja vašega da razapnem? Prvosveštenici odgovoriše: Mi nemamo kralja osim cara.

16 Tada im ga Pilat predade da se razapne, i oni uzeše Isusa i odvedoše ga.

17 Noseći krst svoj, iziđe Isus na mesto koje se zove Lobanja, a jevrejski Golgota.

18 Onde ga razapeše, i s njim razapeše i drugu dvojicu, s jedne i s druge strane njegove, a Isusa u sredi.

19 Pilat napisa i natpis, i metnu ga na krst, - a beše napisano: Isus Nazarećanin, Kralj judejski.

20 Ovaj natpis čitaše mnogi od Judeja, jer mesto gde razapeše Isusa beše blizu grada, a beše napisan jevrejski, grčki i latinski.

21 Judejski prvosveštenici rekoše Pilatu: Ne piši: Kralj judejski, nego piši da sam reče: ja sam kralj judejski.

22 Pilat odgovori: Što pisah, pisah.

23 Pošto razapeše Isusa, vojnici uzeše njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po jedan deo. Uzeše i dolamu njegovu, koja ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.

24 Onda rekoše među sobom: Da je ne razderemo, nego da bacimo kocke za nju, kome će dopasti. To se zbilo da se ispuni Pismo koje govori: „Razdeliše moje haljine među sobom, i kocku baciše za moju dolamu“. Vojnici dakle tako učiniše.

25 Kod krsta Isusova bejahu mati njegova i sestra matere njegove, Marija Kleopova, i Marija Magdalina.

26 Ugledavši Isus mater svoju, i pored nje učenika koga on ljubljaše, reče materi svojoj: Ženo, eno ti sina!

27 Zatim reče učeniku: Eto ti matere! - i od onoga časa uze je učenik k sebi.

28 Posle toga, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude Pismo, reče: Žedan sam.

29 Onde stajaše sud pun octa. I vojnici napuniše jedan sunđer octa i nataknuvši ga na granu od isopa, prinesoše ga k ustima njegovim.

30 Kad Isus primi ocat, reče: Svrši se! i preklonivši glavu, ispusti duh.

31 Da ne bi tela ostala na krstu u subotu, - jer beše petak, i ona subota beše veliki dan, - moliše Judeji Pilata da se raspetima prebiju goleni, pa da se skinu.

32 Onda dođoše vojnici, i prebiše goleni prvome i drugome raspetome s njim.

33 Došavši na Isusa, kad videše da je već umro, ne prebiše mu goleni,

34 nego mu jedan vojnik probode rebra kopljem, i odmah iziđe krv i voda.

35 Onaj koji to vide posvedoči, i svedočanstvo je njegovo istinito, i on zna da istinu govori, da i vi verujete.

36 Ovo se dogodi da se ispuni Pismo: „I ni jedna kost mu neće se prelomiti“.

37 A na drugom mestu Pismo govori: „Gledaće onoga koga probodoše“.

38 Potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov, ali tajni, od straha od Judeja, zamoli Pilata da mu dopusti da uzme telo Isusovo, i Pilat mu dopusti. Tad on dođe i uze telo Isusovo.

39 Dođe i Nikodim, koji je pre dolazio k Isusu noću, i donese oko sto litara pomešane smirne i aloja.

40 Oni dakle uzeše telo Isusovo, i obaviše ga zavojima, s mirisima, kao što je običaj kod Judeja da ukopavaju.

41 Do mesta gde je Isus razapet beše jedan vrt, i u vrtu grob nov, u koji nikad niko ne beše položen.

42 Onde spustiše Isusa, radi petka Judejskoga, jer je grob bio blizu.

Glava 20.

1 U prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob za ranog jutra, dok se još ne beše ni rasvanulo, i vide da je kamen od groba odvaljen.

2 Ona otrča k Simonu Petru i k drugom učeniku koga Isus ljubljaše, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga metnuše!

3 Petar i drugi učenik iziđoše i pođoše ka grobu.

4 Oba trčahu zajedno, ali drugi učenik trčaše brže od Petra, i stiže prvi na grob,

5 i nadvirivši se vide zavoje na zemlji; ali ne uđe unutra.

6 Simon Petar stiže za njim, uđe u grob u vide zavoje koji su bili na zemlji,

7 a ubrus koji beše metnut na glavu Isusovu ne beše zajedno sa zavojima, nego ležaše savijen odvojeno.

8 Tada uđe i drugi učenik koji beše prvi stigao na grob, i vide, i verova.

9 Jer još ne znahu da je po Pismu Isus trebao da uskrsne iz mrtvih.

10 Tad se učenici vratiše k svojima.

11 Međutim Marija stajaše na polju kod groba i plakaše, i u plakanju nadviri se nad grob,

12 i vide dva anđela u belim haljinama da sede gde beše ležalo telo Isusovo, jedan onde gde je bila glava, a drugi gde su bile noge.

13 Oni joj rekoše: Ženo, što plačeš? - Ona im odgovori: Odneše Gospoda moga, i ne znam gde ga metnuše.

14 Dok je to govorila, obazre se natrag i vide Isusa gde stoji, - ali ona ne znadijaše da to beše Isus.

15 Isus joj reče: Ženo, što plačeš? Koga tražiš? - A ona, misleći da je to vrtlar, reče mu: Gospodine, ako si ga ti odneo, kaži mi gde si ga metnuo, i ja ću ga uzeti.

16 Isus joj reče: Marija! - Ona se obaze, i reče jevrejski: Ravuni!, što znači: Učitelju!

17 Reče joj Isus: Ne dohvataj me se, jer se još ne vratih k Ocu svome. Nego idi k braći mojoj, i reci im da se uzdižem k Ocu svome i Ocu vašemu, i Bogu svome i Bogu vašemu.

18 I Marija Magdalina otide i javi učenicima da je videla Gospoda, i reče im ono što joj je on kazao.

19 U veče toga dana, koji beše prvi dan nedelje, i vrata mesta gde se učenici behu sabrali behu zatvorena, zbog straha što oni imahu od Judeja, dođe Isus, pojavi se usred njih, i reče im: Mir s vama!

20 Pošto to reče, pokaza im ruke i rebra svoja. Učenici se obradovaše videći Gospoda.

21 Isus im opet reče: Mir s vama! Kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

22 I ovo rekavši, dunu, i reče im: Primite Duh Sveti!

23 Kojima oprostite grehe, oprostiće im se, a kojima zadržite, zadržaće se.

24 Toma, nazvan Didim^[7], jedan od dvanaestorice ne beše onde s njima kad dođe Isus.

25 Drugi mu učenici rekoše: Videsmo Gospoda. Ali im on reče: Dok ne vidim na rukama njegovim rana od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću verovati.

26 Osam dana posle, učenici Isusovi bejahu opet u kući, a i Toma beše s njima. Isus dođe kad vrata behu zaključana, pojavi se usred njih i reče: Mir s vama!

27 Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje, i pruži ruku svoju i metni je u rebra moja, i ne budi neveran, nego veruj.

28 Toma mu odgovori: Gospod moj i Bog moj!

29 Isus mu reče: Pošto si me video verovao si; blago onima koji ne vide, a ipak veruju.

30 Isus učini pred učenicima svojim još mnoga druga čudesa, koja nisu pisana u ovoj knjizi;

31 a ova su napisana da verujete da Isus jeste Hristos, sin Božji, i da, verujući, imate život u imenu njegovom.

Glava 21.

1 Posle toga pojavi se opet Isus učenicima svojim na obali mora Tiverijadskoga. I pojavi se ovako:

2 Bejahu zajedno Simon Petar, Toma nazvan Didim, Natanailo iz Kane Galilejske, sinovi Zevedejevi i druga dvojica od učenika Isusovih.

3 Simon Petar im reče: Idem da lovim ribu. - Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. Iziđoše i odmah uđoše u lađu, i onu noć ne uhvatiše ništa.

4 Kad svanu, stajaše Isus na obali, ali učenici ne poznaše da je to Isus.

5 Isus im reče: Deco, imate li što za jelo? - Odgovoriše mu: Nemamo.

6 A on im reče: Bacite mrežu s desne strane lađe, i naći ćete. Baciše mrežu i već je ne mogahu izvući od mnoštva ribe.

7 Onda onaj učenik koga Isus ljubljaše, reče Petru: To je Gospod! A Simon Petar, kada ču da je Gospod, zapreže se svojom haljinom, jer beše go, i skoči u more.

8 Drugi učenici dođoše s lađom, vukući mrežu s ribom, jer ne behu nego oko dvesta lakata daleko od kraja.

9 Kad iziđoše na kraj ugledaše već gotov žar, i na njemu stavljenu ribu, i hleb.

10 Isus im reče: Donesite od ribe što sad uhvatiste.

11 Simon Petar uđe u lađu i izvuče na kraj mrežu punu sto i pedeset i tri velikih riba; i mada ih je toliko bilo ne prodre se mreža.

12 Reče im Isus: Dođite, ručajte. I ni jedan od učenika ne smede da ga pita: Ko si ti?, znajući da je Gospod.

13 Dođe i Isus i uze hleb, i dade im. Tako isto učini i s ribom.

14 Ovo se već treći put pojavi Isus učenicima svojim, pošto uskrsnu iz mrtvih.

15 Pošto ručaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me ti više nego što me ovi ljube? On mu odgovori: Da Gospode!, ti znaš da te ljubim. - Isus mu reče: Pasi jaganjce moje.

16 I reče mu po drugi put. Simone Jonin, ljubiš li me? - Petar mu odgovori: Da Gospode!, ti znaš da te ljubim. - Isus mu reče: Pasi ovce moje.

17 I reče mu po treći put: Simone Jonin, ljubiš li me? - A Petar posta žalostan što mu reče po treći put: „Ljubiš li me?“, i odgovori mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te ljubim. - Isus mu reče: Pasi ovce moje.

18 U istinu, u istinu ti kažem, kad si bio mlad opasivao si se sam i hodio kud si hteo, a kad ostariš širićeš ruke svoje, i drugi će te opasati i odvesti kuda nećeš.

19 Ovo reče da naznači kakvom će smrću proslaviti Boga. - Kazavši mu to, reče mu: Hajde za miom.

20 Petar, obazrevši se, vide da za njim ide onaj učenik koga Isus ljubljaše, koji se na večeri naže na prsi njegove, i reče: „Gospode, ko je taj koji će te izdati?“

21 Videvši njega, reče Petar Isusu: Gospode, a šta će s ovim biti?

22 Isus mu odgovori: Ako hoću da on ostane dok ja ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.

23 Onda iziđe reč među braćom da onaj učenik neće umreti, - ali Isus ne reče njemu da neće umreti, nego: „Ako hoću da ostane dok ja ne dođem, šta je tebi do toga?“

24 To je onaj učenik koji svedoči za ove stvari, i koji ih i napisa. I mi znamo da je svedočanstvo njegovo istinito.

25 Ima još drugo mnogo što učini Isus, što kad bi se redom napisalo, mislim da u ceo svet ne bi mogle stati knjige koje bi se napisale.

Beleške

1. Kifa = aramejska reč znači kamen. To isto značenje ima i grčka reč Πετροσ, od koje dolazi ime Petar.
2. T. j. Jevrejima raštrkanim među pagancima (Vidi Dela 21.21.-)
3. Didim znači: blizanac.
4. Juda: koji je nazvan i Tadej (Mt. 10. 3. Mk. 3.. 18., Lk. 6.16.).
5. Zapovednik kohorte.
6. Pripremanje Pashe: petak
7. Blizanac.