Andrija Humski/46

PETI ČIN

POJAVA ČETVRTA

POJAVA ČETVRTA
Pređljšnji. RASTILAV kao poslanik.

RASTISLAV:
Od Vladislava, kralja srpskoga,
Ja hitam tebi, kneže čestiti.
I kralj te silni lepo pozdravlja,
Da neće moći više držati
U stezi svoje imoćne vojvode
I vojsku njihnu, željnu bojeva..
ANDRIJA:
Pa nek ih pusti, kiša s strelama
Iz grada lepo moć’ će hladiti
Uzavrelu krvcu take gospode.
RASTISLAV:
On skida s sebe težak odgovor,
Što će se krvca braće rođene
Na ovom polju silno proliti.
ANDRIJA:
Istini ko se jednom zameri,
Ko odgovora pravdi duguje,
Šta ga se ljudsko tiče mišljenje!
RASTISLAV:
I on je naš‘o izlaz iz toga.
ANDRIJA:
I ja ga znadem — zbori, da vidim.
RASTISLAV:
Mudrost bi vazda tebi zborila,
Da lredlog ovaj rado prihvatiš.
Vladisdav tražn grada predaju,
U njemu ti ćeš dalje vladati,
I Humom svojim, zemljom vascelom,
Priznajuć' njega, kralja srpskoga,
Za starijega, kneže, od sebe.
Kletvenik njegov dakle da budeš.
ANDRIJA:
Drukčiji izlaz ja sam spremio.
Nek Vladislav mi dođe ovamo,
Nek proba rečju svojom mekanom,
Izmolit' oprost svojim greškama,
Možda će moći stric se smilovat'.
RASTISLAV:
Poslednjeg da te puta zamolim,
Ne odbi, kneže, takve ponude,
ANDRIJA:
Junaci jeste l’, jeste l’muževi.
Drukčije dajte gradu ponude:
Koplje, mač, strela neka govore!
RASTISLAV:
U našem stanu kralj će žaliti,
Do toga što će doći morati,
A s kraljem to će srce parati
Najviše tvome sinu rođenom.
Radoslav, znadeš, da je sa nama.
BOGDAN:
Radoslav, veliš?
ANDRIJA:
Šta ćeš reći još?
Prošlo je doba takim varkama,
Radoslav kad bi bio sa vama,
On ne bi mog'o sin mi ostati.
RASTISLAV:
Ja, kneže, onda moram žaliti,
Što ni to tebe ne mož’ svratiti
Sa puta tvoga, kud si pošao.
Još jednom. kneže —
ANDRIJA:
Što rekoh — rekoh!
(Rastislav ode.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 95 godina.