Андрија Хумски/47

ПЕТИ ЧИН

ПОЈАВА ПЕТА

ПОЈАВА ПЕТА
Пређашњи без РАСТИСЛАВА.

АНДРИЈА:
Једна ми само оста утеха,
Која ће вазда бол ми блажити,
Што оно, са мном што се затекло,
Остаде верно часу последњем,
Што моју мис’о, моје намере,
Са мном још деле моји синови.
НОВИЦА:
Твоја је била једна погрешка,
Са Властољубом што си ступио
У савез опет, себе везујућ'.
АНДРИЈА:
И добро једно то је донело;
Данас ће бити крај му сплеткама,
А мач ће овај споре решити.
(Чује се глас трубе)
БОГДАН:
То труба гласи, ено одлази
Посланик њихов њином логору,
Из круга нашег већ је измак’о.
АНДРИЈА:
Тренута сваког напад чекајмо.
Тол’ко је пута случај решио
Крваву борбу дана целога,
Све ми се чини, не ћу грешити.
Што мислии, да ће данас Радослав
Појавом својом помоћ' победи.
За то га отац вазда спремљише.
На овом крилу ти ћеш, Новице,
Упрааљат’ војском, ти је водити,
На другом Богдан, ја ћу средином.
Андрија и Богдан оду.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.