Analfabeta (šala u jednom činu)/5
V
NAČELNIK (šeta uzrujano).
MICA (dolazi): Zvao si me, zete? Imam neko pismo, je li?
NAČELNIK: Nemaš pismo, ali hteo bih s tobom da progovorim.
MICA: Molim, da čujem.
NAČELNIK: Slušaj ti, Mico. Ja neću u mojoj kući ananas.
MICA: Kakav ananas?
NAČELNIK: Misliš ti da ja ne znam da se ti gledaš sa onim analfabetom?
MICA: Ama kakav sad opet analfabeta?
NAČELNIK: Onaj školski nadzornik.
MICA: Pa to je jedan vrlo vaspitan čovek.
NAČELNIK: Pa vaspitan, da bome da je vaspitan kad je „analfabeta”. Ali ti treba da znaš da je to opasan čovek.
MICA: Nije, zete.
NAČELNIK: Pa nije za tebe, ali za državu jeste.
MICA: I-ju!
NAČELNIK: Čula si šta sam ti kazao, pa sad da te i ne vidim više s njim. Neću ni da ga pozdravljaš! On je analfabeta i vlast ne sme imati s njim veze. Ajd, sad idi, pa nemoj da čujem štogod!
MICA (odlazi plačući): Bože moj, pa šta sam ja kriva! (Ode plačući.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|