Аналфабета (шала у једном чину)/4
IV
НАЧЕЛНИК: Баш, право да ти кажем, г. Мико, нешто ми лакну. Јер како бих одговорио господину министру? Не бих му тек могао рећи: не знам шта је то аналфабета. А овако, кад прочита депешу, мораће и сам министар помислити у себи: видиш ли ти како овај начелник добро познаје прилике у своме срезу.
Г. МИКА: Па јесте, што кажете, мораће тако помислити. Само знате, не волим да се мешам у фамилијарне ствари, али ја бих вам још нешто рекао.
НАЧЕЛНИК: Говори, г. Мико, говори слободно.
Г. МИКА: Па знате, код вас живи и ваша свастика, распуштеница.
НАЧЕЛНИК: Јест, Мица.
Г. МИКА: Па ето, знате... У вароши се зуцка, како се она много гледа са тим школским надзорником.
НАЧЕЛНИК: Ма, Бога ти!
Г. МИКА: Много се говори о томе, па знате, може то некако...
НАЧЕЛНИК: Ама мислиш ли ти да између моје свастике и онога аналфабете постоји оно... Како рече, г. Све-та, ону страну реч, оно кад се употребљавају жен-ске? Канда ананас, јест, тако ће бити! Па мислиш ли ти да између њих постоји ананас?
Г. МИКА: Не знам да ли постоји, али би боље било да ви то пресечете.
НАЧЕЛНИК: Ама како да нећу, и то одмах, овога часа. (Звони, пандур, који уђе). Иди ми одмах зови госпа Мицу. Кажи има једно писмо за њу.
ПАНДУР (Оде).
НАЧЕЛНИК: Знаш, волим овде да је зовем, нећу пред женом, она би је бранила.
Г. МИКА: А ја да измакнем, није ред преда мном да јој говорите. (Оде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|