Аналфабета (шала у једном чину)/5
V
НАЧЕЛНИК (шета узрујано).
МИЦА (долази): Звао си ме, зете? Имам неко писмо, је ли?
НАЧЕЛНИК: Немаш писмо, али хтео бих с тобом да проговорим.
МИЦА: Молим, да чујем.
НАЧЕЛНИК: Слушај ти, Мицо. Ја нећу у мојој кући ананас.
МИЦА: Какав ананас?
НАЧЕЛНИК: Мислиш ти да ја не знам да се ти гледаш са оним аналфабетом?
МИЦА: Ама какав сад опет аналфабета?
НАЧЕЛНИК: Онај школски надзорник.
МИЦА: Па то је један врло васпитан човек.
НАЧЕЛНИК: Па васпитан, да боме да је васпитан кад је „аналфабета”. Али ти треба да знаш да је то опасан човек.
МИЦА: Није, зете.
НАЧЕЛНИК: Па није за тебе, али за државу јесте.
МИЦА: И-ју!
НАЧЕЛНИК: Чула си шта сам ти казао, па сад да те и не видим више с њим. Нећу ни да га поздрављаш! Он је аналфабета и власт не сме имати с њим везе. Ајд, сад иди, па немој да чујем штогод!
МИЦА (одлази плачући): Боже мој, па шта сам ја крива! (Оде плачући.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|