Džandrljiv muž/4
4.
MAKSIM I PREĐAŠNjI
MAKSIM (Sofiji): Sediš, sediš!
SOFIJA (ustane): A da šta ću zaboga?
MAKSIM: Lezi te odmori tvoje kosti. Strunila si se.
SOFIJA: Nećeš da plaćam švaljama, a nepravo ti je što šijem.
MAKSIM: Kad treba drugo raditi, onda te je napao šav. Ja moram propasti kod takve žene. Šta si imala kupovati gvozdeni lonac? Nije ti po volji od zemlje!
SOFIJA: Psuješ što se drva troše, ili kad se koji sud razbije, pak sam mislila, da će ovako bolje biti.
MAKSIM: A što se Novci izdaju? Ja sam baš nesrećan čovek, kud se god okrenem, tu vidim štetu. Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara.
JEVREM: Pak si i nju kinjio, dok nije umrla.
MAKSIM: Ti se u moje poslove ne mešaj.
JEVREM: Komandant mora imati propise kako će komandirati, inače je demoralizacija gotova.
MAKSIM: Idi u tvoju regimentu, pa komandiraj kako znaš. Ovde sam ja gospodar.
JEVREM: Varaš se. U kućevnoj regimenti žena je polkovnik. General muž izdaje istina zapovesti, ali tek žena komandira, i ceo polk poznaje polkovnika za gospodara.
MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča.
SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što dočepa.
MAKSIM: Dakako! Mora ključ od podruma da stoji u vrati; zašto je milostivoj gospođi teško svaki čas zatvarati i otvarati.
SOFIJA: Od kućnoga pustaije ne možeš sačuvati. Sam si pripovedao, kako si našao puno cevi u buretu. Sada toga nema.
MAKSIM: Ta bogme; sad stoji čaša u podrumu. Ti ćeš me dovesti do pasa, to ja znam.
SOFIJA: Ako želiš, ja mu neću davati više, i podrum ću držati zatvoren.
MAKSIM: O, sad ćeš mu ukidati, kad si ga jedanput naučila. Sad sluga mora da ima urednu večeru.
SOFIJA (sleže ramenima).
MAKSIM: Dakako! Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa.
SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro.
MAKSIM: Proklet bio čas, kad si ti stupila u moju kuću, to ja znam.
JEVREM: No, Makso, sad pod priklad!
MAKSIM: Šta si me ti opet zaopucao s tvojim eksercirom: oćeš da je sasvim pokvariš.
JEVREM: Sofija ima najbolju konduitu.
MAKSIM: Ima vraga, da je nosi, i kad sam ju poznao! (Odlazi.)
JEVREM: A, neprijatelj je preoteo ma; ja stupam s tobom u alijansiju.
SOFIJA: Eto vidite, braca; sad kako ću da mu ugodim?
JEVREM: Kad defenzivno stanje ne pomaže, onda se radi ofenzivno. Nije samo jedanput dobivena bitka drznovenim napadom; zato treba operacije promeniti. Prvo i prvo da se načine jaki reduti, da u slučaju nužde možeš reterirati bez opasnosti; pa onda napred; centrum, desno i levo krilo, sve treba točno da dejstvuje. Među tim ću ja kao sojuznik s druge strane načiniti diverziju. Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije.
SOFIJA: Bogami, ja niti razumem vaše komande, niti ću s njime rat voditi. Ako se lepim ne odobrovolji, trpiću, da što znam, kad mi je tako bog dao.
JEVREM: Nipošto, nipošto; ko neprestano pred neprijateljem beži, pokazuje svoju slabost, i on ide, da ga većma gnječi; ali kako staneš kuražno, i okreneš mu bajonete, da vidiš, kako se odma u pamet uzme. Dobiješ li pak prvu bitku, onda ostale lako idu. Dakle: neprijatelj se približuje, alarm! Plenkleri napred; infanterija, kavalerija, altilerija, sve u dviženije; napred, stupaj, na štiki! Eto si dobila bitku.
SOFIJA (smeši se): Vi, braca, s takvom vatrom komandirate, kao da ste u sred batalije. Al Maksa nije ljubitelj vojske; kako je vidi, odma beži.
JEVREM: Tim bolje. No sad, k delu! Komandu u kući primićeš ti; što rekneš treba da se izvrši. Ko se tome uzprotivi, odma pod vojeni sud; jer je stanje opsadno. Jesi li me razumela? Odsad ćeš ti zapovedati, a Maksa će slušati.
SOFIJA: Aa! braca...
JEVREM: Vojeni zakoni ne trpe ni „a!“ ni druga primečanija, nego potčinjenije mora biti bezuslovno: „marš“, marš, — „stoj“, stoj. — Kad izdaš kakvu zapovest, budi postojana, niti se daj zaplašiti psovkom ili pretnjom.
SOFIJA: Ja to niti oću, niti smem, braca.
JEVREM: De, de, prokušaj jedanput, dvaput li, pak ćeš viditi da sam ti dobro sovetovao.
SOFIJA (smeši se): Ali, ako okupi tući, a ja nisam rada, da se taj običaj uvodi.
JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom? Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati.
SOFIJA: Moja narav nije za to. Pre bi mogla kakvu šalu preduzeti.
JEVREM: Dobro; pokušaj od šale, pak ćeš viditi, da je sredstvo dobro.
SOFIJA: Kad bi probitačno bilo s džandrljivim čovekom šaliti se. Vi znate...
JEVREM: Ne boj se ništa, ja sam tvoj sojuznik. Nas dvoje jači smo od njega.
SOFIJA: To bi bilo sozakletije, a vi znate, koji pravi tajne dogovore protivu opštega mira...
JEVREM: Protiv mira, tako je; ali koji se žrtvuje da se poredak održi, dobija dekoracije. Dosta. Što god vidiš, da si dobro uradila, ostani pri tome postojana; rečma i pretnjom ne daj se poplašiti, dokle i sam ne uvidi, da je krivo imao. Dvaput, triput tako, pa će se odučiti.
SOFIJA: Samo da ne učinimo gore.
JEVREM: Gore ne može biti, neg što ti je. Evo ga gdi viče, sad da me ne osramotiš.
SOFIJA: Braca, na vašu riziku.
JEVREM: Ne boj se, ti si žena; a žene imaju opasnije oružije nego što su topovi i raketle.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|