Džandrljiv muž/21
3.
NIKOLA, PREĐAŠNjI
NIKOLA: Mago, more, deca tamo mrtva gladna.
MAGA: Eto, šta ću da im dam?
NIKOLA: Načini im štogod. Zar oćeš da im ja kuvam?
MAGA: Pa dala sam im eto leba. Šta ću drugo?
NIKOLA: Što i nisi očešljala i umila, nego izgledaju kao Cigančad.
MAGA: Eto, kad ne mogu da stignem.
NIKOLA: Ti sve ne možeš da stigneš. Soba nerastrebljena, po zidovima paučina, — kako si počistila kuinu, tako si ostavila đubre iza vrata. Nije l ti stid? Došao kuma Mita, da crknem od sramote.
MAGA: Pa ja sam rastrebila.
NIKOLA: Rastrebila kao teško meni!
MAGA: E sad se, eto, opet jediš.
NIKOLA: Kako se neću jediti na takvu potrad.
MAGA: O vraga, ne znam, kako da ti ugodim, da se ne ljutiš.
NIKOLA: Ta rastresi se i ti jedanput da ga đavo nosi!
Sve tvoje drugarice kako tako, al ti doveka u đubretu. Od
Božića nisi bila u crkvi.
MAGA: Kad ne mogu da stignem.
NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni!
MAGA: Ali nemoj da se ljutiš, molim te!
NIKOLA: Idi, idi, pa gledaj decu.
MAGA: Eto, žao mi je, kad se jediš, a ja ti želim ugoditi.
NIKOLA: Eno se i krastavci pokvarili.
MAGA: O vragu! Valjda, eto, ne valja sirće.
NIKOLA: Ne znam, kako si metnula, tek vidim, da je delo bure propalo.
MAGA: O teško si ga meni, a lepo sam i, eto, bila složila!
NIKOLA: Čim si i oparila?
MAGA: Eto sam zaboravila, da i oparim.
NIKOLA: Ej, naopako ti zvonilo, zar se tako krastavci slažu? Tako će biti i s kupusom.
MAGA: Kupus sam, teško si ga meni, lepo složila.
NIKOLA. Složila, kao vrag da te nosi! Vidim ja moje dobro jutro.
MAGA: O teško si ga meni! Toliko sirće!
NIKOLA: Idi, idi, ne stoj! Dok tandrčeš i teškaš se, mogla bi polak posla svršiti.
MAGA: Eto, žao mi je, gdi se ljutiš.
NIKOLA: Ta idi samo, nit mi pomaže ljutiti se, ni pevati.
MAGA: O, teško si ga meni! (Odlazi.)
NIKOLA: Eto vidiš; može li biti bolje naravi? Ali zaludu, kad joj ne ide ništa od ruke.
MAKSIM: Opet sluša barem, i daje se ispravljati.
NIKOLA: Od deset godina jednako je ispravljam i zlopatim, pa šta sam dobio?
|