Џандрљив муж/22
4.
КУМ, ПРЕЂАШЊИ
КУМ: Помози бог и опет!
МАКСИМ: Да немаш какав нов лек, куме?
КУМ! Засад немам, а нећу ни тражити, док не видим најпре како ће дејствовати овај што имам.
МАКСИМ: Јеси ли почео?
КУМ: Тамо од понедељника мислим у име бога.
МАКСИМ: Јошт ти није тако зло, кад можеш одлагати.
КУМ: Већ данас свакојако не би, јер знате ли шта је ново? Наредили су, да се изда награда, за коју се осведочи, да је најбоља жена. Зато свуда иду комисије, да виде, како је која у кући, а особито како је обучена, јер, веле, из аљина се најбоље познаје жена. да видите, како се моја нацифрала; ама није жена него лутка: утегла образе белилом, велиш, шкрипили би под руком. — Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас.
НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка.
МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора добити.
КУМ: Кума Мага је позната у овој вароши као добра и невина жена.
НИКОЛА: Богами, кад је тако, да гледам. Сто дуката то је лепа закрпа. Да јој кажем, да се обуче, јер се неће ни сетити. Баш добро, вратила се.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|