Džandrljiv muž/18

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DEJSTVO VTORO
◄   5 6. 1   ►

6.


SVETOZAR, PREĐAŠNjI


MAKSIM: Odite, Svetozare, vi ste mlad čovek, neoženjen, da čujete, kakva je dobra žena.
SVETOZAR: To ćemo čuti sutra, jer je opredeljeno da se sutra dade nagrada onoj koja bude proglašena da je dobra.
MAKSIM: Tu čast neće niko drugi dobiti, nego moja Soka.
KUM: Kako bi moja tu slavu drugome ustupila! Ili ona, ili nijedna!
SVETOZAR: To ćemo viditi sutra.
SOFIJA: Koja je zbog nagrade dobra, ta zaista nije dobra.
MAKSIM: Ti si dobra i bez nagrade.
SOFIJA: Molim te, Svetozare, oće li se iskati svedočanstvo i od muževa?
SVETOZAR: Kako će se u tome postupiti, danas se rešava.
SOFIJA: Trebalo bi i muževe upitati. Evo moj bi
Maksa baš istinu kazao.
MAKSIM: To bi zaista. Teško bi slagao.
SOFIJA: Više se od muža ne može zahtevati.
MAKSIM: Oće li se jošt kakva luda naći da opredeli nagradu, koji je najbolji muž?
SVETOZAR: A zašto to?
MAKSIM: Samo da vidimo kako će se žene u laganju nadmetati.
SVETOZAR: Ja mislim da je to izlišno, jer se obšte govori, da su žene zle; a o muževima taj se glas ne raznosi.
SOFIJA: Jer žene obično ćute.
MAKSIM: To je istina.
SOFIJA: Zar nije?
MAKSIM: To smo vidili na balu. Uzavrele kao čavke.
SVETOZAR: Zbilja, kako ste zadovoljni s balom?
SOFIJA: Vrlo dobro. I mi smo naumili kod nas jedan držati.
SVETOZAR: To je lepo.
MAKSIM: Samo što neće tako brzo biti.
SVETOZAR: Ta i ne valja često. Katkad, da se čovek provede. Sad idem, da vidim kako su zaključili s tom nagradom, pa ću doći da vam javim.
SOFIJA: Ajd, ajd, donesi radost muževima.
SVETOZAR: Ja mislim veću ženama. (Odlazi.)
MAKSIM (Sofiji): Oo, krasnico!
SOFIJA: Opet ti nije nešto po ćudi.
MAKSIM: Bre da nije ovaj dan, dao bi ti, te se ne bi nikad setila bala. Ali za danas nek te i to prođe.
SOFIJA: Ta ja i ne mogu dobiti nagradu.
MAKSIM: Dobićeš, vrag da te nosi, i onoga, koji te je doneo na moj vrat! (Odlazi.)
SOFIJA (smešeći se, Nikoli i kumu): Radite li i vi tako?
KUM: Ja bi radio, ali ne pomaže.
NIKOLA: Ne pomaže bogme ni kod moje Mage.
SOFIJA: Inače bi rado postupali. Pa smo opet mi krive. Ako ništa drugo, a ono smo ljute: „Aspida, brate!“ A kad gdikoji muž dođe sutrusan kući, kad se skita i troši, a žena sirota gladuje s decom, onda je to dobro.
KUM: E da mije ovakova žena!
NIKOLA: I meni.
SOFIJA: Ko nije s jednom zadovoljan, neće biti ni s drugom. To dobro upamtite!
(Zavjesa)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 164 godine.