Jakvinta/64

Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA II

POJAVA II
Iguman PARTENIJE, pod pazuhom noseći Sv. pismo ulazi u vrt.

PARTENIJE (ne videći Dobroslava):
Priroda kao da boravi san,
Tišina nema svud se rastire. (Ugleda Dobroslava)
O, kralju!
Ti ovde? Tako usamljen?
DOBROSLAV:
Je l' to Partenije
Što me na žive ovde podseća?
PARTENIJE:
Da, u grobnici naših ćelija.
Retko se javlja život veseli.
To za nas nije, cveću treba zrak
A mi smo nalik cvetnom korenu,
Što se u zemlju skriva duboko
Kloneć se sjaja dana zemaljskog.
Pa ipak ozgo kad kad dopire
Života svetskog bar trenutni glas.
DOBROSLAV:
Besnila svetskog to je samo jek,
Od kog se kriju zvuci ljubavi!
PARTENIJE:
Ti misliš tako!
DOBROSLAV:
Mislim istinu.
Za bajke nisam davno slušao.
PARTENIJE:
Kom mržnja tlači divnu svetinju
Dobrote svetske da pobriše lik
Što je u srce ljubav ureza
Tome je bajka i sunašca sjaj.
DOBROSLAV:
Ja ne ću ljubav, ne ću mamac taj!
Snažnijim pićem dušu ranjenu
Okrepi, oči! — Ljubav nije lek
Za taj je pos’o lepša, osveta!
PARTENIJE:
Oprostp, Bož duša bolesna
U bunilu se sada nahodi!
DOBROSLAV:
Jeste, osveta!
Osveta poji srce ljudima
U dubinama duše sumorne
S paklenim plamom ona počiva.
A ljubav, to je slaba iskrica
U jednom času što se ugasi
Na talasima burnog života.
PARTENIJE:
Čudni čoveče!
Oluja strašnija besni iz tebe,
Strašnija nego što je podiže
Sa kraljem Đorđem besna Jakvinta
Protiv Grubeša tvoga sinovca!
DOBROSLAV:
Šta zboriš, oče? Gde je Grubeša?
PARTENIJE:
Na raabojištu pred Škutarima.
Od jutros on se bori sa njima,
Tako mi jedan monah kazuje.
DOBROSLAV:
Ha divne zgode! Kamo očiju
Da i ja pođem za tim junakom
Što danas sveti prolivenu krv.
Ma zbilja, reci, je l’ to istina,
Il' samo oci tako gataju?
PARTENIJE:
Cela istina! Jošte u zoru
S Bojane vetri što se digoše
Doneše zvuke truba ubojnih.
DOBROSLAV:
Pa ti šta veli! Je li Grubeša
Ubio onu crnu aždaju?
PARTENIJE:
Koju?
DOBROSLAV (uzbuđeno):
Jakvintu!
PARTENIJE:
To ne znam ali po kazivanju
Grubeša ima vojsku veliku
Najviše Grka, koje predvodi
S Kalo-Jovanom Mrgud vojvoda.
DOBROSLAV:
I ništa više nisi dočuo?
PARTENIJE:
Ne dočuh više, al' sam video
Razoružane neke vojnike,
Sa one strane kako dolaze,
Izgledaju mi kao begunci:
I ranjenici mnogi prođoše,
Po čemu slutim da je bojište
Već pretrpano sa lešinama. (Čuju se na daleka trube.)
Čuješ li truba zvuke ubojne!
DOBROSLAV:
I ja ostavljen čamim ovamo,
Dokle junaci oštrim palošem.
Osvetnim glasom slave pobedu!
PARTENIJE:
Tebi osveta ne dolikuje.
Razber' se, oče, milostiv je Bog
On ćs ti takav oprostiti greh.
DOBROSLAV:
Patnjama ovim samo osveta
Melem bi bila.
PARTENIJE:
I gospod raspet beše na krstu.
DOBROSLAV:
Da! Tako beše volja njegova
Al' ja ne htedoh da budem slep.
PARTENIJE:
I treti den vasnese se na nebo.
DOBROSLAV:
Od ljudi i zemlje daleko.
PARTENIJE:
I sede odesnuju oca.
DOBROSLAV:
Al našto ljudske stvari mešati
Sa božanskima!
PARTENIJE:
Ti ne veruješ?
DOBROSLAV:
O, Partenije!
PARTENIJE:
Ne reče li gospod: ljubite vragi vašja?
DOBROSLAV:
Tako? A gde je mesto to
Na kome tvoje oči ustavljaš
Da pijem mudrost s takvog izvora?
Kad slepac sam ga videt ne mogu
Bar svojom rukom da ga dodirnem.
PARTENIJE (uzme mu ruku i pokaže mu mesto u sv. pismu):
Evo!
DOBROSLAV (uzbuđen trgne list i iscepa ga):
Neka ljubav nebesna na nebu stoji,
Mi smo na zemlji stvorenja strasti!
PARTENIJE:
O, čudese!
Čto ubo sotvoriši sije. (Tužno pogleda na iscepan list.)
Tako da budet tebje v carstvije ada
Gdje plač i ridanije i skrežet zubov,
(Podiže obe ruke s knjigom.)
I dušu tvoju da vozmet djavol!
(Hoće da se ukloni. Čuje se na kapiji lupa.)
PARTENIJE (osvrne se kapiji):
Ko lupa to?
I VITEZ (iza kapije):
Otvaraj!
PARTENIJE (otvarajući kapiju):
Pod svetim krovom, Boga višnjega
Otvaraju se dveri svakome.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.