Јаквинта/63

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА I



ПРОМЕНА
Врт манастира светог Сергија и Ванха. Улази ДОБРОСЛАВ, калуђерски одевен са штаком у руци и пипајући по зиду.
ПОЈАВА I


ДОБРОСЛАВ (сам):
Чудновато!
С тамницом вечном својих очију
Помирити се јоште не могу,
Ко да то није иста судбина
Од колевке што ме је пратила.
О, ал’ је тамно!
У гробницу ме живу бацише
Да никад више сунца ие видим,
С истока плавог кад се појави
Да наших гора љуби врхове.
Да, то је она стара судбина
Над круном што се шири... ликује!
Ко тежи њојзи нека жтрвује
Живот и срећу!


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.