Jakvinta/62
| ←POJAVA VII | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA VIII |
POJAVA I→ |
POJAVA VIII
JAKVINTA (sama):
Ha, kamo groma da njim udarim
Tog izdajnika!
(Potrči za Đorđem, grom zatutnji i pukne i senka Vladimira pojavi se.)
JAKVINTA (prestravljeno):
Vladimir ?
SEN VLADIMIROVA:
Ne idi dalje!
JAKVINTA:
Šta hoćeš zbori?
SEN VLADIMIROVA:
Svoju krv.
JAKVINTA:
Dalje! Odlazi!
Po razboju se krvca prolila
Talasi nose krunu zlaćenu.
Ah, idi, idi!
SEN VLADIMIROVA:
U carstvo smrti za mnom polazi!
JAKVINTA:
Ne, s tobom ne ću, jošt je život moj
Ja za njim idem!
(Potrči protivnoj strani. Senka Stevanova javlja se.)
JAKVINTA (vrisne):
Jošt jedna senka! Ne, ovo nije san!
Za tvoju krvcu nisam kriva ja!
Odlazi, šta ćeš? Eno Vladimira
Od njega traži prolivenu krv.
SEN STEVANOVA (prilazi joj i spusti na nju ruku):
Ubijco, tvoj se približuje kraj.
SEN VLADIMIROVA (prilazi joj i spusti ruku na nju):
Nek se nad tobom samrt odmara.
JIKVINTA:
Ne, neću vama! Puštajte me!
Zar nikog nema da me izbavi?
O dalje, dalje, vaše lešine
Pod zemljom su istrunule već!
Šta hoće senke sada od mene?
Ja ih iz groba dići ne mogu;
O, dalje, dalje!
(Bega poklecavajući protivnom stranom. Zavesa pada.)
|