Jakvinta/10
| ←POJAVA IV | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA III |
POJAVA I→ |
POJAVA III
Dolaze JAKVINTA, RATKO i MARIJA
JAKVINTA:
Dosta o tome. ja hoću tako!
RATKO:
Al' svoga Đorđa zaboravljaš ti,
Kad svoju krunu njemu poklanjaš
I tvoga muža misli negdašnje
U ponor mračni otiskuješ sad!
Zar Vladimirović mirni Vladimir
Bodina silnog krunu ponese?
Taj Vladimirović vladar ćudljivi,
Sa mirom misli da zagladi greh
Nad ovom zemljom što ga razavi,
Šireći krila Grčkoj prevazi?!
Gle, on se smeja tvojoj obmani!
U zemlji što si mirna ostala
To je lukavstvo uma njegovog,
Da te u klopci bolje sačuva;
A zato treba l' da zahvaljuješ?
JAKVINTA:
Ja ne zahvaljujem!
RATKO:
Ti mu opraštaš!
JAKVINTA:
Ne, ja ga mrzim!
RATKO:
Pa ipak puštaš da on kraljuje?
JAKVINTA (s podsmehom):
Da on kraljuje?
Bez slepčovođe slepac ne odi,
Dobroslav glava kralj je samo štit,
Što čuva leđa ovoj kornjači.
RATKO:
S tim bolje treba taj štit razbiti.
Uz tebe stoji...
JAKVINTA:
Sramna izdaja!
RATKO:
Kraljice!
JAKVINTA:
Rekoh izdaja!
Kao u moru grdnih valova,
Ostrvo malo što se podiže!
Čekajuć da ga more prelije,
I ja sam tako ostavljena sad!
RATKO:
Uz tebe narod podićićemo.
JAKVINTA:
Narod? Šta je narod taj?
Gomila luda, stadr bezumno!
Koji mu na vrat zamku namakne.
Po volji može njega voditi.
Dokle mu laskaš obožava te.
Ko parip, kad ga rukom potapšeš.
Pustiš li uzde, propeće se znaj.
Da te sa leđa dole obori;
A za tim sam će besno jurnuti,
Podvivši glavom u najbešnji skok
Dok se u ponor ludo ne surva.
MARIJA:
Ti se me zvala, svetla kraljice!
JAKVINTA:
Poslanik Đorđev neka pričeka,
U našem dvoru još za koji dan!
Koliko dana ovde boravi?
MARIJA:
Četvrta je noć,
Pod tvojim krovom što je provede!
(ulazi Dvornik)
DVORNIK:
Vojvoda Mirko.
JAKVINTA:
Koga traži on?
Zakleti dušman prag mi prelazi!
RATKO:
Od kralja ide.
JAKVINTA:
Nek uđe!
(Dvornik ode)
|